Приручник саветник

 

ПРИРУЧНИК

ЗА ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ ИСПИТА

ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА САВЕТНИКА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

 

 

Београд, 2025.

Увод

 

Приручник за полагање стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду намењен је лицима који се оспособљавају за послове саветника за безбедност и здравље на раду.

Приручником је у потпуности обухваћено градиво за припрему полагања стручног испита према програму које прописује надлежно министарство.

            Циљ овог приручника је да омогући лакшу припрему кандидата за полагање стручног испита.

Захтеви за успостављање система безбедности и здравља на раду у Републици Србији потичу из Резолуције о придруживању Републике Србије Европској унији,  Закона о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране, као и из ратификованих конвенција Међународне организације рада и Директива Европске уније. У Републици Србији безбедност и здравље на раду Уставом је загарантовано право. Узимајући у обзир да је безбедност и здравље на раду мултидисциплинарна област, правни основ је садржан у више закона (Закон о безбедности и здрављу на раду, Закону о раду, Закону о здравственој заштити, Закону о здравственом осигурању, Закону о пензијском и инвалидском осигурању). Ови закони прописују, између осталог, основна права, обавезе и одговорности послодавца и запослених у успостављању система безбедности и здравља на раду, док су посебне мере безбедности и здравља на раду прописане низом подзаконских аката (уредбе, правилници).

 

 

 

I ДЕО

1. СИСТЕМ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
   • ПОЈАМ И МАТЕРИЈА УСТАВА

Забрана дискриминације

Пред Уставом и законом сви су једнаки. Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације. Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Неповредивост физичког и психичког интегритета

Физички и психички интегритет је неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.

Право на рад

Јемчи се право на рад, у складу са законом. Свако има право на слободан избор рада. Свима су, под једнаким условима, доступна сва радна места. Свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може одрећи. Женама, омладини и инвалидима омогућују се посебна заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом.

Право на штрајк

Запослени имају право на штрајк, у складу са законом и колективним уговором. Право на штрајк може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности.

Здравствена заштита

Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља. Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин. Република Србија помаже развој здравствене и физичке културе.

Слобода предузетништва

Предузетништво је слободно. Предузетништво се може ограничити законом, ради заштите здравља људи, животне средине и природних богатстава и ради безбедности Републике Србије.

Надлежност Републике Србије

Република Србија уређује и обезбеђује:

1. сувереност, независност, територијалну целовитост и безбедност Републике Србије, њен међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама;
2. остваривање и заштиту слобода и права грађана, уставност и законитост, поступак пред судовима и другим државним органима, одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката, амнестије и помиловања за кривична дела;
3. територијалну организацију Републике Србије, систем локалне самоуправе;
4. одбрану и безбедност Републике Србије и њених грађана, мере за случај ванредног стања;
5. систем преласка границе и контроле промета роба, услуга и путничког саобраћаја преко границе, положај станаца и страних правних лица;
6. јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката, систем обављања појединих привредних и других делатности, робне резерве, монетарни, банкарски, девизни и царински систем, економске односе са иностранством, систем кредитних односа са иностранством, порески систем;
7. својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине;
8. систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, друге економске и социјалне односе од општег интереса;
9. одрживи развој; систем заштите и унапређења животне средине, заштиту и унапређивање биљног и животињског света, производњу, промет и превоз оружја, отровних, запаљивих, експлозивних, радиоактивних и других опасних материја;
10. систем у областима здравства, социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите, бриге о деци, образовања, културе и заштите културних добара, спорта, јавног информисања, систем јавних служби;
11. контролу законитости располагања средствима правних лица, финансијску ревизију јавних средстава, прикупљање статистичких и других података од општег интереса;
12. развој Републике Србије, политику и мере за подстицање равномерног развоја појединих делова Републике Србије, укључујући и развој недовољно развијених подручја, организацију и коришћење простора, научно-технолошки развој;
13. режим и безбедност у свим врстама саобраћаја;
14. празнике и одликовања Републике Србије;
15. финансирање остваривања права и дужности Републике Србије, утврђених Уставом и законом;
16. организацију, надлежност и рад републичких органа;
17. друге односе од интереса за Републику Србију.

 

1.2. ЗАКОНОДАВСТВО У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

Законом о безбедности и здрављу на раду уређују се унапређивање и спровођење мера безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној средини, ради спречавања повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом, општа начела превенције, права посебних група запослених, обавезе послодавца, права и обавезе запослених, информисање, консултовање, сарадња и обука запослених и представника запослених за безбедност и здравље на раду, Регистар повреда на раду, стручни испити, издавање лиценци, надзор и казнене одредбе. Овај закон примењује се на државне органе, органе аутономних покрајина, органе јединица локалне самоуправе, привредна друштва, друга правна и физичка лица, у свим делатностима.

Овај закон не примењује се при обављању послова из области одбране и полицијских послова и послова заштите и спасавања и других унутрашњих послова у непосредној вези са полицијским пословима, као и послова заштите и спасавања које обављају други субјекти у складу са посебним законом, ако су питања безбедности и здравља на раду при обављању тих послова уређена посебним законом.

Права, обавезе и одговорности у вези са безбедношћу и здрављем на раду ближе се уређују колективним уговором, правилником о безбедности и здрављу на раду или правилником о раду, односно уговором о раду.

Значење израза

Поједини изрази имају следеће значење:

1) запослени јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца, као и лице које по било ком основу обавља рад или се оспособљава за рад код послодавца, осим лица које обавља послове кућног помоћног особља код послодавца;

2) лице које се самозапошљава јесте физичко лице које обавља привредну или другу делатност, и то:

(1) предузетник који самостално обавља привредну или другу делатност и при томе радно не ангажује друга лица,

(2) носилац или члан породичног пољопривредног газдинства, који обавља посао са члановима породичног пољопривредног домаћинства у складу са прописима о пољопривреди;

3) послодавац јесте правно лице, предузетник или физичко лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица, осим физичких лица која посао обезбеђују у домаћинству и носиоца породичног пољопривредног газдинства који обавља посао са члановима породичног пољопривредног домаћинства у складу са прописима о пољопривреди;

4) представник запослених за безбедност и здравље на раду јесте лице изабрано или именовано да представља запослене у области безбедности и здравља на раду код послодавца;

5) безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом у циљу остваривања физичког, психичког и социјалног благостања запослених;

6) превенција јесте основни принцип безбедности и здравља на раду чији су циљеви: развој и јачање механизама за спречавање настанка повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и стварање услова за стално унапређивање области безбедности и здравља на раду, а која обухвата културу, политику, активности и мере;

7) превентивне мере јесу сви поступци или активности предузети или планирани у свим фазама рада код послодавца у циљу спречавања или смањења ризика на радном месту;

8) радилиште је простор на отвореном у којем се изводе радови у складу са елаборатом о уређењу и извођењу радова;

9) рад у дубини је рад при ископима дубљим од једног метра или насипима вишим од једног метра;

10) рад на висини јесте сваки рад који запослени обавља користећи ослонце на висини два метра и више од чврсте подлоге при чему радни простор није заштићен од пада са висине;

11) радно место јесу послови које запослени обавља у радној средини у којој борави или има приступ у току рада и који су под непосредном или посредном контролом послодавца;

12) радна средина јесте простор у којем запослени обавља послове (која укључује радна места, радне услове, радне поступке и средства за рад) или се налази у току рада, која је под непосредном или посредном контролом послодавца;

13) средство за рад јесте:

(1) објекат који се користи као радни и помоћни простор, укључујући и објекат на отвореном простору, са свим припадајућим инсталацијама (инсталације флуида, грејање, електричне и громобранске инсталације и др.),

(2) опрема за рад (машина, уређај, постројење, инсталација, алат и сл.) која се користи у радном процесу,

(3) конструкција и објекат за колективну безбедност и здравље на раду (заштита на прелазима, пролазима и прилазима, заклони од топлотних и других зрачења, заштита од удара електричне струје, општа вентилација и климатизација и сл.),

(4) помоћна конструкција и објекат, као и конструкција и објекат који се привремено користи за рад и кретање запослених (скела, радна платформа, тунелска подграда, конструкција за спречавање одрона земље при копању дубоких ровова и сл.),

(5) друго средство које се користи у радном процесу или је на било који начин повезано са радним процесом;

14) опасност јесте околност или стање које може угрозити здравље или изазвати повреду запосленог;

15) штетност јесте особина или својство које може угрозити здравље запосленог;

16) опасна појава јесте догађај којим су угрожени или би могли да буду угрожени живот и здравље запосленог или постоји опасност од повређивања запосленог;

17) озбиљна, неизбежна и непосредна опасност јесте конкретна, реална и постојећа опасност која, у складу са тренутним научним и техничким знањима, не може бити искључена односно ограничена;

18) ризик јесте вероватноћа настанка повреде, болести или оштећења здравља запосленог услед изложености опасностима или штетностима;

19) процена ризика јесте систематско евидентирање и процењивање свих опасности и штетности у радном процесу на радном месту у радној средини који могу узроковати настанак повреда на раду, болести или оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начина спречавања, отклањања или смањења ризика на најмању могућу меру;

20) акт о процени ризика јесте акт који садржи опис радног процеса са проценом ризика од повреда и оштећења здравља при обављању свих послова у радној средини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља на раду;

21) радно место са повећаним ризиком јесте радно место на висини, радно место у дубини, радно место на управљању возилима и унутрашњем транспорту (виљушкари, дизалице, транспортери, грађевинске и пољопривредне машине и сл.) и друго радно место утврђено актом о процени ризика послодавца на коме, и поред потпуно примењених мера, постоје околности које могу да угрозе безбедност и здравље запосленог;

22) рад од куће јесте рад који запослени обавља употребом информационо комуникационих технологија за послодавца из места пребивалишта, односно боравишта или другог места становања, а које није под непосредном контролом послодавца;

23) рад на даљину јесте рад који запослени обавља употребом информационо комуникационих технологија из простора који није простор послодавца и који није под непосредном контролом послодавца;

24) саветник за безбедност и здравље на раду јесте стручно лице које обавља послове безбедности и здравља на раду, има одговарајући ниво квалификација, положен одговарајући стручни испит, лиценцу за обављање послова саветника за безбедност и здравље на раду и које послодавац писаним актом именује за обављање тих послова;

25) сарадник за безбедност и здравље на раду јесте стручно лице које обавља послове безбедности и здравља на раду у одређеним делатностима, има одговарајући ниво квалификација, положен одговарајући стручни испит, лиценцу за обављање послова сарадника за безбедност и здравље на раду и које послодавац писаним актом именује за обављање тих послова;

26) правно лице зa обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености, испитивања услова радне средине – биолошких штетности јесте правно лице којем је министар надлежан за послове рада издао лиценцу;

27) правно лице или предузетник за обављање послова безбедности и здравља на раду јесте правно лице или предузетник којем је министар надлежан за послове рада издао лиценцу;

28) здравствена установа која обавља делатност медицине рада јесте пружалац здравствене заштите, коме послодавац повери обављање послова превенције и заштите здравља запослених;

29) стручни налаз јесте извештај о извршеном прегледу и провери опреме за рад и прегледу и испитивању електричних и громобранских инсталација или испитивању услова радне средине са закључком да ли су примењене или нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду;

30) одговорно лице за обављање прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености и испитивање услова радне средине – биолошких штетности, као и за потписивање стручних налаза, јесте лице са лиценцом за вршење тих послова;

31) лиценца јесте овлашћење које министар надлежан за послове рада издаје правном или физичком лицу за обављање одређених послова у области безбедности и здравља на раду;

32) језик који запослени разуме јесте матерњи језик, језик који је у службеној употреби на територији на којој послодавац има седиште, односно запослени обавља послове и који запослени говори, чита и пише, као и језик који је утврђен као услов за обављање послова радног места;

33) регистар повреда на раду јесте јединствена, електронски вођена база података о повредама на раду, која се води на основу извештаја о повреди на раду;

34) регистар лиценци јесте јединствена, електронски вођена база података о издатим, обновљеним и одузетим лиценцама.

Право на безбедност и здравље на раду

Право на безбедност и здравље на раду имају:

1) лица која су у радном односу и лица ангажована ван радног односа;

2) лице које се самозапошљава;

3) ученици и студенти који се налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или практичној настави или учењу кроз рад у систему дуалног образовања;

4) лица која обављају волонтирање или привремене и повремене послове преко омладинске, односно студентске задруге;

6) лица која су упућена на додатно образовање и обуку по упуту носиоца послова запошљавања;

7) лица која учествују у организованим јавним радовима од општег значаја;

8) лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици завода за издржавање казне затвора (радионица, радилиште и сл.) и на другом месту рада;

9) лица која се затекну у радној средини, ако је о њиховом присуству упознат послодавац.

Превентивне мере

Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду обезбеђују се применом савремених техничких, ергономских, здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених, или њиховог свођења на најмању могућу меру, у поступку:

1) пројектовања, изградње, коришћења и одржавања објеката намењених за радне и помоћне просторије, као и објеката намењених за рад на отвореном простору у циљу безбедног одвијања радног процеса;

2) пројектовања, изградње, коришћења и одржавања радног процеса са свом припадајућом опремом за рад, у циљу безбедног рада запослених и усклађивања хемијских, физичких и биолошких штетности, микроклиме и осветљености на радним местима и у радним и помоћним просторијама са прописаним мерама и нормативима за делатност која се обавља на тим радним местима и у тим радним просторијама;

3) пројектовања, израде, коришћења и одржавања опреме за рад, конструкција и објеката за колективну безбедност и здравље на раду, помоћних конструкција и објеката и других средстава која се користе у радном процесу или која су на било који начин повезана са радним процесом, тако да се у току њихове употребе спречава повређивање или оштећење здравља запослених;

4) производње, паковања, превоза, складиштења, употребе и уништавања хемијских материја, на начин и по прописима и правилима којима се отклањају могућности повређивања или оштећења здравља запослених;

5) пројектовања, производње и коришћења личне заштитне опреме, чијом се употребом смањују ризици који нису могли да буду отклоњени применом одговарајућих превентивних мера;

6) образовања, васпитања, обуке и стручног оспособљавања у области безбедности и здравља на раду.

Oдговорности послодавца

Послодавац је дужан да обезбеди и спроводи превентивне мере безбедности и здравља на раду. Послодавац је дужан да обезбеди безбедност и здравље запосленом у свим активностима пословања и на свим нивоима организовања рада и радног процеса. Послодавац се не ослобађа обавеза и одговорности у вези са применом мера безбедности и здравља на раду одређивањем правног лица, односно предузетника са лиценцом или другог лица или преношењем својих обавеза и одговорности на та лица.

У случају настанка повреде на раду због елементарних непогода, озбиљне, неизбежне и непосредне опасности које су изван контроле послодавца или због изузетних догађаја чије се последице упркос свим предузетим мерама од стране послодавца нису могле избећи, послодавац није одговоран.

Послодавац је дужан да:

1) радни процес прилагоди способностима запосленог у погледу безбедности и здравља на раду;

2) обезбеди одговарајуће услове радне средине;

3) средства за рад и личну заштитну опрему обезбеди да буду одговарајући, да не угрожавају безбедност и здравље запосленог.

Послодавац је дужан да се при планирању и увођењу нових технологија консултује са запосленима или представницима запослених по питањима избора опреме за рад, услова рада и радне средине и њихових последица на безбедност и здравље запослених. Само они запослени којима су издата одговарајућа упутства и дозволе за рад могу имати приступ зонама у којима је присутна озбиљна, неизбежна или непосредна опасност или штетност која може да угрози здравље запосленог. Приликом организовања рада и радног процеса, послодавац је дужан да обезбеди превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених, укључујући пружање информација и обуке запослених, као и да за њихову примену обезбеди потребна финансијска средства. Послодавац обезбеђује превентивне мере пре почетка рада запосленог и у току рада, избором радних и производних метода којима се обезбеђује заштита живота и здравља на раду.

Начела превенције

Превентивне мере обезбеђује послодавац полазећи од следећих начела:

1) избегавање ризика;

2) процена ризика који се не могу избећи на радном месту;

3) отклањање ризика на њиховом извору применом савремених техничких решења;

4) прилагођавање рада и радног места запосленом, нарочито у погледу избора опреме за рад и метода рада, као и избора технолошког поступка да би се смањила монотонија у раду и рад по унапред дефинисаном темпу, у циљу смањења њиховог утицаја на здравље запосленог;

5) прилагођавања техничком напретку;

6) замена опасног на радном месту у радној средини безопасним или мање опасним;

7) развијања кохерентне политике превенције која обухвата технологију, организацију рада, услове рада, односе у радном процесу и утицај фактора у вези са радном средином;

8) давање предности колективним над појединачним мерама безбедности и здравља на раду;

9) одговарајућа обука запослених за безбедан и здрав рад и издавање упутстава за рад на безбедан начин.

Обавезе послодавца

Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писаној форми за сва радна места у радној средини и да утврди начин, мере и рокове за отклањање или смањење ризика на најмању могућу меру. Такође, послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика за сва радна места на којима ученици обављају професионалну праксу или практичну наставу или учење кроз рад у систему дуалног образовања.

Акт о процени ризика заснива се на утврђивању опасности и штетности на радном месту у радној средини, на основу којих се врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.

Послодавац је дужан да:

1) актом у писаној форми именује саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду;

2) запосленом одреди обављање послова на радном месту и у радној средини на којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду;

3) обавештава запослене и представнике запослених о опасностима и штетностима које могу да доведу до повреда на раду и оштећења здравља који настају увођењем нових технологија и средстава за рад и да у таквим случајевима донесе одговарајућа упутства за безбедан и здрав рад;

4) обучава запослене за безбедан и здрав рад;

5) обезбеди запосленима коришћење личне заштитне опреме у складу са актом о процени ризика;

6) обезбеди одржавање средстава за рад и личне заштитне опреме у исправном стању и искључи из употребе средства за рад и личну заштитну опрему на којој настану промене због којих постоје ризици за безбедност и здравље запослених;

7) ангажује правно лице са лиценцом ради спровођења превентивних и периодичних прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, као и превентивних и периодичних испитивања услова радне средине, односно хемијских, физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености и биолошких штетности;

8) обезбеди на основу акта о процени ризика и оцене здравствене установе која обавља делатност медицине рада прописане лекарске прегледе;

9) обезбеди пружање прве помоћи, као и да обучи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи;

10) заустави сваку врсту рада који представља озбиљну, неизбежну и непосредну опасност за живот или здравље запослених.

Правно лице дужно је да изда стручни налаз по извршеном прегледу и провери опреме за рад и прегледу и испитивању електричних и громобранских инсталација или испитивању услова радне средине најкасније у року до 30 дана од дана извршеног прегледа и провере, односно испитивања.

Ако се приликом прегледа и провере опреме за рад утврди да на опреми за рад нису примењене мере за безбедан и здрав рад, лице које је вршило преглед и проверу опреме за рад дужно је да одмах о томе обавести послодавца, односно саветника или сарадника за безбедност и здравље на раду и да на опреми постави налепницу о неисправности. Послодавац, односно саветник или сарадник за безбедност и здравље на раду дужан је да одмах забрани рад на опреми за рад на којој нису примењене мере за безбедан и здрав рад. Забрана коришћења опреме за рад важи до отклањања неправилности због којих опрема за рад није безбедна за употребу, односно до издавања стручног налаза о прегледу и провери од стране правног лица са лиценцом којим се потврђује да су на опреми за рад примењене мере за безбедан и здрав рад.

Послодавац је дужан да актом о процени ризика, на основу непристрасне оцене здравствене установе која обавља делатност медицине рада, одреди посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени на радним местима са повећаним ризиком.

Послодавац јe дужан да обезбеди пружање прве помоћи, да обучи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи и обезбеди средства и опрему за пружање прве помоћи узимајући у обзир процењене ризике, радни процес, организацију, природу и обим радног процеса, број запослених који учествују у радном процесу, број радних смена, број локацијски одвојених јединица, учесталост повреда на раду и удаљеност до наjближе медицинске помоћи. Пружањe прве помоћи мора бити организовано на начин да је прва помоћ доступна сваком запосленом током радног времена, у свим сменама и на свим локацијама. Обуку запослених за пружање прве помоћи врши здравствена установа која обавља делатност медицине рада у складу са законом којим се уређује здравствена заштита, као и Црвени крст Србије.

Послодавац је дужан да што је могуће пре обавести све запослене, који јесу или који би могли да буду изложени озбиљној, неизбежној и непосредној опасности, о присутним ризицима и мерама које су предузете или ће бити предузете у циљу заштите. Послодавац је дужан да предузме мере и изда упутства како би омогућио запосленима да у случају озбиљне, неизбежне и непосредне опасности престану да раде и одмах напусте радно место и оду на безбедно место. Послодавац не сме захтевати од запослених да се врате на радно место у радној средини у којој и даље постоји озбиљна, неизбежна и непосредна опасност.

Посебне обавезе

Послодавац је дужан да, најмање осам дана пре почетка рада, надлежну инспекцију рада извести о:

1) почетку свога рада;

2) раду одвојене јединице;

3) свакој промени технолошког поступка, уколико се тим променама мењају услови рада.

Послодавац који изводи радове на изградњи објекта као и послодавац који изводи радове на радилишту, дужан је да пријаву о почетку рада достави надлежној инспекцији рада, најмање осам дана пре почетка извођења радова. Ако радови трају дуже од три дана у континуитету послодавац је дужан да изради прописан елаборат о уређењу градилишта, који уз пријаву о почетку рада доставља надлежној инспекцији рада, најмање осам дана пре почетка извођења радова. Послодавац је дужан да на градилишту, односно радилишту обезбеђује, одржава и спроводи мере за безбедност и здравље на раду у складу са елаборатом о уређењу градилишта, односно радилишта и актом о процени ризика.

Када два или више послодаваца у обављању послова деле радни простор, односно када запослени више послодаваца истовремено обављају послове у истом радном простору, послодавци су дужни да сарађују у примени прописаних мера за безбедност и здравље запослених. Послодавци су дужни да, узимајући у обзир природу послова које обављају, координирају активности у вези са применом мера за отклањање ризика од повређивања. Начин остваривања сарадње послодавци утврђују писаним споразумом, закљученим пре почетка обављања послова. Споразумом се одређује лице за координацију спровођења заједничких мера безбедности и здравља свих запослених.

Послодавац је дужан да предузме мере за спречавање приступа у круг објекта који се користи као радни и помоћни простор, укључујући и објeкат на отвореном простору, лицима и возилима која немају основа да се налазе у њима. Послодавац је дужан да, пре почетка извођења радова на висини, у дубини, у скученом простору, у простору са потенцијално експлозивним атмосферама, на енергетском објекту, при коришћењу опасне хемијске материје, рад у зонама у којима је присутна озбиљна, неизбежна или непосредна опасност или штетност која може да угрози здравље запосленог, обезбеди издавање дозволе за рад. Поступак и начин за издавање дозволе за рад утврђује послодавац.

Послодавац је дужан да запосленима обезбеди и изда на употребу средства за рад и личну заштитну опрему у исправном стању и на којима су примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду и да обезбеди контролу њихове употребе у складу са наменом. Послодавац је дужан да спроведе обуку запослених за правилно коришћење личне заштитне опреме.

Послодавац може да запосленима да на коришћење опасне хемијске материје и друге хемијске материје за које је прописана обавеза израде и достављања безбедносног листа само ако му је уз хемијску материју учинио доступним безбедносни лист, ако је обезбедио све мере које произлазе из садржаја безбедносног листа.

Обука запослених

Послодавац је дужан да изврши обуку запосленог за безбедан и здрав рад:

1) код заснивања радног односа, односно другог радног ангажовања;

2) премештаја на друге послове;

3) приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад или промене опреме за рад,

4) код промене радног процеса.

Послодавац је дужан да запосленог у току обуке за безбедан и здрав рад упозна са ризицима на радном месту на које га одређује и о конкретним мерама за безбедност и здравље на раду у складу са актом о процени ризика. Обука се обезбеђује у току радног времена, а трошкови обуке обезбеђују се из средстава послодавца и не могу бити на терет запосленог. Ако послодавац одреди запосленом да обавља послове на два или више радних места, дужан је да запосленог обучи за безбедан и здрав рад на сваком од тих радних места. Послодавац код кога под његовим надзором и руковођењем, на основу уговора, споразума или по било ком другом основу, обављају рад запослени другог послодавца, дужан је да те запослене обучи за безбедан и здрав рад. Обуку запослених за безбедан и здрав рад послодавац обавља теоријски и практично, у складу са програмом обуке за безбедан и здрав рад који доноси послодавац. Програм обуке за безбедан и здрав рад садржи општи и посебни део. Општи део програма обуке обухвата упознавање запослених са правима, обавезама и одговорностима у области безбедности и здравља на раду из закона и подзаконских прописа, као и упознавање са општим актима послодавца у области безбедности и здравља на раду. Посебни део програма обуке обухвата упознавање са свим потенцијалним опасностима и штетностима на радном месту, процењеним ризицима и мерама за безбедан и здрав рад. Провера теоријске и практичне обучености запосленог за безбедан и здрав рад обавља се на радном месту. Периодичне обуке за безбедан и здрав рад запосленог који ради на радном месту са повећаним ризиком врше се најкасније у року од једне године од дана претходне обуке, а на осталим радним местима најкасније у року од три године од дана претходне обуке. Обука за безбедан и здрав рад обавља се на језику који запослени разуме и прилагођава се могућностима и способностима посебних група запослених.

Представник запослених има право на обуку ради обављања активности представника запослених, а трошкови обуке не могу бити на терет представника запослених. Обука представника запослених обавља се одмах по избору или именовању, а периодичне обуке врше се најкасније у року од три године од дана претходне обуке. Обука се организује у току радног времена било у оквиру или изван простора послодавца.

Када радни процес захтева додатну обуку запосленог за безбедан и здрав рад, послодавац је дужан да упозна запосленог о обављању радног процеса на безбедан начин, путем обавештења, упутстава или инструкција у писaној форми. У изузетним случајевима, када запосленом прети озбиљна, неизбежна и непосредна опасност по живот или здравље, због хитности, обавештења, упутства или инструкције могу се дати у усменој форми.

У случају тешке повреде на раду, смртне повреде на раду или колективне повреде на раду са тешком или смртном повредом на раду, послодавац је дужан да одмах, а најкасније у року од осам дана од настанка повреде изврши додатну обуку запослeних на том радном месту у организационој јединици где се повреда догодила, са обавезом обавештавања свих запослених.

Послодавац је дужан да обезбеди да запослена за време трудноће, породиља и запослена која доји дете, запослени млађи од 18 година живота, особа са инвалидитетом и запослени код кога је утврђена професионална болест, и поред обуке за безбедан и здрав рад, буду у писаној форми обавештени о резултатима процене ризика и о мерама којима се ризици отклањају у циљу повећања безбедности и здравља на раду.

Послодавац је дужан да свако лице, које се налази у радној средини о чијем присуству је упознат послодавац, упозори на опасности или штетности по здравље које се јављају у радном процесу, односно на мере безбедности и здравља које мора да примени, и да га усмери на безбедне зоне за кретање.

Послодавац је дужан да видно обележи и истакне ознаке за безбедност и здравље на раду ради обавештавања и информисања запослених о ризицима у радном процесу, правцима кретања и дозвољеним местима задржавања, као и о мерама за спречавање, смањење или отклањање ризика.

Права и обавезе запослених

Запослени има право и обавезу да:

• се пре почетка рада упозна са мерама безбедности и здравља на раду на радном месту на које је одређен, као и да се обучи за њихово спровођење;
• послодавцу даје предлоге, примедбе и обавештења о питањима безбедности и здравља на раду;
• редовно контролише своје здравље према ризицима радног места.

Запослени који ради на радном месту са повећаним ризиком, има право и обавезу да обави лекарски преглед на који га упућује послодавац. Запослени је дужан да ради на радном месту са повећаним ризиком, на основу извештаја здравствене установе која обавља делатност медицине рада којим се утврђује да је здравствено способан за рад на том радном месту.

Запослени има право да одбије да ради:

1) ако му прети непосредна опасност по живот и здравље због тога што нису спроведене прописане мере за безбедност и здравље на радном месту на које је одређен, све док се те мере не обезбеде;

2) ако му послодавац није обезбедио прописани лекарски преглед или ако се на лекарском прегледу утврди да не испуњава прописане здравствене услове за рад на радном месту са повећаним ризиком;

3) ако у току обуке за безбедан и здрав рад није упознат са свим врстама ризика и мерама за њихово отклањање на радном месту на које га је послодавац одредио;

4) дуже од пуног радног времена, односно ноћу ако би, према оцени здравствене установе која обавља делатност медицине рада такав рад могао да погорша његово здравствено стање;

5) на средству за рад на којем нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду;

6) ако није издата дозвола за рад (за извођења радова на висини, у дубини, у скученом простору, у простору са потенцијално експлозивним атмосферама, на енергетском објекту, при коришћењу опасне хемијске материје, рад у зонама у којима је присутна озбиљна, неизбежна или непосредна опасност или штетност која може да угрози здравље запосленог).

Запослени може да се писаним захтевом обрати послодавцу ради предузимања мера које, по мишљењу запосленог, нису спроведене. Ако послодавац не поступи по захтеву у року од осам дана од пријема захтева, запослени има право да поднесе захтев за заштиту права инспекцији рада. Када запослени одбије да ради, а послодавац сматра да захтев запосленог није оправдан, послодавац је дужан да одмах обавести инспекцију рада.

Послодавац је дужан да обезбеди да сви запослени буду обучени да предузму одговарајуће кораке у складу са својим знањем и техничким средствима, која су им на располагању у случају озбиљне, неизбежне и непосредне опасности по њихову безбедност или безбедност других и у случају када непосредни руководилац, који је одговоран, није присутан, да би избегли последице опасности. Када му прети озбиљна, неизбежна и непосредна опасност по живот или здравље, запослени има право да предузме одговарајуће мере, у складу са својим знањем и техничким средствима која му стоје на располагању и да престане да ради, напусти радно место, радни процес, односно радну средину. Запослени који престане да ради, напусти радно место, радни процес, односно радну средину није одговоран за штету коју проузрокује послодавцу, односно неће бити стављен у било какву неповољну ситуацију, осим у случају да је штету проузроковао намерно или из крајње непажње.

Запослени је обавезан да:

1) води рачуна о сопственој безбедности и здрављу на раду, као и о безбедности и здрављу других лица на која може да утиче његов рад у складу са обуком за безбедан и здрав рад и упутствима за безбедан и здрав рад добијеним од послодавца;

2) примењује прописане мере за безбедан и здрав рад;

3) наменски користи средства за рад, хемијске и друге материје;

4) правилно користи личну заштитну опрему, да са њом пажљиво рукује и да је уредно врати на место које је намењено за њено чување;

5) пре почетка рада, прегледа своје радно место укључујући и средства за рад која користи, као и личну заштитну опрему, и да у случају уочених недостатака извести послодавца или друго овлашћено лице;

6) пре напуштања, радно место и средства за рад остави у стању да не угрожавају друге запослене.

Запосленом је забрањено да самовољно искључује, мења или уклања безбедносне уређаје на средствима за рад.

Запослени има обавезу да, у складу са својим сазнањима, одмах обавести послодавца, односно непосредног руководиоца о неправилностима, опасностима, штетностима или о другим недостацима у спровођењу мера безбедности и здравља на раду који би на радном месту могли да угрозе његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених и других лица. Ако послодавац после добијеног обавештења не отклони неправилности, штетности, опасности или друге појаве у року од осам дана или ако запослени сматра да за отклањање утврђених појава нису спроведене одговарајуће мере за безбедност и здравље, запослени се може обратити надлежној инспекцији рада, о чему обавештава саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду, представника запослених и Одбор.

Запослени је дужан да сарађује са послодавцем и саветником, односно сарадником за безбедност и здравље на раду, како би се спровеле прописане мере за безбедност и здравље на радном месту на коме ради.

Лице које се самозапошљава је одговорно за своју безбедност и здравље и за безбедност и здравље других лица, на која утичу његов рад и пропусти у примени мера безбедности и здравља на раду. Лице које се самозапошљава обавезно је да при свом раду примењује прописе из области безбедности и здравља на раду и да сарађуje са другим послодавцима и запосленима у примени мера безбедности и здравља на раду, када је са њима повезано обављање послова.

Рад од куће и рад на даљину

Приликом рада од куће и рада на даљину послодавац је дужан да обезбеди безбедност и здравље на раду у сарадњи са запосленим, при чему је послодавац дужан да утврди услове за безбедан и здрав рад, средства за рад издата од стране послодавца, да дефинише радни процес у вези са извршењем послова за које је запослени задужен и пропише превентивне мере за безбедан и здрав рад. Послодавац може да донесе акт о процени ризика за рад од куће и рад на даљину у писаној форми уз учешће запосленог. Запослени је дужан да обавести послодавца о испуњености услова потребних за безбедан и здрав рад у складу са актом о процени ризика, као и да благовремено обавести послодавца о свакој накнадној промени услова.

Организовање послова безбедности и здравља на раду

Послодавац је дужан да организује послове безбедности и здравља на раду. Послодавац је дужан да општим актом, уговором о раду или другим уговором, уреди обавезе и одговорности у вези са свакодневним праћењем и контролом примене мера безбедности и здравља на раду.

За обављање послова безбедности и здравља на раду послодавац је дужан да ангажује једно или више лица, (саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду) са којима има закључен уговор о раду.

Послове безбедности и здравља на раду може да обавља лице које има положен стручни испит за обављање послова безбедности и здравља на раду и лиценцу за обављање послова саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду. Ако за послове безбедности и здравља на раду не може да одреди неког од својих запослених који испуњава услове, послодавац може да ангажује правно лице или предузетника који имају лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду.

У делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада, трговине на велико, саобраћаја и складиштења и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, послодавац који запошљава, односно радно ангажује од 251 до 500 запослених је дужан да закључи уговор о раду са пуним радним временом са најмање два саветника за безбедност и здравље на раду, а послодавац који запошљава односно радно ангажује више од 500 запослених је дужан да закључи уговор о раду са пуним радним временом са најмање три саветника за безбедност и здравље на раду.

У свим осталим делатностима послодавац који запошљава, односно радно ангажује више од 500 запослених је дужан да закључи уговор о раду са пуним радним временом са најмање два сарадника за безбедност и здравље на раду.

Ако послодавац ангажује правно лице или предузетника који имају лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду, то правно лице, односно предузетник одређују број саветника за безбедност и здравље на раду у складу са бројем запослених код послодавца коме врши услугу и делатности којом се бави.

Послове безбедности и здравља на раду послодавац може да обавља сам у делатностима трговине на мало, услуга смештаја и исхране, информисања и комуникацијa, финансијских делатности и делатности осигурања, пословања некретнинама, стручним, научним, иновационим, административним и помоћним услужним делатностима, обавезног социјалног осигурања, образовања, уметности, забаве и рекреације, осталим услужним делатностима, ако има до 20 запослених. У овом случају, послодавац је дужан да полаже стручни испит за обављање послова безбедности и здравља на раду и није дужан да има прописану лиценцу.

Саветник за безбедност и здравље на раду

Послодавац у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада, трговине на велико, саобраћаја и складиштења и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, дужан је да за послове безбедности и здравља на раду именује саветника за безбедност и здравље на раду, односно лице које има најмање стечено високо образовање обима од најмање 240 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука и природно-математичких наука из области: биолошке науке, науке о заштити животне средине, физичке науке, физичко-хемијске и хемијске науке.

Послодавац у делатностима здравствене и социјалне заштите, може да за послове безбедности и здравља на раду именује саветника за безбедност и здравље на раду, лице које има најмање стечено високо образовање од најмање 240 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама у оквиру образовно-научног поља медицинских наука.

Саветник за безбедност и здравље на раду може обављати послове безбедности и здравља на раду у свим делатностима.

Сарадник за безбедност и здравље на раду

Послодавац у свим другим делатностима (које нису наведене у претходном опису код саветника за безбедност и здравље на раду), уколико сам не обавља послове безбедности и здравља на раду, је дужан да за послове безбедности и здравља на раду именује сарадника за безбедност и здравље на раду, односно лице које има најмање стечено високо образовање обима од најмање 180 ЕСПБ бодова у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука, природно-математичких наука, медицинских наука или друштвено-хуманистичких наука.

Послови саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду

Саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду обавља следеће послове:

1) спроводи и учествује у поступку процене ризика;

2) учествује у изради програма обуке запослених за безбедан и здрав рад, програма обуке представника запослених и програма обуке руководилаца;

3) врши контролу и даје предлоге послодавцу у планирању, избору, коришћењу и одржавању средстава за рад, хемијских материја и личне заштитне опреме;

4) учествује у опремању и уређивању радног места у циљу обезбеђивања безбедних и здравих услова рада;

5) организује превентивна и периодична испитивања услова радне средине;

6) организује превентивне и периодичне прегледе и провере опреме за рад и прегледе и испитивања електричних и громобранских инсталација;

7) предлаже мере за побољшање услова рада, нарочито на радним местима са повећаним ризиком;

8) прати и контролише примену мера безбедности и здравља на раду у складу са организацијом послова безбедности и здравља на раду код послодавца;

9) прати стање у вези са повредама на раду и професионалним болестима, као и болестима у вези са радом, учествује у утврђивању њихових узрока и припрема извештаје са предлозима мера за њихово отклањање;

10) организује и спроводи обуку руководилаца, запослених, представника запослених и других лица;

11) припрема упутства за безбедан и здрав рад и контролише њихову примену;

12) забрањује рад на радном месту или употребу средства за рад, у случају када утврди непосредну опасност по живот или здравље запосленог и обуставља рад на опреми за рад на којој је приликом прегледа и провере утврђено да није безбедна за употребу и коришћење, до отклањања уочених недостатака;

13) организује лекарске прегледе запослених;

14) сарађује и координира рад са здравственом установом која обавља делатност медицине рада по свим питањима у области безбедности и здравља на раду;

15) сарађује са представницима запослених и Одбором за безбедност и здравље на раду по свим питањима у области безбедности и здравља на раду код послодавца;

16) води евиденције у области безбедности и здравља на раду код послодавца;

17) прати промену прописа и врши усклађивање аката послодавца, прати стандарде и технички напредак у области безбедности и здравља на раду.

Саветник за безбедност и здравље на раду је дужан да у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада, трговине на велико, саобраћаја и складиштења и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, свакодневно прати, контролише и извештава послодавца о примени мера за безбедност и здравље код послодавца у складу са организацијом послова безбедности и здравља на раду код послодавца и актом којим је послодавац уредио обавезе и одговорности у вези са свакодневним праћењем и контролом примене мера безбедности и здравља на раду.

Саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду дужан је да у писаној форми извести послодавца и представника запослених о забрани рада. Ако послодавац, и поред забране, наложи запосленом да настави рад или употребу средства за рад, саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду дужан је да о томе одмах извести надлежну инспекцију рада. Саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду дужан је да континуирано усавршава знања у области безбедности и здравља на раду.

Ангажовање правног лица или предузетника са лиценцом

Послодавац који за обављање послова безбедности и здравља на раду ангажује правно лице или предузетника са лиценцом дужан је да их претходно упозна са радним процесом, ризицима у радном процесу и мерама које су примењене за отклањање ризика, обавести о почетку рада сваке одвојене јединице, о почетку извођења радова на градилишту, односно радилишту и ангажовању сваког новог запосленог.

Послодавац је дужан да омогући ангажованом правном лицу или предузетнику, саветнику, односно сараднику за безбедност и здравље на раду независно и самостално обављање послова, довољно времена за обављање тих послова и приступ свим потребним подацима у области безбедности и здравља на раду.

Саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду, који је именован за обављање послова безбедности и здравља на раду, не може да трпи штетне последице ако свој посао обавља у складу са законом.

Континуирано усавршавање знања

Послодавац је дужан да омогући континуирано усавршавање знања у области безбедности и здравља на раду запосленом кога одреди за обављање тих послова. Континуирано усавршавање знања саветника за безбедност и здравље на раду, сарадника за безбедност и здравље на раду, координатора за безбедност и здравље на раду у фази израде пројекта, координатора за безбедност и здравље на раду у фази извођења радова, одговорног лица за обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, одговорног лица за обављање послова испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености и одговорног лица за обављање послова испитивања услова радне средине – биолошких штетности, услов је за обнављање лиценце. Послодавац је дужан да им обезбеди плаћено одсуство за континуирано усавршавање знања, ради обнављања лиценце.

Послови службе медицине рада

За обављање послова заштите здравља запослених на раду послодавац ангажује здравствену установу која обавља делатност медицине рада. Здравствена установа која обавља делатност медицине рада обавља следеће послове:

1) у поступку процене ризика утврђује предлог здравствених мера за радна места на којима су препознате и утврђене штетности изнад прописаних вредности;

2) прати и проучава услове рада и предлаже мере за заштиту здравља запослених у односу на ризике којима је запослени изложен на радном месту у радној средини;

3) обавља послове обуке запослених за пружање прве помоћи;

4) утврђује и испитује узроке настанка професионалних болести и болести у вези са радом;

5) оцењује и утврђује посебне здравствене способности које морају да испуњавају запослени за обављање одређених послова на радном месту са повећаним ризиком;

6) врши претходне, периодичне, контролне и циљане лекарске прегледе запослених и издаје извештаје о лекарским прегледима;

7) прати здравствено стање запосленог у односу на ризике на радном месту;

8) учествује у организовању прве помоћи, спасавању и евакуацији у случају повређивања запослених или хаварија;

9) саветује послодавца при избору другог одговарајућег посла према здравственој способности запосленог;

10) саветује послодавца о планирању и организацији рада са здравственог аспекта;

11) учествује у изради програма за побољшање услова рада на радном месту;

12) учествује у анализи професионалних болести и болести у вези са радом;

13) непосредно сарађује са саветником, односно сарадником за безбедност и здравље на раду.

Послодавац је дужан да запосленом на радном месту са повећаним ризиком пре почетка рада обезбеди претходни лекарски преглед, као и периодични лекарски преглед у току рада. Послодавац је дужан, да запосленом који рад обавља ноћу, обезбеди претходни и периодични лекарски преглед.

Ако се у поступку периодичног лекарског прегледа утврди да запослени не испуњава посебне здравствене услове за обављање послова на радном месту са повећаним ризиком, послодавац је дужан да га премести на друго радно место које одговара његовим здравственим способностима.

Послодавац је дужан да запосленог на његов захтев упути на лекарски преглед који одговара ризицима на радном месту у редовним интервалима, а најкасније у року од пет година од претходног прегледа.

Трошкови лекарских прегледа падају на терет послодавца.

Представник запослених за безбедност и здравље на раду

Запослени код послодавца имају право да изаберу једног или више представника запослених за безбедност и здравље на раду. Најмање три представника запослених образују Одбор за безбедност и здравље на раду (Одбор).

Послодавац је дужан да у Одбор именује најмање једног свог представника, тако да број представника запослених буде већи за најмање један од броја представника послодавца. Послодавац је дужан да најмање једном представнику запослених за безбедност и здравље на раду омогући одсуство са рада у трајању од најмање пет часова рада месечно с правом на накнаду зараде која се обрачунава и исплаћује у истом износу као да је радио на пословима радног места, као и да обезбеди техничко-просторне услове у складу са просторним и финансијским могућностима, ради обављања активности представника запослених.

Послодавац је дужан да запосленима, представнику запослених и Одбору омогући да буду консултовани унапред и благовремено у вези:

1) свих мера које утичу или могу да утичу на безбедност и здравље запослених;

2) организовања послова безбедности и здравља на раду и одређивања запослених који су обучени за пружање прве помоћи;

3) доношења аката који се односе на безбедност и здравље на раду;

4) планирања и организовања обуке за безбедан и здрав рад.

Послодавац је дужан да представнику запослених и Одбору омогући увид у све акте који се односе на безбедност и здравље на раду.

Послодавац и представник запослених или Одбор и синдикат, дужни су да међусобно сарађују о питањима безбедности и здравља на раду. Запослени, представник запослених и Одбор имају право да:

1) послодавцу дају предлоге о свим питањима која се односе на безбедност и здравље на раду;

2) захтевају од послодавца да предузме одговарајуће мере за отклањање или смањење ризика који угрожава безбедност и здравље запослених;

3) захтевају вршење надзора од стране инспекције рада, ако сматрају да послодавац није спровео одговарајуће мере за безбедност и здравље на раду, присуствују инспекцијском надзору, као и да поднесу примедбе и запажања.

Представник запослених и чланови Одбора не смеју да буду стављени у неповољан положај због својих активности.

Евиденција, сарадња и извештавање

Послодавац је дужан да води и чува евиденције о:

1) радним местима са повећаним ризиком, запосленима који обављају послове на радним местима са повећаним ризиком и лекарским прегледима запослених који обављају те послове;

2) повредама на раду и професионалним болестима;

3) запосленима обученим за безбедан и здрав рад и правилно коришћење личне заштитне опреме;

4) запосленима изложеним биолошким штетностима групе 3 и групе 4;

5) запосленима који су изложени карциногенима или мутагенима, хемијским материјама и азбесту, као и о здравственом стању и изложености;

6) извештају о примени мера за безбедност и здравље на раду за делатности грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада, трговине на велико, саобраћаја и складиштења и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите;

7) извршеним прегледима и проверама опреме за рад и прегледима и испитивањима електричних и громобранских инсталација;

8) извршеним испитивањима услова радне средине;

9) издатој личној заштитној опреми.

Послодавац је дужан да евиденцију о запосленима обученим за безбедан и здрав рад или њену копију држи у седишту или другој пословној просторији послодавца или на другом месту, у зависности од тога где запослени ради.

Евиденције се могу водити у електронском облику, осим евиденције о запосленима обученим за безбедан и здрав рад и правилно коришћење личне заштитне опреме.

Извештавање о повреди на раду и професионалној болести

Послодавац је дужан да одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено, у писaној форми или електронским путем пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, као и опасну појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених. Послодавац је дужан да одмах, а најкасније у року од пет радних дана од дана настанка, усмено, у писaној форми или електронским путем пријави надлежној инспекцији рада лаку повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три дана.

Извештај о повреди на раду и професионалној болести који се догоде на радном месту, доставља се запосленом који је претрпео повреду, односно код кога је утврђена професионална болест, организацији надлежној за здравствено осигурање и Управи за безбедност и здравље на раду. Извештај о повреди на раду се подноси у писаном облику до успостављања Регистра повреда на раду у електронском облику.

Регистар повреда на раду

Податке у Регистар уноси послодавац. Послодавац, односно овлашћено службено лице послодавца које врши упис података у Регистар уноси податке о послодавцу, односно послодавцу кориснику или послодавцу физичком лицу, о повређеном, повреди на раду, непосредном руководиоцу и очевицу. Послодавац је дужан да Управи електронским путем достави податке о овлашћеном службеном лицу које врши упис података у Регистар. Након што послодавац унесе податке у Регистар, изабрани лекар помоћу интегрисаног здравственог информационог система Републике Србије уноси налаз и мишљење лекара који је први прегледао повређеног. Након што изабрани лекар унесе податке, организација надлежна за здравствено осигурање помоћу информационог система уноси оцену повреде на раду. Управа води евиденцију о овлашћеном службеном лицу послодавца.

Стручни испит и издавање лиценци

За обављање послова за безбедност и здравље на раду и послова одговорног лица полаже се одговарајући стручни испит. Лиценца се може издати:

1) саветнику за безбедност и здравље на раду;

2) сараднику за безбедност и здравље на раду;

3) координатору за безбедност и здравље на раду у фази израде пројекта;

4) координатору за безбедност и здравље на раду у фази извођења радова;

5) одговорном лицу за обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација;

6) одговорном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености;

7) одговорном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине – биолошких штетности;

8) правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду;

9) правном лицу за обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација;

10) правном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености;

11) правном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине – биолошких штетности.

Лиценцу за обављање послова саветника за безбедност и здравље на раду може да добије физичко лице које има одговарајући ниво квалификације (најмање стечено високо образовање обима од најмање 240 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука и природно-математичких наука из области: биолошке науке, науке о заштити животне средине, физичке науке, физичко-хемијске и хемијске науке), има положен одговарајући стручни испит и ако није правноснажном судском одлуком осуђен за кривична дела за непредузимање мера заштите на раду, изазивање опасности необезбеђивањем мера заштите на раду, непрописно и неправилно извођење грађевинских радова и неовлашћено бављење одређеном делатношћу, односно да му правноснажном судском одлуком није изречена мера безбедности у складу са Кривичним закоником, и то: забрана вршења позива, делатности и дужности због које не може обављати послове у области безбедности и здравља на раду.

Лиценцу за обављање послова сарадника за безбедност и здравље на раду може да добије физичко лице које има одговарајући ниво квалификације (најмање стечено високо образовање обима од најмање 180 ЕСПБ бодова у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука, природно-математичких наука, медицинских наука или друштвено-хуманистичких наука) има положен одговарајући стручни испит и ако није правноснажном судском одлуком осуђен за кривична дела за непредузимање мера заштите на раду, изазивање опасности необезбеђивањем мера заштите на раду, непрописно и неправилно извођење грађевинских радова и неовлашћено бављење одређеном делатношћу, односно да му правноснажном судском одлуком није изречена мера безбедности у складу са Кривичним закоником, и то: забрана вршења позива, делатности и дужности због које не може обављати послове у области безбедности и здравља на раду.

Лиценца се обнавља под истим, претходно наведеним условима укључујући и услов да лиценца није одузета у претходних пет година и уз доказ о спроведеном континуираном усавршавању знања. Лице које је правноснажном судском одлуком осуђено за кривично дело или коме је изречена мера безбедности, дужно је да поново полаже одговарајући стручни испит.

Лиценца правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду

Лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду може да добије правно лице или предузетник, које има у радном односу на неодређено време са пуним радним временом најмање два запослена који имају лиценцу саветника за безбедност и здравље на раду и најмање три године радног искуства на тим пословима након стицања одговарајућег образовања, просторију и техничку опремљеност за обављање делатности. За обављање послова безбедности и здравља на раду за које је издата лиценца, правно лице или предузетник не може да запосли лице које не испуњава услове.

Управа за безбедност и здравље на раду

Управа обавља следеће послове:

1) припрема прописе у области безбедности и здравља на раду, као и мишљења за њихову примену;

3) анализира стање безбедности и здравља на раду и припрема ставове за јединствено уређивање мера безбедности и здравља на раду;

4) истражује и подстиче развој у области безбедности и здравља на раду;

5) пружа стручну помоћ у области безбедности и здравља на раду;

6) даје сагласност или припрема методологије за обављање послова прегледа, провера и испитивања у области безбедности и здравља на раду;

7) проучава узроке и појаве који за последицу имају повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом;

8) организује полагање стручних испита;

9) врши надзор над радом правних лица и предузетника, као и одговорних лица са лиценцом и припрема предлоге решења за издавање, обнављање и одузимање лиценци (одговорном лицу за обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација; одговорном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености; одговорном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине – биолошких штетности; правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду; правном лицу за обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација; правном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености; правном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине – биолошких штетности);

10) води Регистар повреда на раду;

11) прикупља и анализира податке о повредама на раду, професионалним болестима, болестима у вези са радом и појавама које утичу на здравље запослених;

12) води евиденцију о положеним стручним испитима;

13) води и ажурира регистар о издатим, обновљеним и одузетим лиценцама;

14) обавља информационо-документациону делатност у области безбедности и здравља на раду;

15) организује саветовања, врши усавршавање знања запослених, послодаваца, саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду, инспектора и др.

Национална признања

Ради унапређења безбедности и здравља на раду у Републици Србији, правним и физичким лицима, Одбору за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима, за изузетна постигнућа у области безбедности и здравља на раду, могу се доделити национална признања из области безбедности и здравља на раду.

Врсте признања јесу:

1) Повеља „28. април”;

2) Плакета „28. април”;

3) Похвалница „28. април”.

Повеља „28. април” додељује се правном лицу или предузетнику, у две категорије (до 250 запослених и преко 250 запослених) – за посебан допринос и афирмацију безбедности и здравља на раду, кроз њихово законито, благовремено и превентивно поступање у примени утврђених мера.

Плакета „28. април” додељује се физичким лицима, организацијама и удружењима за постигнуте резултате и заслуге у промоцији безбедности и здравља на раду.

Похвалница „28. април” додељује се лицу за безбедност и здравље на раду, представнику запослених, Одбору за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима који својим радом доприносе подизању свести код запослених о значају безбедности и здравља на раду. Признања се додељују на Дан безбедности и здравља на раду у Републици Србији 28. априла.

Надзор

Инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду врши министарство надлежно за рад преко инспектора рада.

Инспектор рада приликом вршења надзора има службену легитимацију, значку и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме.

У поступку инспекцијског надзора инспектор рада има право и дужност да предузима радње којима се контролишу безбедност и здравље на раду, а нарочито хигијена и услови рада, производња, коришћење и одржавање средстава за рад, личне заштитне опреме, хемијске материје и др., као и да:

1) прегледа опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију и по потреби исту фотографише, фотокопира или скенира ради улагања у списе предмета;

2) изврши увид у личну или другу јавну исправу са фотографијом, саслуша и узима изјаве од затечених лица, одговорних и заинтересованих лица;

3) прегледа средства за рад, личну заштитну опрему и друга средства која се користе у радном процесу или су на било који начин повезана са радним процесом;

4) фотографише и снима радно место, средства за рад, радну средину у којој се врши инспекцијски надзор и друго од значаја за вршење инспекцијког надзора;

5) налаже мерења, а резултати претходно извршеног мерења пружају основ за то;

6) послодавцима, запосленим, њиховим представницима и синдикату даје обавештења и савете у области безбедности и здравља на раду;

7) у складу са поднетим захтевом, послодавца и запосленог или представника запослених обавести о извршеном инспекцијском надзору и утврђеном стању.

Послодавац је дужан да, ради вршења надзора, омогући инспектору рада:

1) улазак у објекте и просторије, у свако доба када има запослених на раду;

2) одреди најмање једног запосленог који ће инспектору пружати потребне информације и обавештења, давати податке, акте и документацију;

3) увид у стабилност конструкције и објекта за колективну безбедност и здравље на раду и помоћне конструкције и објекта, као и конструкције и објекта, који се привремено користи за рад и кретање запослених;

4) увид у примењене мере безбедности и здравља на раду на средствима за рад и у радној средини;

5) увид у личну заштитну опрему;

6) увид у податке и евиденције о производњи, коришћењу и складиштењу хемијских материја.

Инспектор рада дужан је да изврши надзор одмах, након пријаве послодавца, односно органа за унутрашње послове, здравствене установе или на основу сазнања о свакој смртној, тешкој или колективној повреди на раду, која се догоди на радном месту и у радној средини, као и опасној појави која би могла да угрози безбедност и здравље на раду, односно одмах по пријему захтева, односно обавештења. У поступку вршења надзора смртне, тешке или колективне повреде на раду инспектора рада и другог надлежног органа, у циљу обезбеђивања доказа, послодавац је дужан да заустави рад на радном месту, односно средствима за рад на којима су се оне догодиле.

Инспектор рада је дужан да, за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог, забрани рад на радном месту код послодавца, а нарочито када утврди:

1) да су непосредно угрожени безбедност и здравље запосленог;

2) да се користи средство за рад на коме нису примењене мере за безбедност и здравље на раду;

3) да запослени не користи прописану личну заштитну опрему;

4) да запослени ради на радном месту са повећаним ризиком, а не испуњава прописане услове за рад на том радном месту, као и ако се није подвргао лекарском прегледу у прописаном року;

5) да запослени није обучен за безбедан и здрав рад;

6) да послодавац није спровео мере или извршио радње које му је, ради отклањања неправилности које могу да угрозе безбедност и здравље запосленог, наложио инспектор рада.

Инспектор рада је дужан да забрану рада која је изречена на радном месту код послодавца који изводи радове на привременим или покретним градилиштима достави и инвеститору, односно заступнику инвеститора и координатору за безбедност и здравље на раду у фази извођења радова. Ако примена мера, односно потреба за усаглашавањем са прописаним мерама безбедности и здравља на раду представља недостатак за чије су отклањање потребна већа инвестициона улагања, а живот и здравље запослених нису теже угрожени, инспектор рада може наложити послодавцу да сачини посебан програм о поступном отклањању недостатака са утврђеним роковима за њихово отклањање.

Инспектор рада може да наложи да се спроведе и опште призната мера којом се може отклонити опасност при раду или смањити ризик по здравље запосленог, у мери у којој је то могуће.

Инспектор рада је дужан да забрани рад на привременим или покретним градилиштима за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду запосленог, а нарочито кад утврди:

1) да на градилишту ради запослени који није обучен за безбедан и здрав рад;

2) да на градилишту, на радном месту са повећаним ризиком ради запослени који се није подвргао лекарском прегледу у прописаном року;

3) да је на градилишту радно ангажовано лице са којим пре ступања на рад није закључен уговор о раду или други уговор у складу са прописом којим се уређује рад и ако то лице није регистровано у Централном регистру обавезног социјалног осигурања;

4) да се на градилишту користи средство за рад на коме нису примењене мере за безбедност и здравље на раду;

5) да на градилишту нису обезбеђене прописане привремене конструкције и објекти за рад и кретање запослених (тунелске подграде, конструкције за спречавање одрона земље при копању дубоких ровова и сл.);

6) да послодавац коме је инспектор рада забранио рад на радном месту на привременим или покретним градилиштима није спровео забрану рада коју му је наложио инспектор рада и наставио је рад за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог.

Забрана рада изриче се инвеститору, односно заступнику инвеститора. Забрана траје док трају околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту, а најмање три дана од дана изрицања забране рада уколико су околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту утврђене први пут. Забрана траје док трају околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту, а најмање 15 дана уколико су околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту утврђене други пут. Забрана траје док трају околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту, а најмање 30 дана уколико су околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту утврђене трећи пут.

Инспектор рада је дужан да забрану рада јавно истакне на видном месту на градилишту. Предузимање мера и радњи чијом применом и извршавањем се обезбеђује безбедност и здравље на раду запослених – инспектор рада налаже решењем. Против решења инспектора рада може се изјавити жалба министру надлежном за послове рада, у року од 15 дана од дана достављања решења. Жалба не одлаже извршење решења којим је наређена забрана рада. Решење министра надлежног за послове рада, донето поводом жалбе, коначно је у управном поступку и против њега се може покренути управни спор. Послодавац је дужан да, у року који одреди инспектор рада, предузме наложене мере и отклони утврђене недостатке или неправилности. Послодавац је дужан да у року од осам дана од истека рока за отклањање утврђеног недостатка или неправилности, обавести у писаној или електронској форми, надлежну инспекцију о извршењу наложене обавезе.

Казнена политика

Максимално прописане новчане казне за прекршај послодавца са својством правног лица  износе од 1.500.000 до 2.000.000 динара.

Максимално прописане новчане казне за прекршај послодавца који је приватни предузетник износе од 400.000 до 500.000 динара.

Максимално прописане новчане казне за прекршај директора, односно другог одговорног лица код послодавца износе од 40.000 до 150.000 динара.

Новчаном казном од 300.000 динара може се казнити за прекршај здравствена установа која има организовану службу медицине рада ако не достави прописани извештај о лекарском прегледу запосленог, а казном од 40.000 динара казниће се одговорно лице у здравственој установи.

Новчаном казном од 300.000 динара може се казнити за прекршај правно лице:

1) ако не изда стручни налаз о извршеном прегледу и провери опреме за рад или испитивању услова радне околине;

2) ако обавља послове безбедности и здравља на раду а нема одговарајућу лиценцу.

Новчаном казном од 100.000 динара може се казнити за прекршај правно лице које обавља послове безбедности и здравља на раду ако Управи не достави кварталне извештаје о обављеним пословима по основу добијене лиценце. Новчаном казном од 50.000 динара казниће се послодавац који је предузетник, а казном од 20.000 динара казниће се одговорно лице у правном лицу.

Новчаном казном од 50.000 динара може се казнити за прекршај саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду ако не обавља послове одређене законом.

Новчаном казном од 20.000 динара може се казнити за прекршај запослени:

1) ако не води рачуна о сопственој безбедности и здрављу на раду, као и безбедности и здрављу других лица на која може да утиче његов рад у складу са обуком за безбедан и здрав рад и упутствима за безбедан и здрав рад добијеним од послодавца, не примењује прописане мере за безбедан и здрав рад, ненаменски користи средства за рад, хемијске и друге материје, не користи личну заштитну опрему и са њом пажљиво не рукује и уредно је не врати на место које је намењено за њено чување, ако самовољно искључује, мења или уклања безбедносне уређаје на средствима за рад;

2) ако, у складу са својим сазнањима, одмах не обавести послодавца, односно непосредног руководиоца о неправилностима, опасностима, штетностима или о другим недостацима у спровођењу мера безбедности и здравља на раду који би на радном месту могли да угрозе његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених и других лица.

 

 1.3. КРИВИЧНО ЗАКОНОДАВСТВО

Прекршајне казне у области безбедности и здравља на раду прописане су Законом о безбедности и здрављу на раду, док су Кривичним закоником, између осталог, прописане казне по основу кршења права на рад, права из социјалног осигурања, права на штрајк, због непредузимања мера заштите на раду, изазивања опасности необезбеђењем мера заштите на раду, непрописног и неправилног извођење грађевинских радова.

Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања

Лице које се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Повреда права на штрајк

Лице које силом, претњом или на други противправан начин спречи или омета запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему или на други начин остварују право на штрајк, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Злоупотреба права на штрајк

Лице које организује или води штрајк супротно закону или другим прописима и тиме доведе у опасност живот или здравље људи или имовину већег обима или ако су услед тога наступиле друге тешке последице, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела, казниће се затвором до три године.

Злоупотреба права из социјалног осигурања

Лице које симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за рад или на други противправан начин постигне да му се призна неко право из социјалног осигурања које му по закону или другим прописима или општим актима не припада, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Непредузимање мера заштите на раду

Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду које се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о мерама заштите на раду услед чега може наступити опасност за живот или здравље запослених, казниће се затвором до три године.

 

Несавесно пружање лекарске помоћи

Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица, казниће се затвором од три месеца до три године.

Казном затвором од три месеца до три године казниће се и други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.

Ако су ова дела учињена из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду

Ако лице у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или на другом месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, као и одговорно лице које не постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова

Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње или грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по прописима или општепризнатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката

Ако лице оштети, уништи или учини неупотребљивим брану, насип или други водопривредни објекат или уређај за заштиту од природних непогода, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Ако је ово дело учињено према објекту или уређају већег значаја, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном, а ако је учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се упозорава на опасност

Ако неко лице уништи, оштети или уклони знак којим се упозорава на опасност, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

 

 

Неотклањање опасности

Ако лице не пријави надлежном органу, односно другом надлежном субјекту да постоји пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или нека друга опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима или не предузме мере да се та опасност отклони, иако је то могао да учини без опасности за себе или другог, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Ако неко лице спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара, поплаве, експлозије, саобраћајне незгоде или друге опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим материјалом

Ако лице противно прописима складишти, држи, превози или преда на превоз јавним саобраћајним средством експлозивни или лако запаљиви материјал или такав материјал сам преноси користећи се јавним саобраћајним средством, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Истом казном казниће се и лице које недозвољено у објекат или место где се окупља већи број људи унесе експлозивни или лако запаљиви материјал.

Лице које у јаму са метаном или другим запаљивим гасом или у објекат на нафтном или гасном пољу унесе или покуша да унесе лако запаљиву материју или друге ствари чије је уношење у такав објекат забрањено, и ко се при уласку у магацин или складиште експлозивних средстава не придржава прописаних мера заштите казниће се затвором од шест месеци до пет година. Ако је ово дело учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедности нуклеарним материјама

Ако неко лице силом или претњом, извршењем кривичног дела или на други противправан начин прибави, поседује, користи, превози, даје другом нуклеарне материје или омогућава другом да до њих дође, казниће се затвором до три године. Ако је услед овог дела наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Лице које прети да ће употребити нуклеарну материју у намери да се неко принуди да нешто учини или не учини и тиме угрози безбедност људи, казниће се затвором од једне до десет година. Ако је услед овог дела наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

Тешка дела против опште сигурности

Ако неко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радиоактивним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или другом општеопасном радњом или општеопасним средством изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Истом казном може се казнити службено или одговорно лице које не постави прописане уређаје за заштиту од пожара, поплаве, експлозије, отрова или отровног гаса, радио-активних или других јонизујућих зрачења, електричне енергије или других опасних средстава или ове уређаје не одржава у исправном стању и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

Ако неко лице у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или на другом месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Истом казном може се казнити и одговорно лице у руднику, фабрици, радионици, на градилишту или на другом месту рада које не постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње или грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по прописима или општепризнатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Спречавање службеног лица у вршењу службене радње

Ако неко лице силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се затвором од једне до пет година.

Ако је ово дело учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе, казниће се затвором од три до десет година.

Напад на службено лице у вршењу службене дужности

Ако неко лице нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности, казниће се затвором од једне до пет година. Ако је при извршењу дела службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја, учинилац ће се казнити затвором од две до осам година.

Неовлашћено бављење одређеном делатношћу

Лице које се неовлашћено и за награду бави одређеном делатношћу за чије обављање је по закону потребна дозвола надлежног органа, односно надлежног субјекта, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

 

2. ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА, ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ И СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА
   • ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА

Законом о раду уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада. Права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду. Одредбе овог закона примењују се на:

– запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног, односно физичког лица (послодавац), као и на запослене који су упућени на рад у иностранство од стране послодавца,

– запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама,

– запослене стране држављане и лица без држављанства који раде код послодавца на територији Републике Србије.

Међусобни однос закона, колективног уговора, правилника о раду и  уговора о раду

Колективним уговором код послодавца уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа и међусобни односи учесника колективног уговора. Правилником о раду, односно уговором о раду уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа:

1) ако код послодавца није основан синдикат или ниједан синдикат не испуњава услове репрезентативности или није закључен споразум о удруживању;

2) ако ниједан учесник колективног уговора не покрене иницијативу за почетак преговора ради закључивања колективног уговора;

3) ако учесници колективног уговора не постигну сагласност за закључивање колективног уговора у року од 60 дана од дана започињања преговора;

4) ако синдикат, у року од 15 дана од дана достављања позива за почетак преговора за закључивање колективног уговора, не прихвати иницијативу послодавца.

Колективни уговор и правилник о раду и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом.

Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом. Ако општи акт утврђују неповољније услове рада од услова утврђених законом, примењују се одредбе закона.

Ако су уговором о раду утврђени неповољнији услови рада од услова утврђених законом и општим актом, односно које се заснивају на нетачном обавештењу од стране послодавца о појединим правима, обавезама и одговорностима запосленог – ништаве су.

Права запослених

Запослени има право на одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду, здравствену заштиту, заштиту личног интегритета, достојанство личности и друга права у случају болести, смањења или губитка радне способности и старости, материјално обезбеђење за време привремене незапослености, као и право на друге облике заштите, у складу са законом и општим актом, односно уговором о раду.

Запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и порођаја.

Запослени има право на посебну заштиту ради неге детета.

Запослени млађи од 18 година живота и запослена особа са инвалидитетом имају право на посебну заштиту.

Запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада. Запослени, односно представник запослених, због активности не може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији положај у погледу услова рада, ако поступа у складу са законом и колективним уговором.

Обавезе запослених

Запослени је дужан:

1) да савесно и одговорно обавља послове на којима ради;

2) да поштује организацију рада и пословања код послодавца, као и услове и правила послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа;

3) да обавести послодавца о битним околностима које утичу или би могле да утичу на обављање послова утврђених уговором о раду;

4) да обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље и настанак материјалне штете.

Обавезе послодавца

Послодавац је дужан да:

1) запосленом за обављени рад исплати зараду, у складу са законом, општим актом и уговором о раду;

2) запосленом обезбеди услове рада и организује рад ради безбедности и заштите живота и здравља на раду;

3) запосленом пружи обавештење о условима рада, организацији рада и правима и обавезама које произлазе из прописа о раду и прописа о безбедности и заштити живота и здравља на раду;

4) запосленом обезбеди обављање послова утврђених уговором о раду;

5) затражи мишљење синдиката у случајевима утврђеним законом, а код послодавца код кога није образован синдикат од представника кога одреде запослени.

Обавезе послодавца и запосленог

Послодавац и запослени дужни су да се придржавају права и обавеза утврђених законом, општим актом и уговором о раду.

Забрана дискриминације

Забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.

Забрањено је узнемиравање и сексуално узнемиравање.

Узнемиравање јесте свако нежељено понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.

Сексуално узнемиравање јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.

Заснивање радног односа

Радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова.

Правилником о организацији и систематизацији послова се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца.

Обавеза доношења правилника не односи се на послодавца који има 10 и мање запослених.

Радни однос са лицем млађим од 18 година живота може да се заснује уз писану сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца, ако такав рад не угрожава његово здравље, морал и образовање, односно ако такав рад није забрањен законом.

Лице млађе од 18 година живота може да заснује радни однос само на основу налаза надлежног здравственог органа којим се утврђује да је способно за обављање послова за које заснива радни однос и да такви послови нису штетни за његово здравље.

Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду кандидата обавести о послу, условима рада, правима и обавезама из радног односа.

Уговор о раду

Радни однос заснива се уговором о раду. Уговор о раду закључују запослени и послодавац. Уговор о раду сматра се закљученим када га потпишу запослени и послодавац. Уговор о раду закључује се у најмање три примерка од којих се један обавезно предаје запосленом, а два задржава послодавац.

Уговор о раду садржи:

1) назив и седиште послодавца;

2) лично име запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог;

3) врсту и степен стручне спреме, односно образовања запосленог, који су услов за обављање послова за које се закључује уговор о раду;

4) назив и опис послова које запослени треба да обавља;

5) место рада;

6) врсту радног односа (на неодређено или одређено време);

7) трајање уговора о раду на одређено време и основ за заснивање радног односа на одређено време;

8) дан почетка рада;

9) радно време (пуно, непуно или скраћено);

10) новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду;

11) елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог;

12) рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има право;

13) трајање дневног и недељног радног времена.

Уговор о раду не мора да садржи елементе 11–13 ако су они утврђени законом, колективним уговором, правилником о раду или другим актом послодавца, у ком случају у уговору мора да се назначи акт којим су та права утврђена у моменту закључења уговора о раду.

Ступање на рад

Запослени остварује права и обавезе из радног односа даном ступања на рад.

Ако запослени не ступи на рад даном утврђеним уговором о раду, сматра се да није засновао радни однос, осим ако је спречен да ступи на рад из оправданих разлога или ако се послодавац и запослени друкчије договоре.

Послодавац је дужан да уговор о раду, односно други уговор или њихову копију држи у седишту или на другом месту, у зависности од тога где запослени или радно ангажовано лице ради.

Уговор о раду може да се закључи за послове са повећаним ризиком само ако запослени испуњава услове за рад на тим пословима.

Радни однос може да се заснује за обављање послова ван просторија послодавца што обухвата рад на даљину и рад од куће.

Уговор о раду, поред претходно наведених елемената, садржи и:

1) трајање радног времена према нормативима рада;

2) начин вршења надзора над радом и квалитетом обављања послова запосленог;

3) средства за рад за обављање послова које је послодавац дужан да набави, инсталира и одржава;

4) коришћење и употребу средстава за рад запосленог и накнаду трошкова за њихову употребу;

5) накнаду других трошкова рада и начин њиховог утврђивања;

6) друга права и обавезе.

Појам радног времена

Радно време је временски период у коме је запослени дужан, односно расположив да обавља послове према налозима послодавца, на месту где се послови обављају.

Запослени и послодавац могу се споразумети да један период радног времена у оквиру уговореног радног времена запослени послове обавља од куће.

Радним временом не сматра се време у коме је запослени приправан да се одазове на позив послодавца да обавља послове ако се укаже таква потреба, при чему се запослени не налази на месту где се његови послови обављају.

Време које запослени у току приправности проведе у обављању послова по позиву послодавца сматра се радним временом.

Пуно и непуно радно време

Пуно радно време износи 40 часова недељно. Општим актом може да се утврди да пуно радно време буде краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно. Запослени у овом случају остварује сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом.

Непуно радно време јесте радно време краће од пуног радног времена.

Скраћено радно време

Запосленом који ради на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним пословима, утврђеним законом или општим актом, на којима и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду, средстава и опреме за личну заштиту на раду постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог – скраћује се радно време сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну способност запосленог, а највише 10 часова недељно (послови са повећаним ризиком).

Скраћено радно време утврђује се на основу стручне анализе. Запослени који ради скраћено радно време има сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом.

Прековремени рад

На захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (прековремени рад).

Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно. Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.

Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно не може да се одреди прековремени рад на тим пословима.

 

Распоред радног времена

Радна недеља траје, по правилу, пет радних дана.

Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац.

Радни дан, по правилу, траје осам часова.

Послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтева – радну недељу и распоред радног времена може да организује на други начин.

Ако природа посла и организација рада дозвољава, почетак и завршетак радног времена може се утврдити, односно уговорити у одређеном временском интервалу (клизно радно време).

Послодавац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада.

Изузетно послодавац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.

Прерасподела радног времена

Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима.

Прерасподела радног времена запосленог врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од уговореног радног времена запосленог.

Колективним уговором може да се утврди да се прерасподела радног времена не везује за календарску годину, односно да може трајати и дуже од шест месеци, а најдуже девет месеци.

У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно.

Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом.

Прерасподела радног времена не може се вршити на пословима на којима је уведено скраћено радно време.

Ноћни рад и рад у сменама

Рад који се обавља у времену од 22,00 часа до 6,00 часова наредног дана сматра се радом ноћу.

Запосленом који ради ноћу најмање три часа сваког радног дана или трећину пуног радног времена у току једне радне недеље послодавац је дужан да обезбеди обављање послова у току дана ако би, по мишљењу надлежног здравственог органа, такав рад довео до погоршања његовог здравственог стања.

Послодавац је дужан да пре увођења ноћног рада затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и заштите живота и здравља на раду запослених који рад обављају ноћу.

Ако је рад организован у сменама које укључују ноћни рад, послодавац је дужан да обезбеди измену смена, тако да запослени не ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу. Запослени може да ради ноћу дуже од једне радне недеље, само уз његову писану сагласност.

Одмор у току дневног рада

Запослени који ради најмање шест часова дневно има право на одмор у току дневног рада у трајању од најмање 30 минута.

Запослени који ради дуже од четири, а краће од шест часова дневно има право на одмор у току рада у трајању од најмање 15 минута.

Запослени који ради дуже од 10 часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од најмање 45 минута.

Одмор у току дневног рада не може да се користи на почетку и на крају радног времена. Одмор у току дневног рада организује се на начин којим се обезбеђује да се рад не прекида, ако природа посла не дозвољава прекид рада, као и ако се ради са странкама. Одлуку о распореду коришћења одмора у току дневног рада доноси послодавац.

Дневни одмор

Запослени има право на одмор у трајању од најмање 12 часова непрекидно у оквиру 24 часа.

Запослени који ради ноћу има право на одмор у оквиру 24 часа у непрекидном трајању од најмање 11 часова.

Недељни одмор

Запослени има право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно. Недељни одмор се, по правилу, користи недељом.

Послодавац може да одреди други дан за коришћење недељног одмора ако природа посла и организација рада то захтева.

Годишњи одмор

Запослени има право на годишњи одмор. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца.

Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде.

Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа.

Дужина годишњег одмора

У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана.

Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.

Празници који су нерадни дани у складу са законом, одсуство са рада уз накнаду зараде и привремена спреченост за рад у складу са прописима о здравственом осигурању не урачунавају се у дане годишњег одмора.

Ако је запослени за време коришћења годишњег одмора привремено спречен за рад у смислу прописа о здравственом осигурању – има право да по истеку те спречености за рад настави коришћење годишњег одмора.

Коришћење годишњег одмора у деловима

Годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова.

Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године.

Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

У зависности од потребе посла, послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог. Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора. Изузетно, ако се годишњи одмор користи на захтев запосленог, решење о коришћењу годишњег одмора послодавац може доставити и непосредно пре коришћења годишњег одмора.

Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора ако то захтевају потребе посла, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора.

Решење о коришћењу годишњег одмора послодавац може доставити запосленом у електронској форми, а на захтев запосленог послодавац је дужан да то решење достави и у писаној форми.

Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор

У случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Заштита запослених

Запослени је дужан да поштује прописе о безбедности и заштити живота и здравља на раду како не би угрозио своју безбедност и здравље, као и безбедност и здравље запослених и других лица.

Запослени не може да ради прековремено ако би, по налазу надлежног здравственог органа, такав рад могао да погорша његово здравствено стање.

Запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину.

На пословима на којима постоји повећана опасност од повређивања, професионалних или других обољења може да ради само запослени који, поред посебних услова утврђених правилником, испуњава и услове за рад у погледу здравственог стања, психофизичких способности и доба живота.

Заштита личних података

Лични подаци који се односе на запосленог не могу да буду доступни трећем лицу, осим у случајевима и под условима утврђеним законом или ако је то потребно ради доказивања права и обавеза из радног односа или у вези са радом.

Личне податке запослених може да прикупља, обрађује, користи и доставља трећим лицима само запослени овлашћен од стране директора.

Заштита омладине

Запослени млађи од 18 година живота не може да ради на пословима:

1) на којима се обавља нарочито тежак физички рад, рад под земљом, под водом или на великој висини;

2) који укључују излагање штетном зрачењу или средствима која су отровна, канцерогена или која проузрокују наследна обољења, као и ризик по здравље због хладноће, топлоте, буке или вибрације;

3) који би, на основу налаза надлежног здравственог органа, могли штетно и са повећаним ризиком да утичу на његово здравље и живот с обзиром на његове психофизичке способности.

Пуно радно време запосленог млађег од 18 година живота не може да се утврди у трајању дужем од 35 часова недељно, нити дужем од осам часова дневно.

Забрањен је прековремени рад и прерасподела радног времена запосленог који је млађи од 18 година живота.

Запослени млађи од 18 година живота не може да ради ноћу, осим:

1) ако обавља послове у области културе, спорта, уметности и рекламне делатности;

2) када је неопходно да се настави рад прекинут услед више силе, под условом да такав рад траје одређено време и да мора да се заврши без одлагања, а послодавац нема на располагању у довољном броју друге пунолетне запослене.

Заштита материнства

Запослена за време трудноће и запослена која доји дете не може да ради на пословима који су, по налазу надлежног здравственог органа, штетни за њено здравље и здравље детета, а нарочито на пословима који захтевају подизање терета или на којима постоји штетно зрачење или изложеност екстремним температурама и вибрацијама.

Послодавац је дужан да запосленој обезбеди обављање других одговарајућих послова, а ако таквих послова нема, да је упути на плаћено одсуство.

Запослена за време трудноће и запослена која доји дете не може да ради прековремено и ноћу, ако би такав рад био штетан за њено здравље и здравље детета, на основу налаза надлежног здравственог органа.

Запослена за време трудноће има право на плаћено одсуство са рада у току дана ради обављања здравствених прегледа у вези са трудноћом, одређених од стране изабраног лекара, о чему је дужна да благовремено обавести послодавца.

Један од родитеља са дететом до три године живота може да ради прековремено, односно ноћу, само уз своју писану сагласност.

Самохрани родитељ који има дете до седам година живота или дете које је тежак инвалид може да ради прековремено, односно ноћу, само уз своју писану сагласност.

Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена запосленој жени за време трудноће и запосленом родитељу са дететом млађим од три године живота или дететом са тежим степеном психофизичке ометености – само уз писану сагласност запосленог.

Породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета

Запослена жена има право на одсуство са рада због трудноће и порођаја (породиљско одсуство), као и одсуство са рада ради неге детета, у укупном трајању од 365 дана .

Запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај. Породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја. По истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства.

За време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета запослена жена, односно отац детета, има право на накнаду зараде. Запослена жена има право на породиљско одсуство и право на одсуство са рада ради неге детета за треће и свако наредно новорођено дете у укупном трајању од две године.

Одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе

Један од родитеља детета коме је неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом осигурању, има право да, по истеку породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, одсуствује са рада или да ради са половином пуног радног времена, најдуже до навршених пет година живота детета.

 

 

 

Заштита особа са инвалидитетом и запосленог са здравственим сметњама

Запосленом – особи са инвалидитетом послодавац је дужан да обезбеди обављање послова према радној способности.

Обавештење о привременој спречености за рад

Запослени је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

У случају теже болести, уместо запосленог, потврду послодавцу достављају чланови уже породице или друга лица са којима живи у породичном домаћинству.

Ако запослени живи сам, потврду је дужан да достави у року од три дана од дана престанка разлога због којих није могао да достави потврду.

Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог.

Накнада зараде

Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то:

1) најмање у висини 65% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада;

2) у висини 100% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу.

Друга примања

Послодавац је дужан да исплати запосленом:

1) отпремнину при одласку у пензију, најмање у висини две просечне зараде;

2) накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти запосленог;

3) накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења.

Накнада штете

Запослени је одговоран за штету коју је на раду или у вези с радом, намерно или крајњом непажњом, проузроковао послодавцу. Ако штету проузрокује више запослених, сваки запослени је одговоран за део штете коју је проузроковао. Ако је више запослених проузроковало штету кривичним делом са умишљајем, за штету одговарају солидарно. Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је штету проузроковао и како се накнађује – утврђује послодавац.

Запослени који је на раду или у вези с радом намерно или крајњом непажњом проузроковао штету трећем лицу, а коју је накнадио послодавац, дужан је да послодавцу накнади износ исплаћене штете. Ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, послодавац је дужан да му накнади штету.

Измена уговора о раду

Послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада:

1) ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада;

2) ради премештаја у друго место рада код истог послодавца;

3) ради упућивања на рад на одговарајући посао код другог послодавца;

4) ради промене елемената за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и других примања запосленог који су садржани у уговору о раду.

Упућивање запослених код другог послодавца

Запослени може да буде привремено упућен на рад код другог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала потреба за његовим радом, дат у закуп пословни простор или закључен уговор о пословној сарадњи, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана или док трају разлози за његово упућивање. Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време.

По истеку рока на који је упућен на рад код другог послодавца запослени има право да се врати на рад код послодавца који га је упутио.

Отказ уговора о раду

Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог и његово понашање и то:

1) ако не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;

2) ако је правноснажно осуђен за кривично дело на раду или у вези са радом;

3) ако се не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока мировања радног односа, односно неплаћеног одсуства.

Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе, и то:

1) ако несавесно или немарно извршава радне обавезе;

2) ако злоупотреби положај или прекорачи овлашћења;

3) ако нецелисходно и неодговорно користи средства рада;

4) ако не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему за личну заштиту на раду;

5) ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором о раду.

Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, и то:

1) ако неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге послодавца;

2) ако не достави потврду о привременој спречености за рад;

3) ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад;

4) због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање посла;

5) ако његово понашање представља радњу извршења кривичног дела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против запосленог покренут кривични поступак за кривично дело;

6) ако је дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног односа;

7) ако запослени који ради на пословима са повећаним ризиком, на којима је као посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност, одбије да буде подвргнут оцени здравствене способности;

8) ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то:

1) акo услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла;

2) ако одбије закључење анекса уговора.

Организације запослених и послодавацa

Запослени код послодавца који има више од 50 запослених могу образовати савет запослених. Савет запослених даје мишљење и учествује у одлучивању о економским и социјалним правима запослених, на начин и под условима утврђеним законом и општим актом

Синдикат, односно удружење послодаваца, коме је утврђена репрезентативност, има право на колективно преговарање и закључивање колективног уговора на одговарајућем нивоу као и право на учешће у решавању колективних радних спорова.

Колективни уговор

Колективним уговором уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за запосленог и послодавца. Колективни уговор закључује се у писаном облику.

Надзор

Надзор над применом овог закона, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада.

Казнена политика

Новчане казне за прекршаје износе од 800.000 до 2.000.000. динара.

 

 

• ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Законом о здравственој заштити уређује се систем здравствене заштите у Републици Србији, његова организација, друштвена брига за здравље становништва, општи интерес у здравственој заштити, надзор над спровођењем закона, као и друга питања од значаја за организацију и спровођење здравствене заштите. Здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва, са циљем остваривања највишег могућег нивоа очувања и унапређења здравља грађана. Здравствена заштита обухвата спровођење мера и активности за очување и унапређење, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено, делотворно и ефикасно лечење, здравствену негу и рехабилитацију.

Учесници у здравственој заштити

Учесници у здравственој заштити у Републици Србији су: пружаоци здравствене заштите, организације за здравствено осигурање, грађани, породица, послодавци, образовне и друге установе, хуманитарне, верске, спортске и друге организације, удружења, јединице локалне самоуправе, аутономне покрајине и Република Србијa.

Друштвена брига за здравље на нивоу послодавца

Послодавац организује и обезбеñује из својих средстава здравствену заштиту запослених ради стварања услова за здравствено одговорно понашање и заштиту здравља на радном месту запосленог, која обухвата најмање:

1) лекарске прегледе ради утврђивања способности за рад, по налогу послодавца;

2) спровођење мера за спречавање и рано откривање професионалних болести, болести у вези са радом и спречавање повреда на раду;

3) превентивне прегледе запосленог (претходне, периодичне, контролне и циљане прегледе) у зависности од пола, узраста и услова рада, као и појаве професионалних болести, повреда на раду и хроничних болести;

4) прегледе запосленог ради заштите запосленог од заразних болести, ради заштите потрошача, односно корисника;

5) упознавање запослених са мерама заштите здравља на раду и њихово образовање у вези са специфичним условима, као и са коришћењем средстава и опреме за личну заштиту на раду и колективним мерама безбедности и здравља на раду;

6) обезбеђивање санитарно-техничких и хигијенских услова (санитарних услова) у објектима под санитарним надзором и другим објектима у којима се обавља делатност од јавног интереса, као и обезбеђивање и спровођење општих мера за заштиту становништва од заразних болести;

7) праћење услова рада и безбедности на раду, као и процену ризика на радном месту, у циљу унапређивања услова рада и ергономских мера, прилагођавањем рада психофизиолошким способностима запосленог;

8) праћење оболевања, повређивања, одсутности са посла и смртности, посебно од професионалних болести, болести у вези са радом, повреда на раду и других оштећења здравља која утичу на привремену или трајну измену радне способности;

9) спровођење мера за унапређивање здравља запосленог који је изложен здравственом ризику у току процеса рада, укључујући и оцењивање и упућивање запосленог на посебно тешким и ризичним пословима на здравствено-превентивне активности и одмор;

10) указивање прве помоћи у случају повреде на раду и обезбеђивање услова за пружање хитне медицинске помоћи.

Друштвена брига за здравље на нивоу послодавца обухвата и претходне и периодичне прегледе радника који раде на радним местима са повећаним ризиком.

Облик, врсте, услови за оснивање и престанак рада здравствених установа

Здравствену установу у јавној својини оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, а здравствену установу у приватној својини оснива правно или физичко лице.

Здравствена установа може се основати као:

1) дом здравља;

2) здравствена установа поликлиника;

3) апотекарска установа;

4) болница (општа и специјална);

5) здравствени центар;

6) завод;

7) завод за јавно здравље;

8) клиника;

9) институт;

10) клиничко-болнички центар;

11) универзитетски клинички центар;

12) војна здравствена установа или санитетска јединица и установа у Војсци Србије.

Здравствена установа може обављати здравствену делатност ако испуњава услове и то ако има: прописану врсту и број здравствених радника, односно здравствених сарадника са одговарајућим високим, односно средњим образовањем, са положеним стручним испитом и са одговарајућим одобрењем за самостални рад које издаје надлежна комора, ако је у радном односу на неодређено време; прописану дијагностичку, терапијску и другу опрему за безбедно и савремено обављање здравствене делатности за коју је здравствена установа основана; прописане просторије за пријем и смештај пацијената, за обављање дијагностичких, терапијских и рехабилитационих поступака, за здравствену негу, као и за чување лекова и медицинских средстава; прописане врсте и количине лекова и медицинских средстава које су потребне за обављање здравствене делатности за коју је здравствена установа основана.

Министарство доноси решење о забрани обављања здравствене делатности или забрани обављања одређених послова здравствене делатности у здравственој установи, ако:

• не испуњава прописане услове у погледу кадра, опреме, просторија, лекова и медицинских средстава;
• обавља здравствену делатност која није утврђена решењем о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности;
• у поступку провере квалитета стручног рада, буде предложена мера забране;
• истакне назив, односно обележи здравствену установу супротно решењу о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности;
• обавља делатност супротно закону.

Здравствена делатност на примарном нивоу

Здравствена делатност на примарном нивоу здравствене заштите обухвата:

1) заштиту и унапређење здравља, спречавање и рано откривање болести, односно дијагностику, лечење, здравствену негу и рехабилитацију оболелих и повређених;

2) превентивну здравствену заштиту групација становништва изложених повећаном ризику оболевања и осталих становника, у складу са посебним програмом превентивне здравствене заштите;

3) здравствено васпитање и саветовање за очување и унапређење здравља, укључујући унапређење репродуктивног здравља, као и саветовање у области раног развоја и адолесценције;

4) спречавање, рано откривање и контролу малигних болести;

5) спречавање, откривање и лечење болести уста и зуба;

6) патронажне посете, лечење, здравствену негу и рехабилитацију у кући;

7) спречавање и рано откривање болести, здравствену негу и рехабилитацију за лица смештена у установе социјалне заштите;

8) заштиту менталног здравља.

Завод за медицину рада

Завод за медицину рада за територију Републике – оснива Република.

Завод за медицину рада је здравствена установа која обавља делатност из области медицине рада, односно заштите здравља на раду, и то:

1) прати и проучава услове рада;

2) предлаже мере за спречавање и сузбијање професионалних болести, болести у вези са радом и повредама на раду;

3) планира, организује, спроводи и евалуира мере, активности и поступке у области заштите здравља на раду, врши промоцију здравља на раду;

4) предлаже и спроводи превентивне лекарске прегледе запослених који раде на радним местима са повећаним ризиком;

5) предлаже критеријуме и врши оцену здравствене способности за управљање моторним возилима и држање и ношење оружја;

6) оцењује радну способност оболелих од професионалних болести, болести у вези са радом, последице повреда на раду и ван рада, врши оцену радне и опште животне способности, процењује телесно оштећење и врши друга вештачења у вези са радном способношћу запослених;

7) обавља дијагностику и лечење професионалних болести, болести у вези са радом, као и последица повреда на раду.

Надзор над радом здравствених установа

Надзор над радом здравствених установа и приватне праксе врши Министарство здравља преко здравственог инспектора.

Казнена политика

Новчаном казном од 200.000 до 800.000 динара, казниће се за прекршај послодавац који је правно лице ако из својих средстава не организује и не обезбеди здравствену заштиту запослених.

 

2.3. УРЕЂЕЊЕ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Законом о здравственом осигурању уређују се права из обавезног здравственог осигурања и услови за њихово остваривање, финансирање обавезног здравственог осигурања, уговарање здравствене заштите, организација обавезног здравственог осигурања, врсте добровољног здравственог осигурања, услови за организовање и спровођење добровољног здравственог осигурања, финaнсирање добровољног здравственог осигурања и друга питања од значаја за добровољно здравствено осигурање.

Обавезно здравствено осигурање обухвата:

1) осигурање за случај болести и повреде ван рада;

2) осигурање за случај повреде на раду или професионалне болести.

Осигураници

Осигураници су физичка лица која су обавезно осигурана, и то:

1) лица у радном односу, односно запослена у привредном друштву, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне самоуправе и аутономне покрајине, као и код физичких лица (запослени);

2) цивилна лица на служби у Војсци и војним јединицама и војним установама;

3) изабрана, именована или постављена лица, ако за обављање функције остварују зараду, односно плату или накнаду зараде;

4) лица која обављају послове ван просторија послодавца и кућног помоћног особља;

5) лица која имају право на новчану накнаду по основу незапослености, према прописима о запошљавању;

6) лица која обављају привремене и повремене послове;

7) лица која обављају послове по основу уговора о делу, по основу ауторског уговора;

8) предузетници који су регистровани за обављање законом дозвољене делатности;

9) спортисти, који у складу са законом којим се уређује спорт обављају спортску делатност као самосталну делатност;

10) свештеници и верски службеници;

11) пољопривредници који обављају пољопривредну делатност као једино или основно занимање;

12) корисници пензије и права на новчане накнаде који су ова права остварили према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Стицање и утврђивање својства осигураног лица

Својство осигураног лица стиче се даном настанка основа по коме се то својство утврђује. Својство осигураног лица утврђује се регистрацијом у Централном регистру обавезног социјалног осигурања (Централни регистар), односно решењем Републичког фонда. Својство осигураног лица стиче се само по једном основу. Лицу коме је утврђено својство осигураног лица матична филијала издаје, односно активира исправу о осигурању. Исправа о осигурању је картица здравственог осигурања и потврда о здравственом осигурању. Картица здравственог осигурања садржи видљиве податке и податке које садржи контактни микроконтролер (ЧИП). Видљиви подаци су: име, презиме, датум рођења, лични број осигураног лица (ЛБО), број здравствене картице и серијски број ЧИП-а. Видљиви подаци написани су и Брајевим писмом за слепа и слабовида лица. Својство осигураног лица престаје даном престанка основа по којем је то својство утврђено.

Права из обавезног здравственог осигурања

Права из обавезног здравственог осигурања су:

1) право на здравствену заштиту;

2) право на новчане накнаде.

Право на здравствену заштиту

Право на здравствену заштиту обезбеђује се за случај настанка болести и повреде ван рада, као и у случају повреде на раду или професионалне болести.

Повредом на раду сматра се повреда осигураника која се догоди у просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран, проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма. Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник запослени претрпи при обављању посла на који није распоређен, али који обавља у интересу послодавца. Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник претрпи при доласку, односно повратку са посла. Повредом на раду сматра се и обољење осигураника које је настало непосредно или као искључива последица несрећног случаја или више силе за време обављања посла по основу кога је осигуран или у вези са њим.

Под професионалним обољењем подразумева се обољење настало услед дуже изложености штетностима насталим на радном месту.

Повреда на раду утврђује се на основу извештаја о повреди на раду који се доставља Републичком фонду за здравствено осигурање, односно филијали ради утврђивања постојања повреде на раду и остваривања права из обавезног здравственог осигурања.

Право на здравствену заштиту обухвата:

1) мере превенције и раног откривања болести;

2) прегледе и лечење у вези са планирањем породице, у току трудноће, порођаја и до 12 месеци након порођаја;

3) прегледе и лечење у случају болести и повреде;

4) прегледе и лечење болести уста и зуба;

5) медицинску рехабилитацију у случају болести и повреде;

6) лекове;

7) медицинска средства.

Здравствене услуге које се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања

Осигураним лицима обезбеђују се здравствене услуге и то:

1) мере превенције и раног откривања болести, пружање хитне медицинске и стоматолошке помоћи, као и хитан санитетски превоз,

2) прегледе и лечење у вези са планирањем породице, трудноћом, порођајем и у постпорођајном период,

3) прегледе, лечење и медицинску рехабилитацију у случају болести и повреда деце, ученика и студената,

4) прегледе, лечење и рехабилитацију због професионалних болести и повреда на раду,

5) прегледе и лечење од малигних болести, шећерне болести.

Здравствена заштита која се не обезбеђује у обавезном здравственом осигурању

Осигураним лицима у оквиру обавезног здравственог осигурања не обезбеђује се здравствена заштита која обухвата следеће:

1) медицинска испитивања ради утврђивања здравственог стања, телесног оштећења и инвалидности у поступцима код надлежног органа, осим испитивања по упуту стручно-медицинског органа у поступку остваривања права из здравственог осигурања, односно ради остваривања одређених права код других органа и организација;

2) здравствени прегледи ради уписа у средње школе, високошколске установе и на курсеве, добијање уверења о здравственој способности за заснивање радног односа, односно добијање других дозвола за рад, за бављење рекреацијом и спортом осигураног лица старијег од 14 година живота;

3) здравствена услуга која је повезана са лечењем акутног пијанства и коришћења психоактивних супстанци;

4) козметичке хируршке процедуре које имају за циљ да побољшају спољашњи изглед без успостављања и враћања телесне функције, као и вршење хируршких естетских корекција органа и делова тела;

5) прекид трудноће из немедицинских разлога;

6) медицинска средства која нису обухваћена обавезним здравственим осигурањем;

7) стоматолошке услуге које нису утврђене као право из обавезног здравственог осигурања.

Накнада зараде за време привремене спречености за рад

Накнада зараде за време привремене спречености за рад припада осигуранику ако је привремено спречен за рад:

1) услед болести или повреде ван рада;

2) услед професионалне болести или повреде на раду;

3) због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће;

4) због прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини;

5) због неге болесног члана уже породице;

6) због добровољног давања органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви.

Накнаду зараде за првих 30 дана привремене спречености за рад осигураника обезбеђује послодавац из својих средстава.

Висина накнада зараде која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, као и из средстава послодаваца износи 65% од основа за накнаду зараде.

Висина накнаде зараде која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, као и из средстава послодавца услед професионалне болести или повреде на раду и због добровољног давања органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви износи 100% од основа за накнаду зараде.

У случају привремене спречености за рад због болести или компликације у вези са одржавањем трудноће, за првих 30 дана привремене спречености за рад коју исплаћује послодавац из својих средстава, висина накнаде зараде обезбеђује се у износу од 100% од основа за накнаду зараде.

У случају привремене спречености за рад због болести или компликације у вези са одржавањем трудноће, почев од 31. дана привремене спречености за рад, висина накнаде зараде обезбеђује се у износу од 100% од основа за накнаду зараде, с тим што се из средстава обавезног здравственог осигурања обезбеђује износ од 65% од основа за накнаду зараде, а износ од 35% од основа за накнаду зараде из средстава буџета Републике Србије.

Накнаду зараде за случајеве привремене спречености за рад за првих 30 дана спречености за рад обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање. Накнаду зараде у случају привремене спречености за рад због повреде на раду или професионалне болести, обезбеђује послодавац из својих средстава за време трајања радног односа осигураника, од првог дана привремене спречености за рад, за све време трајања привремене спречености за рад осигураника. За осигураника коме је престао радни однос у току коришћења права на накнаду зараде због повреде на раду или професионалне болести исплату накнаде зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање од дана престанка радног односа осигураника.

Основ за накнаду зараде која се исплаћује из средстава обавезног здравственог осигурања чини просечна зарада коју је осигураник остварио у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад. Зараду чини зарада за обављени рад и време проведено на раду и то: основна зарада запосленог, део зараде за радни учинак и увећана зарада.

Случајеви у којима не припада право на накнаду зараде

Осигуранику привремено спреченом за рад не припада право на накнаду зараде, без обзира на исплатиоца:

1) ако је намерно проузроковао привремену спреченост за рад;

2) ако је привремена спреченост за рад проузрокована употребом алкохола или употребом психоактивних супстанци;

3) ако је намерно спречавао оздрављење, односно оспособљавање за рад;

4) ако се без оправданог разлога не подвргне лечењу, осим ако за лечење није потребан пристанак;

5) ако се без оправданог разлога не јави изабраном лекару у року од три дана од дана настанка привремене спречености за рад или првостепеној лекарској комисији по упуту изабраног лекара или стручно-медицинском органу у року од три дана од дана добијања позива за излазак пред стручно-медицински орган;

6) ако се за време привремене спречености за рад бави привредном или другом активношћу којом остварује приходе;

7) ако без дозволе стручно-медицинског органа отпутује из места пребивалишта, односно боравишта или ако изабрани лекар, односно орган надлежан за контролу остваривања права из обавезног здравственог осигурања утврди да не поступа по упутству за лечење.

Упућивање осигураника на оцену радне способности пред надлежним органом за пензијско и инвалидско осигурање

Изабрани лекар, односно други стручно-медицински орган, без обзира на време трајања привремене спречености за рад осигураника, дужан је да осигураника без одлагања упути на инвалидску комисију ако оцени да здравствено стање осигураника указује на губитак радне способности, односно да се не очекује побољшање здравственог стања осигураника које би му омогућило враћање радне способности. У случају дужег трајања спречености за рад проузроковане болешћу или повредом, а најкасније по истеку сваких шест месеци непрекидне спречености за рад, односно ако је осигураник у последњих 18 месеци био спречен за рад 12 месеци са прекидима, изабрани лекар, односно други стручно-медицински орган, дужан је да осигураника са потребном медицинском документацијом упути на инвалидску комисију ради утврђивања губитка радне способности. Осигураник је дужан да у року од 15 дана од дана упућивања на инвалидску комисију, поднесе захтев за покретање поступка ради утврђивања губитка радне способности пред надлежном организацијом за пензијско и инвалидско осигурање и да о томе писаним путем обавести Републички фонд за здравствено осигурање у року од три радна дана од дана подношења захтева.

Изабрани лекар

Изабрани лекар је:

1) доктор медицине или доктор медицине специјалиста опште медицине, односно специјалиста медицине рада;

2) доктор медицине специјалиста педијатрије;

3) доктор медицине специјалиста гинекологије;

4) доктор стоматологије или доктор стоматологије специјалиста дечије и превентивне стоматологије.

Осигурано лице може имати само по једног изабраног лекара из претходно наведених грана медицине.

Изабрани лекар:

1) обавља прегледе и дијагностику;

2) одређује начин и врсту лечења и прати ток лечења;

3) указује хитну медицинску помоћ;

4) прописује лекове и медицинска средства;

5) спроводи здравствену заштиту из области менталног здравља;

6) даје оцену о здравственом стању осигураног лица и упућује осигурано лице на оцену радне способности, односно инвалидности;

7) утврђује привремену спреченост за рад осигураника до 30 дана спречености за рад и предлаже првостепеној, односно другостепеној лекарској комисији продужење привремене спречености за рад;

8) утврђује привремену спреченост за рад осигураника на стационарном лечењу и ради неге члана уже породице.

Накнада штете у спровођењу обавезног здравственог осигурања

Републички фонд за здравствено осигурање има право да захтева накнаду штете од лица које је намерно или крајњом непажњом проузроковало болест, повреду или смрт осигураног лица.

За штету коју је Републичком фонду проузроковао запослени на раду или у вези са радом одговара послодавац код којег запослени ради у тренутку проузроковања штете. Републички фонд има право да захтева накнаду штете и непосредно од запосленог ако је болест, повреду или смрт осигураног лица проузроковао намерно.

Републички фонд има право да захтева накнаду штете од послодавца ако су болест, повреда или смрт осигураника настали услед тога што нису спроведене мере безбедности и здравља на раду и када је штета настала услед тога што је запослени ступио на рад без прописаног претходног здравственог прегледа, а касније се утврди здравственим прегледом да запослени према свом здравственом стању није био способан за рад на одређеном послу.

 

2.4. ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији је обавезно. Пензијски систем у Републици Србији чине и добровољни пензијски фондови. Обавезним пензијским и инвалидским осигурањем обезбеђују се права за случај старости, инвалидности, смрти и телесног оштећења. Права из пензијског и инвалидског осигурања стичу се и остварују зависно од дужине улагања и висине основице на коју је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање и уз примену начела солидарности. Обавезно осигурана лица су: запослени, лица која самостално обављају делатност и пољопривредници.

Лица којима се обезбеђују права за случај инвалидности и телесног оштећења проузрокованих повредом на раду или професионалном болешћу

Права за случај инвалидности и телесног оштећења проузрокованих повредом на раду или професионалном болешћу остварују:

1) лица која обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга до навршених 26 година живота, ако су на школовању;

2) лица која се налазе на стручном оспособљавању, доквалификацији или преквалификацији, која упути организација надлежна за запошљавање;

3) ученици и студенти када се налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или практичној настави;

4) лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици установе за издржавање казне затвора (радионица, радилиште и сл.);

5) лица која обављају одређене послове по основу уговора о волонтерском раду.

Права из пензијског и инвалидског осигурања

Права из пензијског и инвалидског осигурања, јесу:

1) за случај старости:

(1) право на старосну пензију,

(2) право на превремену старосну пензију;

2) за случај инвалидности – право на инвалидску пензију;

3) за случај смрти – право на породичну пензију;

4) за случај телесног оштећења проузрокованог повредом на раду или професионалном болешћу – право на новчану накнаду за телесно оштећење;

5) за случај потребе за помоћи и негом другог лица – право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица.

Инвалидска пензија

Осигураник код кога настане потпуни губитак радне способности, стиче право на инвалидску пензију:

1) ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу;

2) ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу – под условом да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију и да има навршених пет година стажа осигурања.

Осигураник код кога је инвалидност, проузрокована болешћу или повредом ван рада, настала пре навршене 30 године живота стиче право на инвалидску пензију:

1) кад је инвалидност настала до навршене 20 године живота – ако има годину дана стажа осигурања;

2) кад је инвалидност настала до навршене 25 године живота – ако до настанка инвалидности има најмање две године стажа осигурања;

3) кад је инвалидност настала до навршене 30 године живота – ако до настанка инвалидности има најмање три године стажа осигурања.

Новчана накнада за телесно оштећење проузроковано повредом на раду, односно професионалном болешћу

Телесно оштећење постоји кад код осигураника настане губитак, битније оштећење или знатнија онеспособљеност појединих органа или делова тела, што отежава нормалну активност организма и изискује веће напоре у остваривању животних потреба, без обзира на то да ли проузрокује или не проузрокује инвалидност.

Осигураник код кога телесно оштећење проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу износи најмање 30%, стиче право на новчану накнаду.

Стаж осигурања са увећаним трајањем

Осигуранику који ради на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним радним местима, односно пословима и осигуранику који ради на радним местима, односно пословима на којима после навршења одређених година живота не може успешно обављати своју професионалну делатност, стаж осигурања у ефективном трајању рачуна се са увећаним трајањем. Степен увећања стажа осигурања зависи од тежине, опасности и штетности рада, односно од природе посла, а може износити највише 50%. Стаж осигурања рачуна се са увећаним трајањем под условом да је осигураник  на радним местима односно пословима ефективно провео укупно најмање 10 година, односно укупно најмање пет година ако је утврђена инвалидност. Стаж осигурања се увећава само за време које је ефективно проведено на раду.

Радно место, односно посао на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем је радно место односно посао на коме је рад нарочито тежак, опасан и штетан за здравље и поред тога што су примењене све опште и посебне заштитне мере као и радно место  на коме је обављање професионалне делатности ограничено навршењем одређених година живота или због природе и тежине посла, физиолошке функције опадају у тој мери да онемогућавају њено даље успешно обављање.

 

 

 

 

Накнада штете

Фонд за пензијско и инвалидско осигурање има право да захтева накнаду причињене штете од лица које је проузроковало инвалидност, телесно оштећење или смрт осигураника ако је, по том основу, остварено право из пензијског и инвалидског осигурања.

Фонд је дужан да захтева накнаду штете од послодавца уколико је до повреде на раду, односно професионалне болести дошло непредузимањем одговарајућих мера безбедности и заштите здравља на раду.

 

 

II ПОСЕБНИ ДЕО ПРОГРАМА

3. НАЧИН И ПОСТУПАК ПРОЦЕНЕ РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ И У РАДНОЈ СРЕДИНИ
   • ПРОЦЕНА РИЗИКА

Основ и сврха процене ризика

Сврха процене ризика је препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној средини и примена превентивних мера ради спречавања и отклањања или смањења ризика на најмању могућу меру, у обиму којим се спречава повреда на раду, оштећење здравља или обољење запосленог.

Обухват процене ризика

Процена ризика заснива се на систематском евидентирању и процењивању свих фактора у процесу рада, присутних опасности и штетности на радном месту и у радној средини које могу да проузрокују повреду на раду, професионалну болест и болест у вези са радом запосленог.

Проценом ризика сагледавају се организација рада, радни процеси, средства за рад, сировине и материјали који се користе у технолошким и радним процесима, лична заштитна опрема, као и други елементи који могу да изазову повреду на раду, професионалну болест и болест у вези са радом запосленог.

Процена ризика обухвата:

1) опште податке о послодавцу;

2) опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад (њихово груписање, списак опреме за рад и списак личне заштитне опреме);

3) прикупљање података и снимање организације рада;

4) препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној средини;

5) процењивање ризика у односу на опасности и штетности;

6) утврђивање начина и мера за отклањање, спречавање или смањење ризика;

7) закључак;

8) измене и допуне акта о процени ризика.

Општи подаци о послодавцу

Општи подаци о послодавцу садрже:

1) основне податке, пословно име, податке о адреси седишта и огранцима;

2) пословне податке (шифра и назив делатности);

3) податке о лицима која спроводе процену ризика (име и презиме, стручни, академски и научни назив и број и датум лиценце) и лицима која учествују у процењивању ризика (име и презиме, стручни, академски и научни назив и др.).

Опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад (и њихово груписање, списак опреме за рад и списак личне заштитне опреме)

Опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад обухватају:

1) објекте који се користе као радни и помоћни простор, укључујући и објекте на отвореном простору, са свим припадајућим инсталацијама (инсталације флуида, грејање, електричне и громобранске инсталације и др.);

2) списак опреме за рад (машина, уређај, постројење, инсталација, алат и сл.) која се користи у радном процесу и врши се њено груписање;

3) конструкције и објекте за колективну безбедност и здравље на раду (заштита на прелазима, пролазима и прилазима, заклони од топлотних и других зрачења, заштита од удара електричне струје, општа вентилација и климатизација и сл.), опис њихове намене и начина коришћења;

4) помоћне конструкције и објекте, као и конструкције и објекте који се привремено користе за рад и кретање запослених (скела, радна платформа, тунелска подграда, конструкција за спречавање одрона земље при копању дубоких ровова и сл.);

5) друга средства за рад која се користе у процесу рада или су на било који начин повезана са процесом рада, њихова намена и начин коришћења;

6) податке о изворима штетности (хемијских, физичких и биолошких) на радном месту и у радној средини;

7) списак личне заштитне опреме;

8) сировине и материјали који се користе;

9) други потребни елементи.

Прикупљање података и снимање организације рада

Прикупљање података и снимање организације рада за процену ризика обухвата увид у акт послодавца којим се уређује организација и систематизација радних места и другу документацију послодавца која се односи на организацију рада, као и непосредну проверу прописане, односно утврђене организације рада и фактичког стања организације рада код послодавца.

Прикупљање података и снимање организације рада садрже опис послова, називе и локацију радних места где се обављају послови, услове за заснивање радног односа и број запослених на тим радним местима, од тога број жена, мушкараца, млађих од 18 година, особа са инвалидитетом, радно време (време проведено на одређеним пословима), рад у сменама и рад ноћу, одступања прописане, односно утврђене организације рада од фактичког стања организације рада код послодавца и др.

Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној средини

Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној средини врши се на основу података који се прикупљају из документације којом располаже послодавац, посматрањем и праћењем процеса рада на радном месту, прибављањем потребних информација од запослених и информација из других извора и разврставањем у врсте односно групе опасности и штетности.

При утврђивању података о опасностима и штетностима на радном месту и у радној средини полази се од постојећег стања безбедности и здравља на раду, и то:

1) стручних налаза о извршеним прегледима и провери опреме за рад и прегледима и испитивањима електричних и громобранских инсталација;

2) стручних налаза о извршеним испитивањима услова радне средине;

3) стручних налаза о извршеним испитивањима услова радне средине – биолошких штетности;

4) извештаја о претходним, периодичним, контролним и циљаним лекарским прегледима запослених;

5) података о повредама на раду и професионалним болестима;

6) информација и података о изворима хемијских, физичких и биолошких штетности на радном месту и у радној средини (нпр. безбедносни лист, упутство за употребу опреме за рад и др.);

7) личне заштитне опреме;

8) анализа предузетих мера ради спречавања повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом;

9) инспекцијских налаза о извршеном надзору;

10) упутстава за безбедан и здрав рад;

11) дозвола за рад;

12) документације за опрему за рад и личну заштитну опрему;

13) документације за употребу и одржавање, односно паковање, транспорт, коришћење, складиштење и уништавање;

14) друге прописане документације и података са којима послодавац располаже (нпр. План заштите од удеса, План заштите од пожара и др.).

Груписање опасности и штетности

Опасности и штетности групишу се у зависности од њихове врсте и природе.

Опасности се групишу у:

1) механичке опасности које се појављују коришћењем опреме за рад, као што су:

(1) недовољно заштићени ротирајући или покретни делови који могу ударити, здробити, одсећи, убости, захватити или повући запосленог,

(2) слободно кретање делова или материјала који могу нанети повреду запосленом (падање, котрљање, клизање, превртање, летење, љуљање, обарање и сл.),

(3) унутрашњи транспорт и кретање машина или возила,

(4) опасност од експлозије и пожара (нпр. трење, опрема под притиском),

(5) немогућност правовременог напуштања места рада, изложеност затварању, механичком удару, поклапању и сл.,

(6) други фактори који могу да се појаве као извори механичких опасности;

2) опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места, као што су:

(1) опасне површине (подови и све врсте газишта, површине са којима запослени долази у додир, а које имају оштре ивице – рубове, шиљке, грубе површине, избочене делове, и сл.),

(2) рад на висини или рад у дубини,

(3) рад у скученом, ограниченом или опасном простору (између два или више фиксираних делова, између покретних делова или возила и сл.),

(4) могућност клизања или спотицања (мокре, клизаве површине),

(5) физичка нестабилност радног места,

(6) могуће последице или сметње услед обавезног коришћења личне заштитне опреме,

(7) утицаји услед обављања процеса рада коришћењем неодговарајућих или неприлагођених метода рада,

(8) друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристикама радног места и начином рада;

3) опасности које се појављују коришћењем електричне енергије, као што су:

(1) опасности од електричног удара у нормалним условима рада (контакт са деловима електричне инсталације и опреме за рад под напоном),

(2) опасности од електричног удара у случају настанка квара (појава или предуго задржавање опасног напона додира услед оштећења електричне изолације),

(3) опасности од топлотног дејства које развијају електрична опрема и електричне инсталације (прегревање услед преоптерећења проводника и кратког споја, пожар као последица настанка лошег електричног контакта, електричног лука или варничења, прегрејаности извора светлости и њихових компоненти, прегрејаност кућишта електричне опреме, прегревање услед додатне топлотне изолације итд.),

(4) опасности услед удара грома и последица атмосферског пражњења,

(5) опасности од штетног утицаја електростатичког наелектрисања,

(6) друге опасности које се могу појавити у вези са коришћењем електричне енергије;

4) опасности које потичу од физичких и хемијских својстава хемијских материја (експлозивност, запаљивост, самореактивност, нестабилност и др.);

5) друге опасности које се појављују у радном процесу, а које могу да буду узрок повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом.

 

 

Штетности се групишу у:

1) штетности које настају или се појављују у процесу рада, као што су:

(1) хемијске штетности (токсичност, карциногеност, мутагеност хемијских материја и др. услед удисања, гутања, гушења, уношења у организам, продор у тело кроз кожу, недостатак кисеоника и сл.),

(2) азбест,

(3) физичке штетности – бука (континуална, дисконтинуална, импулсна и ометајућа) и вибрације (вибрације шака-рука и вибрације цело тело),

(4) биолошке штетности (микроорганизми, укључујући и оне који су генетички модификовани, ћелијске културе и људски ендопаразити који могу проузроковати инфекцију, алергију или токсичност),

(5) штетни утицаји микроклиме (температура, влажност и брзина струјања ваздуха),

(6) неодговарајућа – недовољна осветљеност,

(7) штетни утицаји зрачења јонизујућег или нејонизујућег (топлотно, ласерско, ултразвучно, електромагнетско, ултраљубичасто, инфрацрвено, оптичко зрачење и др.),

(8) штетни климатски утицаји (рад на отвореном при условима високих или ниских температура, релативна влажност, ултравиолентно зрачење, брзина ветра и др.),

(9) друге штетности које се појављују у радном процесу, а које могу да буду узрок повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом;

2) штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора који се узрочно везују за радно место и послове које запослени обавља, као што су:

(1) напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности и сл.),

(2) нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање и сл.),

(3) напори при обављању одређених послова који проузрокују психолошка оптерећења (стрес, монотонија и сл.),

(4) одговорност у примању и преношењу информација, коришћење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања, одговорност за брзе измене радних процедура, интензитет у раду, просторна условљеност радног места, конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна мотивација за рад, одговорност у руковођењу и сл.;

3) штетности везане за организацију рада, као што су: рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно време, рад ноћу, приправност за случај интервенција и сл.;

4) остале штетности које се појављују на радним местима, као што су:

(1) штетности које проузрокују друга лица (насиље према лицима која раде на шалтерима, лица на обезбеђењу, и сл.),

(2) рад са животињама,

(3) рад у атмосфери са високим или ниским притиском,

(4) рад у близини воде или испод површине воде.

 

 

Процена ризика у односу на опасности и штетности

Процена ризика заснива се на анализи вероватноће настанка и тежине могуће повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом проузрокованих на радном месту и у радној средини.

На основу прикупљених података и препознатих, односно утврђених опасности и штетности и утврђене листе опасности и штетности на радном месту и у радној средини, избором и применом одговарајућих метода врши се процењивање ризика –вероватноће настанка и тежине повредe на раду, професионалне болести или болести у вези са радом запосленог.

Процењивање ризика врши се за сваку препознату, односно утврђену опасност и штетност, упоређивањем са дозвољеним вредностима прописаним одговарајућим прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и препорукама.

Вероватноћа настанка повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом запосленог процењује се на основу претходне анализе која узима у обзир учесталост и трајање изложености запосленог опасностима и штетностима, вероватноћу настанка опасног догађаја и техничке, организационе и све друге могућности за њихово избегавање, односно ограничење и смањење.

Тежина могуће повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом запосленог процењује се на основу претходне анализе која узима у обзир предвидиву врсту повреде (смртна, тешка, колективна или лака повреда на раду), професионалне болести или болести у вези са радом која се може очекивати.

Ако се утврди да на радном месту и поред потпуно примењених мера у области безбедности и здравља на раду и других мера, постоје опасности и штетности, које према налазу процењивача ризика могу да изазову повреду или угрозе здравље запосленог, сматра се да је такво место са повећаним ризиком што се утврђује актом о процени ризика.

Утврђивање начина и мера за отклањање, спречавање или смањење ризика

На основу процењених ризика на радном месту и у радној средини, послодавац утврђује начин и мере за њихово отклањање, спречавање или смањење ризика на најмању могућу меру.

Ако су процењени ризици такве природе да живот и здравље запослених нису теже угрожени, а за чије отклањање, спречавање или смањење ризика су потребна већа инвестициона улагања, програмом о поступном отклањању недостатака утврђују се мере, рокови и лица задужена за њихово спровођење којима се у потпуности отклањају ризици или којима се они смањују на најмању могућу меру.

О спровођењу мера за отклањање, спречавање или смањење ризика стара се послодавац непосредно или преко саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду или другог лица одређеног актом о процени ризика.

Мере за отклањање, спречавање или смањење ризика послодавац утврђује полазећи од процењеног ризика, утврђеног приоритета и поштујући начела превенције.

Мере које се утврђују за отклањање, спречавање или смањење ризика јесу:

1) техничке:

(1) одржавање средстава за рад у исправном стању и вршење прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација,

(2) обезбеђивање прописаних услова за безбедан и здрав рад у радној средини,

(3) обезбеђивање ефикасне вентилације,

(4) обезбеђивање колективних мера заштите (ограђивање или изоловање опреме за рад коришћењем заштите на машинама и деловима машина и физичких баријера (мреже против пада, ограде, акустичне, термичке или електричне баријере и др.),

(5) друге мере;

2) организационе:

(1) успостављање одговорајућих радних процедура и њихова контрола,

(2) смањење времена изложености,

(3) ротација запослених,

(4) обезбеђивање ознака за безбедност и здравље на раду,

(5) друге мере;

3) обука запослених за безбедан и здрав рад и обука руководилаца;

4) стручно оспособљавање за коришћење опреме за рад;

5) обезбеђивање личне заштитне опреме и њено одржавање у исправном стању;

6) здравствене – упућивање запослених на претходне, периодичне и циљане лекарске прегледе у складу са оценом здравствене установе која обавља делатност медицине рада;

7) хигијенске;

8) друге мере (информисање, консултовање, сарадња и др.).

На основу оцене здравствене установе која обавља делатност медицине рада, послодавац актом о процени ризика утврђује посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени на радном месту са повећаним ризиком.

 

Закључак

По спроведеном поступку прикупљања података и провере организације рада, препознавања и утврђивања опасности и штетности, процењивања ризика у односу на опасности и штетности и утврђивања мера и рокова за отклањање, спречавање и смањење ризика, послодавац доноси закључак.

Закључак садржи:

1) сва радна места на којима је извршена процена ризика;

2) радна места која су утврђена као радна места са повећаним ризиком;

3) приоритете у отклањању ризика (мере и рокови за отклањање, спречавање или смањење ризика и лица задужена за спровођење и контролу мера за безбедан и здрав рад на радним местима и у радној средини);

4) изјаву послодавца којом се обавезује да ће применити све утврђене мере за безбедан и здрав рад на радним местима и у радној средини у складу са актом о процени ризика.

Измене и допуне акта о процени ризика

Акт о процени ризика на радном месту и у радној средини подлеже делимичним изменама и допунама, у делу који се односи на одређено радно место и с њим повезана радна места, и то:

1) у случају смртне повреде на раду или тешке повреде на раду;

2) у случају појаве сваке нове опасности или штетности, односно промене нивоа ризика у процесу рада;

3) у случају када резултати праћења здравственог стања запосленог изложених штетностима покажу да је то неопходно;

4) на основу предлога здравствене установе која обавља делатност медицине рада, након спроведених претходних, периодичних или циљаних лекарских прегледа запослених, када је закључено да су запослени изложени опасностима и штетностима које нису утврђене актом о процени ризика;

5) када мере које се утврде за отклањање, спречавање или смањење ризика нису одговарајуће или не одговарају процењеном стању;

6) када је процена заснована на подацима који нису ажурни;

7) када постоје могућности за унапређење, односно допуну процењених ризика.

Акт о процени ризика на радном месту и у радној средини подлеже делимичној измени или допуни и на основу наложене мере инспектора рада.

Покретање поступка процене ризика

Поступак процене ризика покреће послодавац доношењем одлуке о покретању поступка процене ризика.

Лице одређено за спровођење процене ризика

Послодавац одлуком о покретању поступка процене ризика одређује једно или више лица за спровођење поступка процене ризика. Стручно лице може да буде послодавац, запослени код послодавца или запослени код правног лица или предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, са лиценцом за обављање послова саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду.

План спровођења поступка процене ризика

Стручно лице саставља план спровођења поступка процене ризика који одобрава послодавац, а који садржи:

1) правни основ за процену ризика (прописи у области безбедности и здравља на раду, национални и међународни стандарди, и др.);

2) организацију и координацију спровођења, измена и допуна поступка процене ризика;

3) списак правних и физичких лица компетентних за процењивање ризика;

4) методе за вршење процене ризика;

5) фазе и рокове за процену ризика;

6) начин прикупљања документације потребне за процену ризика (упутства за безбедан рад, упутства за одржавање, стручни налази о прегледима и провери опреме за рад, прегледима и испитивањима електричних и громобранских инсталација, испитивања услова радне средине и др.);

7) информисање процењивача ризика;

8) координацију између процењивача ризика;

9) начин прибављања информација за процену ризика од запослених;

10) консултације са представницима запослених и информисање представника запослених о резултатима процене ризика и предузетим мерама;

11) друге радње потребне за спровођење, измене и допуне поступка процене ризика.

Ако послодавац ангажује правно лице, односно предузетника за обављање послова процене ризика, ангажовано правно лице, односно предузетник, уз план спровођења поступка процене ризика прилаже фотокопију лиценце за обављање послова безбедности и здравља на раду. План спровођења поступка процене ризика је саставни део документације о процени ризика.

Провера ефикасности примене акта о процени ризика

Провера ефикасности примене акта о процени ризика врши се непрекидно, тако што се проверава ефикасност спроведених мера и процењује успешност њиховог спровођења у погледу отклањања и смањења ризика.

Проверу ефикасности примене акта о процени ризика врши саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду, као и запослени у складу са организацијом послова безбедности и здравља на раду код послодавца и општим актом послодавца.

Ако у поступку провере ефикасности примене акта о процени ризика саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду или запослени уочи њихову неефикасност, предлаже корекцију тих мера. Поступак спровођења корективних мера врши се изменама и допунама акта о процени ризика.

 

 

3.2. ПРЕГЛЕД И ПРОВЕРА ОПРЕМЕ ЗА РАД И ПРЕГЛЕД И ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ И ГРОМОБРАНСКИХ ИНСТАЛАЦИЈА И ИСПИТИВАЊЕ УСЛОВА РАДНЕ СРЕДИНЕ

Превентивним и периодичним прегледима и проверама опреме за рад и прегледима и испитивањима електричних и громобранских инсталација проверава се и утврђује да ли су на опреми за рад која се користи у процесу рада примењене мере безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и упутствима произвођача. Опрема за рад која подлеже превентивним и периодичним прегледима и проверама  јесте:

1) дизалице и уређаји без обзира на носивост, на механизовани или ручни погон (осим ауто-дизалице која је део опреме на путничким аутомобилима), који служе за дизање, спуштање и преношење терета помоћу челичног или другог ужета, ланца, хидрауличног система и др.;

2) подизна платформа на механизовани погон која, помоћу уграђене платформе или корпе, служи за дизање и спуштање запослених ради обављања радних операција;

3) висећа скела, на механизовани или ручни погон, која на вертикалним површинама зграда, на фасадама зграда, градилиштима и у објектима намењеним за радне и помоћне просторије служи за дизање и спуштање запослених и материјала, заједно са системом везивања запослених у циљу спречавања пада са висине;

4) самоходно возило, на механизовани погон, које се користи за унутрашњи транспорт – вучу, потискивање, дизање, спуштање и преношење терета;

5) грађевинска опрема, на механизовани погон, која се користи за унутрашњи транспорт – вучу, потискивање, дизање, спуштање, преношење;

6) уређаји непрекидног транспорта (транспортери) за пренос терета (осим транспортера који се користе у трговинским и сличним објектима);

7) преса, маказе, нож и ваљак, на механизовани погон који су фиксно постављени за сечење, пресовање, савијање и извлачење материјала, а у које се материјал за обраду улаже или вади ручно;

8) опрема за прераду и обраду метала, дрвета, пластичних и сличних материјала, на механизовани погон, која је привремено или на дужи временски период постављена или ослоњена, у коју се материјал за обраду улаже или вади ручно;

9) уређаји у којима се наносе и суше премазна средства чије компоненте у додиру са ваздухом образују запаљиве и експлозивне смеше, испарења и хемијске штетности опасне по здравље запослених;

10) опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу, са цевоводима за напајање, развођење и транспорт експлозивних, отровних и загушљивих флуида – гасова или течности, осим природног гаса (земни гас), у објектима који се користе као радни и помоћни простор;

11) противексплозијско заштићена опрема за рад;

12) електричне инсталације ниског напона и громобранске инсталације у објекту намењеном за радне и помоћне просторије;

13) привремена електрична инсталација са уређајима, опремом и прибором, постављена за време изградње грађевинских објеката или извођења других радова;

14) технолошке линије и друга комбинована опрема за рад која представља функционалну технолошку целину и проверава као јединствено постројење;

15) остала опрема за рад (машине, уређаји, постројења, инсталације и алати) за коју је послодавац актом о процени ризика утврдио да се на њој врше превентивни и периодични прегледи и провере.

Стручни налаз o извршеном прегледу и провери опреме за рад и прегледу и испитивању електричних и громобранских инсталација

О извршеном прегледу и провери опреме за рад и прегледу и испитивању електричних и громобранских инсталација издаје се стручни налаз у року од 30 дана од дана обављеног прегледа и провере.

Стручни налаз, обавезно, садржи:

1) пословно име и седиште правног лица са лиценцом које је обавило прегледе и провере опреме за рад и прегледе и испитивања електричних и громобранских инсталација и издало стручни налаз;

2) број стручног налаза и датум његовог издавања;

3) позив на прописе, односно акте и документе на основу којих је утврђена обавеза обављања прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација;

4) назив и седиште корисника опреме за рад и електричних и громобранских инсталација;

5) место, датум и време почетка и завршетка прегледа и провере опреме за рад електричних и громобранских инсталација;

6) име и презиме одговорног лица са лиценцом за обављање прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, које потписује стручни налаз;

7) име и презиме и стручна спрема лица која су, у складу са методологијама обавила прегледе и провере опреме за рад и прегледе и испитивања електричних и громобранских инсталација;

8) податке о опреми за рад и електричним и громобранским инсталацијама која је предмет прегледа, провере и испитивања (ближи подаци којима се идентификује опрема и инсталације са описом намене);

9) податке о инструментима и уређајима који су коришћени у поступку прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација;

10) утврђено стање са измереним величинама, односно вредностима и величинама и вредностима карактеристичним за одређене елементе провере у складу са методологијама прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, са наведеним поступком провере и провереним декларисаним вредностима, као и посебно исказане и утврђене недостатке и неправилности према прописима;

11) закључак да ли су на прегледаној и провереној опреми за рад и електричним и громобранским инсталацијама примењене или нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду, односно да ли је опрема и инсталације безбедна за употребу – коришћење.

Када се утврди да на опреми за рад и електричним и громобранским инсталацијамa нису примењене мере за безбедан и здрав рад, лице које врши преглед и проверу опреме за рад дужно је да на видном месту на опреми постави налепницу, са натписом: ,,НЕИСПРАВНО! ЗАБРАЊЕНО КОРИШЋЕЊЕ!” за означавање неисправности.

Периодични прегледи и провере опреме за рад и прегледи и испитивања електричних инсталација обављају се у року који је утврђен техничким прописима и стандардима или који је одређен упутством произвођача, а најкасније у року од три године од дана претходног прегледа и провере, осим периодичних прегледа и провере привремене електричне инсталације са уређајима, опремом и прибором, који се обављају у року од шест месеци од дана претходног прегледа и провере. Периодични преглед и проверу и друге опреме за рад послодавац може да утврди актом о процени ризика, који се обављају у року утврђеном тим актом али не дужим од три године од дана претходног прегледа и провере.

Испитивање услова радне средине

Превентивним и периодичним испитивањима услова радне средине проверава се и утврђује да ли су на радном месту и у радној средини примењене мере безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима.

Испитивања обухватају:

1) микроклиму (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха);

2) хемијске штетности (гасови, паре, димови и прашине);

3) физичке штетности (бука, вибрације и штетна зрачења – осим јонизујућих зрачења);

4) осветљеност;

5) биолошке штетности.

Испитивања се обављају анализом свих елемената услова радне средине тако да се даје јединствена оцена обављеног испитивања. Испитивања се, по правилу, врше у условима када раде сви технолошки капацитети (опрема за рад, инсталације за климатизацију, проветравање и сл.), што се посебно наводи у стручном налазу.

Стручни налаз о извршеном испитивању услова радне средине

О извршеном испитивању услова радне средине издаје се стручни налаз најкасније у року од 30 дана од дана обављеног испитивања. Уз стручни налаз правно лице које је обавило испитивања услова радне средине прилаже копију лиценце тог правног лица и одговорног лица које је потписало стручни налаз. Закључак стручног налаза потписује одговорно лице са лиценцом.

Стручни налаз, обавезно, садржи:

1) пословно име и седиште правног лица са лиценцом које је обавило испитивање услова радне средине и издало стручни налаз;

2) број стручног налаза и датум његовог издавања;

3) позив на прописе на основу којих је утврђена обавеза вршења испитивања услова радне средине;

4) назив и седиште корисника код ког су вршена испитивања услова радне средине;

5) место, датум и време вршења испитивања услова радне средине;

6) име и презиме одговорног лица са лиценцом за обављање испитивања услова радне средине, које потписује стручни налаз;

7) име и презиме и стручна спрема лица која су, у складу са методологијама вршила испитивања услова радне средине;

8) податке којима се ближе одређују радна места у радној средини и места на којима су вршена испитивања (опис, фотографија, скица) са параметрима услова рада који су утврђени у току испитивања;

9) податке о инструментима и уређајима који су коришћени у поступку испитивања услова радне средине;

10) утврђено стање, нивои или величине са придруженом мерном несигурношћу карактеристични за одређене елементе испитивања у складу са методологијама испитивања услова радне средине уз приказ дозвољених вредности у складу са прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима, као и посебно исказане ризике по здравље запослених због присуства физичких и хемијских штетности изнад дозвољених нивоа или концентрација, недовољне осветљености и микроклиме изван зоне конфора;

11) закључак да ли су на радном месту и у радној средини измерене величине у дозвољеним границама уз приказ дозвољених вредности у складу са прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима, односно да ли су примењене или нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду.

Периодична испитивања услова радне средине обављају се на радном месту у радној средини најкасније у року од три године од дана претходног испитивања.

 

 

• ПРЕТХОДНИ, ПЕРИОДИЧНИ И ЦИЉАНИ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ ЗАПОСЛЕНИХ НА РАДНИМ МЕСТИМА СА ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ

У поступку вршења претходног и периодичног лекарског прегледа служба медицине рада користи податке из акта послодавца о процени ризика – о факторима ризика на радном месту са повећаним ризиком и о посебним здравственим условима које морају испуњавати запослени. Претходни лекарски преглед врши се ради утврђивања и оцењивања посебних здравствених услова, односно способности запосленог за рад на радном месту са повећаним ризиком  у односу на факторе ризика утврђене актом о процени ризика код послодавца.

Претходни лекарски преглед запосленог врши се:

1) пре почетка рада на радном месту са повећаним ризиком;

2) пре премештаја запосленог на радно место са повећаним ризиком;

3) приликом сваког утврђивања нових ризика на радном месту са повећаним ризиком на коме запослени ради;

4) уколико је запослени распоређен на радно место са повећаним ризиком, а имао је прекид у обављању послова на том радном месту дужи од 12 месеци.

Периодични лекарски преглед врши се ради праћења и оцењивања здравственог стања, односно способности запосленог за обављање послова на радном месту са повећаним ризиком на коме запослени ради  у односу на факторе ризика тог радног места.

Послодавац упућује запосленог на периодични лекарски преглед:

1) најкасније 30 дана пре истека рока;

2) након закључивања боловања по основу тешке повреде на раду;

3) после болести или повреде који нису у вези са радом – ако постоји сумња на смањену радну способност.

По обављеном периодичном лекарском прегледу служба медицине рада може да обави контролни лекарски преглед којим се код запосленог прате утврђена патолошка стања и поремећаји, као и процењује даља испуњеност посебних здравствених услова за рад на радном месту са повећаним ризиком.

Претходни и периодични лекарски преглед запосленог обухвата:

1) општи преглед – без обзира на врсту ризика и здравствене услове на радном месту са повећаним ризиком;

2) специфични преглед – зависно од ризика и здравствених услова које мора испуњавати запослени на том радном месту.

При упућивању запосленог на лекарски преглед послодавац попуњава Упут за претходни лекарски преглед, односно Упит за периодични лекарски преглед.

Послодавац попуњава образац у два примерка и један примерак доставља служби медицине рада, а други примерак задржава за своје потребе.

Извештај о извршеном претходном лекарском прегледу запосленог, односно извештај о периодичном лекарском прегледу запосленог попуњава служба медицине рада у три примерка, од којих послодавцу и запосленом (који свој примерак доставља изабраном лекару) доставља по један примерак извештаја, а један примерак задржава за своје потребе – најкасније у року од 15 дана од дана извршеног претходног, односно периодичног лекарског прегледа.

Извештаји садрже оцену да је запослени здравствено способан, односно да није здравствено способан за рад на радном месту са повећаним ризиком.

Циљани лекарски прегледи

Послодавац је дужан да, у складу са прописима о здравственој заштити, запосленима који користе опрему за рад са екраном обезбеди преглед вида који ће извршити служба медицине рада или офталмолог. Послодавац је дужан да, у складу са прописима о здравственој заштити, запосленом који користи опрему за рад са екраном дуже од половине свог радног времена, обезбеди циљани офталмолошки преглед, уколико резултати прегледа вида покажу да је то неопходно. При упућивању запосленог на преглед вида послодавац попуњава Упут за преглед вида, односно Упут за циљани офталмолошки преглед.

Када се на основу праћења здравственог стања запосленог утврди да је код запосленог утврђена болест или да постоји неповољан утицај на здравље, за које служба медицине рада сматра да су резултат изложености механичким вибрацијама на радном месту, служба медицине рада обавештава запосленог о резултатима који се односе на њега лично, укључујући и информације и савете у вези са начином праћења здравственог стања коме треба да се подвргне по завршетку изложености. У овом случају послодавац је дужан да организује циљани лекарски преглед који се обавља на начин, по поступку и у роковима као и претходни и периодични лекарски прегледи и других запослених који су били изложени на сличан начин механичким вибрацијама.

Послодавац је дужан да запосленог који ради на радном месту на којем је изложеност већа од горњих акционих вредности изложености буци упути на циљани лекарски преглед. Циљани лекарски прегледи врше се на начин, по поступку и у роковима као и претходни и периодични лекарски прегледи запослених на радним местима са повећаним ризиком.

Послодавац је дужан да води и чува евиденцију о извршеним циљаним лекарским прегледима запослених у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду.

 

 

 

3.4. БЕЗБЕДНОСТ МАШИНА

Сви битни захтеви за заштиту здравља и безбедности спроводе се у најранијој фази, фази пројектовања машина који морају бити испуњени како би машина могла бити стављена на тржиште и употребу. Сваку машину прати Декларација о усаглашености машине или Декларација о уградњи делимично завршене машине, техничка документација, оцена усаглашености, односно знак усаглашености.

Означавање усаглашености

Машина која је усаглашена са прописаним захтевима означава се знаком усаглашености „CE“ знак или „3А“.

Знак усаглашености ставља на машину произвођач или његов заступник, односно увозник ако произвођач или његов заступник није регистрован на територији Републике Србије, на видном месту тако да буде читљив и неизбрисив. На машину се могу стављати и други знакови, симболи, натписи или друге ознаке, под условом да се тиме не смањује видљивост, читљивост и значење знака усаглашености.

Битни захтеви за заштиту здравља и безбедност који се односе на пројектовање и израду машина

Произвођач машине врши процену ризика или обезбеђује да се та процена изврши, ради утврђивања захтева за заштиту здравља и безбедност који се примењују за машину. После процене ризика, машина се мора пројектовати и израдити тако да се узму у обзир резултати ове процене.

У том смислу произвођач:

1) одређује ограничења машине, укључујући предвиђену намену машине и њену разумно предвидиву неправилну употребу;

2) утврђује опасности које машина може произвести и са њом повезане опасне ситуације;

3) процењује ризике, узимајући у обзир степен могућих повреда или оштећења здравља и вероватноћу њиховог настанка;

4) вреднује ризике, ради утврђивања да ли је потребно смањити ризике;

5) отклања опасности или смањује ризике у вези са тим опасностима, применом заштитних мера.

Битни захтеви за заштиту здравља и безбедност

Машина мора бити пројектована и израђена тако да одговара својој намени и да се њом може управљати, да се може прикључивати, подешавати и одржавати без излагања ризику лица која то чине, када се те радње извршавају у предвиђеним условима, при чему се узима у обзир свака неправилна примена машине која се може разумно предвидети.

При избору најприкладнијих метода, произвођач мора примењивати начела следећим редоследом:

– елиминисање или што веће смањење ризика у фази пројектовања и израде машине;

– предузимање потребних заштитних мера које се односе на ризике који се не могу елиминисати;

– обавештавање корисника о преосталим ризицима због недостатака предузетих заштитних мера, уз навођење захтева за посебним оспособљавањем и одређивањем потреба за обезбеђивањем личне заштитне опреме.

При пројектовању и изради машине, као и при изради упутстава, произвођач, мора да предвиди и сваку њену неправилну употребу која се може предвидети.

Машина мора бити пројектована и израђена тако да се узму у обзир ограничења руковаоца, ради потребне или предвидиве употребе његове личне заштитне опреме.

Машина мора бити испоручена са свом посебном опремом и прибором који су битни за њено подешавање, прикључивање, одржавање и безбедну употребу.

Материјали и производи

Материјали употребљени за израду машине или производи који су коришћени или настали у току њене употребе, не смеју угрожавати безбедност и здравље лица. Посебно, код употребе флуида, машина мора бити пројектована и израђена тако да спречава ризике због пуњења, употребе, поновне употребе или пражњења.

Осветљење

Машина мора бити испоручена са уграђеним осветљењем погодним за предвиђени рад ако постоји могућност да ће недостатак осветљења, вероватно, проузроковати ризик, без обзира на осветљење нормалног интензитета из окружења.

Машина мора бити пројектована и израђена тако да нема засенчених подручја која би могла да проузрокују непријатности, да нема иритирајућег одсјаја и да нема опасних стробоскопских ефеката на покретним деловима због осветљења.

Унутрашњи делови који захтевају честе прегледе и подешавања и места за одржавање морају бити опремљени одговарајућим осветљењем.

Пројектовање машине ради лакшег руковања

Машина или сваки њен саставни део морају бити такви да се са њима може безбедно руковати и да се могу безбедно превозити и тако упаковани или пројектовани да се могу складиштити безбедно и без оштећења (нпр. одговарајућа стабилност, посебни носачи сл.).

Ергономија

Кад се машина користи у условима њене предвиђене намене, неудобност, замор, као и физички и психички напор са којима се суочава руковалац машине морају бити смањени на најмању могућу меру, узимајући у обзир начела ергономије, а нарочито да:

• руковалац може бити различитих физичких димензија, снаге и издржљивости;
• руковалац има довољно простора да помера делове тела;
• се избегава да брзину рада руковаоца одређује машина;
• се избегава праћење рада машине које захтева дужу концентрацију руковаоца;
• се веза између руковаоца и машине прилагођава очекиваним карактеристикама руковаоца.

Радни положаји

Радни положај мора бити пројектован и израђен тако да се избегну сви ризици због издувних гасова или недостатка кисеоника.

Кад је то погодно, радни положај мора да има одговарајућу кабину. Излаз мора да омогућава брзо повлачење. Осим тога, где је то изводљиво, мора се обезбедити и излаз за случај опасности у смеру који је другачији од смера уобичајеног излаза.

Седиште

Тамо где је то погодно и где то дозвољавају радни услови, радне станице које су саставни део машине морају бити пројектоване тако да омогућавају постављање седишта. Седиште мора да омогућава руковаоцу одржавање стабилног положаја. Осим тога, седиште и његова удаљеност од управљачког уређаја морају бити подесиви према потребама руковаоца.

Ако је машина изложена вибрацијама, седиште мора бити пројектовано и израђено тако да смањује вибрације које се преносе на руковаоца на најнижи ниво.

Управљачки системи

Безбедност и поузданост управљачких система

Управљачки системи морају бити пројектовани и израђени тако да спречавају настанак опасних ситуација. Потребно је обратити посебну пажњу да:

• машина не сме да почне да ради неочекивано;
• се параметри машине не смеју мењати неконтролисано, ако такве промене могу проузроковати опасне ситуације;
• се не сме спречавати заустављање машине, ако је дата команда за њено заустављање.

Управљачки уређаји

Управљачки уређаји морају бити:

• јасно видљиви и препознатљиви а где је то погодно, са употребом одговарајућих пиктограма;
• постављени тако да се њима може безбедно руковати без оклевања или губитка времена и без било каквих нејасноћа;
• постављени изван зона опасности;
• пројектовани или заштићени тако да се жељено дејство може постићи само намерним активирањем.

Управљачки уређаји морају бити тако постављени да су њихов распоред, кретање и отпор деловању, спојиви (компатибилни) са функцијом коју требају извршити.

Покретање машине

Машина се може покренути само намерним активирањем управљачког уређаја предвиђеним за ту намену.

За функционисање машине у аутоматском режиму рада, покретање машине, поновно покретање машине по заустављању или промена радних услова, могуће је без интервенције руковаоца, ако то не проузрокује било какву опасност.

Заустављање

Нормално заустављање

Свака машина мора бити опремљена управљачким уређајем којим се машина може безбедно, потпуно зауставити. Свака радна станица мора бити опремљена управљачким уређајем за заустављање одређених или свих функција машине, у зависности од постојећих опасности, тако да машина остане безбедна.

Управљачки уређај за заустављање машине мора имати приоритет у односу на управљачке уређаје за покретање машине. Када се машина или њене опасне функције зауставе, мора се прекинути напајање енергијом одговарајућих покретача.

Заустављање у току рада

Кад је због потреба рада машине, заустављање такво да не прекида напајање покретача енергијом, стање заустављања машине мора бити надгледано и одржавано.

Заустављање у случају опасности

Свака машина мора бити опремљена са једним или више уређаја за заустављање у случају опасности да би се омогућило спречавање стварне или могуће опасности.

Уређај за заустављање у случају опасности мора да има управљачке уређаје који су јасно препознатљиви и јасно видљиви и којима се може брзо приступити и да, што је брже могуће, заустави опасан процес без стварања додатних ризика.

Покретање уређаја за заустављање у случају опасности не сме бити могуће без активирања команде за заустављање. Искључивање уређаја за заустављање у случају опасности мора бити могуће само посебном радњом, при чему радња искључивања не сме поново покренути машину без посебне дозволе за поновно покретање.

Функција заустављања у случају опасности мора бити стално доступна, без обзира на режим рада.

Склапање машина

Машине или делови машина, које су пројектоване да раде заједно, морају бити пројектоване и израђене тако да управљачки уређаји за заустављање, укључујући и уређај за заустављање, у случају опасности, могу да зауставе не само машину већ и сву припадајућу опрему, ако наставак њеног рада може бити опасан.

Избор режима управљања или режима рада

Изабрани режим управљања или режим рада мора имати приоритет у односу на све друге управљачке или радне режиме, осим заустављања у случају опасности.

Ако је машина пројектована и израђена тако да је могућа њена употреба у више режима управљања или радних режима који захтевају различите заштитне мере или радне поступке (нпр. како би се омогућило подешавање, одржавање, преглед и сл.) машина мора бити опремљена бирачем режима који се може блокирати у сваком положају. Сваки положај бирача режима мора бити јасно препознатљив и мора да одговара само једном режиму рада или управљања.

Отказ напајања енергијом

Прекид напајања, поновно успостављање након прекида или било какве осцилације у напајању машине енергијом, не сме проузроковати опасне ситуације. При томе, посебна пажња се мора обратити на следеће:

• машина се не сме неочекивано покренути;
• не сме се спречавати заустављање машине, ако је дата команда за заустављање;
• ниједан покретни део машине или радни предмети које машина држи не сме да падне или да буде избачен (одлети);
• не сме се спречавати аутоматско или ручно заустављање било којег покретног дела;
• уређаји за заштиту морају остати потпуно ефикасни или, у супротном, да дају команду за заустављање.

Заштита од механичких опасности

Ризик од губитка стабилности

Машина и њени саставни делови, опрема, прибори и прикључци морају бити довољно стабилни, да се у току превоза, монтаже, демонтаже и сваке друге радње у вези са машином, машина не преврне, да не падне или да се неконтролисано помери.

Ризик од лома у току рада

Различити делови машине и њихови спојеви морају да издрже оптерећења којима су изложени у току употребе. Трајност употребљених материјала мора да одговара природи радне средине коју је предвидео произвођач или његов заступник посебно у односу на појаву замора, старења, корозије и абразије (трошења).

У упутствима мора бити наведена врста и учесталост потребних прегледа и одржавања због безбедносних разлога. У упутствима, на одговарајућем месту, морају да се наведу и делови који су изложени трошењу, као и критеријуми за њихову замену.

Ризици од падања или избацивања предмета

Морају се предузети мере опреза за спречавање ризика од падања или избацивања предмета.

Ризик од површина, ивица или углова

Доступни делови машине, ако то њихова намена дозвољава, не смеју имати оштре ивице, оштре углове и грубе површине које могу проузроковати повреде.

Ризици који се односе на комбиноване машине

Када је машина намењена да извршава више различитих операција са ручним скидањем радног предмета између сваке операције (комбинована машина), машина мора бити пројектована и израђена тако да се сваки елеменат може користити посебно, а да други елементи не представљају ризик по изложена лица.

Ризици у вези са променама радних услова

Када машина извршава операције у различитим радним условима (нпр. различитим брзинама или различитим напајањем енергијом), машина мора бити пројектована и израђена тако да се избор и подешавање тих услова може извршити безбедно и поуздано.

Ризици у вези са покретним деловима

Покретни делови машине морају бити пројектовани и израђени тако да се спрече ризици од додира који би могли да проузрокују незгоде, или ако ризици нису отклоњени покретни делови машине морају бити опремљени заштитницима или уређајима за заштиту.

Морају се предузети све потребне мере за спречавање случајног блокирања покретних делова који су укључени у рад машине.

Избор заштите од ризика који настају због покретних делова

Заштитници или уређаји за заштиту пројектовани за заштиту од ризика од покретних делова, морају се одабрати на основу врсте ризика.

Заштитници пројектовани за заштиту лица од опасности које проузрокују покретни делови преносника (нпр. котури, транспортне траке, преносници, зупчаници, вратила и сл.) морају бити: фиксирани, осим покретних заштитника који се забрављују.

Покретни заштитници који се забрављују треба да се користе када је предвиђен чест приступ (прилаз) машини.

Захтеви за заштитнике и уређаје за заштиту

Општи захтеви

Заштитници и уређаји за заштиту:

• морају да буду робусне конструкције;
• морају да буду сигурно причвршћени;
• не смеју проузроковати додатне опасности;
• не смеју бити такви да их је једноставно заобићи или учинити нефункционалним;
• морају да буду постављени на одговарајућем растојању од зоне опасности;
• морају што је могуће мање ометати преглед производног процеса;
• морају омогућити потребне радње при инсталацији или замени алата као и одржавање, тако да ограничавају приступ само на месту где та радња мора да се изврши, ако је могуће без уклањања заштитника или онеспособљавања уређаја за заштиту.

Посебни захтеви за заштитнике

Непокретни заштитници

Непокретни заштитници морају бити причвршћени таквим системима који се могу отворити и уклонити само помоћу алата.

Када се заштитници уклоне, системи за њихово причвршћавање морају остати причвршћени на заштитницима или на машини.

Када је то могуће, заштитници не смеју да остану на свом месту ако нису причвршћени.

Покретни заштитници са забрављивањем

Покретни заштитници са забрављивањем морају да:

• остану, што је дуже могуће, причвршћени за машину док су отворени;
• буду пројектовани и изведени тако да се могу подешавати само намерним деловањем.

Покретни заштитници са забрављивањем морају бити повезани са уређајем за забрављивање који спречава покретање опасних функција машине док се они не затворе и да даје команду за заустављање кад заштитници више нису забрављени.

Када руковалац може да се нађе у зони опасности пре него што је ризик од опасних функција машине престао, покретни заштитници морају да буду повезани са уређајем са блокадом, као додатак уређају за забрављивање, тако да се спречи покретање опасних функција машине док се заштитник не затвори и не забрави; заштитник буде затворен и забрављен док не престане ризик од опасних функција машине.

Посебни захтеви за уређаје за заштиту

Уређаји за заштиту морају бити пројектовани и уграђени у управљачки систем тако да:

• није могуће покретање покретних делова док су у домашају руковаоца;
• лица не могу досегнути покретне делове док се они крећу.

 

 

Ризици од других опасности

Други ризици који се појављују при коришћењу машина су:

– напајање електричном енергијом (на машине ће се примењивати захтеви за безбедност утврђени у пропису којим се уређује електрична опрема која је намењена за употребу у оквиру одређених граница напона),

– статички електрицитет (машина мора бити пројектована и израђена тако да се спречи или ограничи акумулирање потенцијално опасних електростатичких набоја и опремљена системом за пражњење електрицитета),

– екстремне температуре (морају се предузети мере за отклањање сваког ризика од повреде због додира, због близине делова машине или због материјала са високом или веома ниском температуром),

– пожар (машина мора бити пројектована и израђена тако да се избегну сви ризици од пожара или прегревања које може проузроковати сама машина или гасови, течности, прашина, испарења или друге супстанце које машина производи или их користи),

– бука (машина мора бити пројектована и израђена тако да се ризици због емисије буке која се преноси ваздухом смање на најмањи могући ниво),

– вибрације (машина мора бити пројектована и израђена тако да се ризици због вибрација које ствара машина сведу на најнижи могући ниво),

– ризик од захватања, односно затварања лица у машини.

Одржавање машине

Места за подешавање и одржавање машине морају да се налазе изван зона опасности. Мора бити омогућено да се изврши подешавање, одржавање, поправка, чишћење и активности на опслуживању док машина не ради.

Код аутоматизоване машине и, кад је то потребно, код других машина мора се обезбедити прикључни уређај за инсталирање дијагностичке опреме за откривање кварова.

Машина мора бити пројектована, израђена и опремљена тако да потреба за интервенцијом руковаоца буде минимална. Ако се интервенција руковаоца не може избећи, мора се омогућити да се она изврши на једноставан и безбедан начин. Машина мора бити пројектована и израђена тако да је могуће да се очисте унутрашњи делови који садрже опасне материје или препарате без улажења у њих. Свако потребно деблокирање мора да буде могуће са спољашње стране. Ако је немогуће да се избегне улазак у машину, машина мора бити пројектована и израђена тако да се омогући њено безбедно чишћење.

Декларација о усаглашености машине

Декларација о усаглашености машине садржи следеће податке:

1) пословно име, односно назив и адресу седишта произвођача или његовог заступника;

2) име и адресу лица овлашћеног за сачињавање техничке документације;

3) опис и ознаку машине, укључујући општи назив, функцију, модел, тип, серијски број и трговински назив;

4) изричито навођење да је машина у складу са Правилником о безбедности машина и где је то могуће, навођење о усаглашености са другим посебним прописима и захтевима са којима је машина усаглашена. Ово навођење садржи и позивање на пропис који је примењен и број службеног гласника у коме је тај пропис објављен;

5) пословно име, адресу седишта и идентификациони број тела за оцењивање усаглашености које је извршило преглед типа машине, ако се ради о машини која се увози у Републику Србију, и број сертификата о извршеном прегледу типа;

6) пословно име, адресу седишта и јединствени, односно идентификациони број тела за оцењивање усаглашености, које је одобрило систем потпуног обезбеђивања квалитета;

7) позивање на примењене стандарде за машине;

8) позивање на друге стандарде и техничке спецификације када су оне примењене;

9) место и датум издавања декларације;

10) идентификацију и потпис овлашћеног лица, одговорног за сачињавање Декларације о усаглашености машине у име произвођача или његовог заступника.

Декларација о уградњи делимично завршене машине

Декларација о уградњи делимично завршене машине мора да садржи следеће податке:

1) пословно име, односно назив и адресу седишта произвођача делимично завршене машине и кад то долази у обзир, његовог заступника;

2) име и адресу лица овлашћеног за сачињавање техничке документације;

3) опис и ознаку делимично завршене машине који садрже општи назив, функцију, модел, тип, серијски број и трговачки назив;

4) наводе о битним захтевима Правилника о безбедности машина који су примењени и испуњени, наводи о усаглашености делимично завршене машине са другим посебним, прописима уколико су примењени. Ти наводи садрже и позивања на примењени пропис и број службеног гласника у коме је тај пропис објављен;

5) изјаву о преузимању обавезе достављања одговарајућих података и информација о делимично завршеној машини, на захтев надлежног инспектора. Ова изјава садржи и начин достављања, а достављање је обавезно без обзира на права по основу интелектуалне својине произвођача делимично завршене машине;

6) навођење да делимично завршена машина не сме бити пуштена у рад све док се за машину, у коју ће се делимично завршена машина уградити, не утврди да је усаглашена са захтевима стандарда односно прописа;

7) место и датум издавања декларације о уградњи делимично завршене машине;

8) идентификацију и потпис овлашћеног лица, одговорног за сачињавање декларације о уградњи делимично завршене машине у име произвођача или његовог заступника.

Знак усаглашености

CE знак

Знак за усаглашеност CE се састоји од стилизованог латиничног словног знака “CE” у следећем облику

Ако се CE знак смањује или увећава, морају се узети у обзир пропорције.

Различите компоненте CE знака морају имати, суштински, исту висину која не сме бити мања од 5 mm. Од најмање висине може се одступити код малих машина.

CE знак мора бити стављен у непосредној близини пословног имена, односно назива произвођача или његовог заступника применом исте технике.

Српски знак усаглашености

Српски знак усаглашености се састоји од три велика слова А повезана у облику једнакостраничног троугла (3А), изгледа и садржине као на слици:

 

Висина В знака износи, по правилу, најмање 5 mm.

Уз Српски знак се ставља јединствени број именованог, односно овлашћеног тела за оцењивање усаглашености из регистра именованих, односно овлашћених тела за оцењивање усаглашености, као и последње две цифре године издавања исправе о усаглашености, ако је то тело спроводило, односно учествовало у оцењивању усаглашености.

Техничка документација за машину

Техничка документација обухвата пројектовање, израду и рад машине у оној мери у којој је то потребно за оцењивање усаглашености. Техничка документација мора да буде сачињена на српском језику, односно на једном од службених језика ЕУ, са одговарајућим преводом на језик разумљив органу тржишног надзора.

Техничка документација обухвата:

а) конструкциону документацију која садржи:

(1) општи опис машине;

(2) склопни цртеж машине и цртеже управљачких кола, као и одговарајуће описе и објашњења неопходне за разумевање рада машине;

(3) комплетне детаљне цртеже, уз које ће бити приложени прорачуни, резултати испитивања, сертификати и др, а који су неопходни за оцењивање усаглашености машине са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности;

(4) документацију о процени ризика, из које је видљиво који је поступак примењен, укључујући:

– списак битних захтева за заштиту здравља и безбедности који се примењују на ту машину,

– опис заштитних мера које су примењене ради елиминисања идентификованих опасности или ради смањења ризика и навођење преосталих ризика;

(5) примењене стандарде и друге техничке спецификације, са навођењем битних захтева за здравље и безбедност;

(6) све техничке извештаје са резултатима обављених испитивања од стране произвођача или од стране тела за оцењивање усаглашености машине, изабраног од стране произвођача или његовог заступника;

(7) један примерак упутства за машину;

(8) декларацију о уградњи делимично завршене машине и одговарајуће упутство за монтажу те машине;

(9) примерке Декларације о усаглашености машине или других производа уграђених у машину;

(10) један примерак Декларације о усаглашености машине.

б) код серијске производње, интерне мере произвођача које ће се примењивати да би се обезбедило да машине буду усаглашене са прописаним захтевима.

Произвођач мора обављати потребна истраживања и испитивања компоненти, опреме или завршене машине, да би одредио да ли пројекти за те компоненте, опрему или машину и њихову израду омогућавају безбедну монтажу и пуштање у рад. Одговарајући извештаји и резултати истраживања и испитивања, морају бити укључени у техничку документацију.

Техничка документација мора бити доступна надлежним инспекторима најмање десет година после датума производње машине или десет године после датума последњег произведеног примерка, у случају серијске производње. Лице одређено у Декларацији о усаглашености машине, мора бити способно да сачини техничку документацију, да је стави на располагање и учини доступном на захтев надлежног инспектора. Техничка документација не мора да садржи детаљне планове и друге специфичне информације у вези са подсклоповима коришћеним у производњи машине, осим ако је њихово познавање неопходно за оцењивање усаглашености са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности. Ако се техничка документација не поднесе на захтев надлежног инспектора, то може представљати довољан основ да се посумња у усаглашеност предметне машине са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности.

Техничка документација за делимично завршену машину

Техничка документација за делимично завршену машину обухвата пројектовање, израду и рад делимично завршене машине у мери потребној за оцењивање усаглашености са битним захтевима за здравље и безбедност који су примењени. Техничка документација мора бити сачињена на српском језику, односно мора се обезбедити превод ове документације на један од службених језика држава чланица ЕУ, односно на одговарајући службени језик друге државе који је прихватљив за произвођача машине у коју ће се уградити делимично завршена машина, односно на коју ће се делимично завршена машина монтирати.

Техничка документација делимично завршене машине обухвата:

1) конструкциону документацију која садржи:

(1) склопни цртеж делимично завршене машине и цртеже управљачких кола;

(2) комплетне детаљне цртеже уз које ће бити приложени прорачуни, резултати испитивања, сертификати и др., а који су неопходни за проверу усаглашености делимично завршене машине са битним захтевима за здравље и безбедност;

(3) документацију о процени ризика, која показује који је поступак примењен, укључујући:

– списак битних захтева за заштиту здравља и безбедности који су примењени и испуњени;

– опис заштитних мера које су примењене ради елиминисања идентификованих опасности или ради смањења ризика и навођење преосталих ризика;

– примењене стандарде и друге техничке спецификације, са навођењем битних захтева за заштиту здравља и безбедности које покривају ти стандарди и спецификације;

– све техничке извештаје са резултатима обављених испитивања од стране произвођача или тела за оцењивање усаглашености изабраног од стране произвођача или његовог заступника;

– један примерак упутства за монтажу делимично завршене машине,

2) у серијској производњи, интерне мере произвођача које ће се применити да делимично завршена машина остане усаглашена са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности.

Произвођач мора обављати потребна истраживања и испитивања компоненти, опреме или делимично завршене машине, да би одредио да ли пројекти за те компоненте, опрему или делимично завршену машину и њихову израду омогућавају безбедну монтажу и коришћење. Одговарајући извештаји и резултати истраживања и испитивања морају бити укључени у техничку документацију.

Одговарајућа техничка документација мора бити на располагању и доступна надлежним инспекторима, најмање десет година после датума производње делимично завршене машине или десет година после датума последњег произведеног примерка, у случају серијске производње. Техничка документација не мора да се чува на територији Републике Србије, нити мора трајно да буде доступна у материјалном облику. Лице одређено у декларацији о уградњи делимично завршене машине, мора бити способно да сачини техничку документацију за делимично завршену машину, да је стави на располагање и учини доступном на захтев надлежног инспектора. Ако се техничка документација не поднесе на захтев надлежног инспектора, то може представљати довољан основ да се посумња у усаглашеност делимично завршене машине са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности.

 

 

 

 

4. ОПШТЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
   • ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД НА РАДНОМ МЕСТУ

Радно место јесте простор намењен за обављање послова код послодавца − у објекту намењеном за радне и помоћне просторије или у објекту намењеном за рад на отвореном простору или на отвореном простору, у којем запослени борави или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредном контролом послодавца.

Послодавац је дужан да обезбеди:

1) да саобраћајне површине намењене за кретање возила и лица ка излазима за евакуацију у случају опасности, као и сами излази, увек буду слободни;

2) да се редовно врши техничко одржавање радног места и опреме за рад, а све уочене недостатке који могу да утичу на безбедност и здравље на раду отклони одмах;

3) да се радно место и опрема за рад редовно чисти и одржава на задовољавајућем нивоу хигијене.

Преглед мера за безбедан и здрав рад на радном месту

Инсталације

Објекти намењени за радне и помоћне просторије и простор намењен за рад на отвореном морају да имају структуру и стабилност који одговарају њиховој намени. Електричне инсталације у овим просторијама морају да буду пројектоване и постављене тако да не представљају опасност која може бити узрок пожара или експлозије. Сва лица морају да буду заштићена од опасног дејства електричне струје, односно од опасноси од директног или индиректног додира инсталација и опреме под напоном. Инсталације за развођење флуида (компримованог ваздуха, гасова, пара, воде, технолошких раствора и течности и др.) морају да буду пројектоване и постављене тако да не представљају опасност која може бити узрок пожара или експлозије. Инсталације за развођење флуида, а нарочито инсталације којима се разводе запаљиви, експлозивни, отровни или загушљиви флуиди, морају се редовно прегледати и одржавати у исправном стању.

Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности

Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности морају увек да буду слободни и омогућавати излаз најкраћом саобраћајном површином до безбедног подручја. У случају опасности, запосленима мора бити обезбеђена благовремена и безбедна евакуација са свих радних места. Број, распоред и величина саобраћајних површина и излаза за евакуацију у случају опасности зависе од врсте опреме за рад која се користи, величине објекта у којем се налазе радна места и највећег броја лица којa могу бити присутнa у објекту.

Врата за евакуацију у случају опасности морају се отварати у правцу излаза из објекта. Коришћење клизних или ротационих врата, као врата за евакуацију у случају опасности није дозвољено. Врата за евакуацију у случају опасности не смеју да буду закључана или на други начин блокирана тако да их свако лице које треба да их користи не може лако и брзо отворити.

Саобраћајне површине и излази за евакуацију морају бити обележени одговарајућим ознакама.

Откривање и гашење пожара

Откривање и гашење пожара мора да буде обезбеђено у складу са прописима о заштити од пожара, а нарочито да:

– на радним местима се мора обезбедити довољан број уређаја и инсталација за гашење пожара и, где је то потребно, за откривање и јављање пожара;

– опрема за гашење пожара која није уграђена мора да буде лако доступна, једноставна за употребу и обележена одговарајућим ознакама које морају бити постојане и постављене на одговарајућим местима.

Температура у радним и помоћним просторијама

У току рада температура у радним и помоћним просторијама у којима се налазе радна места мора да буде одговарајућа, у зависности од метода рада и активности, као и физичког оптерећења запослених, осим на радним местима на којима је условљена технолошким процесом.

Температура у просторијама за одмор, просторијама за запослене који су на дужности, у санитарним просторијама и просторијама за пружање прве помоћи мора да буде одговарајућа у складу са наменом тих просторија.

Прозори, кровни прозори и стаклене преграде морају да буду изведени тако да спречавају прекомерно дејство сунчеве светлости на радном месту у зависности од природе послова.

Температура, релативна влажност и брзина струјања ваздуха (микроклима) у радним просторијама морају да буду у складу са вредностима наведеним у Табели 1. На пример, уколико се обавља лак рад, без физичког напрезања оптимална температура радне просторије треба да буде од 18-28℃.

 

Табела 1: Оптимални микроклиматски услови

врста рада	Температура спољашњег ваздуха
	до +5°С			од +5 до +15°С			више од +15°С
	Темпе-ратура	Рел. влажност	Брзина струјања	Темпе-ратура	Рел. влажност	Брзина струјања	Темпе-ратура	Рел. влажност	Брзина струјања
	[°С]	[%]	[m/s]	[°С]	[%]	[m/s]	[°С]	[%]	[m/s]
лаки рад (без физичког напрезања)	18 – 28	max 75	max 0,3	18 – 28	max 75	max 0,6	max 28	28°С®55	max 0,5
								26°С®60
								24°С®65
								< 24°С®73
средњи рад (лаки физички рад)	15 – 28	max 75	max 0,5	15 – 28	max 75	max 0,6	max 28	28°С®55	max 0,7
								26°С®60
								24°С®65
								< 24°С®73
тешки рад (тешки фи- зички рад)	15 -28	max 75	max 0,5	15 – 28	max 75	max 0,6	max 28	28°С®55	max 1,0
								26°С®60
								24°С®65
								< 24°С®73

 

Природно и вештачко осветљење радних и помоћних просторија

Радна места морају да имају, у највећој могућој мери, довољно природне светлости и морају бити опремљена изворима вештачког осветљена који морају да обезбеде адекватну осветљеност у циљу остваривања безбедних и здравих услова рада. Инсталације за осветљавање радних и помоћних просторија морају да буду постављене тако да не представљају опасност за запослене. Боја вештачког осветљења којa се користи не сме да утиче на препознавање ознака за безбедност и здравље на раду.

Подови, зидови, таванице и кровови радних и помоћних просторија

Подови радних и помоћних просторија не смеју имати опасне избочине, рупе или нагибе и бити клизави и морају бити стабилни и чврсти. Подови радних и помоћних просторија морају да буду адекватно топлотно изоловани, узимајући у обзир врсту послова и физичке активности запослених. Подови, зидови и таванице радних и помоћних просторија морају да буду отпорни на оштећење од механичких и других утицаја, водонепропусни и изведени тако да обезбеђују заштиту од атмосферских утицаја, буке и вибрација и спречавају продирање опасних материја. Приступ крововима који су израђени од недовољно чврстог материјала не сме бити дозвољен, осим у случају када је обезбеђена опрема или су предузете посебне мере за безбедан рад на крову.

Врата и капије

Положај, број и димензије врата и капија као и материјали од којих су израђени морају да буду одређени у зависности од природе и намене просторија или простора. Провидна врата морају бити обележена одговарајућим, лако уочљивим ознакама. Салонска врата и капије морају да буду провидна или да имају провидне површине. Клизна врата морају да буду уграђена са безбедоносним уређајем који спречава да врата искоче из шина и да се сруше.

Врата и капије које се отварају на горе морају да буду уграђене са механизмом који спречава њихов пад.

Врата дуж саобраћајних површина за евакуацију морају да буду обележена на одговарајући начин и изведена да се могу отварати са унутрашње стране брзо и лако у сваком тренутку без било каквих препрека или помагала док су запослени присутни на радним местима.

У непосредној близини капија које су намењене за пролаз возила, морају да буду и посебна врата за пролаз лица, уколико пролаз лица кроз те капије није безбедан. Та врата морају бити видно обележена и увек слободна.

Врата на механизовани погон морају да функционишу тако да запослени нису изложени опасностима од настанка повреда. Уколико се, у случају нестанка напајања, врата не отварају аутоматски, мора бити могуће ручно их отворити.

Врата на просторијама код којих постоји опасност од експлозије, израђују се од материјала који не може да произведе варницу, а постављају се тако да се отварају у правцу излаза.

Саобраћајне површине – oпасне зоне

Саобраћајне површине, укључујући степеништа, непокретне лестве, места и рампе за утовар и истовар, морају бити размештени и изграђени тако да се обезбеди једноставан, безбедан и одговарајући приступ лицима и возилима на начин да запослени који раде у близини тих саобраћајних површина не буду изложени опасностима.

Димензије саобраћајних површина за кретање лица или превоз робе морају да буду одређене у зависности од броја могућих корисника и врсте активности које се обављају.

Ако се саобраћајне површине користе за кретање возила, мора се обезбедити довољно широк и безбедан пролаз за кретање лица.

Између саобраћајних површина за кретање возила и врата, капија, пролаза за лица, ходника и степеништа потребно је обезбедити довољну ширину пролаза.

У зависности од намене радне просторије и врсте опреме, саобраћајне површине морају бити видно обележене одговарајућим ознакама и морају се редовно контролисати и одржавати у исправном стању.

Саобраћајне површине се постављају у нивоу пода. Саобраћајне површине и пролази у радним просторијама морају да буду изведени тако да њихова ширина буде једнака или већа од одговарајуће вредности наведене у Табели 2.

 

Табела 2: Ширина саобраћајних површина

Саобраћајне површине и пролази		Ширина
		[m]
Главна саобраћајна површина – пролаз за запослене		1,50
Споредна саобраћајна површина – пролаз за запослене		1,00
Пролази за чишћење, одржавање и послуживање опреме за рад		0,75
Саобраћајна површина за кретање возила		1,80
Додатак на ширину возила, односно најширег дела који се превози да би се добила оптимална ширина пролаза		0,80
Просторије ширине до 15m – један пролаз		1,80
Просторије ширине од 16 m до 40 m – један пролаз		2,40
Просторије ширине од 41 m до 80 m	један пролаз	3,00
	два пролаза по	2,00
Просторије ширине преко 80 m, на сваких 40 m ширине по један пролаз		3,00

 

Заштитне ограде

Пролази, прелази, радне платформе и сва радна места на висини већој од 1 m од пода или подлоге на коју се може пасти, ограђују се заштитном оградом. Заштитне ограде изводе се тако да обезбеђују:

– стабилност појединих елемената, међусобне везе елемената и ограде у целини, прорачунатих на најнеповољније хоризонтално и вертикално оптерећење, које се може појавити;

– конструкцију ограде са таквим распоредом елемената, у равни ограде, да једна димензија слободног отвора у огради не буде већа од 25 cm;

– да елементи испуне ограде буду са унутрашње стране стуба ограде;

– да висина од површине пода или подлоге до горње ивице ограде не буде мања од 100 cm, а код косих ограда на степеништима, да висина буде најмања 100 cm мерено вертикално од средине газишта до горње ивице ограде;

– да крајеви елемената ограде буду чврсто ослоњени, да не буду постављени у облику препуста;

– да површине елемената ограде буду глатке и без неравнина о које би се могли повредити делови тела запослених или закачити одећа.

Места и рампе за утовар и истовар

Места и рампе за утовар и истовар морају да одговарају димензијама терета којим се манипулише, да имају структуру и стабилност који одговарају њиховој намени, да имају најмање један излаз, а када је то технички могуће морају имати излазе на две стране. Рампе за утовар и истовар морају да буду обезбеђене тако да се спречава пад запослених.

Саобраћајне површине ка местима и рампама за утовар и истовар морају да буду очишћене од леда и снега и посуте песком или шљунком. Ширина ових саобраћајних површина не сме бити мања од 5 m при двосмерном кретању возила, односно 3 m при једносмерном кретању возила.

Приликом постављања возила на местима и рампама за утовар и истовар, растојање између возила која стоје у колони не сме бити мање од 1 m, а растојање између возила која стоје једно поред другог не сме бити мање од 1,5 m.

Брзина кретања возила на местима и рампама за утовар и истовар и саобраћајним површинама ка њима не сме бити већа од 10 km/h, а у затвореним магацинима и складиштима не сме бити већа од 5 km/h.

Места и рампе за утовар и истовар морају бити ноћу осветљене светлошћу јачине најмање 10 Lx.

Димензије радних и помоћних просторија – слободан простор за запослене

Радне просторије морају имати довољну висину, површину пода и ваздушни простор тако да је запосленима омогућено да безбедно обављају свој рад, без ризика по њихову безбедност, здравље и благостање на раду, а вредности чисте висине, површине и запремине по једном запосленом морају бити једнаке или веће од одговарајућих вредности наведених у Табели 3.

 

 

 

 

Табела 3. Димензије просторија

Послови који се обављају у радној просторији	Најмања величина слободног простора
	Чиста висина [m]	Површина по једном запосленом [m²]	Запремина по једном запосленом [m3 ]
Производни процеси у халама, погонима, радионицама и сл., где се у процесу рада не појављују штетности	2,60	2,00	10,00
Производни процеси у халама, погонима, радионицама и сл., где се у процесу рада појављују штетности	3,00	2,00	12,00
Пројектантски и административни послови	2,40	3,00	10,00
Производни процеси у објектима у старим градским језгрима и сл., где се у процесу рада не појављују штетности	2,20	2,00	10,00

 

Чистом висином просторије, сматра се светла висина од завршеног пода до завршене таванице без неравнина, инсталација и уређаја.

Слободном површином пода, сматра се површина пода без опреме за рад, инсталација, материјала, готових производа и инвентара, осим радног стола и столице.

Слободном запремином, сматра се ваздушни простор, без опреме за рад, инсталација, инвентара и простора који се користи за складиштење.

Величине слободних простора на радним местима морају бити такве да омогућавају запосленима несметано кретање ради обављања радних активности.

Просторије за одмор морају да буду довољно велике и опремљене одговарајућим бројем столова и седишта са наслоном за довољан број запослених.

Ако се просторије за одмор користе за узимање хране морају да имају умиваоник са топлом и хладном водом и обезбеђено проветравање.

Санитарне просторије

Гардеробе и гардеробни ормани

Адекватне гардеробе и гардеробни ормани морају да буду обезбеђени за запослене који користе радна одела и униформе уколико се због здравствених или других разлога не може очекивати да се пресвлаче у другим просторијама. Гардеробе морају бити приступачне, довољног капацитета и да имају места за седење, да буду довољно велике и да у њима сваки запослени има могућност да закључа своју личну одећу и ствари у току радног времена. Када околности то захтевају (нпр. опасне материје, влага, нечистоћа и сл.) морају се обезбедити услови у којима се радна одећа чува на месту одвојено од личне одеће и ствари. Неопходно је обезбедити одвојене гардеробе или одвојено коришћење гардероба за мушкарце и жене. Температура ваздуха у гардеробама не сме да буде мања од 17°C.

Тушеви и умиваоници

За запослене мора да буде обезбеђен довољан број одговарајућих тушева, ако то захтева природа посла или из здравствених разлога, а нарочито за запослене који обављају послове при којима долази до прљања, квашења тела и одеће, знојења и појаве прашине, као и за запослене који раде са отровним, заразним или јонизујућим материјама и запослене који учествују у процесу прераде прехрамбених производа или израде стерилних материјала. Неопходно је обезбедити одвојене тушеве или одвојено коришћење тушева за мушкарце и жене.

Купатила са тушевима морају бити довољно велика како би сваки запослени могао да се опере без ограничења у погледу услова или одговарајућих хигијенских стандарда. Тушеви морају да имају топлу и хладну текућу воду. Број тушева у купатилу одређује се зависно од врсте послова и броја присутних запослених, тако што се:

– за послове код којих долази до појаве штетних материја, прашине и јачег знојења, или долази до квашења обуће и одеће обезбеђује један туш на највише пет запослених;

– у случају кад се не појављују штетне материје обезбеђује се један туш на највише десет запослених;

– за послове код којих не долази до јачег знојења, прашине, квашења обуће и одеће, односно код којих не долази до појаве штетних материја обезбеђује се један туш на највише 20 запослених.

Тоалети

У близини радних места, радних просторија, просторија за одмор, гардероба и просторија са тушевима, морају бити обезбеђене посебне просторије са одговарајућим бројем тоалета и умиваоника. Потребно је обезбедити одвојене тоалете или одвојено коришћење тоалета за мушкарце и жене.

Просторије за пружање прве помоћи

У зависности од величине објекта, врсте послова и учесталости повреда на раду мора да буде обезбеђена једна или више просторија за пружање прве помоћи. Где постоји већа могућност настанка повреда на раду на сваких 100 запослених мора да буде обезбеђена најмање једна просторија за пружање прве помоћи. Просторије за пружање прве помоћи морају бити опремљене неопходним инсталацијама, опремом за пружање прве помоћи и приступачне за манипулацију носилима и морају бити обележене одговарајућим ознакама. Опрема за пружање прве помоћи мора да буде доступна и приступачна на свим местима где услови рада то захтевају и обележена у складу са прописима. Адреса и број телефона најближе службе хитне помоћи и здравствене установе, као и имена запослених који су оспособљени и одређени за пружање прве помоћи, морају бити истакнути на видном месту.

Радна места у објектима намењеним за рад на отвореном или на отвореном простору

Радна места, саобраћајне површине и други простори или инсталације који се налазе на отвореном, а на којима раде или их користе запослени приликом обављања својих радних активности морају да буду организовани на начин да омогуће безбедно кретање лица и возила. Радне просторије и простор намењен за рад на отвореном јесу просторије и простор у којима се обављају процеси рада.

Простор за рад на отвореном мора бити осветљен вештачким осветљењем када природно осветљење није задовољавајуће.

Радна места на отвореном простору морају бити тако уређена да запослени који раде на тим раним местима:

– буду заштићени од неповољних временских прилика и предмета који могу пасти;

– нису изложени нивоима физичких, хемијских, биолошких или осталих штетности који су штетни по безбедност и здравље;

– могу брзо да напусте своја радна места и да се склоне на безбедно подручје;

– имају обезбеђену прву помоћ;

– не могу да се оклизну и падну.

У непосредној близини места где се обављају технолошки процеси на отвореном простору или врши транспорт опасних материја, постављају се славине или тушеви са чистом, текућом водом.

 

 

 

• ПРЕВЕНТИВНE МЕРE ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ КОРИШЋЕЊУ ОПРЕМЕ ЗА РАД

Oпрему за рад може да користи само запослени који је за то стручно оспособљен. Послодавац за своје потребе може извршити стручно оспособљавање запосленог који користи опрему за рад, о чему издаје потврду. Oпрема за рад је машина, уређај, постројење, инсталација, алат и сл. која се користи у процесу рада. Коришћење опреме за рад обухвата све активности које се односе на опрему за рад као што су покретање или заустављање, односно њена употреба, транспортовање, поправљање, измена, одржавање, сервисирање и чишћење. Послодавац је дужан да обезбеди примену мера безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад, а посебно:

1) да се опрема за рад користи у складу са наменом;

2) да је опрема за рад одговарајућа за обављање послова или да је на правилан начин прилагођена за ту сврху;

3) да се опрема за рад користи у складу са свим безбедносно-техничким подацима наведеним у документацији произвођача, односно испоручиоца.

Послодавац је дужан да руковаоцима обезбеди упутство за употребу опреме за рад и да ангажује правно лице са лиценцом за вршење превентивних и периодичних прегледа и провере опреме за рад. Уколико се опреме за рад користи изван локације седишта послодавца, један примерак стручног налаза о извршеном превентивном и периодичном прегледу и провери опреме за рад мора да буде доступан на локацији на којој се опрема користи.

Општи захтеви за опрему за рад

Управљачки уређаји опреме за рад који утичу на безбедност морају бити јасно видљиви и препознатљиви и на одговарајући начин означени где је то потребно. Управљачки уређаји морају да се налазе изван подручја опасности тако да њихова употреба не може да проузрокује додатну опасност. Ако је потребно, са главног управљачког положаја, руковалац мора да буде у стању да обезбеди да нико није присутан у подручју опасности. У случају када то није могуће, сигнал упозорења звучни или визуелни мора аутоматски да се укључи сваки пут пре покретања машине.

Покретање опреме за рад мора бити могуће само намерним активирањем уређаја предвиђеног за ту сврху. Сва опрема за рад мора бити опремљена са управљачким уређајем за потпуно и безбедно заустављање.

Опрема за рад која представља ризик због падања или избацивања предмета током рада мора имати и одговарајући безбедносни уређај сразмерно ризику којем је изложена.

Уколико постоји ризик од механичког контакта са покретним деловима опреме за рад који може да доведе до повреде, ти делови морају да буду опремљени заштитницима или уређајима који спречавају приступ подручју опасности или који заустављају кретање опасних делова пре него што се дође у подручје опасности.

Заштитници и уређаји за заштиту:

1) морају да буду робусне конструкције;

2) не смеју проузроковати додатне опасности;

3) морају бити такви да се не могу лако уклонити или онеспособити;

4) морају да буду постављени на одговарајућем растојању од подручја опасности;

5) морају што је могуће мање ометати преглед производног процеса;

6) морају да буду такви да омогућавају активности које су неопходне да би се монтирали или заменили делови приликом одржавања, при чему се приступ ограничава само на она подручја у којима треба да се обави посао и, уколико је могуће, без уклањања заштитника или уређаја за заштиту.

Покретна опреме за рад, самоходна или без сопственог погона

Самоходну опрему за рад могу да користе само запослени који су стручно оспособљени за безбедну употребу такве опреме. Ако се самоходна опрема за рад креће у радном простору потребно је придржавати се прописаних мера за брзину кретања, ширину саобраћајних површина, стања подлоге и нагиба. Организационе мере морају бити предузете како би се спречило да запослени који иду пешице уђу у подручје рада самоходне опреме за рад. Покретна опрема за рад која има мотор са унутрашњим сагоревањем не сме се користи у радним просторима, ако се не обезбеде довољне количине свежег ваздуха.

Опрема за рад за дизање терета

Опрема за рад која је покретна или се може демонтирати и која је пројектована за дизање терета мора бити коришћена на начин којим се обезбеђује њена стабилност у току коришћења у свим предвидивим условима, узимајући у обзир стање подлоге. Дизање лица дозвољено је на опреми за рад уз примену прибора за дизање који су пројектовани за ту сврху. Лица која се подижу морају бити опремљена поузданим средствима комуникације. У случају опасности, мора бити обезбеђена њихова безбедна евакуација.

Када се покретна опрема за рад користи за дизање терета који није вођен морају се предузети одговарајуће мере да се спречи њено нагињање, превртање, померање или клизање. Морају се вршити контроле како би се осигурало да се ове мере правилно примењују. Уколико руковалац опреме за рад за дизање терета који није вођен нема непосредну видљивост целокупне путање терета, било директно или уз помоћ помоћног уређаја који обезбеђује неопходне информације, стручно лице мора бити у комуникацији са руковаоцем и да га наводи, а морају се предузети и организационе мере да се спречи сударање терета које би могло да угрози запослене. Коришћење на отвореном опреме за рад која је пројектована за дизање терета који није вођен мора бити обустављено када се метеоролошки услови погоршају до те мере да угрожавају безбедно коришћење опреме за рад и излажу запослене ризицима.

Опрема за рад намењена за привремене радове на висини

Уколико привремени рад на висини не може да се обави безбедно и под одговарајућим ергономским условима са одговарајуће површине, мора се одабрати опрема за рад која је најпогоднија за обезбеђивање и одржавање безбедних услова рада. Лестве се могу користити на радним местима за рад на висини само у случајевима када коришћење друге безбедније опреме за рад није оправдано због ниског ризика и кратког трајања коришћења или постојећих опасности и штетности на месту рада које послодавац не може да промени. Приступ ужетом могу се користити само у случајевима за које је на основу процене ризика очигледно да се рад може обавити безбедно и без коришћења друге, безбедније опреме за рад. Уколико је неопходно, мора бити обезбеђено уграђивање заштитних ограда како би се спречили падови. Привремени рад на висини може се обављати само када временски услови не угрожавају безбедност и здравље запослених.

Лестве морају бити постављене тако да се обезбеди њихова стабилност током коришћења. Преносиве лестве морају бити постављене на стабилан, чврст, непокретни ослонац одговарајуће величине, тако да пречке остану хоризонтално. Висеће лестве морају бити безбедно причвршћене како не би могле да се помере или љуљају. Ослонци преносивих лестви морају бити обезбеђени против клизања током коришћења, путем учвршћивања уређаја против клизања. Расклопиве лестве и лестве на извлачење морају се користити тако да се спречи померање различитих делова један у односу на други. Мора се спречити померање покретних лестви пре него што се на њих стане.

Скеле се могу монтирати, демонтирати или битно изменити само уз преглед стручно оспособљених лица и тај посао могу обављати запослени који су за то одређени. Стручно лице мора да изради пројекат монтаже, коришћења и демонтаже. У случају када подаци са прорачунима за одабрану скелу нису доступни или када ови подаци не обухватају конструкцију која се разматра, морају се извршити прорачуни чврстоће и стабилности у случају да се скела не монтира у складу са утврђеним редоследом монтаже. Носећи елементи скеле не смеју да буду на клизавој површини. Скеле мора бити стабилна. Случајно покретање скеле на точковима мора се спречити одговарајућим уређајима у току рада на висини. Радне етаже скеле морају бити монтиране тако да се њихове компоненте не померају при редовном коришћењу. Не сме бити опасних размака између елемената радне етаже и вертикалне заштитне ограде за спречавање падова.

Приступање коришћењу ужади и техника постављања ужади морају бити у складу са следећим условима:

1) систем се мора састојати од најмање два посебно причвршћена ужета, где једно служи као средство за приступ, спуштање и подршку (радно уже), а друго као резерва (безбедносно уже);

2) запосленима се мора обезбедити одговарајући заштитни опасач, који морају да користе и којим морају бити повезани са безбедносним ужетом;

3) радно уже мора бити опремљено уређајима за безбедно подизање и спуштање и мора имати систем за заштиту од пада који спречава пад корисника, у случају да он изгуби контролу над својим покретима. Безбедносно уже мора бити опремљено покретним системом за заштиту од пада који прати кретање запосленог;

4) алати и други прибор који запослени користи морају бити причвршћени за његов опасач или место за седење или неким другим одговарајућим средством;

5) рад мора бити правилно планиран и надгледан, тако да запослени може бити одмах спашен у случају опасности.

4.3. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА И ОПРЕМЕ ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА РАДУ

Средства и опрему за личну заштиту на раду користи запослени на радном месту и у радној средини, односно приликом обављања послова и радних активности, на којима ризици од настанка повреда и оштећења здравља, се не могу отклонити или у довољној мери смањити применом техничких, технолошких, организационих и других мера у области безбедности и здравља на раду.

Средства и опрема за личну заштиту на раду морају да:

1) буду израђена у складу са прописима о безбедности производа;

2) одговарају постојећим условима на радном месту и у радној околини;

3) буду наменски израђена за отклањање или смањење ризика на радном месту и као таква не смеју да повећавају постојеће или произведу нове ризике за безбедност и здравље запослених;

4) одговарају специфичним ергономским захтевима на радном месту и здравственом стању запосленог;

5) буду тако израђена да их запослени може правилно и на једноставан начин користити и после подешавања, поправке, дораде и сл.

Послодавац је дужан да запосленом на коришћење да само исправна средства и опрему за личну заштиту на раду. Послодавац је дужан да теоријски и практично оспособи запослене за правилно коришћење опреме за личну заштиту на раду.

Преглед средстава и опреме за личну заштиту на раду

За заштиту главе користи се: заштитни шлем за коришћење у индустрији (рударство, грађевинарство); индустријске заштитне капе, шешири, мреже за косу; заштитне капуљаче, мараме и др. (од тканине, непропусне тканине).

За заштиту слуха користе се: антифони; шлем са потпуном акустичном заштитом; наушнице које могу да се причврсте на индустријске шлемове; штитници за уши са опремом за комуникацију.

За заштиту очију и лица користе се: заштитне наочаре; наочаре које штите од рендгенског, ултраљубичастог, инфрацрвеног, ласерског и другог зрачења; штитници за лице, маске и шлемови за заваривање (ручне маске, маске које се причвршћују траком за главу или маске које могу да се причврсте на заштитне шлемове).

За заштиту дисајних органа користе се: филтрирајући апарати, маске или полумаске са филтерима за прашину, гасове и радиоактивну прашину; изолациони апарати са цревом за довод свежег или компримованог ваздуха са маском за цело лице или полумаском; уређаји за заштиту органа за дисање са покретном маском за заваривање; ронилачки апарат; ронилачко одело.

За заштиту руку и шака користе се: рукавице за заштиту при раду са опремом за рад (од убода, посекотина, вибрација и сл.), при раду са хемикалијама, при коришћењу електричне енергије и високим температурама; рукавице код којих су сви прсти заједно осим палца; навлаке за прсте; заштитни рукави; штитник за зглоб шаке при тешком раду; рукавице без прстију; заштитне рукавице.

За заштиту стопала и ногу користе се: плитке ципеле, плитке чизме, дубоке чизме, заштитне чизме; ципеле које могу брзо да се развежу и скину; ципеле са додатним ојачањем у пределу прстију (са челичном капном и сл.); ципеле и каљаче са ђоновима отпорним на дејство топлоте; ципеле, чизме и каљаче отпорне на дејство топлоте; термо-ципеле, чизме и каљаче; ципеле, чизме и каљаче отпорне на вибрације; антистатичке ципеле, чизме и каљаче; изолационе ципеле, чизме и каљаче; чизме за руковаоце тестером са ланцем; цокуле; штитници за колена и потколенице; уметнути штитници свода стопала; камашне; уложне табанице које могу да се уклоне (отпорне на високу температуру, пробадање или знојење); клинови који могу да се уклоне, за ход по леду, снегу или клизавом терену.

За заштиту коже користе се заштитне креме и масти.

За заштиту трупа и абдомена користе се: заштитни прслуци, јакне и кецеље за заштиту при раду са опремом за рад (од пробадања, посекотина, прскања растопљеног метала, итд.); заштитни прслуци, јакне и кецеље за заштиту при раду са хемикалијама; термо прслуци; прслуци за спасавање; кецеље за заштиту од рендгенског зрачења; опасачи за тело.

За заштиту целог тела: опрема за спречавање падова са висине и у дубину (потпуна опрема са свим пратећим елементима); опрема за спречавање падова са апсорбером кинетичке енергије (пуна опрема са свим пратећим елементима); уређаји који придржавају тело (заштитни опасач); заштитна одећа – заштитно радно одело (одело за заштиту при раду са опремом за рад (од пробадања, посекотина, итд.) одело за заштиту при раду са хемикалијама, одело за заштиту од прскања растопљеног метала и инфрацрвеног зрачења, одело које је отпорно на високе температуре, термо одело, одело за заштиту од радиоактивног зрачења, одело за заштиту од прашине, одело за заштиту од гасова, одело од флуоресцентних или рефлектујућих материјала).

 

 

 

• ОЗНАКЕ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

Ознаке за безбедност и здравље на раду и сигнални уређаји морају да буду редовно чишћени, одржавани, проверавани, поправљани и уколико је потребно замењени са циљем да се задрже битни и функционални квалитети. Ознаке на таблама морају да буду направљене од материјала који је отпоран на ударце, воду и остале штетне утицаје из околине у којој се налазе. Пиктограми морају да буду што једноставнији и да садрже само битне детаље

Врсте ознака за безбедност и здравље на раду

Трајне ознаке на табли морају да се користе за ознаке забране, упозорења, обавезе и за означавање излаза у случају опасности или прве помоћи

Светлосне ознаке, звучни сигнали или говорна комуникација морају да се користе када одређене околности то захтевају, узимајући у обзир могућности за замену и комбиновано коришћење ознака за безбедност и здравље на раду да би се упозорило на опасност, да би се позвала лица да предузму специфично поступање или да се позову лица на евакуацију у случају опасности.

Знаци који се дају руком или говорна комуникација морају да се користе када околности то захтевају да би се наводило или усмеравало лице које изводи опасне маневре.

Ознаке забране

Ознаке забране имају облик круга са црним пиктограмом на белој подлози, оивичен црвеном бојом и са црвеном попречном линијом.

 

 

Ознаке упозорења

Ознаке упозорења имају облик троугла са црним пиктограмом на жутој подлози, оивичен црном бојом.

 

 

Ознаке обавезе

Ознаке обавезе имају облик круга са белим пиктограмом на плавој подлози.

 

Ознаке излаза у случају опасности или прве помоћи

Ознаке излаза у случају опасности или прве помоћи имају облик правоугаоника или квадрата са белим пиктограмом на зеленој подлози.

 

Ознаке опреме за гашење пожара

Ознаке опреме за гашење пожара имају облик правоугаоника или квадрата са белим пиктограмом на црвеној подлози.

 

Места којима запослени имају приступ у току рада, а на којима постоји ризик од судара са препрекама, пада запослених или пада предмета морају да буду обележена жуто – црним или црвено – белим пругама. Жуто – црне или црвено – беле пруге морају да буду под углом од 45° и приближно исте ширине.

 

 

Звучни сигнали морају да:

– буду виши од нивоа буке у радној околини тако да буду чујни, али не и непријатни или да изазивају бол,

– буду лако препознатљиви, а нарочито у погледу дужине трајања и учестаности импулса и да се могу лако разликовати од осталих звучних сигнала или буке.

Звучни сигнал за евакуацију мора да буде непрекидан.

Говорна комуникација између запосленог који даје поруке и једног или више запослених који слушају мора да се одвија у виду кратких реченица, израза или речи. Поруке које се изговарају морају да буду што је могуће краће, једноставне и разумљиве, а говорне способности запосленог који даје поруке и чујност запослених који примају поруке морају да буду такве да обезбеде поуздану говорну комуникацију.

Знаци који се даје руком морају да буду прецизни, једноставни, лаки за давање и разумевање и јасно различити од осталих покрета и положаја руку и шака. Када се приликом давања знака рукама користе обе руке истовремено њихово покретање мора да буде синхронизовано, симетрично и да се при томе даје само један знак.

Сигналиста мора да буде у стању да визуелно прати маневар и да при томе не буде ометан.

 

 

 

 

4.5. ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ КОД ПОСЛОДАВЦА

Послодавац је дужан да обезбеди пружање прве помоћи, да оспособи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи и обезбеди средства и опрему за пружање прве помоћи узимајући у обзир процењене ризике, технолошки процес, организацију, природу и обим процеса рада, број запослених који учествују у процесу рада, број радних смена, број локацијски одвојених јединица, учесталост повреда на раду и удаљеност до наjближе медицинске помоћи. Пружањe прве помоћи мора бити организовано на начин да је прва помоћ доступна сваком запосленом током радног времена, у свим сменама и на свим локацијама.

За пружање прве помоћи морају бити оспособљени руководиоци, као и најмање 2% од укупног броја извршилаца у једној радној смени или локацијски одвојеној јединици, за основно или напредно оспособљавање за пружање прве помоћи у зависности од процењених ризика. Послодавац је дужан да обезбеди да за сваку радну смену и локацијски одвојену јединицу буде присутан најмање један запослени који има завршенo основнo оспособљавање за пружање прве помоћи. Послодавац је дужан да обезбеди да при раду на радном месту са повећаним ризиком буде присутан најмање један запослени са завршеним напредним оспособљавањем за пружање прве помоћи. Послодавац одлучује о броју запослених који ће завршити оспособљавање и који ће бити задужени за пружање прве помоћи, а на основу процене њихове способности за извођење поступака пружања прве помоћи, а нарочито обухваћених напредним оспособљавањем. Послодавац је дужан да све запослене упозна о запосленима који су одређени и оспособљени за пружање прве помоћи.

Средства и опрема за пружање прве помоћи морају да се налазе и да буду доступна на свим местима где услови рада то захтевају и да буду обележена. Послодавац је дужан да обезбеди зидни ормарић или преносиву торбу за пружање прве помоћи (који обавезно садрже: стерилну компресу од газе, стерилну газа, калико завој, лепљиви фластер на котуру и са јастучићем, троуглу мараму, игле сигурнице, маказе са заобљеним врхом, рукавице за једнократну употребу, памучну вату, нејодно антисептичко средство за кожу) у радним просторијама и просторима намењеним за рад на отвореном. Један ормарић или преносива торба за пружање прве помоћи довољни су до 20 запослених, од 20 до 100 запослених и даље на сваких 100 запослених, још по један ормарић или преносива торба.

Поред средстава и опреме у зидном ормарићу или преносивој торби мора се налазити и Упутство и поступци за пружање прве помоћи, а исти морају бити истакнути у просторијама послодавца на видном и лако уочљивом месту.

Зидни ормарић мора да буде смештен на лако доступном месту, коме је приступ познат и омогућен сваком запосленом. На спољашњој страни ормарића мора да се налази знак црвеног крста. На зидном ормарићу мора да буде означена:

1) адреса и број телефона најближе службе хитне помоћи и здравствене установе;

2) адреса и број телефона здравствене установе која пружа специфичне услуге за поједине повреде (нпр. Центар за тровања, Центар за опекотине итд.);

3) бројеви телефона најближе полицијске станице и ватрогасне службе;

4) бројеви телефона и имена запослених одређених и оспособљених за пружање прве помоћи.

Оспособљавање запослених из прве помоћи врши се периодично на сваких пет година.

 

 

 

4.6. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД МЛАДИХ

Имајући у виду да су млади посебно осетљива група запослених, у смислу њиховог духовног и телесног развоја, потребно је додатно их заштити од свих специфичних ризика за њихову безбедност и здравље и развој који су последица њиховог недостатака искуства, немања свести о постојећим или могућим ризицима или чињеници да млади још нису потпуно зрели.

Млади јесте свако лице старости од најмање 15 година, а највише 18 година.

Послодавац је дужан да обезбеди да запослени млади, њихови законски заступници – родитељи или старатељи буду у писаној форми обавештени о резултатима процене ризика на радном месту и о мерама којима се ризици отклањају у циљу повећања безбедности и здравља на раду.

Специфични ризици за младе, који могу да се јаве приликом обављања послова на радном месту у радној средини, укључују:

1) излагање штетностима: физичким – јонизујуће зрачење, рад у повишеном атмосферском притиску, биолошким – ризичних група 3. и 4. и хемијским – супстанце и смеше;

2) процесе и радове – производња и руковање уређајима, пиротехничким средствима или другим предметима који садрже експлозиве; рад са дивљим или отровним животињама; индустријско клање животиња; рад који укључује руковање опремом за производњу, складиштење или примену сабијених, течних или растворених гасова; рад који укључује ризик од рушења; рад који укључује опасност од високог електричног напона и рад чији темпо одређују машине и који укључује плаћање по учинку.

Забрањено је да се радно ангажују млади на радном месту у радној средини на којима се обавља рад:

1) који је објективно изнад њихових физичких или психолошких способности;

2) који укључује штетно излагање опасним материјама које су отровне, карциногене, изазивају наследна генетска оштећења или оштећују плод или на било који начин хронично утичу на људски развој;

3) који укључује штетно излагање зрачењу;

4) који укључује ризик од повреда за које се може претпоставити да их млади не могу препознати или избећи због своје недовољне пaжње коју посвећују безбедности или недостатка искуства или оспособљености;

5) у којем постоји ризик за здравље због екстремне хладноће или врућине или буке или вибрација.

 

 

4.7. МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ЗАПОСЛЕНЕ ЖЕНЕ ЗА ВРЕМЕ ТРУДНОЋЕ, ПОРОДИЉЕ И ЗАПОСЛЕНЕ КОЈА ДОЈИ ДЕТЕ

У циљу додатне заштите жене за време трудноће, породиље и запослене која доји дете, врши се додатна процена ризика за сва радна места у радној средини на којима постоји могућност излагања штетностима, процесима или радним условима.

Запослена жена за време трудноће јесте запослена која о трудноћи достави послодавцу потврду лекара.

Породиља – јесте запослена којој од порођаја није прошло више од 12 месеци, која о томе достави послодавцу потврду лекара.

Запослена која доји дете јесте запослена мајка детета до навршене прве године живота детета које доји, која о томе обавести послодавца.

Преглед штетности, процеса и радних услова

Запослена жена за време трудноће не сме радити на радном месту за које је проценом ризика утврђен ризик по безбедност или здравље од излагања штетностима и радним условима и то:

1. Физичким штетностима и физичком напору који могу проузроковати лезије фетуса и могу изазвати одвајање постељице, а посебно због:

– изложености ударцима, вибрацијама или покретима;

– ручног преношења терета, а посебно оног при којем нарочито постоји ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба;

– изложености утицају буке;

– изложености јонизујућем зрачењу;

– изложености нејонизујућем зрачењу;

– изложености екстремној хладноћи или врућини;

– покрета и положаја тела, путовања при раду, психичког и физичког умора и осталих физичких оптерећења везаних уз активности запослене.

2. Биолошким штетностима ризичних група 2, 3. и 4.
3. 3. Опасним хемијским материјама (жива и деривати живе, угљен моноксид)
4. Производњи аурамина.
5. Рад који укључује излагање полицикличним ароматичним угљоводоницима присутним у чађи, катрану или смоли каменог угља.
6. Рад који укључује излагање прашини, диму и аеросолима.
7. Производња изопропил-алкохола у присуству јаких киселина.
8. Рад који укључујe излагање прашинама тврдог дрвета.
9. Подземни рад у руднику.

 

 

 

5. ПОСЕБНЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

5.1. БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ НА ПРИВРЕМЕНИМ ИЛИ ПОКРЕТНИМ ГРАДИЛИШТИМА

Једна од најризичнијих делатности, у смислу безбедности и здравља на раду је делатност грађевинарства. Највећи број тешких и смртних повреда на раду догоди се управо у овој делатност. Како би се тај број смањио посебна пажња се посвећује уређивању права и обавеза свих учесника у процесу рада и примени прописаних мера. Имајући у виду комплексност материје, ради што бољег разумевања у наставку су дефинисани основни појмови који се користе у систему безбедности и здравља на раду на привременим и покретним градилиштима као и учесника у систему.

Привремена или покретна градилишта, јесу сва градилишта, односно места у простору на којима се изводе следећи радови: ископавање, земљани радови, грађење, монтажа и демонтажа већ произведених елемената, реконструкција или опремање, адаптација, реновирање, санација, демонтирање, рушење, инвестиционо одржавање, одржавање – бојење и чишћење, дренажа.

Рад на висини јесте сваки рад који запослени обавља користећи ослонце на висини два метра и више од чврсте подлоге при чему радни простор није заштићен од пада са висине.

Инвеститор јесте правно лице, предузетник или физичко лице за чије потребе се гради објекат, односно које финансира изградњу објекта.

Заступник инвеститора за реализацију пројекта јесте правно лице, предузетник или физичко лице, које је у име инвеститора одговорно за израду пројекта и извођење радова или стручни надзор над извођењем радова.

Координатор за безбедност и здравље на раду у фази израде пројекта јесте физичко лице које инвеститор, односно заступник инвеститора писаним актом одреди да, у току израде пројекта, обавља одређене послове. Координатор мора имати лиценцу. Лиценцу за обављање послова координатора за безбедност и здравље на раду у фази израде пројекта може да добије физичко лице које има стечено високо образовање одговарајуће струке обима од најмање 300 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама, у научној области: архитектуре, грађевинског инжењерства, електротехничког и рачунарског инжењерства, машинског инжењерства, саобраћајног инжењерства или технолошког инжењерства; лиценцу за одговорног пројектанта у складу са прописима о планирању и изградњи; положен стручни испит за обављање послова координатора за израду пројекта у складу са прописом о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима и ако није правноснажном судском одлуком осуђен за кривична дела за непредузимање мера заштите на раду, изазивање опасности необезбеђивањем мера заштите на раду, непрописно и неправилно извођење грађевинских радова и неовлашћено бављење одређеном делатношћу, односно да му правноснажном судском одлуком није изречена мера безбедности у складу са Кривичним закоником, и то: забрана вршења позива, делатности и дужности због које не може обављати послове у области безбедности и здравља на раду.

Координатор за безбедност и здравље на раду у фази извођења радова јесте физичко лице које инвеститор, односно заступник инвеститора писаним актом одреди да, у току извођења радова, обавља одређене послове. Координатор мора имати лиценцу. Лиценцу за обављање послова координатора за безбедност и здравље на раду у фази извођења радова може да добије физичко лице које има стечено високо образовање одговарајуће струке обима од најмање 240 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама, у научној области: архитектуре, грађевинског инжењерства, електротехничког и рачунарског инжењерства, инжењерства заштите животне средине и заштите на раду, машинског инжењерства, рударског-инжењерства, саобраћајног инжењерства или технолошког инжењерства; положен стручни испит за обављање послова координатора за извођење радова у складу са прописом о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима и најмање три године радног искуства на: пословима изградње објеката или пословима безбедности и здравља на раду код извођача радова и ако није правноснажном судском одлуком осуђен за кривична дела за непредузимање мера заштите на раду, изазивање опасности необезбеђивањем мера заштите на раду, непрописно и неправилно извођење грађевинских радова и неовлашћено бављење одређеном делатношћу, односно да му правноснажном судском одлуком није изречена мера безбедности у складу са Кривичним закоником, и то: забрана вршења позива, делатности и дужности због које не може обављати послове у области безбедности и здравља на раду.

Инвеститор, односно заступник инвеститора је дужан да одреди једног или више координатора за израду пројекта и једног или више координатора за извођење радова када на градилишту изводе или је предвиђено да ће радове изводити два или више извођача радова истовремено.

Обавезе инвеститора, односно заступника инвеститора не односе се на изградњу објеката површине до 300 m², осим у случајевима када се изводе радови при којима се појављује специфичан ризик од настанка повреда и оштећења здравља запослених (рад при којем су запослени изложени јонизујућем зрачењу, хемијским или биолошким агенсима, рад у близини електричних водова високог напона, рад при којем се појављује посебан ризик за запослене од утапања, рад на бунарима, под земљом и у тунелима, рад са експлозивним материјама) или је при изградњи таквог објекта потребна Пријава градилишта.

Запослени код извођача радова не може бити одређен за координатора за извођење радова.

План превентивних мера

Инвеститор, односно заступник инвеститора је дужан да, пре почетка рада на градилишту, обезбеди да се изради План превентивних мера безбедности и здравља на раду. План превентивних мера и техничка документација за изградњу објекта чине основу за процену ризика од настанка повреда и оштећења здравља на радним местима и у радној средини на предметном градилишту. Инвеститор, односно заступник инвеститора је дужан да обезбеди да се изврше измене или допуне Плана превентивних мера услед насталих промена које утичу на примену мера за безбедан и здрав рад на градилишту, најкасније пет дана пре почетка обављања радова на које те промене утичу.

План превентивних мера садржи:

1. Шему градилишта, односно ситуациони план, који садржи:

1) дужине појединих страна грађевинске парцеле;

2) висинске коте постојећег земљишта и нивелације;

3) регулационе и грађевинске линије и положај и спратност објекта;

4) положај и бројеве суседних катастарских парцела и зграда, као и назив улице;

5) приказ објекта на коме се изводе радови;

6) радни положај опреме за рад, са уцртаним маневарским зонама код покретне опреме за рад, односно са уцртаним манипулационим зонама код дизалица уз шематски приказ линија заштитних ограда, запрека и друго;

7) локације радних и помоћних просторија, просторија за одмор и смештај и просторија за пружање прве помоћи, са уцртаним безбедним прилазима при коришћењу и одржавању;

8) трасе саобраћајних површина;

9) приказ локација за паркирање и одржавање возила са припадајућим просторијама, са уцртаним безбедним прилазима;

10) приказ локација за складиштење материјала, монтажних елемената и готових производа, са уцртаним безбедним прилазима;

11) приказ локација за складиштење опасних материја, са уцртаним безбедним прилазима;

12) приказ енергетских објеката и инсталација, са уцртаним безбедним прилазима при коришћењу и одржавању;

13) приказ мреже питке, техничке и отпадних вода са објектима и опремом за коришћење и одржавање и начина за спречавање приступа неовлашћеним лицима;

14) ситуацију затечених објеката на градилишту са приказом начина обезбеђења лица, возила и ових објеката;

15) границе градилишта и начин спречавања приступа неовлашћеним лицима и возилима и животињама.

2. Опис организације и технологије извођења радова.
3. План фаза и рокова извођења појединих радова, са детаљним инструкцијама за координацију активности послодаваца и других лица.
4. Специфичне мере за безбедан и здрав рад у односу на индустријске активности у близини градилишта.
5. Специфичне мере за безбедан и здрав рад за радове и то:

1) Рад при којем се појављује посебан ризик за запослене од: затрпавања у ископима дубљим од 1m услед обрушавања земље, пропадања услед рада на меком или мочварном терену или пада са висине веће од 2 m, при чему је тај ризик повећан услед саме природе процеса рада или утицаја околине радног места.

2) Рад при којем се појављује посебан ризик за запослене услед излагања хемијским или биолошким агенсима, односно при којем се јављају посебне опасности и/или штетности или је за обављање тог рада прописан лекарски преглед запослених.

3) Рад при којем су запослени изложени јонизујућем зрачењу.

4) Рад у близини електричних водова високог напона.

5) Рад при којем се појављује посебан ризик за запослене од утапања.

6) Рад на бунарима, под земљом и у тунелима.

7) Рад који обављају рониоци уз употребу система за довод свежег или компримованог ваздуха.

8) Рад који обављају запослени у кесонима са ваздухом под притиском.

9) Рад са експлозивним материјама.

10) Рад на монтажи или расклапању тешких монтажних склопова.

Пријава градилишта

Инвеститор, односно заступник инвеститора је дужан да попуни Пријаву градилишта (Слика 1.) у случају када је на градилишту:

1) планирано трајање радова дуже од 30 радних дана и истовремено ради више од 20 запослених или

2) планираним обимом радова обухваћено више од 500 лица или дана.

Пријава градилишта се попуњава без обзира на трајање радова и број запослених који изводе те радове, када се на градилишту изводе радови при којима се појављује специфичан ризик од настанка повреда и оштећења здравља запослених и то: ископавање, земљани радови, грађење, монтажа и демонтажа већ произведених елемената, реконструкција или опремање, адаптација, реновирање, санација, демонтирање, рушење, инвестиционо одржавање, одржавање – бојење и чишћење и дренажа.

Инвеститор, односно заступник инвеститора је дужан да попуњену Пријаву градилишта достави надлежној инспекцији рада најкасније 15 дана пре почетка рада на градилишту, а копију Пријаве градилишта постави на видно место на градилишту.

Пријава градилишта се ажурира у случају промена које утичу на завршетак радова, увођење новог послодавца или другог лица или привремене обуставе радова на градилишту и доставља се надлежној инспекцији рада најкасније у року од 15 дана од дана ажурирања, а копија ажуриране Пријаве градилишта поставља се на видно место на градилишту.

Инвеститор, односно заступник инвеститора дужан је да упозна координатора за извођење радова са увођењем послодавца или другог лица најкасније седам дана пре почетка њиховог рада на градилишту.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Слика 1: Образац пријаве градилишта

 

 

ФАЗА ИЗРАДЕ ПРОЈЕКТА

Примена начела превенције

Инвеститор, односно заступник инвеститора је дужан да, у свим фазама припреме и израде пројекта, узима у обзир начела обезбеђивања превентивних мера, а нарочито када одлучује о архитектонским, техничким, технолошким и организационим решењима, у циљу планирања различитих активности или фаза радова који треба да се изводе истовремено или један за другим и када процењује време потребно за завршетак тих радова или фаза радова.

Послови координатора за израду пројекта

Координатор за израду пројекта обавља следеће послове:

1) врши координацију примене начела превенције;

2) израђује План превентивних мера којим је одређено уређење градилишта и специфичне мере за безбедан и здрав рад на том градилишту;

3) води рачуна да се при изради Плана превентивних мера, када је потребно, узму у обзир све индустријске активности у близини градилишта;

4) припрема документа, која у складу са карактеристикама пројекта, садрже релевантне информације из области безбедности и здравља на раду које је потребно узети у обзир у току извођења свих радова на градилишту.

 

ФАЗА ИЗВОЂЕЊА РАДОВА

Примена начела превенције на градилишту

За време извођења радова на градилишту, примењују се превентивне мере безбедности и здравља на раду, полазећи од начела утврђених Законом о безбедности и здрављу на раду, а нарочито мере које се односе на:

1) одржавање уређености и задовољавајућег нивоа чистоће градилишта;

2) избор локација радних места и обезбеђивање доступности тим радним местима одређивањем саобраћајних површина, пролаза, прелаза и сл., за запослене и опрему за рад;

3) утврђивање услова под којима се ради са разним материјалима;

4) одржавање у исправном стању средстава за рад и инсталација и спровођење превентивних и периодичних прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, у циљу остваривања безбедних и здравих услова за рад на градилишту;

5) планирање и утврђивање површина и локација за складиштење разних материјала, а нарочито опасних материја;

6) утврђивање услова за уклањање употребљених опасних материја;

7) складиштење и одлагање или уклањање отпада и шута;

8) усклађивање времена потребног за извођење појединих врста и фаза радова сагласно прогресу извођења радова на градилишту;

9) сарадњу између послодаваца и других лица на градилишту;

10) индустријске активности у близини градилишта.

Послови координатора за извођење радова

Координатор за извођење радова обавља следеће послове:

1) врши координацију примене начела превенције у случајевима када се:

– одлучује о техничким, технолошким и организационим решењима, у циљу планирања различитих елемената или фаза радова који треба да се изводе истовремено или један за другим,

– процењују рокови потребни за завршетак тих радова или фаза радова;

2) координира реализацију планираних активности са циљем да се обезбеди да послодавци и друга лица:

– доследно примењују превентивне мере,

– где је неопходно, примењују специфичне мере из Плана превентивних мера;

3) предлаже покретање поступка израде измена или допуна Плана превентивних мера и обезбеђује податке потребне да се изврше те измене и допуне, узимајући у обзир настале промене на градилишту;

4) организује сарадњу и међусобно обавештавање свих послодаваца и других лица који истовремено или један за другим изводе радове на градилишту, врши координацију њихових активности у погледу спровођења мера за безбедност и здравље на раду ради спречавања настанка повреда на раду и професионалних болести;

5) обезбеђује да сви послодавци и друга лица на градилишту буду упознати са Планом превентивних мера, односно са његовим изменама или допунама;

6) координира споразуме ради провере да се радне активности изводе правилно;

7) предузима мере ради обезбеђивања да приступ на градилиште имају само лица која имају дозволу да могу да уђу на градилиште;

8) обавештава надлежну инспекцију рада о случајевима када послодавци и друга лица не примењују мере за безбедан и здрав рад;

9) врши непосредну контролу градилишта на коме врши координацију, и то:

– свакодневно на изградњи објеката који су према пропису којим се уређује планирање и изградња одређени као објекти од посебног значаја за Републику Србију, код који се због сложености њиховог извођења појављује специфичан ризик по безбедност и здравље запослених и других лица,

– свакодневно када се издаје дозвола за рад за извођење радова на висини, у дубини, у скученом простору, у простору са потенцијално експлозивним атмосферама, на енергетском објекту, при коришћењу опасне хемијске материје, рад у зонама у којима је присутна озбиљна, неизбежна или непосредна опасност или штетност која може да угрози здравље запосленог,

– за остала градилишта према организацији и технологији извођења радова из Плана превентивних мера безбедности и здравља на раду, а најмање једном у пет радних дана,

10) води извештај о контроли градилишта (Слика 2) и упознаје инвеститора, односно заступника инвеститора о променама на градилишту.

Извештај о контроли градилишта води се у папирном облику или електронским путем.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Слика 2: Образац евиденције о контроли градилишта

 

Одређивање координатора не ослобађа инвеститора, односно заступника инвеститора одговорности које имају у вези са обављањем тих послова.

Обавезе послодавца

Послодавац је дужан да:

1) обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној средини на којима су примењене мере безбедности и здравља на раду;

2) при извођењу радова на градилишту узима у обзир инструкције и упутства које добија од координатора за израду пројекта и координатора за извођење радова, као и да сарађује са другим послодавцима и лицима у примени мера безбедности и здравља на раду.

Сви послодавци на градилишту су дужни да се упознају са Планом превентивних мера безбедности и здравља на раду, односно његовим изменама и допунама о чему писмено извештавају инвеститора, односно заступника инвеститора.

Опште мере за безбедан и здрав рад на привременим и покретним градилиштима

Опште мере, које су наведене у наставку, примењују се кад год је то потребно због карактеристика градилишта, активности, околности или ризика.

Стабилност и чврстоћа

Материјали, опрема и уопште било који елементи који услед било каквог померања могу да утичу на безбедност и здравље запослених, морају да буду на одговарајући и безбедан начин учвршћени. Приступ било којим подлогама које нису довољно чврсте није дозвољен, осим у случају када је обезбеђена опрема и уређаји који омогућавају безбедно извођење радова.

Енергетске инсталације

Електричне инсталације морају да буду пројектоване, постављене и коришћене тако да не представљају опасност која може да буде узрок пожара или експлозије. Сва лица на градилишту морају да буду заштићена од опасног дејства електричне енергије, односно од опасности од директног или индиректног додира инсталација и опреме под напоном. При пројектовању, постављању и избору заштитне опреме и уређаја морају се узети у обзир врста и снага енергије која се разводи, спољашњи утицаји и компетентност лица која имају приступ деловима инсталација.

Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности

Саобраћајне површине намењене за кретање возила и лица и излази за евакуацију у случају опасности морају увек да буду слободни и омогућавати излаз најкраћом саобраћајном површином до безбедног подручја. У случају опасности, запосленима мора бити обезбеђена благовремена и безбедна евакуација са свих радних места на градилишту. Број, распоред и величина саобраћајних површина и излаза за евакуацију у случају опасности зависе од врсте опреме за рад која се користи, величине градилишта и радних и помоћних просторија и највећег броја лица који могу бити присутни на градилишту. Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности морају да буду обележени одговарајућим ознакама. Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности, као и саобраћајне површине и врата која омогућавају приступ њима, морају бити слободни од било каквих препрека тако да се могу користити у сваком тренутку без сметњи. Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности који захтевају осветљење, морају имати безбедносно осветљење одговарајућег интензитета у случају престанка општег осветљења, односно престанка снабдевања градилишта електричном енергијом.

Откривање и гашење пожара

У зависности од карактеристика градилишта, величине и начина коришћења просторија, опреме, физичких и хемијских карактеристика присутних материја и највећег могућег броја присутних лица, на градилишту се мора обезбедити довољан број уређаја и инсталација за гашење пожара и, где је то потребно, за откривање и јављање пожара. За уређаје и инсталације за откривање, јављање и гашење пожара мора се спроводити периодична провера исправности и редовно сервисирање и одржавање у исправном стању. Опрема за гашење пожара која није уграђена мора да буде лако доступна, једноставна за употребу и обележена одговарајућим ознакама које морају бити постојане и постављене на одговарајућим местима. У случају интервенције гашења пожара, спасавања лица и имовине за ватрогасна возила мора да буде обезбеђен одговарајући и несметан прилаз.

 

 

Проветравање

На радним местима предузимају се мере ради обезбеђивања довољне количине свежег ваздуха, узимајући у обзир радне методе и активности, односно послове који се обављају у процесу рада и физичке напоре који се захтевају од запослених. Када се користи систем принудног проветравања, тај систем се мора одржавати у исправном стању, а запослени не смеју бити изложени повећаној брзини струјања ваздуха штетној по здравље.

Излагање опасностима и штетностима

Запослени не смеју бити изложени нивоима физичких, хемијских, биолошких или осталих штетности који су штетни по безбедност и здравље. Ако запослени морају ући у простор у чијој се атмосфери налазе опасне материје или није садржано довољно кисеоника или је запаљива, атмосфера у том простору мора да буде под надзором уз обавезну примену одговарајућих мера за спречавање опасности и штетности.

Температура

У току рада на градилишту методе рада и активности, као и физичко оптерећење запосленог морају бити одређени према температури која не угрожава безбедност и здравље људе.

Природно и вештачко осветљење радног места, просторија и саобраћајних површина

Радна места, просторије и саобраћајне површине морају, у највећој могућој мери, имати довољно природне светлости, а ноћу и кад природна светлост није довољна, обезбеђује се одговарајуће вештачко осветљење. Тамо где је то потребно треба користити преносне изворе светлости који су заштићени од механичких оштећења. Боја вештачког осветљења које се користи не сме да утиче на препознавање ознака за безбедност. Инсталације за осветљавање радних места, просторија и саобраћајних површина морају бити постављене тако да не представљају опасност за запослене која би се појавила у зависности од врсте осветљења.

Врата и капије

Клизна врата морају да буду уграђена са безбедоносним уређајем који спречава да врата искоче из шина и да се сруше. Врата и капије које се отварају на горе морају да буду уграђене са механизмом који спречава њихов пад. Врата и капије дуж саобраћајних површина за евакуацију морају да буду обележени на одговарајући начин. У непосредној близини капија које су пре свега намењене за пролаз возила, морају да буду и посебна врата за пролаз лица, уколико пролаз лица кроз те капије није безбедан. Та врата морају бити видно обележена и увек проходна. Врата на механизовани погон морају да функционишу тако да запослени нису изложени опасностима од настанка повреда. Та врата морају да буду уграђена са заштитном блокадом за тренутно заустављање која мора да буде лако уочљива и приступачна. Уколико се, у случају нестанка напајања, врата не отварају аутоматски, мора бити могуће ручно отворање.

Саобраћајне површине – опасне зоне

Саобраћајне површине, укључујући степеништа, непокретне лестве, места и рампе за утовар и истовар, морају бити планирани, размештени и израђени тако да се обезбеди једноставан, безбедан и одговарајући приступ на начин да запослени који раде у близини тих саобраћајних површина не буду изложени опасностима. Димензије саобраћајних површина за кретање лица и превоз робе, укључујући и саобраћајне површине који се користе за утовар и истовар материјала, морају да буду одређене у зависности од броја могућих корисника и врсте активности које се обављају. Уколико се ове саобраћајне површине користе за кретање возила, мора се обезбедити довољно простора за безбедно кретање или друга адекватна заштита за остале кориснике. Саобраћајне површине морају бити видно обележене одговарајућим ознакама, морају се редовно контролисати и примерено одржавати. Између саобраћајних површина за кретање возила и врата, капија, прелаза за лица, ходника и степеништа потребно је обезбедити довољну ширину пролаза. Ако на градилишту постоје места којима је приступ ограничен – опасне зоне, те зоне морају да буду опремљене направама које спречавају приступ неовлашћеним лицима. Потребно је предузети одговарајуће мере у циљу заштите запослених који су овлашћени да улазе у опасне зоне. Опасне зоне морају бити јасно обележене одговарајућим ознакама.

Места и рампе за утовар и истовар

Места и рампе за утовар и истовар морају да одговарају димензијама терета којим се манипулише. Места и рампе за утовар и истовар морају да имају најмање један излаз. Рампе за утовар и истовар морају да буду обезбеђене тако да се спречава пад запослених.

Несметано кретање на радном месту

Површине на радном месту морају да буду уређене тако да се запослени могу несметано кретати при обављању послова, узимајући у обзир сву опрему или уређаје који се користе на тим површинама.

Прва помоћ

Послодавац је дужан да обезбеди пружање прве помоћи, да оспособи одговарајући број запослених који ће увек бити на располагању за пружање прве помоћи. У случају повреде или изненадног обољења, мора се обезбедити превоз запослених ради обезбеђивања лечења. Потребно је обезбедити једну или више просторија за пружање прве помоћи, уколико је то због обима и врсте послова потребно. Просторије за пружање прве помоћи морају да буду опремљене неопходном опремом за пружање прве помоћи и приступачне за манипулацију носилима. Просторије морају бити обележене одговарајућим ознакама.

Помоћне просторије

Адекватне гардеробе и гардеробни ормани морају да буду обезбеђени за запослене који користе радна одела и униформе уколико се због здравствених или других разлога не може очекивати да се пресвлаче у другим просторијама. Гардеробе морају бити приступачне, довољног капацитета и да имају места за седење. Гардеробе морају да буду довољно велике и, када је потребно, мора се омогућити сваком запосленом да може да осуши мокру радну одећу и да одложи и закључа своју личну одећу и ствари. Неопходно је обезбедити одвојене гардеробе или одвојено коришћење гардероба за мушкарце и жене.

За запослене мора да буде обезбеђен довољан број одговарајућих тушева, ако то захтева природа посла или из здравствених разлога. Неопходно је обезбедити одвојене тушеве или одвојено коришћење тушева за мушкарце и жене. Купатила са тушевима морају бити довољно велика како би сваки запослени могао да се опере без ограничења у погледу услова или одговарајућих хигијенских стандарда. Тушеви морају да имају топлу и хладну текућу воду. Уколико није неопходно обезбедити тушеве, у близини радних места и гардероба мора да буде обезбеђен довољан број умиваоника са текућом водом.

У близини радних места, радних просторија, просторија за одмор, гардероба и просторија са тушевима, морају бити обезбеђене посебне просторије са одговарајућим бројем тоалета и умиваоника. Неопходно је обезбедити одвојене тоалете или одвојено коришћење тоалета за мушкарце и жене.

У циљу обезбеђивања безбедности и здравља, а нарочито у односу на врсту послова, број запослених или удаљеност градилишта од места боравка запослених, запосленима мора да буду обезбеђене приступачне просторије за одмор и смештај које морају да буду довољно велике и опремљене одговарајућим бројем столова и седишта са наслоном за довољан број запослених. Ако не постоје посебне просторије за одмор, мора се обезбедити други простор где ће запослени моћи да бораве за време одмора. Запосленима на градилишту мора да буде обезбеђена довољна количина воде за пиће и по могућности и друга безалкохолна пића како у помоћним просторијама тако и у близини радног места.

Спољне границе и круг градилишта морају да буду обележени ознакама и изведени тако да буду јасно видљиви и препознатљиви.

Посебне мере за безбедан и здрав рад на привременим и покретним градилиштима

1. Радна места у затвореном простору

Објекти морају да имају структуру и стабилност који одговарају њиховој намени.

Врата за евакуацију у случају опасности морају се отварати у правцу излаза из објекта. Врата за евакуацију у случају опасности не смеју да буду закључана или на други начин блокирана тако да их свако лице које треба да их користи не може лако и брзо отворити. Коришћење клизних или ротационих врата, као врата за евакуацију у случају опасности није дозвољено.

Ако се користе уређаји за климатизацију или вентилацију, рад тих уређаја не сме изазивати непријатност запосленима услед повећане брзине струјања ваздуха. Све наслаге прашине и нечистоће у уређајима за климатизацију или вентилацију, које могу да угрозе здравље запослених услед загађења ваздуха, морају да буду одмах уклоњене.

Температура у просторијама за одмор, просторијама за запослене који су на дужности, у санитарним просторијама, просторијама за узимање хране и просторијама за пружање прве помоћи мора да буде одговарајућа у складу са наменом тих просторија. Прозори, кровни прозори и стаклене преграде морају да буду изведени тако да спречавају прекомерно дејство сунчеве светлости на температуру у просторијама, у односу на природу посла и намену просторија.

Радна места мора да имају, у највећој могућој мери, довољно природне светлости и морају бити опремљена изворима вештачког осветљења који морају да обезбеде адекватну осветљеност у циљу остваривања безбедних и здравих услова за рад.

Подови у радним просторијама не смеју имати опасне избочине, рупе, нагибе и бити клизави и морају бити стабилни и чврсти. Површине подова, зидова и таваница у просторијама морају да буду такви да могу да се чисте или одржавају на потребном нивоу хигијене. Провидни или прозрачни зидови, а нарочито преградни зидови од стакла, у просторијама или у близини радних места и саобраћајних површина морају бити видно означени и израђени од безбедног материјала или на тим местима морају да буду заштићени тако да запослени не могу да дођу у контакт са њима или да претрпе повреду у случају њиховог лома.

Прозори и кровни прозори морају да буду изведени тако да запослени могу да их отварају, затварају, подешавају или осигурају на безбедан начин. Када су отворени, не смеју се налазити у таквом положају да изазову опасност за запослене. Прозори и кровни прозори морају бити пројектовани и изведени са опремом или на други начин опремљени уређајима који омогућавају њихово чишћење без опасности по запослене који обављају тај посао и остале запослене који се налазе у непосредној близини.

Положај, број и димензије врата и капија као и материјали од којих су израђени морају да буду одређени у зависности од природе и намене просторија или простора. Провидна врата морају бити обележена одговарајућим, лако уочљивим ознакама. Салонска врата и капије морају да буду провидна или да имају провидне површине. Ако провидне или прозрачне површине на вратима и капијама нису израђене од безбедних материјала и ако постоји опасност, да у случају лома врата или капије, запослени претрпе повреду те површине морају бити заштићене од лома.

Где употреба опреме и просторија то захтевају, у циљу заштите запослених саобраћајне површине за кретање запослених морају бити јасно и видно означени.

Покретне степенице и стазе морају да функционишу безбедно. Покретне степенице и стазе морају да буду опремљене са свим неопходним заштитним уређајима и лако уочљивим и доступним заштитним блокадама и морају да буду опремљене приступачним уређајима за лако препознавање и хитно искључивање у случају опасности.

 

1. Радна места на отвореном простору

Покретне или непокретне радне површине, без обзира на висину на којој су постављене, морају да буду стабилне и чврсте, узимајући у обзир: број запослених који их користи; највећу носивост и расподелу оптерећења; спољне утицаје којима су изложени. Ако ослонци и друге компоненте потпорне конструкције радне површине нису сами по себи стабилни, њихова стабилност се мора обезбедити одговарајућим безбедним методама учвршћивања да би се спречила случајна или неочекивана померања целе конструкције или појединих њених делова. Стабилност и чврстоћа радних површина морају се на одговарајући начин проверавати, а нарочито код сваке промене нивоа по висини или дубини.

Енергетске инсталације, а нарочито оне које су изложене спољним утицајима, морају се редовно прегледати и одржавати у исправном стању. Инсталације које су постојале пре почетка рада на градилишту морају да буду идентификоване, прегледане и означене. Кад год је то могуће, постојеће ваздушне електричне водове треба преместити изван градилишта или искључити њихово напајање. Ако то није могуће, мора се поставити одговарајућа заштита или упозорења да би се обезбедило да запослени, возила, електричне и друге инсталације на градилишту не дођу у директан или индиректан додир са ваздушним електричним водовима. Ако возила пролазе испод ваздушних електричних водова мора се поставити одговарајућа заштита и ознаке упозорења.

Запослени морају бити заштићени од штетног дејства атмосферских утицаја на њихову безбедност и здравље.

Кад год је то технички изводљиво, запослени морају бити заштићени од предмета који могу да падну на њих обезбеђивањем конструкција и објеката за колективну безбедност и здравље на раду. Материјали и опрема морају бити распоређени или постављени тако да се не могу срушити или преврнути. Када год је то потребно, пролази на градилишту морају да буду наткривени или приступ опасним местима мора да буде забрањен.

Пад са висине мора се спречити физичким ограђивањем радних места на висини прописаним заштитним оградама, нарочито употребом чврстих корпи висећих скела које су довољно високе и имају најмање једну задњу плочу, главни рукохват и прелазни рукохват или одговарајући еквивалент. Рад на висини може се обављати искључиво уз коришћење одговарајуће заштитне опреме или примену колективних мера заштите као што су заштитне корпе, радне платформе или заштитне мреже. Ако употреба такве опреме, услед природе посла није могућа, мора се применом одговарајућег средства за приступ и морају се користити заштитни опасачи или друге безбедносне методе за причвршћивање (анкер, сидриште и др.).

Све скеле морају бити пројектоване, постављене и одржаване у складу са прописима, да се не сруше или случајно помере. Радни подови, прелази и приступи на радне етаже скеле морају бити постављени, димензионисани, заштићени и коришћени тако да запослени не могу да падну са њих и да не буду изложени предметима који могу пасти на њих. Скеле се морају прегледати и контролисати од стране стручног лица на градилишту, а могу се користити након извршеног прегледа и издатог одобрења за коришћење. Прегледи и контроле се врше: пре почетка коришћења као и пре коришћења на новом месту рада после премештања; у току коришћења у редовним временским размацима; после било какве модификације, после дужег коришћења, после излагања лошем времену или потресима и било ком сличном утицају који би угрозио стабилност и чврстину скеле. Покретне скеле морају бити обезбеђене од неконтролисаног померања.

Лестве морају бити довољно чврсте и одржаване у исправном стању. Лестве морају правилно да се користе и приликом употребе морају да се постављају на местима која одговарају њиховој намени.

Сва опрема за дизање, укључујући њихове саставне делове, додатну опрему, анкере и носаче, мора да буде: довољно чврста за коришћење у складу са наменом; правилно постављена и коришћена; одржавана у исправном стању; прегледана и испитана; коришћена од стране стручно оспособљених запослених. На свој опреми за дизање мора бити јасно назначена носивост. Опрема за дизање не сме се користити за намене за које није предвиђена.

Возила и опрема за ископавање и преношење материјала која се користе, мора да буде: пројектована и израђена у складу са прописима, узимајући у обзир принципе ергономије; одржавана у исправном стању; коришћена у складу са њиховом наменом. Возачи и лица која управљају возилима и опремом за ископавање, преношење и превоз материјала морају да буду стручно оспособљени за руковање том опремом. Kада је то потребно, ова возила морају да буду опремљена заштитним конструкцијама које штите возача, односно руковаоца у случају превртања и од падајућих предмета.

Инсталације, опрема и уређаји, укључујући и ручни алат, морају да буду: пројектована и израђена у складу са прописима, узимајући у обзир принципе ергономије; одржавана у исправном стању; коришћена у складу са њиховом наменом; инсталацијама, опремом и уређајима могу да рукују или да са њима управљају само стручно оспособљена лица.

За време извођења радова на ископима, у бунарима, под земљом, у тунелима и земљаних радова, морају се применити мере за безбедан и здрав рад, а посебно: користити одговарајуће подграде или насипе; отклонити опасности од пада запослених, материјала или предмета или поплава; обезбедити задовољавајуће проветравање у свим радним просторима, односно обезбедити свеж ваздух који није загађен и штетан за здравље запослених; обезбедити запосленима евакуацију до безбедне зоне у случају пожара, поплаве или обрушавања материјала. Приступи ископима морају да буду обезбеђени и безбедни.

У случају када радови на рушењу објекта или конструкције могу да представљају опасност морају се: одредити одговарајуће мере, методе и поступак рушења и планирати и изводити радови искључиво под надзором стручног лица.

Метални и бетонски рамови, оплате и тешки монтажни елементи, оплате, монтажни елементи или привремени носачи и подупирачи морају се монтирати и демонтирати само под надзором стручног лица. Морају да буду примењене превентивне мере за безбедност запослених од опасности које настају услед привремене недовољне чврстоће или нестабилности конструкције. Оплате, привремени носачи и подупирачи морају се пројектовати и конструисати, односно израдити, поставити и одржавати тако да без опасности могу поднети оптерећење и напрезање коме могу бити изложени.

Потпорне конструкције и кесони морају да буду: израђени од материјала одговарајуће чврстоће; опремљени како би се запослени у случају уласка воде или материјала могли склонити на безбедно место. Постављање, монтажа, измене или демонтажа потпорних конструкција или кесона мора да се обављаја под надзором стручног лица. Стручно лице мора у редовним временским интервалима да изврши преглед свих потпорних конструкција и кесона.

Приликом радова на крову да би се смањили ризици, морају да буду примењене колективне мере за безбедност и здравље на раду ради спречавања пада запослених, алата или других предмета или материјала. Када запослени раде на крову или у близини крова или на било којој другој површини која је израђена од ломљивих материјала кроз које могу да пропадну, морају да буду примењене мере да се обезбеди да се запослени крећу пажљиво и да не дође до пада са крова или кроз кров.

 

 

5.2. ЗАШТИТА НА РАДУ ПРИЛИКОМ ИЗВОЂЕЊА ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА

Извођење грађевинских радова треба да отпочне тек када су обезбеђене мере безбедности и здравља на раду у складу са прописима, методом градње и у складу са Планом превентивних мера безбедности и здравља на раду, што подразумева уређење градилишта, обезбеђивање пешачких пролаза и стаза, безбедно извођење земљаних и зидарских радова, посебну примену мера при извођењу радова на висини и сл.

Уређење градилишта

Градилиште се уређује тако да се на њему може безбедно обављати рад и кретање радника, оруђа и уређаја за рад и транспортних средстава. Градилиште се обезбеђује од приступа беспослених лица и од прилаза возила која не врше превоз за потребе градилишта. За раднике и друга лица, док раде или се крећу по градилишту,  коришћење прописаног заштитног шлема, обавезно је. Пре почетка радова обезбеђују се тоалети, умиваоници, инсталације за пијаћу воду, за отпадне воде, просторије за склањање радника у време непогода, просторија за сушење мокре одеће, за узимање оброка хране и друге просторије, уређаји и инсталације неопходне за обављање хигијенско-санитарних потреба радника. Градилишни путеви по чврстоћи и осталим путним елементима морају бити прилагођени возним и осталим карактеристикама средстава која се по њима крећу.

Пешачки пролази и стазе

Пешачки пролази и стазе за кретање радника у кругу градилишта уређују се и одржавају тако да подлога буде равна и тврда, у зимско време посипају се да не буду клизаве, за време ноћног рада морају бити осветљене. Изнад места кретања и рада радника забрањен је пренос терета, рад и кретање других радника, ако нису предузете мере за заштиту од падајућих предмета. Уређаји за пренос грађевинских материјала и опреме не смеју да се постављају изнад улаза у објекат, нити изнад прилаза за раднике, а уколико се ово не може избећи постављају се заштитне конструкције од падајућих предмета. Пешачки пролази и стазе за кретање радника у кругу градилишта уређују се и одржавају на следећи начин:

– блато и масне мрље одмах се уклањају, а на почетку стазе постављају се отирачи за блато;

– неравнине или рупе које се нађу на траси пешачког пролаза или стазе дубоке до 1,0 m затрпавају се,

– ровови, канали, јаме и други отвори у земљишту дубине преко 1,0 m, премошћавају се посебним конструкцијама – прелазом,

– прелаз мора бити стабилан, ослоњен на чврсте ослонце и осигуран од померања, а ослонци од слегања,

– на сваком крају прелаза мора бити истакнута табла са натписом о највећем дозвољеном оптерећењу.

 

Земљани радови

Посебне мере заштите на раду при извођењу земљаних радова јесу мере против обрушавања, одрона или ископима, насипању или изради косина, мере за спречавање клизања околних земљаних слојева, мере против неповољног дејства подземних и површинских вода и друге мере за обезбеђење места рада и кретања радника. Посебне мере заштите на раду при земљаним радовима изводе се под сталним надзором и упутствима стручног радника.

Посебне мере заштите од обрушавања предузимају се при ископима дубљим од 1,0 m или насипима вишим од 1,0 m. Обрушавање страна ископа спречава се косим ископом под углом мањим од угла клизне равни материјала, степенастим ископом, ако материјал на мањим висинама може вертикално да стоји, а најчешће подградом.

Подграда се састоји од оплате и унутрашњих елемената. Оплата се поставља тако да прихвата земљане притиске са страна ископа. Оплата не сме да буде тако проређена да земљани материјал може да обруши у ров. Подграђивање се врши постепено истовремено са ископом, од горње ивице ка дну побијањем оплате и постављањем унутрашњих елемената подграде, уз избацивање ископаног материјала. Вађење се врши обрнутим редоследом, истовремено са затрпавањем.

Код ископа ровова или јама мора да буде радницима обезбеђена могућност сигурног силаска и изласка из рова или јаме. До дубине ископа 3,0 m испод нивоа терена, прилаз могу бити мердевине осигуране од померања и претурања, издигнуте изнад ивице терена најмање 75 cm, у доњем крају осигуране од клизања по подлози. Преко дубине од 3,0 за силазак и излазак из ископа обезбеђује се прописано степениште или прописане пењалице са леђобраном.

Код радова на ручном ископу отворених дубоких бунара и шахтова у земљишту подложном обрушавању предузимају се следеће мере заштите:

– ископ се изводи уз истовремену израду заштитне облоге од обрушавања, која се поставља по омотачу,

– на могућим прилазима градилишту бунара, постављају се табле са забраном прилаза беспосленим лицима,

– отвор на терену, уколико није ограђен чврстом заштитном оградом, приликом прекида рада мора бити означен и покривен, а ноћу и осветљен;

– поклопац отвора израђује се и поставља тако да спречи упад пешака,

– радници који раде у бунарима дубљим од 3,0 m, морају имати заштитни појас са конопцем за извлачење.

Радна платформа и лестве (помоћни ослонци)

Радови на деловима објекта или конструкције издигнутим од подлоге, који се могу обавити са ослонца чија висина не прелази 3,0 m извршавају се помоћу радних платформи или лестви од дрвета или метала.

Радне платформе се ослањају на подлогу преко елемената за ослањање (најчешће дрвених ногара) који морају да буду стабилни и способни да пренесу силе од оптерећења са радног пода на подлогу. Радни под радне платформе по коме се крећу и стоје радници за време рада је хоризонталан и тако постављен на елементе за ослањање да се по њима не може померати за време рада. Радни под не сме да има преко ослонца препуштене слободне крајеве, а кад је уздигнут од подлоге више од 1m, по слободним ивицама радног пода поставља се прописана заштитна ограда.

При употреби дрвених или металних лестви за прилаз радној платформи или за обављање радова спроводе се следеће мере заштите на раду:

– дрвене лестве могу се израђивати само од одабраног дрвета која не сме да има механичка оштећења, нити чворове, пукотине, трула места и друге недостатке;

– странице лестви израђују се од једног комада дрвета, а у горњем делу се ослањају и по потреби причвршћују за објекте или конструкцију;

– пречке лестви израђују се од тврдог дрвета правоугаоног пресека, на међусобном (осовинском) растојању не већем од 32 cm;

– растојање страница лестви (чист отвор) не сме да буде мање од 45 cm;

– у горњем крају странице лестви прелазе ивице пода на које се излази, односно на које су наслоњене, најмање 75 cm, а у доњем крају измичу се од вертикале за 1/4 косог растојања између ослонца на поду и ослонца у горњем делу.

Заштита од пада преко ивице и упада у отворе

На ивице преко којих се може пасти у простор дубљи од 1m, на деловима објекта на којима се врше радови, затим на прилазима објекту, на помоћним конструкцијама или уређајима, на деловима објекта који се користе за кретање радника или у чијој се непосредној близини налазе пролази, поставља се заштитна ограда. Ако због потребе радног процеса није могуће поставити заштитну ограду, радник који ради поред ивице мора да испуњава прописане услове за рад на висини и мора да буде везан преко заштитног опасача за сигуран ослонац. После завршеног рада на ивицу се поставља заштитна ограда или се на прилаз ивици поставља запрека са знаком упозорења.

Заштита од упада у отворе спроводи се како за време рада и кретања радника у близини отвора, тако и кад се место радова удаљи од отвора, па све док се отвор не уклони или коначно не обезбеди. Отвори који се морају оставити у делу објекта или конструкцији на прилазу или у близини пролаза радника, ограђују се чврстом заштитном оградом и означавају видним ознакама, а уколико се због потребе радног процеса не може поставити ограда, морају да се одмах после настанка покрију поклопцима. Поклопци којима се покривају отвори на градилишту не смеју да буду померљиви или обртни.

Зидарски радови

Зидање зидова изводи се највише до висине 150 cm од подлоге на којој радник стоји. Материјал за зидање (опека, блокови, малтер и др.), уз радно место зидара, мора да буде равномерно и стабилно сложен. Остављање материјала и других средстава за рад на местима која за то нису одређена, забрањено је. Зидарски материјали који се одлажу, преносе и превозе на палетама, ускладиштавају се на посебно припремљеној подлози која је хоризонтална, равна, очишћена и има довољну чврстоћу.

Подлога по којој се крећу радници при опслуживању мешалице, треба да буде подешена тако да радници не подижу терет на висину већу од 1,20 m, а код краткотрајних радова највише до 1,50 m.

При машинском справљању зидарских смеша (малтер, бетон), док је бубањ мешалице у покрету, забрањено је:

1) ручно усипавање саставних делова смеше из врећа, кофа и сличних судова непосредно у отвор бубња;

2) убацивање у отвор предмета и алата придржаваних руком, ради пражњења, одгртања, чишћења и других радова;

3) ударање чврстим предметима по деловима мешалице.

При раду са кречом, поред осталих, спроводе се и следеће мере заштите на раду:

1) корито за гашење креча поставља се поред кречне јаме;

2) радник који гаси креч у кориту и радник који вади креч из кречне јаме морају да буду обезбеђени од пада у кречну јаму;

3) кречна јама ограђује се чврстом заштитном оградом са оних страна одакле постоји могућност приступа радника ивици јаме;

4) место рада крај кречне јаме мора да има радни под који не сме да буде клизав, а по ивици радног пода поставља се прописана заштитна ограда;

5) алат за гашење и вађење креча израђује се са дугачком дршком, ради заштите од прскања и испарења из јаме.

Вертикалне лестве са леђобраном и пењалице

При извођењу грађевинских радова за привремени прилаз деловима објекта или помоћне конструкције, прилаз кровним и другим површинама које су на висини 3,0 m и више од подлоге могу да се израђују, постављају и користе вертикалне металне лестве са заштитним леђобраном уколико су пречке изграђене од округлог гвожђа за армирани бетон или од другог материјала, са једнаком могућношћу преношења оптерећења и остваривања деформација, на сваких 2,0 m висине леђобрана уграђује се хоризонтални носач од округлог гвожђа. Највећа дужина крака лестви са заштитним леђобраном у истој, вертикалној осовини без прекида може да износи 10,0 m. Измештање кракова лестви изводи се по вертикалној осовини, али највише за једну ширину лестви.

Употреба пењалица за пењање или силажење преко висине 3,0 m од подлоге, без заштите од пада са висине забрањена је. Пењалицама се сматрају металне пречке округлог пресека са оба краја уграђене у зидани или бетонски зид објекта, заваривањем или на други начин причвршћене на металну површину објекта или конструкције.

Тесарски радови

Грађа и елементи изграђени од грађе (оплата и сл.) после сваке употребе чисте се од прљавштине, ексера, металних делова и других предмета који могу да буду узрок повреде радника. Грађа или елементи оплате после чишћења складиште се на начин и на места одређена елаборатом о уређењу градилишта. Прљавштина и отпаци уклањају се, одмах после настанка, са радних површина, пролаза и прилаза. Оплата се не сме користити као прилаз, а по елементима оплате забрањено је кретање радника.

Оштра сечива тесарског алата (секире, тестере, длета и сл.) морају при преносу да буду на подесан начин покривена, ради заштите радника од повређивања. Надстрешнице изнад улаза, пролаза и прилаза за заштиту пролазећих радника од падајућих материјала и предмета израђују се тако да задрже падајући предмет и спрече повређивање радника.

Коси прилази, пролази и рампе

Коси прилази, пролази и рампе морају да буду ослоњени на сигурне ослонце и за њих причвршћени. Наслањање на нестабилне делове објекта или конструкција или на гомиле материјала забрањено је. Елементи косих прилаза, пролаза и рампи морају да буду међусобно чврсто спојени, да при коришћењу не дође до раздвајања. Коси прилази, пролази и рампе не смеју се постављати и оптерећивати тако да при коришћењу добију недопуштене угибе или друге деформације. Морају да буду израђени од исправног материјала, не смеју се користити у оштећеном или недовршеном стању. Пре употрбе и у току радова морају се прегледати од стране руководиоца радова или од њега одређеног одговорног радника и по потреби предузимати мере за довођење у исправно стање.

Радни подови

Радни под мора да буде ослоњен тако да се у току коришћења не може померити. Израда радног пода од дасака препуштених преко ослонца са слободним крајем, забрањена је. Даске патоса морају да буду приљубљене једна уз другу по целој ширини радног пода и међусобно обезбеђене од размицања. По свим слободним ивицама поставља се заштитна ограда са ивичном заштитом за спречавање пада предмета. Када су даске патоса постављене једна преко друге, на чеоним странама горњих дасака поставља се попречна троугласта летва.

На видном месту на почетку радног пода постављају се табле са натписом о дозвољеном оптерећењу и начину употребе прве употребе и у току коришћења радни под прегледа одговорни радник и предузима мере у случају неисправности или оштећења.

Заштитна ограда

Заштитна ограда поставља се на места рада и кретања радника да упозори на опасност, а у случају потребе спречи пад са висине, упад у дубину. Димензије, растојања и везе елемената ограде морају да одговарају хоризонталном оптерећењу на рукохват ограде од најмање 300 N по дужном метру, што мора да буде доказано прорачуном и приказно на цртежима за извођење. Испуна ограде поставља се са унутрашње стране стубова. У испуни ограде једна димензија чистог отвора не сме да буде већа од 35 cm. Висина заштитне ограде од газишне површине до горње ивице рукохвата не сме бити мања од 100 cm. Површине заштитне ограде треба да су глатке, не смеју имати испаде, нити оштре ивице, да не би дошло до закачињања одеће и опреме или повређивања радника.

 

Радне скеле

Радном скелом сматра се привремена, помоћна конструкција која носи радну платформу, радни под, степениште или други прилаз на коме се на висини 3,0 m и већој од подлоге, обавља рад и кретање радника, ручни пренос или ручни превоз опреме, алата и грађевинског материјала.

Радне скеле се постављају, одржавају, користе и уклањају према техничкој документацији која мора да садржи:

1) анализу оптерећења, прорачун сваког носећег елемента скеле, прорачун веза елемената и доказ стабилности скеле у целини;

2) цртеже елемената скеле са димензијама, међусобним растојањима и детаљима међусобних веза;

3) цртеже положаја и детаља везе скеле са објектом, цртеже радног пода и заштитне ограде;

4) редослед и начин монтаже и демонтаже са мерама заштите на раду;

5) атест о исправности употребљених материјала.

Скеле које се састоје од типских елемената (типске скеле), осим поменуте документације, морају да имају и потврду о техничкој исправности сваког типског елемента уграђеног у скелу. Техничку документацију за скелу обезбеђује руководилац радова извођача.

Пре употребе скела се прегледа од стране комисије састављене од стручних радника, који утврђују да ли је скела изведена према техничкој документацији, прописима о заштити на раду, техничким прописима и стандардима. Записник о прегледу скеле саставни је део документације о скели. Исправност скеле проверава се повремено у току рада, најмање једанпут месечно, а нарочито после временске непогоде, после поправки, преправки и премештања. Провере врши руководилац радова или од њега одређени одговорни радник, који резултат провере уноси у контролну књигу скеле.

Скеле могу постављати, преправљати, допуњавати и уклањати само стручни радници, оспособљени и здравствено способни за обављање радова на висини, под сталним надзором одговорног радника. Скела постављена поред или изнад саобраћајница прекрива се на спољној страни покривачем (трска, јута, густа метална или пластична мрежа и сл.), ради спречавања падања предмета на саобраћајницу. Радни патос везује се за скелу тако да се спречи померање или одизање појединих елемената или патоса у целини.

Носеће скеле

Носећом скелом сматра се привремена помоћна конструкција чија је намена да пренесе на подлогу оптерећење од градилишног саобраћаја, уређаја, опреме, инсталација, материјала, привременог објекта или тежину дела конструкције, који је у изради (свеж бетон у оплати, челична или бетонска конструкција у монтажи и сл.) док конструкција не постане способна да пренесе оптерећење на сопствене трајне ослонце (зидови зграде, стубови моста и сл.).

При постављању, коришћењу и уклањању носеће скеле спроводе се и следеће мере:

1) темељи стубова скеле постављају се на подлогу чије су сигурност и механичке особине проверени, тако да не дође до померања или слегања темеља;

2) спречава се сливање воде у темеље скеле;

3) ако је тло недовољне носивости, површина ослонаца повећава се подметачима (тврдо дрво, металне подлоге, бетонски блокови и сл.);

4) кад је тло мале носивости, врши се замена земљаног материјала испод ослонца скеле;

5) носачи оплате или носачи преко којих се полажу монтажни комади, учвршћују се у горњем делу скеле против претурања, обезбеђују се од померавања и постављају центрично у односу на осовину стубова скеле.

Висеће скеле

Висеће скеле при извођењу грађевинских радова користе се само као радне скеле, изузев у посебним случајевима кад се могу користити као заштитне скеле. Постављају се на оним деловима објекта или конструкције где не постоји могућност постављања стојеће скеле или где би њено постављање изискивало повећане трошкове. Висеће скеле су привремене помоћне конструкције и морају да имају техничку документацију.

Конструкција радне платформе израђује се од крутих и чврстих елемената, а употреба ужади или жице забрањена је. Угрожени простор испод висеће радне скеле ограђује се ради спречавања приступа радника и других лица и постављају се табле са упозорењем на опасност од пада предмета. Кад је радна висећа скела померљива, при померању или премештању на радној платформи не смеју да се налазе радници.

Пре почетка употребе корисник образује комисију од стручних радника која прегледа техничку документацију и доказе о исправности за рад и примењеним мерама заштите на раду, утврђује да ли постоји сва прописана документација и да ли је висећа скела израђена и постављена у складу са прописаном документацијом. Документација о извршеним прегледима и испитивањима висеће скеле на механизован погон чува се на градилишту до краја њене употребе.

Висећа скела или њени поједини делови не смеју се употребити док комисија за преглед записником не одобри почетак употребе. У току извођења радова за правилну употребу, за исправност, за рад висеће скеле и одржавање мера заштите на раду чије је постојање утврдила комисија при прегледу пре почетка употребе, одговоран је корисник.

Заштитне скеле

Заштитна скела са прихватном платформом или прихватном мрежом поставља се тако да прихватна платформа коју скела носи не буде нижа од 3,0 m испод ивице преко које радник може да падне.

Заштитна скела са надстрешницом намењеном за заштиту радника од падајућих предмета, има висину најмање 2,5 m од подлоге по којој се радници крећу. Изузетно ова висина може бити мања код копања јама, шахтова, бунара и ровова, али не мања од 2,0 m.

Ширина прихватне платформе или заштитне надстрешнице не сме да буде мања од 1,5 m. Кад је дужина опасне зоне већа, постављају се заштитне галерије. Кад не постоји могућност употребе прихватних платформи или надстрешница, а радови на висини се не обављају појединачно него их изводи група радника, испод угрожених радних места постављају се мреже за прихватање радника у случају пада.

Материјал који напада на прихватну платформу и надстрешницу мора да се редовно уклања.

Пролазак радника испод прихватних мрежа, ограничава се на временске интервале кад се на висини не ради, или се забрањује кад постоји могућност пробијања мреже услед пада тежих предмета.

Армирачки радови

Радовима на истовару, утовару, преносу, припреми (исправљање, сечење и савијање) настављању и уградњи бетонског гвожђа, намењеног за армирано бетонске елементе (армирачки радови) не сме се приступити:

1) са дугом косом, ако није везана марамом или покривена капом;

2) са неутегнутом одећом;

3) без заштитних ципела и рукавица.

При утовару или истовару арматуре дизалицом, терет се претходно ослобађа од остале арматуре, а насилно чупање из гомиле није дозвољено. Шипке арматуре везивањем за рам обезбеђују се од испадања за време преноса. Присуство било којих лица у подручју круга градилишта у коме се врши пренос арматуре, забрањено је. За време истезања арматуре на стази не сме да буде радника или других лица, као ни предмета или материјала. При уграђивању и везивању арматуре радник мора да има обезбеђен сигуран ослонац и безбедну стазу за кретање при раду.

Електрични каблови под напоном не смеју да буду положени преко арматуре, нити постављени тако да може да дође до додира са арматуром. Армирачке машине и електрична инсталација на месту где се припрема арматура морају да буду редовно прегледане и одржаване у исправном стању, о чему се води евиденција на градилишту.

Бетонски радови

Бетонирање почиње искључиво по наређењу руководиоца радова или од њега одређеног одговорног радника.

Пре почетка бетонирања обављају се припреме за безбедан рад радника, и то:

1) на ивице преко којих може да дође до пада у простор дубок преко 1,0 m поставља се заштитна ограда;

2) изнад арматуре постављају се стазе за ручни пренос или превоз бетонске масе и кретање радника

3) стазе и радни подови не смеју се ослањати на арматуру, него морају да имају сопствене ослонце постављене на оплату;

4) кад се бетонира ноћу или кад дневно светло није довољно, поставља се електрична расвета.

При бетонирању се спроводе следеће мере заштите на раду:

1) судови за транспорт свеже бетонске масе које доноси и односи дизалица не смеју да се преносе преко глава радника;

2) кад се свежа бетонска маса допрема на место уграђивања пумпом за бетон, мора стално да се контролише исправност наставака, поготову флексибилног црева и цевовода, као и прикључка флексибилног црева на цевовод;

3) пре него што се приступи поливању уграђене бетонске масе уклања се електрична инсталација, која је служила при бетонирању.

Радови на крову

Кров и његови делови, кровни покривач и конструкција која носи кровни покривач, морају да буду пре почетка радова детаљно прегледани са циљем утврђивања носивости, обезбеђивања сигурних путања за кретање радника по крову и предузимање мера заштите на местима рада за спречавање пропадања кроз кровни покривач и за спречавање пада са крова.

Код кровних покривача од црепа, салонита, лима и других покривача мале носивости за спречавање пропадања постављају се патоси од дасака на површину кровног покривача дуж прилаза местима рада и на местима рада.

За спречавање пада са крова или прилаза крову пре почетка радова мора да буде постављена прописана заштитна ограда изнад слободних ивица у чијим се близинама изводе радови и на местима одређеним за извлачење или спуштање алата и материјала, као и обезбеђен сигуран прилаз.

Уколико се изнад ивица крова, не може поставити заштитна ограда на кровној површини могу радити само радници здравствено способни за радове на висини обучени за употребу средстава личне заштите. Пре изласка на површину крова радник мора да буде привезан преко заштитног појаса и заштитног ужета за сигуран ослонац.

Кад се не могу у потпуности спровести мере заштите на раду постављају се прихватне мреже, заштитне скеле са прихватним платформама и друге мере.

Монтажно грађење

Монтажно грађење изводи се на основу техничке документације (пројекта монтаже) коју обезбеђује извођач радова, а која садржи програм монтажног грађења са описом и приказом мера заштите на раду при изради монтажног елемента (ако се израђује на градилишту) утовару, превозу и истовару, везивању елемената, припреми за дизање, дизању, постављању на објекат, учвршћивању, обради и доради у уграђеном положају. Техничком документацијом морају да се пропишу места и начин везивања елемената за дизање, редослед дизања и положај елемената при дизању, постављање елемента и начин обезбеђења од претурања и померања на објекту.

Техничком документацијом се обухватају све помоћне конструкције, помоћни прибор за дизање, помоћни прибор за причвршћивање монтажног елемента на објекту и спајање са другим деловима објекта. Техничком документацијом мора да се опише начин употребе уређаја за дизање и пренос елемената, да се наведу карактеристике уређаја (носивост, дохват, угао стреле, радни положај и сл.) и да се одреде нормативи за дизање (дозвољен правац и брзина ветра, брзине дизања, преноса и спуштања терета, температура ваздуха и др.).

Техничком документацијом морају да се предвиде начин и места за везивање и друге мере заштите радника који прихватају, скидају са дизалице и учвршћују монтажне елементе под повећаном могућношћу пада са висине.

При истовару или утовару монтажног елемента у моторно возило возач не сме да буде у кабини. За време дизања, преношења и спуштања монтажног елемента на возило, сигналиста не сме стајати на возилу. Радници који на висини постављају радне платформе или радници који прихватају монтажне елементе, када нема могућности за примену заштитних скела од пада са висине, морају да буду везани заштитним опасачима са што краћом везом. Монтажно грађење може се изводити само уз стални надзор одговорног стручног радника.

Рушење објеката

Рушење објекта или дела објекта изводи се према документацији, урађеној на основу података добијених претходним детаљним извиђањем и снимањем објекта и околине. Документација за рушење објекта, поред осталог треба да садржи и опис изабране методе рушења са редоследом радова при припреми за рушење, самом рушењу и после извршеног рушења и мерама заштите на раду при сваком од ових радова.

Документација о рушењу треба јасно да утврди зоне сигурности и план означавања и уређења њихових граница, мере обезбеђења објекта и саобраћаја изван зоне сигурности и план прилаза за раднике до зона сигурности.

Припрема, рушење и уклањање делова и материјала срушеног објекта изводи се уз стални надзор одговорног стручног радника.

За време извођења и снимања објекта, као и за време припремних радова за рушење објекта поставља се чувар који не дозвољава приступ објекту беспосленим лицима.

Пре почетка радова на рушењу објекта постојеће инсталације електричне струје, водовода, канализације, гасова и друге инсталације уклањају се или обезбеђују тако да у току рушења и при радовима после рушења, не проузрокују опасност по раднике.

Ручно рушење објекта изводи се одозго наниже. Ако се објекат руши машински, машина треба да се налази на одстојању најмање 1,5 пута већем од висине дела који се руши.

Изградња путева

Грађење путева кроз брдско-планинске или шумске пределе, насељена места у близини активних саобраћајница изводи се, по правилу, уз спровођење посебних мера заштите на раду. Привремене приступне путеве градилишту, пролазе, прилазе и прелазе извођач радова је дужан да одржава у исправном стању, а у зимском периоду да предузима мере за безбедно коришћење.

Подземне воде које се појаве на делу пута у изградњи одводе се са градилишта тако да не угрожавају објекте на путу.

Материјал који се користи за асфалтирање путева (битумен, катран и други деривати нафте) може да се загрева само у посебним судовима. Котлови уређаја за загревање асфалтне масе морају да имају поклопце, ради спречавања прскања масе. Опслуживање уређаја обавља се са радне платформе на којој је постављена заштитна ограда. Захватање вреле растопљене асфалтне масе може се вршити само помоћу за то израђених судова. Врела растопљена асфалтна маса преноси се у посебно израђеним судовима са поклопцима. Судови се не смеју препуњавати.

Премазивање и квашење ваљка за равнање асфалта врши се помоћу за то израђене направе. Забрањено је да радник иде испред моторног ваљка и премазује и кваси делове ваљка за равнање асфалтне масе. Ваљак при ходу уназад мора да буде опремљен ретровизорима за преглед обе ивице путање кретања. Извођење радова на путањи кретања ваљка, забрањено је. Умивање топлом водом треба да буде омогућено на градилишту радницима после завршеног рада.

Изградња мостова

Прилаз по терену сваком стубном месту и простор око стуба моста уређује се тако да радницима буде обезбеђено безбедно кретање и рад при изради темеља, тела и лежиште греде стуба. Ослонци и темељи и околно земљиште морају да се повремено прегледају, а нарочито после временских непогода, високих водостаја или других прекида рада. Кад се темељ стуба израђује у јами са подземном водом, примењују се мере заштите од опасног дејства воде са стране и одозго. Приликом црпљења провирне воде из темељне јаме мора да се врши стално осматрање стања и понашања примењених мера заштите. На радним платформама са којих се врши израда стуба моста, обезбеђују се ојачана места за пријем терета и безбедна места на која се могу радници склонити, док је терет у ваздуху.

Кад се радови изводе на води, на обали мора да буде обезбеђен сигуран прилаз за раднике и пловила, затим безбедан превоз радника пловилом до радних места на реци и сигуран прилаз пловила и излазак, односно улазак радника у пловило на месту рада. У близини места рада успоставља се дежурство спасиоца са пловилом снабдевеним прибором за спасавање и прву помоћ.

Спасилац може да буде само проверени пливач, оспособљен за руковање спасилачким пловилом, спасилачким прибором и за пружање прве помоћи. Спасилачко пловило не може се користити за друге сврхе.

На радна места на која се због процеса рада не може поставити и заштита од упада у воду, ако је дубина воде преко 1,5 m, забрањен је приступ радницима непливачима.

За време магловитих дана, нарочито у јутарњим часовима, обезбеђују се сигнална светла за маглу ради оријентације при речном превозу.

Шипови који се израђују у тлу помоћу челичне радне цеви која се утискује у земљиште истовремено са ископом и под чијом заштитом се бетонира стабло шипа уз постепено извлачење радне цеви у коју је убачен ваздух под притиском којим се бетон уграђује, могу да се изводе на сувом или на води, па се документација о заштити на раду израђује у зависности од тога која се технологија израде примењује на градилишту.

Документација о мерама заштите на раду у делу детаљног описа и приказа радног процеса треба да обухвати припрему на градилишту, постављање радне цеви у вертикалан положај, ископ са контролама, постављање арматуре у радну цев са контролама, бетонирање и уграђивање бетона са вађењем цеви и контролама и постављање радне цеви у нов радни положај или одлагање цеви.

Посебне мере које се предузимају у циљу обезбеђења радника који се спушта у радну цев морају да буду прописане у документацији о мерама заштите на раду при изради шипова.

При спуштању радника у радну цев спроводе се и следеће мере:

1) пре уласка радника проверава се присуство отровних и експлозивних гасова у цеви;

2) радник се може спуштати у цев само кад нема могућности да дође до наглог продора подземне воде или земљаног материјала у цев;

3) уношење и изношење материјала, алата и опреме обавља се пре и по изласку радника из цеви;

4) ивице отвора обезбеђују се од упада предмета у цев;

5) пре уласка радника, цев се осигурава од пропадања и превртања.

Приликом уласка, рада и изласка радника из радне цеви радник се обезбеђује на следећи начин:

1) везује се преко сигурносног опасача за доњи крај сигурносног ужета, док је горњи крај везан за радну платформу, на дохват руку дежурних радника;

2) на радној платформи замајца два радника стално се дозивају са радником у цеви, а у случају хитне потребе помоћу сигурносног конопца помажу да радник изађе из радне цеви;

3) у току боравка у радној цеви мора да носи на глави заштитни шлем;

4) пре уласка спуштају се лестве, чија је исправност претходно проверена, а горњи крај причвршћен за радну платформу и обезбеђен од испадања; приликом кретања по лествама стално је везан сигурносним конопцем кога ручно попуштају или затежу дежурни радници на радној платформи;

5) поред радника спуштено је и челично уже дизалице, као резервни начин за извлачење радника у случају хитне потребе, због чега дизаличар мора бити у кабини дизалице за све време боравка радника у радној цеви, а дизалица проверена да је у исправном стању;

6) у случају постојања или могућности постојања воде у радној цеви мора да буде опасан сигурносним појасом за пливање;

7) улазак, рад и излазак радника из радне цеви обавља се уз стални надзор одговорног радника.

Исте мере примењују се прииком рада у бунару.

Кесонски радови

Кесони се примењују код израде подземних објеката у земљиштима са великим приливом подземне воде, који се не може савладати пумпама, па се у кесон удувава ваздух под притиском већим од атмосферског, ради истискивања воде и омогућавања рада радницима у унутрашњости кесона.

Под повећаним ваздушним притиском могу радити искључиво радници:

1) детаљно упознати са могућностима повређивања и штетностима по здравље које могу наступити у радном процесу;

2) обавештени о посебном режиму рада и живота, који треба да проводе за време док раде под повећаним ваздушним притиском;

3) практично оспособљени за обављање својих радних задатака уз примену мера заштите на раду и норматива за рад под повећаним ваздушним притиском;

5) са потврђеном здравственом способношћу за обављање рада под повећаним притиском, од стране специјалистичке лекарске комисије, у складу са прописима о периодичним лекарским прегледима радника;

6) лица млађа од 21 године и старија од 40 година не смеју да раде под повећаним ваздушним притиском;

7) надзор над радом радника под повећаним ваздушним притиском могу да обављају лица са старошћу до 45 година уколико испуњавају и остале услове.

Радници који раде у повећаном ваздушном притиску не смеју пре поласка на рад преоптерећивати стомак, ни пити алкохолна пића. У кесону је пушење забрањено. При изласку из кесона радник се мора утоплити и прећи у загрејану просторију посебно изграђену у близини кесона (карантин) ради одмора од 0,5 до 2 сата, зависно од висине радног натпритиска и одлуке градилишног лекара. У овој просторији пије се топло безалкохолно пиће. Радници који први пут ступају на рад у кесону после специјалистичког лекарског прегледа пробно се испитују за рад под повишеним ваздушним притиском. Кесонски радници који су одсуствовали више од два дана са рада под повећаним ваздушним притиском, као и после оздрављења од кесонске болести, морају да се подвргну поновном лекарском прегледу пре него што наставе рад у кесону. Радник у кесону може да ради без прекида највише шест недеља, а изузетно, ако није имао симптоме кесонске болести или друге сметње, два месеца. После овога користи одмор или ради на отвореном најмање толико времена колико је радио у кесону.

Мере заштите при радовима на висини

За време рада на висини радник мора да се придржава следећег:

1) увек да је везан заштитним опасачем, по могућности изнад своје главе, за место чију сигурност проверава пре него што закорачи на нови ослонац;

2) на нови ослонац закорачује и ослања се тек пошто је проверио његову сигурност;

3) не користи истовремено са другим радником привремени ослонац;

4) не сагиње се до положаја лабилне равнотеже тела;

5) приручни алат и остали прибор неопходан за обављање рада оставља на дохват руку на местима са којих неће да падне или га по потреби веже;

6) превезивање прихватног конопца заштитног опасача са једног места на друго обавља у положају у коме је чврсто ослоњен на проверене и сугурне ослонце или, уколико има други прихватни конопац, кад је везан њиме за сигуран ослонац;

7) не искорачује изнад празног простора и не чини нагле покрете.

Радник не сме да отпочне рад, нити да ради на висини ако је уморан, неиспаван, психички растројен, под дејством лекова, седативних средстава, алкохола или других опојних средстава.

Тунелски радови

Тунелским радовима сматрају се радови у подземном простору, као што су радови у тунелима, колекторима, доводним и одводним цевима у хидротехничким објектима и други подземни радови. Тунелски радови изводе се на основу пројекта о грађењу тунела, који обезбеђује извођач.

Пројекат о грађењу тунела, поред осталог мора, да садржи:

1) опис редоследа радова и радних операција у свакој фази рада;

2) опис организације извођења радова;

3) технички опис фаза грађења и технички опис радних операција;

4) опис и приказ мера заштите на раду приликом извођења радова.

Заштита од обрушавања у тунелу мора да се поставља упоредо са ископом. Незаштићена зона може да се оставља само у стенама које су компактне и немају лабилне комаде подложне паду. Пре него што радници започну радове у зони у којој није постављена заштита од обрушавања, мора да се изврши провера откопаних површина, ради утврђивања и евентуалног уклањања лабилних комада на начин и са помагалима како је предвиђено у пројекту грађења тунела.

Када се копање тунела врши ископном машином, дужина незаштићене зоне од обрушавања не сме прелазити дужину крака машине.

За употребу експлозива у тунелима израђује се посебан пројекат о мерама заштите на раду. Употреба експлозива дозвољена је кад се спроведу мере заштите на раду утврђене пројектом. За време непогоде радови на минирању са електричним паљењем морају да се обуставе.

Електрична инсталација у тунелу изводи се са кабловима чија је изолација ојачана због заштите од механичких оштећења.

Ако постоје могућности појаве опасних материја у тунелу се врше сталне провере састава ваздуха. Радна места у тунелу проветравају се вештачком вентилацијом ако при раду у тунелу настају гасови, прашина, кварцни песак и друге материје штетне по здравље радника, а у количинама изнад максимално дозвољених концентрација.

Минерски радови

Начин употребе експлозива на градилишту и мере заштите на раду при употреби експлозива у документацији о примени експлозива треба да се обухвате кроз следеће радне операције:

1) припреме за бушење рупа (израда прилаза, радних платформи, скела, постављање и учвршћивање опреме за бушење и сл.);

2) бушење рупа (употреба опреме, премештање опреме и сл.);

3) пуњење рупа експлозивом и повезивање експлозивних пуњења;

4) обезбеђивање радника и околине од летећих комада и од потреса услед експлозије;

5) активирање експлозивног пуњења;

6) контроле после извршеног отпуцавања.

Рад са грађевинском механизацијом

Да би се оруђа и уређаји правилно користили, извођач радова мора да обезбеди:

1) приступни пут месту рада уређаја;

2) маневарски простор уређаја ослобођен од надземних, подземих и приземних сметњи;

3) у радном положају равност и тврдоћу подлоге, потребну површину ослањања и остале услове из упутства произвођача;

4) затварање или ограничавање пролаза за раднике кроз маневарски простор уређаја.

Уређај се, по правилу, поставља тако да се у његовом маневарском простору, а код дизалица и у манипулационом простору, не налазе места рада и кретања радника, као ни објекти са радним и помоћним просторијама.

Ако не може да се избегне стално кретање радника кроз подручје дејства уређаја, постављају се заштитни привремени објекти, као што су заштитне платформе, надстрешнице, заштитни зидови, галерије, пасареле или подземни пролази испод зоне дејства деловања уређаја.

Када више уређаја раде истовремено на стешњеном простору, рад радника обавља се под сталним, непосредним надзором стручног радника који звучним сигналом упозорава раднике.

Сваки самоходни уређај мора да буде опремљен звучним и светлосним сигналом за упозоравање радника. Звучни сигнал се употребљава само кад је то неопходно, да се не повећава постојећа бука. Пењање или задржавање радника на уређају док је овај у покрету, забрањено је. Чишћење, поправка или било какав додир уређаја није дозвољен док се уређај не заустави и обезбеди од изненадног укључења.

Делови самоходних грађевинских машина (багери, булдожери, ваљци, утоваривачи, демпери и сл.) треба да буду лако заменљиви, а њихова замена не сме да буде скопчана са опасностима од повређивања.

Рамови покретних делова машина (раоник, корпа утоваривача, предња и задња страна виброваљка и сл.) боје се жутом бојом или црно-белим тракама под углом од 45^о, ради визуелног упозорења радницима.

Дизалице и пренос материјала и опреме

На градилишту на коме се за дизање и пренос терета користе дизалице са кукама и другим захватним направама које висе на челичном ужету дизалице, обезбеђују се у маневарском и манипулативном простору дизалице, односно угрожено подручје се ограђује и постављају упозорења са забраном проласка.

На градилишту на коме постоји дизалица са уграђеним вођицама (теретни грађевински лифт), простор око дизалице мора да буде са свих страна ограђен пуном оградом и то по висини, ако платформа дизалице није затворена или нема заштитну ограду по ивицама платформе. Нa градилишту на коме се користи дизалица са вођицом на сопственом монтажном стубу (скип-дизалица), место утовара и истовара терета обезбеђује се заштитном оградом, а радник који прихвата корпу дизалице и ради поред ивице отвора у заштитној огради, мора да буде везан заштитним опасачем преко сигурносног ужета за сигуран ослонац.

Простор испод висеће грађевинске котураче или носеће куке дизалице, ограђује се и на ограду поставља упозорење на опасност. Испод и око витла поставља се заштитна ограда ради заштите од ударца ужета у случају његовог прекида. Радно место радника који прима материјал са конзолне дизалице мора да буде ограђено чврстом оградом, а радник везан сигурносним ужетом за заштитни појас и сигуран ослонац, ради заштите од пада.

Привлачење висећег терета обавља се помоћу шипке са куком, чији други крај држи радник у руци.

Свака дизалица са кавезом или платформом мора да има аутоматски уређај за кочење у случају прекида ужета, као и направу за аутоматско спречавање дизања платформе изнад дозвољене висине.

Садржај пријаве о почетку радова

Као што је претходно наведено, Пријаву градилишта подноси Инвеститор, а сваки извођач радова подноси Пријаву о почетку радова.

Пријава којом предузеће извештава надлежну инспекцију рада о почетку свога рада или рада своје организационе јединице треба да садржи следеће податке:

1) назив (из уговора о грађењу) радова који се изводе, број под којим је уговор код извођача заведен и датум потписивања основног уговора о грађењу и додатног (анекса), уколико постоји;

2) назив и адресу седишта наручиоца радова;

3) назив и адресу седишта предузећа које изводи радове (извођач) са шифром основне делатности, а за приватне послодавце и где је кад и под којим бројем регистрован за радове које изводи;

4) назив и адресу седишта организације која је израдила главни пројекат и име, презиме и стручну спрему одговорног пројектанта;

5) назив и адресу седишта организације која врши стручни надзор над извођењем радова, у смислу прописа о изградњи објеката;

6) назив, адресу, задњу пошту и, уколико постоји, број телефона радне јединице предузећа (управа градње, градилиште и сл.) која непосредно изводи радове и адресу објекта на коме се изводе радови;

7) име, презиме и стручну спрему одговорног радника – руководиоца радова;

8) датум уговореног почетка и завршетка радова или уговорени рок грађења, са датумом од кога се рачуна почетак извођења радова.

Предузеће може приложити и друге податке за које сматра да су од значаја за инспекцију рада. Пријаву потписује директор предузећа или од њега овлашћени радник, а код приватних послодаваца власник предузећа или од њега овлашћено лице.

Пријава се достаља надлежној инспекцији рада у два једнака примерка, оверена печатом предузећа.

 

 

5.3. САДРЖАЈ ЕЛАБОРАТА О УРЕЂЕЊУ ГРАДИЛИШТА И РАДИЛИШТА

Елаборат о уређењу градилишта израђује се када се изводе радови на изградњи објекта у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима, док се елаборат о уређењу радилишта израђује када се обављају радови на шумском земљишту који обухватају сечу стабала, израду, пренос, манипулацију и ускладиштење дрвних сортимената. Елаборат о уређењу градилишта и елаборат о уређењу радилишта израђује се у складу са извршеном проценом ризика од настанка повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом на радном месту и у радној средини на градилишту на коме се изводе радови који трају дуже од три дана у континуитету.

Елаборат о уређењу градилишта

Елаборат о уређењу градилишта садржи:

1) шему градилишта, односно ситуациони план;

2) опис радова;

3) мере за безбедност и здравље на раду.

Садржина елабората о уређењу градилишта треба да буде доступна на градилишту и да одговара фактичком стању, као и да обухвати неопходне и ажурне прилоге, и то:

1) списак радних места са повећаним ризиком;

2) списак запослених распоређених на радним местима са повећаним ризиком и лекарским прегледима запослених распоређених на та радна места;

3) списак опреме за рад;

4) списак личне заштитне опреме;

5) списак запослених оспособљених за безбедан и здрав рад, укључујући и потписан списак запослених који су упознати са мерама за безбедност и здравље на раду утврђеним у одговарајућем елаборату.

Шема градилишта садржи:

1) дужине појединих страна грађевинске парцеле;

2) висинске коте постојећег земљишта и нивелације;

3) регулационе и грађевинске линије и положај и спратност објекта;

4) положај и бројеве суседних катастарских парцела и зграда, као и назив улице;

5) приказ објекта на коме се изводе радови;

6) радни положај опреме за рад, са уцртаним маневарским зонама код покретне опреме за рад, односно са уцртаним манипулационим зонама код дизалица уз шематски приказ линија заштитних ограда, запрека и друго;

7) локације радних и помоћних просторија, просторија за одмор или смештај и просторија за пружање прве помоћи, са уцртаним безбедним прилазима при коришћењу и одржавању;

8) трасе саобраћајних површина;

9) приказ локација за паркирање и одржавање возила са припадајућим просторијама, са уцртаним безбедним прилазима;

10) приказ локација за складиштење материјала, монтажних елемената и готових производа, са уцртаним безбедним прилазима;

11) приказ локација за складиштење опасних материја, са уцртаним безбедним прилазима;

12) приказ локација за складиштење опасног градилишног отпада;

13) приказ локација за складиштење неопасног градилишног отпада;

14) приказ енергетских објеката и инсталација, са уцртаним безбедним прилазима при коришћењу и одржавању;

15) приказ мреже питке, техничке и отпадних вода са објектима и опремом за коришћење и одржавање и начина за спречавање приступа неовлашћеним лицима;

16) ситуацију затечених објеката на градилишту са приказом начина обезбеђења лица, возила и ових објеката;

17) границе градилишта и начин спречавања приступа неовлашћеним лицима и возилима и животињама;

18) садржај и обим истраживања терена пре почетка радова, уколико се планира да се градилиште или његов део налазе на терену за разминирање.

Опис радова на градилишту садржи начин и организација извођења радова (технолошки и радни процес).

Мере за безбедност и здравље на раду на градилишту садрже:

1) мере за отклањање, смањење или спречавање ризика у односу на радове који се изводе;

2) начин организовања пружања прве помоћи, спасавања и евакуације у случају опасности у складу са законом;

3) мере за отклањање, смањење или спречавање ризика при употреби експлозива (истовар, складиштење, утовар, превоз, одлагање на месту употребе и употреба експлозива), као и предузимање мера, ако се утврди присуство опасних предмета (неексплодираних направа), односно материја и мера за њихово стручно уклањање;

4) мере за отклањање, смањење или спречавање ризика при монтажном грађењу обухватају утовар, истовар, превоз, складиштење, постављање у положај за дизање, дизање елемената, постављање у пројектовани положај и осигурање од претурања или пада у подигнутом положају;

5) мере за отклањање, смањење или спречавање ризика при грађењу објекта, радних и помоћних просторија, обухватају утовар, истовар, превоз, складиштење, дизање и уградњу грађевинског материјала;

6) мере за отклањање, смањење или спречавање ризика при привременом складиштењу опасног и неопасног грађевинског отпада;

7) мере безбедности запослених од средстава саобраћаја и мере за несметано одвијање саобраћаја, када кроз подручје градилишта пролази јавни пут;

8) друге мере.

Елаборат о уређењу радилишта

Елаборат о уређењу радилишта садржи:

1) локацију радилишта (газдинска јединица или одељење) са уцртаном шемом техничке инфраструктуре (шумске саобраћајнице, противпожарне пруге и други објекти који служе газдовању шумом);

2) опис радова;

3) мере за безбедност и здравље на раду.

Елаборат о уређењу радилишта треба да буде доступан на радилишту и да одговара фактичком стању. Поред наведеног садржаја, елаборат обухвата и неопходне и ажурне прилоге, и то:

1) списак радних места са повећаним ризиком;

2) списак запослених распоређених на радним местима са повећаним ризиком и лекарским прегледима запослених распоређених на та радна места;

3) списак опреме за рад;

4) списак личне заштитне опреме;

5) списак запослених обучених за безбедан и здрав рад, укључујући и потписан списак запослених који су упознати са мерама за безбедност и здравље на раду утврђеним у одговарајућем елаборату.

Опис радова на радилишту садржи начин и организација извођења радова (технолошки и радни процес).

Мере за безбедност и здравље на раду на радилишту садрже:

1) мере за отклањање, смањење или спречавање ризика у односу на радове који се изводе;

2) мере за размештај и ускладиштавање трупаца, обловине, огревног и другог дрвета;

3) мере за правац и начин извлачења трупаца и других дрвних сортимената;

4) утврђивање поступка рада при обарању стабала;

5) утврђивање поступка и начина утовара и истовара дрвних сортимената и других материјала;

6) мере забране присуства неовлашћеним лицима на местима сече стабала и извођења других радова (ознаке за безбедност и здравље на раду и др.);

7) утврђивање места, простора и начина размештаја грађевинског материјала за изградњу шумских комуникација, објеката и др.;

8) утврђивање начина чувања опасних материја;

9) утврђивање начина преношења и употребе хемијских материја за заштиту шумског биља и дрвних сортимената на радилишту;

10) утврђивање начина обележавања и обезбеђивања опасних зона на радилишту;

11) утврђивање простора за смештај опреме за рад;

12) визуелну проверу електричне инсталације и осветљености;

13) утврђивање мера за време сече стабала у близини објеката, прометних путева, електроенергетских водова и др.;

14) начин организовања пружања прве помоћи, спасавања и евакуације у случају опасности у складу са законом;

15) друге мере.

5.4. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ РУЧНОМ ПРЕНОШЕЊУ ТЕРЕТА

Ручно преношење терета треба избегавати када је год то могуће. Ручно преношење терета представља свако преношење или придржавање терета масе веће од три килограма од стране једног или више запослених, укључујући подизање, спуштање, гурање, вучење, ношење или померање терета при којем, услед његових карактеристика или неповољних ергономских услова, нарочито постоји ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба запослених.

Послодавац је дужан да предузме одговарајуће организационе мере или да користи одговарајућа средства, а нарочито опрему за рад на механизовани погон да би избегао ручно преношење терета. Где није могуће избећи ручно преношење терета, потребно је предузети одговарајуће организационе мере, користити одговарајућа средства или да се обезбеди запосленима коришћење таквих средстава са циљем да се отклони или смањи ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба који настаје при ручном преношењу терета. Послодавац је дужан да, у случају када се ручно преношење терета не може избећи, организује обављање послова тако да запослени подижу или носе терет чија маса не прелази одговарајућу вредност у складу са вредностима наведеним у Табели 4.

 

Табела 4: Највећа дозвољена маса терета коју могу преносити запослени

Старосна доб запослених	Највећа дозвољена маса терета [kg]
	мушкарци	жене
15 до 19 година	35	10
од 19 до 45 година	50	25
више од 45 година	40	15

 

Кумулативна маса терета јесте производ масе терета и учестаности ношења у јединици времена. У случају када се ручно преношење терета не може избећи, обављање послова се организује тако да кумулативна маса терета који запослени подижу и носе не прелази одговарајућу вредност у складу са вредностима наведеним у Табели 5. Кумулативна маса терета који подижу и носе жене не сме да буде већа од 4.000 у току осмочасовног радног времена.

 

Табела 5: Кумулативна маса терета

Дужина ношења [m]	Учестаност ношења [min-1]	Кумулативна маса
		[kg/min]	[kg/h]	[kg/8h]
≤ 1	8	120	7.200	10.000
>1 ≤ 2	5	75	4.500	10.000
> 2 ≤ 4	4	60	3.000	10.000
> 4 ≤ 10	2	30	1.500	10.000
> 10 ≤ 20	1	15	750	6.000

 

При ручном преношењу терета нарочито постоји ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба, ако је терет:

– сувише тежак или велик;

– гломазан или га је тешко прихватити;

– нестабилан или се његов садржај помера;

– позициониран на начин који захтева да се терет држи или преноси на удаљености од трупа или тако да захтева савијање или увијање трупа;

– због свог облика или састава такав да лако може проузроковати повреду на раду запосленог, нарочито у случају судара или удара.

 

 

5.5. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ ИЗЛАГАЊУ ХЕМИЈСКИМ МАТЕРИЈАМА

Превентивне мере при излагању хемијским материјама спроводе се ради отклањања или смањења ризика од настанка повреда или оштећења здравља запослених који настају или могу да настану услед излагања хемијским материјама на радном месту или су резултат било које активности која укључује хемијске материје.

Хемијска материја јесте сваки хемијски елемент или једињење, само или у смеши, у природном стању или добијен у производном процесу, који се користи или ослобађа, укључујући ослобађање у облику отпада, при обављању било које активности, било да је произведен намерно или не, као и да ли се ставља у промет или не.

Опасна хемијска материја јесте:

– свака хемијска материја која испуњава критеријуме за класификацију као опасна у било коју класу физичке опасности или опасности по здравље у складу са прописом којим се уређује класификација, паковање, обележавање и оглашавање хемикалије и одређеног производа у складу са Глобално хармонизованим системом за класификацију и обележавање УН,

– свака хемијска материја која, иако није класификована као опасна може, због својих физичко-хемијских, хемијских или токсиколошких својстава и начина на који се користи или је присутна на радном месту, представљати ризик за безбедност и здравље запослених.

Послодавац је дужан да, ризик од настанка повреда или оштећења здравља запосленог на радном месту које укључује хемијске материје спречи, отклони или смањи на најмању могућу меру:

1) планирањем и организацијом система рада на радном месту;

2) обезбеђивањем одговарајуће опреме за рад са хемијским материјама, као и увођењем поступака одржавања који осигуравају безбедност и здравље запосленог;

3) смањењем на минимум броја запослених који су изложени или могу да буду изложени опасним хемијским материјама;

4) смањењем трајања и интензитета изложености на минимум;

5) применом одговарајућих хигијенских мера;

6) смањењем количине хемијских материја присутних на радном месту на минимум потребних за ту врсту активности;

7) утврђивањем одговарајућих радних поступака укључујући и упутства за безбедно руковање, складиштење, и транспорт опасних хемијских материја и отпада који садржи такве хемијске материје у оквиру радног места.

 

 

5.6. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ КОРИШЋЕЊУ ОПРЕМЕ ЗА РАД СА ЕКРАНОМ

Опрема за рад са екраном јесте опрема за рад са алфанумеричким или графичким екраном, без обзира на начин приказивања.

Радно место са екраном јесте радно место на коме се користи опрема за рад са екраном (која може бити снабдевена са тастатуром или другим уређајима за унос података и програмом, помоћним деловима и уређајима укључујући периферне јединице као што су диск, телефон, модем, штампач, држач докумената) укључујући радну столицу, радни сто или радну површину и непосредну радну средину.

Послодавац је дужан да, у складу са прописима о здравственој заштити, запосленима који користе опрему за рад са екраном обезбеди преглед вида који ће извршити служба медицине рада или офталмолог. Преглед вида се спроводи пре почетка коришћења опреме за рад са екраном, периодично у току коришћења опрема за рад са екраном у интервалима не дужим од три године и уколико се код запосленог појаве проблеми са видом који могу настати као последица коришћења опреме за рад са екраном.

Преглед мера за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном

Захтеви које мора испуњавати радно место са екраном су:

• карактери на екрану морају да буду добро дефинисани, јасно уобличени, одговарајуће величине и са одговарајућим размацима између карактера и редова,
• слика на екрану мора да буде стабилна, без треперења или других облика нестабилности,
• светлосна јачина карактера и контраст између карактера и позадине морају да буду лако подесиви од стране запосленог и прилагодљиви условима радне средине,
• екран мора да буде подесив у хоризонталној и вертикалним равнима у складу са потребама запосленог,
• на екрану не сме да буде одблеска или рефлексије који могу да буду непријатни за запосленог,
• тастатура мора да буде са подесивим нагибом и одвојена од екрана тако да запослени може да заузме удобан радни положај који ће спречити појаву замора у рукама,
• испред тастатуре мора да постоји довољно простора за ослонац шака и руку запосленог,
• тастатура мора да има мат површину да не би изазвала одблесак светлости,
• радни сто или радна површина морају да имају довољно велику површину која неће изазивати одблесак и да омогућавају флексибилан распоред екрана, тастатуре, докумената и пратеће опреме,
• радна столица мора да буде стабилна и да омогућава запосленом слободу покрета и удобан положај, висина седишта мора да буде подесива.

5.7. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ ИЗЛАГАЊУ БИОЛОШКИМ ШТЕТНОСТИМА

За сва радна места у радној околини, на којима постоји могућност излагања запослених биолошким штетностима потребно је извршити процену ризика од настанка повреда или оштећења здравља запослених са циљем одређивања природе, степена и трајања изложености запослених и начина и мера за отклањање или смањење тих ризика.

Биолошке штетности јесу микроорганизми, укључујући и оне који су генетички модификовани, ћелијске културе и људски ендопаразити који могу проузроковати инфекцију, алергију или токсичност;

Биолошке штетности класификоване су у четири ризичне групе према нивоу ризика од инфекције:

1) биолошка штетност групе 1 јесте штетност за коју је мало вероватно да ће проузроковати болест код људи;

2) биолошка штетност групе 2 јесте штетност која проузрокује болест код људи и може бити опасна по запослене, мало је вероватно да ће се проширити на околину, обично су доступне ефикасне мере профилаксе, односно лечења;

3) биолошка штетност групе 3 јесте штетност која проузрокује тешку болест код људи и представља озбиљну опасност по запослене, може постојати ризик проширења на околину, али углавном су доступне ефикасне мере профилаксе, односно лечења;

4) биолошка штетност групе 4 јесте штетност која проузрокује тешку болест код људи и представља озбиљну опасност по запослене, може постојати висок ниво ризика проширења на околину, углавном нису доступне ефикасне мере профилаксе, односно лечења.

Када технички није изводљиво спречити изложеност биолошким штетностима, имајући у виду послове које запослени обавља, ризик од настанка повреда или оштећења здравља запослених се смањује на најмању могућу меру обезбеђивањем примене превентивних мера, а нарочито следећих:

1) смањивањем на минимум броја запослених који јесу или могу бити изложени биолошким штетностима, као и трајања изложености;

2) пројектовањем одговарајућих процеса рада и техничке контроле, како би се избегло или у највећој могућој мери смањило ослобађање биолошких штетности на радном месту;

3) колективним мерама заштите и у случају да изложеност не може да се избегне другим средствима, појединачним мерама заштите;

4) хигијенским мерама у циљу превенције, односно смањења случајног преношења или ослобађања биолошке штетности са радног места;

5) употребом пиктограма за биолошку штетност;

6) обезбеђивањем безбедног сакупљања, складиштења и одлагања отпада од стране запослених, укључујући и употребу безбедних и препознатљивих контејнера, после одговарајућег третмана отпада где је то потребно;

7) вакцинације и заштите лековима.

Праћење здравственог стања је обавезно за запослене који раде или треба да раде на радним местима на којима се обављају послови при којима јесу или могу бити изложени биолошким штетностима за која се, на основу процене ризика, утврди да су радна места са повећаним ризиком од настанка повреда на раду или оштећења здравља. Праћење здравственог стања врши се, кроз претходни лекарски преглед лица које заснива радни однос, односно лица које послодавац ангажује за рад на радном месту са повећаним ризиком и периодичног лекарског прегледа запосленог који ради на радном месту са повећаним ризиком и обезбеђивањем спровођења појединачних мера и задовољавајућих хигијенских услова на радном месту.

Запосленом, који обавља послове при којима јесте или може бити изложен биолошким штетностима, мора се обезбедити рад при којем су спроведене мере безбедности и здравља на раду, а нарочито да:

1) запослени не конзумирају храну или течност у радном простору у којем постоји ризик од контаминације биолошким штетностима;

2) је запосленима обезбеђена одговарајућа заштитна одећа или друга одговарајућа средства за личну заштиту на раду;

3) су запосленима обезбеђене одговарајуће просторије са тушевима и умиваоницима у којима се налазе антисептична средства за прање очију и коже;

4) се средства за личну заштиту на раду одлажу у за то одређено место, редовним чишћењем одржавају у задовољавајућем хигијенском стању након сваког коришћења, поправљају и замењују пре коришћења уколико су оштећена;

5) су детаљно одређени поступци за узимање, руковање и обраду узорака људског и животињског порекла.

Послови при којима постоји могућност излагања биолошким штетностима:

• рад у постројењима за производњу хране,
• рад у пољопривреди,
• послови при којима долази до контакта са животињама или производима животињског порекла,
• рад у здравству, укључујући и одељења за изолацију и мртвачнице,
• рад у клиничким, ветеринарским и дијагностичким лабораторијама, осим у дијагностичким микробиолошким лабораторијама,
• рад у постројењима за одлагање отпада,
• рад у погонима за пречишћавање отпадних вода.

 

 

5.8. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ ИЗЛАГАЊУ АЗБЕСТУ

За сва радна места у радној околини на којима постоји могућност излагања запослених прашини која потиче од азбеста или материјала који садрже азбест, потребно је извршити процену ризика са циљем да се утврди ниво ризика и то полазећи од специфичне природе и степена изложености запослених прашини која потиче од азбеста или материјала који садрже азбест.

Азбест су одређени влакнасти силикати. Послодавац је дужан да изложеност запослених прашини која потиче од азбеста или материјала који садрже азбест на радном месту сведе на најмању могућу меру, а у сваком случају испод граничне вредности изложености применом превентивних мера, а нарочито да:

1) број запослених који јесу или могу бити изложени прашини која потиче од азбеста или материјала који садрже азбест сведе на најмањи могући број;

2) радне процесе планира и пројектује тако да се не ствара прашина која потиче од азбеста или уколико то није могуће да спречи ослобађање те прашине у ваздух;

3) обезбеди средства за рад која се могу редовно и ефикасно чистити и одржавати;

4) обезбеди да се азбест или материјал који садржи азбест складиште и транспортују у одговарајућој херметички затвореној амбалажи;

5) обезбеди да се отпад сакупља и уклања са радног места у најкраћем могућем року у одговарајућој херметички затвореној и прописно означеној амбалажи;

6) обезбеди одговарајуће помоћне просторије, као и да у тим просторијама запослени не буду изложени прашини која потиче од азбеста;

7) обезбеди да се радно одело и средство и опрема за личну заштиту на раду чувају одвојено од личне одеће и ствари запослених.

Гранична вредност изложености азбесту је 0,1 азбестно влакно по cm³ ваздуха у току осмочасовног временски пондерисаног просекa.

Послодавац је дужан да, при обављању радова рушења, уклањања азбеста, поправке и одржавања када се може предвидети да ће гранична вредност изложености азбесту бити прекорачена и поред тога што су примењене техничке превентивне мере за смањење концентрације азбеста, спроведе превентивне мере за безбедност и здравље на раду запослених док су ангажовани за обављање тих радова, а нарочито да:

1) запосленима обезбеди коришћење одговарајућих средства за заштиту дисајних органа и друга средства за личну заштиту на раду и контролу њихове употребе у складу са наменом;

2) обезбеди и истакне ознаке упозорења да гранична вредност изложености азбесту може да буде прекорачена;

3) спречи ширење прашине од азбеста или материјала који садрже азбест ван радног места.

Послодавац је дужан да изради План рада пре почетка отпочињања радова на рушењу или уклањању азбеста или производа који садрже азбест из објеката, конструкција, инсталација, постројења или пловила. Планом рада морају се утврдити све мере ради обезбеђивања безбедности и здравља запослених на раду.

Послодавац је дужан да оспособи за безбедан и здрав рад запослене који јесу или могу бити изложени прашини која потиче од азбеста или материјала који садрже азбест и да их упозна са свим врстама ризика који се могу појавити на радном месту и у радној средини и о конкретним мерама, а посебно о: особинама азбеста и његовом утицају на здравље, правилном коришћењу средстава и опреме за заштиту дисајних органа, поступцима у ванредним ситуацијама, поступцима деконтаминације.

 

 

5.9. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ ИЗЛАГАЊУ ВИБРАЦИЈАМА

Вибрација је осцилаторно кретање која се јавља у механичком систему. Нарочито када су дуго изложени механичким вибрацијама у фабрикама и сличним радним местима, то може створити многе негативне последице по здравље запослених из ког разлога су утврђени критеријуми које треба успоставити и граничне вредности које треба поштовати у погледу изложености вибрацијама. Механичке вибрације се на запосленог могу преносити преко система шака-рука или на цело тело.

Вибрације шака-рука јесу механичке вибрације које када се пренесу на систем шака рука представљају ризик за безбедност и здравље запосленог, а нарочито од настанка васкуларних, коштаних или оштећења зглобова, неуролошких или мишићних поремећаја.

Вибрације целог тела јесу механичке вибрације које када се преносу на цело тело представљају ризик за безбедност и здравље запосленог, а нарочито када постоји ризик од настанка болести доњег дела леђа и повреде кичме.

Граничне и акционе вредности изложености

Граничне и акционе вредности изложености за вибрације шака-рука јесу:

1) дневна гранична вредност изложености – утврђена у односу на референтни период од осам сати је 5 m/s²;

2) дневна акциона вредност изложености – утврђена у односу на референтни период од осам сати је 2,5 m/s².

Граничне и акционе вредности изложености за вибрације целог тела јесу:

1) дневна гранична вредност изложености – утврђена у односу на референтни период од осам сати је 1,15 m/s²;

2) дневна акциона вредност изложености – утврђена у односу на референтни период од осам сати је 0,5 m/s².

Превентивне мере

Послодавац је дужан да, поштујући технички напредак и могуће мере за отклањање ризика на извору, а узимајући у обзир начела обезбеђивања превентивних мера у области безбедности и здравља на раду, ризике од изложености механичким вибрацијама отклања на извору или смањи на најмањи могући ниво.

На основу процене ризика када су акционе вредности изложености премашене послодавац је дужан да одмах донесе и спроведе план техничких и организационих мера за смањење изложености механичким вибрацијама и другим повезаним ризицима, узимајући у обзир нарочито:

1) друге методе рада којима се обезбеђује мања изложеност механичким вибрацијама;

2) избор одговарајуће опреме за рад на којој су примењени ергономски захтеви и која с обзиром на послове које треба обавити, проузрокује најмање могуће механичке вибрације;

3) обезбеђење додатне опреме која смањује ризик проузрокован механичким вибрацијама, као што су седишта која ефективно смањују вибрације целог тела и рукохвати који смањују вибрације које се преносе на систем шака-рука;

4) одговарајуће поступке одржавања опреме за рад, радног места и с њим повезана радна места;

5) пројектовање и распоред радних места;

6) информисање и оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад за коришћење опреме за рад у циљу смањења изложености на најмању могућу меру;

7) ограничење трајања и интензитета изложености;

8) радни распоред са одговарајућим периодима одмора;

9) обезбеђивање средстава за личну заштиту на раду запослених изложених хладноћи и влази.

Послодавац је дужан да обезбеди да запослени ни у ком случају не буду изложени механичким вибрацијама изнад граничних вредности изложености.

Ако и поред мера које предузима послодавац изложеност запослених прелази граничне вредности, послодавац је дужан да одмах спроведе све посебне, односно додатне превентивне мере за безбедан и здрав рад, како би изложеност била испод граничне вредности.

Послодавац је дужан да што је могуће пре, уколико је изложеност већа од граничне вредности изложености механичким вибрацијама, утврди разлоге због којих је дошло до прекорачења граничне вредности изложености и да на одговарајући начин прилагоди превентивне мере за безбедност и здравље на раду како би спречио поново прекорачење граничне вредности изложености механичким вибрацијама.

Послодавац је дужан да прилагоди мере запосленима којима је потребно обезбедити посебну заштиту.

 

 

5.10. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ ИЗЛАГАЊУ БУЦИ

Прекомерна бука на радном месту може да доведе до трајног оштећења слуха или чак до губитка слуха. У циљу заштите здравља запослених на радном месту где се бука појављује, потребно је извршити мерење буке, процену ризика услед излагања буци и применити превентивне мере ради смањења нивоа буке.

Физички параметри који се користе у поступку процене ризика услед излагања буци јесу:

1) вршна вредност звучног притиска (ppeak) – јесте највиша вредност „С” фреквенцијски пондерисаног тренутног звучног притиска;

2) ниво дневне изложености буци (LEX,8h) – јесте временски нормализован средњи ниво изложености буци за осмочасовно радно време;

3) ниво недељне изложеност буци (LEX,8h) – јесте временски нормализован просек дневних изложености буци за радну недељу од пет осмочасовних радних дана.

Дневна гранична вредност изложености и дневна акциона вредност изложености буци јесу:

1) гранична вредност изложености буци: LEX,8h = 85 dB и ppeak = 140 Pa;

2) акциона вредност изложености буци: LEX,8h = 80 dB и ppeak = 112 Pa.

Приликом утврђивања ефективне изложености запосленог буци, у односу на граничну вредност изложености буци, узима се у обзир смањење изложености услед коришћења средстава и опреме за заштиту слуха.

Приликом утврђивања ефективне изложености запосленог буци, у односу на акциону вредности изложености буци, не узима се у обзир смањење изложености услед коришћења средстава и опреме за заштиту слуха.

На радним местима на којима се обављају послови при којима дневна изложеност буци значајно варира од једног до другог радног дана недељна изложеност буци не сме да прекорачи вредност од 85 dB и при томе морају да буду предузете одговарајуће превентивне мере за смањење ризика услед изложености буци у складу са пословима који се обављају.

Послодавац је дужан да у поступку процене ризика који се јавља услед изложености запослених буци нарочито узме у обзир:

1) ниво, врсту и трајање изложености, укључујући и изложеност импулсној буци;

2) граничне вредности и акционе вредности изложености буци;

3) активности које могу утицати на безбедност и здравље запослених који припадају осетљивим групама са аспекта безбедности и здравља на раду;

4) утицаје на безбедност и здравље запослених који произилазе из интеракције између буке и ототоксичних супстанци и између буке и вибрација;

5) посредни утицај на безбедност и здравље запослених који је резултат интеракције између буке и звучног сигнала, говорне комуникације или другог звука који запослени треба да чује са циљем да се смањи ризик од настанка повреде или оштећења здравља;

6) податке о емисији буке који су добијени од произвођача опреме за рад;

7) другу опрему за рад која је пројектована за смањење емисије буке;

8) продужену изложеност буци за коју је одговоран послодавац;

9) информације о резултатима добијеним на основу праћења здравственог стања;

10) доступност средстава и опреме за заштиту слуха са одговарајућим пригушујућим деловањем.

Превентивне мере

Послодавац је дужан да узимајући у обзир савремена техничка решења и доступност мера за контролу ризика на његовом извору, полазећи од начела примене превентивних мера, ризик који настаје услед изложености запослених буци отклони или да их смањи на најмању могућу меру и при томе је дужан да узме у обзир:

1) друге методе рада чијом применом се смањује изложеност буци;

2) избор одговарајуће опреме за рад која с обзиром на послове које запослени обавља емитује најмању могућу буку, укључујући и могућност да се запосленом ставе на располагање друга опрема за рад са циљем да се ограничи или смањи изложеност буци;

3) пројектовање и распоред радних места;

4) информисање и оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад са циљем да се запослени упознају са правилним коришћењем опреме за рад како би се њихова изложеност буци свела на најмању могућу меру;

5) смањење буке применом техничких средстава, и то:

– смањење буке у ваздуху параванима, кабинама и звучно-апсорпционим облогама,

– смањење буке настале у конструкцијама пригушењем или изолацијом;

6) одговарајуће програме одржавања радног места и опреме за рад;

7) смањење изложености буци применом организационих мера, и то:

– ограничавање трајања и интензитета изложености,

– распоред рада који садржи одговарајуће време одмора.

 

 

5.11. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ ИЗЛАГАЊУ КАРЦИНОГЕНИМ, МУТАГЕНИМ ИЛИ РЕПРОДУКТИВНО ТОКСИЧНИМ МАТЕРИЈАМА

Као и код других штетности, на радном месту где се појављују карциногене, мутагене или репродуктивно токсичне материје, потребно је извршити мерење концетрације ових материја у радној средини, затим процену ризика услед излагања (са циљем да се утврде природа, степен и трајање изложености запослених) и применити превентивне мере ради смањења изложености запослених. Када се проценом ризика утврди да постоји ризик по безбедност или здравље запослених послодавац је дужан да отклони или спречи изложеност запослених што се постиже заменом опасних материја безопасним или мање опасним. Када технички није изводљиво заменити карциногене, мутагене или репродуктивно токсичне материје са супстанцом, смешом или процесом који под условима употребе нису опасни или су мање опасни по безбедност и здравље запослених, потребно је обезбедити да се карциногена, мутагена или репродуктивно токсична материја, уколико је технички могуће, производи и користи у затвореном систему.

Карциноген јесте супстанца или смеша која задовољава критеријуме за класификацију у категорију опасности Карциногеност, категорија 1А или 1Б, укључујући супстанце, смеше и процесе као што су: производња аурамина; рад који укључује излагање полицикличним ароматичним угљоводоницима присутним у чађи, катрану или смоли каменог угља; рад који укључује излагање прашини, диму и аеросолима који настају при жарењу и електропреради бакар-никловог каменца; производња изопропил-алкохола у присуству јаких киселина; рад који укључујe излагање прашинама тврдог дрвета; рад који укључује излагање кристалној прашини силицијум-диоксида која настаје током радног поступка и удисањем може доспети у плућа.

Мутаген јесте супстанца или смеша која задовољава критеријуме за класификацију у класу и категорију опасности Мутагеност герминативних ћелија, категорије 1А или 1Б.

Репродуктивно токсична материја је супстанца или смеша која задовољава критеријуме за класификацију опасности – токсичност по репродукцију категорија 1А или 1Б и могу се поделити у две групе: репродуктивно токсична материја без утврђеног прага и репродуктивно токсична материја са утврђеним прагом. Репродуктивно токсична материја без утврђеног прага јесте репродуктивно токсична материја за коју не постоји безбедан ниво изложености за здравље запослених, док је репродуктивно токсична материја са утврђеним прагом, репродуктивно токсична материја за коју постоји безбедан ниво изложености испод које не постоји ризик за здравље запослених.

Превентивне мере

При сваком коришћењу карциногене, мутагене или репродуктивно токсичне материје послодавац је дужан да обезбеди примену превентивних мера, а нарочито следећих:

1) ограничавање количине карциногене, мутагене или репродуктивно токсичне материје на радном месту на најмању могућу меру;

2) смањивање на минимум броја запослених који јесу или могу бити изложени;

3) пројектовање одговарајућих процеса рада и техничке контроле, како би се избегло или у највећој могућој мери смањило ослобађање карциногених, мутагених или репродуктивно токсичних материја на радном месту;

4) отклањање карциногене, мутагене или репродуктивно токсичне материје на њиховом извору, путем локалне и опште вентилације;

5) спровођењe превентивних и периодичних испитивања услова радне средине, посебно у циљу раног откривања неуобичајене изложености која је последица непредвиђеног догађаја или несреће;

6) применa одговарајућих радних поступака и метода;

7) колективних мера заштите, а у случају да изложеност не може да се избегне другим средствима, потребно је применити појединачне мере заштите;

8) хигијенских мера, посебно редовно чишћење подова, зидова и других површина;

9) обавештавање запослених;

10) обележавање опасног подручја одговарајућим ознакама, укључујући знак ,,забрањено пушење” на подручјима где су запослени изложени или могу бити изложени карциногеним, мутагеним или репродуктивно токсичним материјама;

11) израда планова за поступање у ванредним ситуацијама које могу довести до неуобичајено високе изложености;

12) утврђивање начина за безбедно складиштење, руковање и транспорт, употребом безбедних и јасно означених посуда;

13) утврђивање начина за безбедно сакупљање, складиштење и одлагање отпада од стране запослених, укључујући и употребу безбедних и јасно означених посуда;

14) запослени не конзумирају храну, течност или пуше у радном простору у којем постоји ризик од контаминације карциногеним, мутагеним или репродуктивно токсичним материјама;

15) је запосленима обезбеђена одговарајућа лична заштитна опрема и да се чува одвојено од личне одеће и ствари запослених;

16) су запосленима обезбеђене одговарајуће просторије са тушевима, умиваоницима и тоалетима.

Неуобичајена изложеност

У случају непредвиђеног догађаја или несреће због којих може доћи до неуобичајене изложености запослених, у циљу успостављања нормалног стања и отклањања узрока неуобичајенe изложености, послодавац је дужан да:

1) дозволи рад у угроженом подручју само запосленима који су неопходни за обављање поправки и других неопходних радова;

2) запосленима обезбеди заштитну одећу и личну заштитну опрему за заштиту дисајних органа које су запослени дужни да користе, а изложеност не сме бити трајна и мора бити ограничена на најкраће потребно време за сваког запосленог;

3) обезбеди да запослени који нису заштићени не смеју радити у угроженом подручју.

Предвидива изложеност

Код одређених послова као што је одржавање за које се може предвидети значајно повећање изложености запослених и где су већ примењене техничке превентивне мере за смањење изложености запослених, послодавац након консултација са запосленима или њиховим представницима за безбедност и здравље на раду и не доводећи у питање сопствену одговорност, обезбеђује примену превентивних мера којима ће се смањити трајање изложености запослених на најкраће могуће време и обезбедити безбедност и здравље запослених при обављању тих послова.

Послодавац је дужан да запосленима обезбеди заштитну одећу и личну заштитну опрему за заштиту дисајних органа које су запослени дужни да користе док траје неуобичајено висока изложеност. Таква изложеност не сме бити трајна и мора бити строго ограничена на најкраће потребно време за сваког запосленог.

Праћење здравственог стања

Послодавац је дужан да запосленима који раде на радном месту на коме се обављају послови при којима запослени јесу или могу бити изложени карциногеним, мутагеним или репродуктивно токсичним материјама, а које није актом о процени ризика утврђено као радно место са повећаним ризиком, упућује на циљане лекарске прегледе пре почетка рада и све док запослени јесте или може да буде изложен карциногеним, мутагеним или репродуктивно токсичним материјама. Здравствена установа која обавља делатност медицине рада може да одреди да се праћење здравственог стања запосленог мора наставити и након престанка излагања онолико дуго колико сматра да је потребно ради заштите здравља запосленог. Ако се код запосленог открију промене у здравственом стању, на предлог здравствене установе која обавља делатност медицине рада врши се праћење здравственог стања других запослених, који су били изложени на сличан начин.

5.12. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД УСЛЕД РИЗИКА ОД ЕКСПЛОЗИВНИХ АТМОСФЕРА

Експлозивна атмосфера јесте смеша ваздуха и запаљивих материја у облику гасова, паре, магле или прашине, под атмосферским условима у којој се након паљења, сагоревање шири на целу несагорелу смешу.

Превенција и заштита од експлозија

Послодавац је дужан да у циљу превенције и заштите од експлозија, обезбеди примену техничких и организационих мера за безбедан и здрав рад у складу са природом послова који се обављају, према приоритетима, а полазећи од следећих начела:

1) превенција настанка експлозивних атмосфера осим када природа послова који се обављају то не дозвољава;

2) избегавање паљења експлозивних атмосфера;

3) ублажaвање штетних ефеката експлозије са циљем да се обезбеди безбедност и здравље на раду запослених.

Процена ризика од експлозија

Послодавац је дужан да за сва радна места у радној околини на којима се могу појавити експлозивне атмосфере изврши процену ризика од настанка повреда на раду и оштећења здравља запослених услед експлозивних атмосфера узимајући у обзир:

1) вероватноћу настанка експлозивних атмосфера и њихову постојаност;

2) вероватноћу да су извори паљења, укључујући електростатичка пражњења, присутни, као и вероватноћу да постану активни и ефектни;

3) инсталације, материје које се користе и процесе, као и њихову могућу интеракцију;

4) тежину могућих последица.

Простор који јесте или може бити отворима повезан са простором у коме се могу појавити експлозивне атмосфере мора да буде обухваћен проценом ризика.

Документ о заштити од експлозијe

Послодавац је дужан да приликом процене ризика од експлозије донесе документ о заштити од експлозије, као и да обезбеди да документ увек буде ажуриран, односно да његова садржина одговара стварном стању ствари на које се односи.

Документ о заштити од експлозије јесте документ у којем је, поред осталог, наведено:

1) да је ризик од експлозије утврђен и процењен;

2) да ће све мере за безбедан и здрав рад бити спроведене;

3) који простор је класификован у одговарајуће зоне у складу са класификацијом простора у којима се могу појавити експлозивне атмосфере;

4) у којем простору ће се примењивати превентивне мере;

5) да су радна места и опрема за рад, укључујући и уређаје за упозоравање, пројектовани, односно да се користе и одржавају тако да је омогућен безбедан и здрав рад;

6) да се приликом коришћења опреме за рад примењују прописане превентивне мере за безбедан и здрав рад.

Документ о заштити од експлозије може да буде прилог акта о процени ризика који је послодавац донео у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду. Послодавац је дужан да донесе документ о заштити од експлозије пре почетка рада на радним местима на којима се могу појавити експлозивне атмосфере.

Простори у којима се могу појавити експлозивне атмосфере

Простор у коме се експлозивне атмосфере могу појавити у количинама које захтевају посебну пажњу са аспекта безбедности и здравља на раду запослених сматра се као опасан простор.

Простор у коме се не очекује да се експлозивне атмосфере појаве у количинама које захтевају посебну пажњу са аспекта безбедности и здравља на раду запослених не сматра се као опасан простор.

Запаљиве и самозапаљиве материје јесу материје које могу да формирају експлозивну атмосферу, осим уколико је испитивањем њихових својстава утврђено да у смеши са ваздухом не могу самостално да доведу до експлозије.

Послодавац је дужан да простор у коме се могу појавити експлозивне атмосфере класификује у одговарајуће зоне у складу са класификацијом простора у којима се могу појавити експлозивне атмосфере

Класификација простора који се сматрају опасним

Простор који се сматра опасним, у зависности од учесталости појављивања и трајања присутности експлозивних атмосфера, класификује се у зоне.

Зона 0 – простор у коме је експлозивна атмосфера, коју чини смеша ваздуха и запаљиве материје у облику гаса, паре или магле, присутна стално или дуго или често.

Зона 1 – простор у коме се експлозивна атмосфера, коју чини смеша ваздуха и запаљиве материје у облику гаса, паре или магле, може повремено појавити у току нормалног рада.

Зона 2 – простор у коме експлозивна атмосфера, коју чини смеша ваздуха и запаљиве материје у облику гаса, паре или магле, не би требала да се појави у току нормалног рада, а уколико се појави биће присутна само у кратком периоду.

Зона 20 – простор у коме је експлозивна атмосфера, у облику облака запаљиве прашине у ваздуху, присутна стално или дуго или често.

Зона 21 – простор у коме се експлозивна атмосфера, у облику облака запаљиве прашине у ваздуху, може повремено појавити у току нормалног рада.

Зона 22 – простор у коме експлозивна атмосфера, у облику запаљиве прашине у ваздуху, не би требала да се појави у току нормалног рада, а уколико се појави биће присутна само у кратком периоду.

 

Превентивне мере заштите од експлозија

Приликом примене мера које треба да отклоне опасност услед паљења експлозивне атмосфере, мора се узети у обзир електростатичко пражњење тамо где запослени или радна средина могу да буду носиоци или генератори електрицитета. Запосленима мора да буде обезбеђено коришћење одговарајуће радне одеће која је израђена од материјала који неће довести до стварања електростатичког пражњења које може довести до паљења експлозивних атмосфера.

Опрема за рад, заштитни системи и припадајући прикључни уређаји могу да се користите само ако је у документу о заштити од експлозије наведено да је њихово коришћење у експлозивним атмосферама безбедно, укључујући опрему за рад и заштитне системе који нису намењени за коришћење у експлозивним атмосферама уколико њихово коришћење може да доведе до настанка опасности услед паљења експлозивне атмосфере.

Уколико је потребно, запослени морају да буду упозорени светлосним или звучним сигналима пре него што су се стекли услови за настанак експлозије.

Уколико је документом о заштити од експлозије утврђено да су објекти за евакуацију неопходни, они морају да буду обезбеђени и одржавани на начин да запослени у случају настанка опасности могу тренутно и безбедно да напусте угрожени простор.

Пре првог отпочињања рада на радном месту у коме се експлозивне атмосфере могу појавити, мора бити верификована његова свеукупна безбедност од експлозија. Морају се одржавати сви услови неопходни за обезбеђење заштите од експлозије. Верификацију мора извршити компетентно лице за област заштите од експлозије.

 

 

5.13. ОПШТE МЕРE ЗАШТИТЕ НА РАДУ ОД ОПАСНОГ ДЕЈСТВА ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ У ОБЈЕКТИМА НАМЕЊЕНИМ ЗА РАД, РАДНИМ ПРОСТОРИЈАМА И НА РАДИЛИШТИМА

Мере заштите на раду од опасног дејства електричне струје обезбеђују се и примењују код пројектовања, изградње, реконструкције и коришћења инвестиционих објеката и средстава рада. Техничке заштитне мере обезбеђују се избором и уградњом адекватне опреме и материјала, у складу са одговарајућим стандардима и уз примену других заштитних мера. У радним просторијама и на радилиштима спроводе се одговарајуће техничке мере заштите од електричног удара, пожара који проузрокује електрична енергија, прекомерне струје, кратких спојева, пренапона, недостатка или пада напона.

Електрорадови на отвореном простору не могу се обављати:

– при невремену праћеном атмосферским пражњењем које се може пренети на место рада;

– при ветру изнад 60 km/h, ако се радови обављају на висини изнад 3 m;

– код температуре испод –18^°C и изнад +35^°C у хладу.

Класификација опасности од електричне струје и подела објеката на зоне опасности

Приликом пројектовања, изградње или реконструкције, с обзиром на опасности од повређивања електричном струјом, радне просторије и простори класификују се према спољашњим утицајима у складу са одговарајућим стандардима. Према степену опасности од електричне струје, а у циљу регулисања безопасног приступа у електрична постројења преко 1000 V дефинишу се три зоне, и то:

• I зона – зона слободног кретања, односно зона у којој нису потребна посебна упозорења и упутства о понашању ни мере заштите;
• II зона – зона манипулације и контроле – у коју спадају електричне погонске просторије и затворене електричне погонске просторије;
• III зона – зона опасности – простор око делова под напоном на удаљености мањој од сигурносног размака.

У I зони дозвољено је кретање свим радницима са радним задатком, а за посетиоце обавезна пратња стручног лица. У II зони дозвољено је слободно кретање радницима електроструке корисника објекта који долазе по радном задатку, за остале раднике у зависности од степена њихове обучености и степена опасности која прети оцењује се када је потребна пратња, надзор, односно примена одговарајућих заштитних мера, а посетиоци обавезно морају имати пратњу стручног лица. Приступ у III зони дозвољен је код радова у безнапонском стању радницима који спроводе осигурање места рада, радницима наведеним у документу за рад, после осигурања места рада, извршних припрема за рад у близини напона, односно за рад под напоном и лицима унутрашњег и спољног надзора.

 

Електрична постројења

Приступ у електричне погонске просторије и у затворене електричне погонске просторије по правилу није дозвољен неупућеним и неовлашћеним лицима. Забрана приступа истиче се на улазним вратима. На електроенергетским објектима и постројењима могу самостално радити или радом руководити само стручна лица. Улазак и кретање посетилаца у електроенергетским објектима и постројењима врши се уз обавезну пратњу стручног лица, у складу са интерним актом послодавца.

Основна правила безбедног рада при руковању електричним постројењима напона преко 1000 V

Врата просторија електропостројења морају стално бити закључана. Врата из разводних постројења морају се отварати у правцу других просторија или споља и имати самозатварајуће браве с ручицама, које се откључавају без кључа са стране разводног постројења. За сваку просторију електропостројења треба имати најмање два комплета кључева, од којих је један резервни. Кључеви од просторија разводних постројења не смеју се подударати са кључевима за врата ћелија. Начин обезбеђења, чувања, издавања и враћања кључева од просторија електропостројења уређује се актом послодавца. Опслуживање постројења могу вршити само стручна лица. Искључење струјног кола помоћу растављача врши се тако што се струјно коло претходно прекине одговарајућим прекидачем снаге, затим провери да ли је механизам и стварно искључен, па се растави струјно коло одговарајућим растављачима и на крају провери исправност обављања манипулација. Манипулација укључења врши се обрнутим редом, уз проверу исправности извршених радњи, односно поступка. Замена високонапонских осигурача може се вршити само у неоптерећеном струјном колу, а замена осигурача под напоном врши се уз примену изолационих клешта и осталих заштитних средстава.

Радови у електричним постројењима с обзиром на заштитне мере, деле се на три категорије:

• радови у безнапонском стању;
• радови у близини напона и
• радови под напоном.

Мере за безбедан рад у безнапонском стању

Пре почетка радова у безнапонском стању место рада обезбеђује се применом заштитних мера према следећем редоследу:

1) прекидач се искључује и, ако то конструктивне карактеристике дозвољавају, видљиво одваја од напона;

2) спречава се случајно поновно укључивање прекидача и растављача;

3) на одговарајући начин утврђује безнапонском стање;

4) изврши уземљивање и кратка спајања;

5) ограђује место рада од делова под напоном.

У електроенергетским објектима направе за уземљивање и кратко спајање постављају се:

• на местима одвајања од напона;
• на свакој искључној галвански одвојеној деоници у близини места рада, која може доћи под напон или се на њој може индуковати напон;
• на месту рада, и то на свим проводницима.

На надземним водовима изнад 1000 V, осим уземљивања и кратког спајања на месту рада, мора се извршити уземљивање и кратко спајање на свим местима одвајања од галвански одвојене мреже која остаје под напоном.

Када се радови обављају само на једном стубу, преносне направе за уземљивање и кратко спајање на надземном воду постављају се:

• на једном месту, што ближе месту рада, уколико се проводници не раздвајају;
• на свакој галвански одвојеној деоници, уколико се проводници раздвајају у две или више галвански одвојене деонице.

Код радова на кабловском воду уземљивање и кратко спајање врши се обавезно на свим местима одвајања од напона, а на месту рада ако то дозвољава технологија рада. Уколико се место рада налази на преласку кабла у надземни вод, обавезно се врши уземљивање и кратко спајање и на месту рада.

Мере за безбедан рад у близини напона

При радовима који се изводе у близини напона суседни делови под напоном осигуравају се од случајног непосредног или посредног додира, помоћу довољно чврстих и поуздано постављених изолационих заштитних преграда, плоча, прекривача и других заштитних средстава.

Радови у близини напона могу се изводити без примене изолационе заштитне преграде или плоче, ако не постоји могућност примене изолационе заштитне преграде или плоче (постројења старијих конструкција и сл.).

На вишесистемским далеководима напона изнад 35 кV, могу се изводити радови само на систему који је искључен, а ако је бар један од осталих система под напоном, морају бити испуњени и следећи услови:

• да сигурносни размак буде задовољавајући;
• да се радови не могу вршити истовремено на више стубова, већ само на једном стубу, на коме се врши уземљивање и кратко спајање;
• да крајеви вода не смеју бити уземљени;
• да се извод између излазног растављача и прекидача кратко споји и уземљи.

На вишесистемским водовима напона до 35 кV, могу се изводити радови само на систему који је искључен, а ако је бар један од осталих система под напоном, морају бити испуњени и следећи услови:

• да се рад обавља са покретном платформом (корпом) постављеном са спољашње стране искљученог вода;
• да се радови не могу вршити истовремено на више стубова, већ само на једном стубу, на коме се врши уземљивање и кратко спајање;
• да крајеви вода не смеју бити уземљени;
• да је на крајевима вода, уколико за то постоји конструкциона могућност, извршено уземљење и кратко спајање између прекидача и излазног растављача.

Мере за безбедан рад под напоном

Радови на деловима објеката који су под напоном могу се изводити ако:

• је изабран систем рада под напоном и радни поступак утврђен и проверен;
• постоје писана упутства за сваку врсту рада;
• постоји одговарајући изолациони алат, помоћна средства, заштитна опрема, односно лична заштитна средства за сваку врсту рада у складу са изабраним системом рада под напоном;
• радник испуњава посебне психофизичке способности за овај рад, ако је обучен и ако је извршена провера његовог знања за одређене врсте радова под напоном и ако је на периодичним проверама показао задовољавајуће резултате у погледу обучености за одређену врсту рада и психофизичке способности.

Документи за рад

Радови на електроенергетском објекту могу се изводити само на основу одговарајућих докумената за рад, као што су: налог за рад, дозвола за рад, обавештење о завршетку рада, депеша и програм рада.

Налог за рад којим надлежни руководилац одређује одговорно стручно лице за извршење конкретног радног задатка може се издати:

• писмено – преко одређеног обрасца;
• усмено уз истовремено снимање говора и
• путем говорних телекомуникационих веза, уз уписивање података у одређене обрасце и сравњивање текста.

Налог за рад даје се тако да извршиоцу буде јасан задатак – где и шта треба да уради.

Дозвола за рад, која се издаје за извођење радова у безнапонском стању у III зони опасности и радова у близини напона издаје се пре почетка радова, и то:

• писмено – на одређеном обрасцу (уз повратну потврду пријема) и
• путем говорних телекомуникационих веза и уз уписивања података у одређене обрасце и сравњивање текста.

Обавештењем о завршетку рада руководилац извештава овлашћено лице да су радови завршени, уклоњен сав алат, материјал и заштитна опрема и да су радници удаљени са места рада, као и да је објекат спреман за стављање у погон. Пријава завршетка радова се подноси на исти начин на који се издаје дозвола за рад.

Депешом, која се обавезно обострано уписује у књигу депеша, дају се кратка и важна обавештења, као и захтеви и одобрења погонског значаја. Депеша се преноси путем говорних и телекомуникационих веза, уз сравњивање уписаног текста телеграмом или телексом.

Програм рада, којим се обједињује рад више радних група и одређује координатор радова, израђује се за сложеније радове у којима учествује више радних група.

Организационе мере за безбедан рад

Рад на објектима организује се тако да се омогући највећа могућа безбедност радника. За објекте морају постојати детаљна упутства о манипулацији, раду и сигурности при опслуживању и одржавању постројења. Вршење надзора, организације рада и непосредних техничких радова, као и издавање докумената за рад могу обављати само лица која имају потребне стручне квалификације и овлашћења према одговарајућим интерним актима организације.

Све радове у високонапонским објектима укључујући и осигурање места рада уз повећане опасности, осим манипулација и визуелних прегледа објеката, морају вршити најмање два лица. Ако рад изводи више радника, један од њих одређује се за руководиоца радова. Пошто од овлашћеног лица добије дозволу и остала документа за рад, руководилац радова на месту рада: проверава да ли су спроведене заштитне мере; утврђује границе делова постројења у безнапонском стању; по потреби спроводи додатне заштитне мере. У одређеним случајевима, зависно од конструкције мреже, руководилац радова може добити и дозволу за рад за самоискључење, на основу које је дужан да сам искључи и осигура место рада. Руководилац радова пре почетка рада упозорава раднике на границе делова постројења у безнапонском стању и делова под напоном, на присутне опасности и на примену личних заштитних средстава и заштитне опреме и упознаје их са спроведеним заштитним мерама. Извршење радова може започети тек кад њихов почетак објави руководилац радова, а не само на основу претходног договора о томе да ће радови започети у одређено време. По добијеном обавештењу да су радови завршени и да је објекат спреман за погон, тек пошто лице овлашћено за издавање дозволе за рад уклони она осигурања места рада које је то лице поставило или су постављена по његовом налогу, објекат се може ставити у погон.

 

Основна правила безбедног рада при руковању електричним постројењима напона до 1000 V

Све радове у нисконапонским објектима врше најмање два радника, осим манипулација са комутационим уређајем у разводном постројењу, на разводној плочи и другим елементима, које може да врши и појединац који познаје електричну шему, електрично постројење и који је обучен за обављање тих манипулација.

Кључеве од постројења, електричних ормана, уређаја за покретање, управљачких пултова и других уређаја и елемената, који морају бити обезбеђени, а чији се начин обезбеђења, издавања и враћања уређује интерним актом, могу лично имати и лица која рукују електричним постројењима и она се са њима задужују. Замена топљивих уметака осигурача обавља се у безнапонском стању.

Радови у електричним постројењима, у погледу заштитних мера од опасног дејства електричне струје, разврставају се у три категорије:

1) радови у безнапонском стању;

2) радови у близини делова под напоном; и

3) радови под напоном.

 

Мере за безбедан рад у безнапонском стању

При радовима у безнапонском стању у објекту морају се спровести мере по следећем редоследу:

1) извршити неопходна искључења;

2) предузети мере које би спречиле појаву напона услед случајног укључења комутационог уређаја;

3) проверити одсуство напона на деловима електропостројења на којима се обављају радови;

4) извести уземљивање и кратко спајање помоћу преносних уземљивача свих проводника који су под напоном у нормалном погону, укључујући и неутрални проводник;

5) извршити ограђивање места рада и делова под напоном и истаћи упозорење да се изводе радови.

Није дозвољена примена импровизованих направа за проверу безнапонског стања.

Мере за безбедан рад у близини делова под напоном

При радовима који се изводе у близини напона суседни делови под напоном осигуравају се од случајног непосредног додира радника са деловима под напоном, помоћу довољно чврстих и поуздано постављених изолационих заштитних преграда, плоча, прекривача и других заштитних средстава.

Мере за безбедан рад под напоном

На деловима електроенергетских објеката, код којих називни напони између проводника под напоном или напон између проводника под напоном и земље не прелазе 50 V наизменичног напона, односно 120 V једносмерног напона, дозвољен је рад под напоном уз примену кожних заштитних рукавица и изолованог електричног алата.

Мере за спречавање повреда од дејства електричне струје индукованог напона

При обучавању радника који ће радити на надземним водовима посебно се указује на опасност од појаве индукованог напона и на превентивне мере за спречавање повреда од удара електричне струје индукованог напона. Забрањено је постављање уземљивача, направе за уземљивање и кратко спајање у насуте гомиле земље. Приликом постављања, односно скидања направа за уземљивање и кратко спајање употребом изолационе мотке са ужадима, радник се не сме налазити на растојању од вода краћем од дужине изолационог дела мотке. При додавању алата са земље и других направа монтеру који се налази на стубу надземног вода или на дизалици, користити изолационо уже. При вршењу поправки и регулације на линијском растављачу постављају се направе за уземљивање и кратко спајање, без обзира да ли растављач има ножеве за уземљење. При раду на надземним водовима са више проводника по фази, који су међусобно раздвојени изолационим умецима, врши се уземљивање сваког проводника.

Заштитна средства за рад у електричним постројењима

За заштиту од електричног удара, деловања електричног лука, продуката горења и пада са висине, при извођењу радова на електроенергетским објектима корите се:

1) изолационе мотке, изолациона клешта за осигураче и за електрична мерења и индикатори напона;

2) изолациона средства за радове под напоном и електро-монтерски алат са изолационим ручицама – држачима;

3) електро-изолацоне рукавице, електроизолациона обућа изолационе простирке и прекривачи и изолациона постоља;

4) преносне направе за уземљивање и кратко спајање;

5) средства за ограђивање и изоловање од делова под напоном и ознаке упозорења;

6) заштине наочаре, кожне рукавице, гас маске, сигурносни појас, осигуравајућа ужад и заштитни шлем и друга одговарајућа заштитна средства.

Уземљивање и кратко спајање

Уземљивање и кратко спајање врши се земљоспојником или преносном направом за уземљивање и кратко спајање. За уземљивање и кратко спајање не могу се користити оштећене преносне направе, као и преносне направе које су, услед струје кратког споја, биле изложене напрезању.

Сталне електричне инсталације

Сталне електричне инсталације у радним просторијама изводе се на основу класификације радне просторије, односно простора и одговарајућим техничким прописима. На свим електричним инсталацијама, уређајима и направама, у свим радним просторијама и другим просторима примењују се одговарајуће мере заштите од електричног удара у складу са одговарајућим стандардима, без обзира на класификацију.

У циљу заштите од експлозије у радним просторијама и другим просторима, изузев рудника, примењују се заштитне мере и одговарајућа електрична инсталација и уређаји у складу са стандардима којима је регулисана противексплозијска заштита.

Привремена електрична инсталација

Градилишне (привремене) електричне инсталације, инсталациони прибор, уређаји, опрема и постројења постављају се према техничкој документацији. Електричне инсталације на градилишту могу постављати, поправљати, одржавати и уклањати само стручни радници, упознати са опасностима које се могу појавити при тим радовима и оспособљени за примену мера заштите на раду којима се те опасности отклањају. Улази (врата, капије) заштитних ограда око електричних уређаја морају да се закључавају. Кућишта електропроводљивих делова морају да буду изведена тако да њихово скидање, односно откривање може да се изврши само употребом кључа или другог одговарајућег алата.

Каблови за напајање електричном енергијом не могу се постављати у пролазима, на пешачким стазама, односно на местима на којима може доћи до механичких оштећења. На местима на којима се не може избећи постављање у подручје могућих механичких оштећења, изводи се посебна заштита од механичких оштећења и додира са конструкцијом постројења или заштита постављањем ван дохвата руку радника или домашаја оруђа, уређаја или транспортног средства које би могло да изазове оштећење.

Привремене електричне инсталације на отвореном простору градилишта изводе се употребом изолованих одговарајућих проводника који се учвршћују на стабилним стубовима тако да се најнижа тачка проводника налази на висини од највише тачке подлоге за најмање:

1) 2,5 m над радним местом;

2) 3,5 m над пешачким пролазом;

3) 6,0 m над колским пролазом.

Изузетно, над радним местом изоловани проводник може да се постави и на мањој висини од 2,5 m, ако је смештен у цев или челични профил довољне механичке чврстоће, тако да не може да дође до оштећења изолације кабла.

На висини испод 2,5 m могу се постављати светиљке општег осветљења напона 220 V са механичком заштитом светиљке и изолацијом која искључује могућност додира.

Грађевинска опрема, машине и уређаји на електрични погон у градилишним радионицама и на производним плацевима смештене у затвореном и покривеном простору изван кога се не користе, заштићују се од механичких и топлотних оштећења, додира са агресивним материјама (киселине, базе и друга хемијска једињења), прашине и нечистоће.

Електрична инсталација, уређаји и опрема на градилишту могу да се пусте у рад тек после провере њихове исправности у складу са прописима о заштити на раду.

Електрична инсталација на радилиштима треба да буде тако изведена да се са једног места могу искључити сви проводници под напоном. Након искључења напона главним прекидачем, обавезно је искључивање опасних алата сопственим прекидачима.

Радници који рукују електричним инсталацијама и електричним постројењима на радилиштима морају приликом рада да користе изолационе рукавице, кожне рукавице, изолациону обућу, алат са изолационим ручицама и друга одговарајућа заштитна средства.

 

 

5.14. ПОСЕБНE МЕРE ЗАШТИТЕ НА РАДУ ПРИ МЕХАНИЧКОЈ ПРЕРАДИ И ОБРАДИ ДРВЕТА И СЛИЧНИХ МАТЕРИЈАЛА

Просторије у којима се налазе машине за прераду и обраду дрвета и сличних материјала морају да имају уграђен систем опште и посебне вентилације којим се обезбеђује одвођење пиљевине, дрвне и друге прашине, гасова и дима. Није дозвољено пушење, употреба отвореног пламена и ужарених предмета на местима где се врши прерада, обрада и ускладиштавање дрвета и сличних материјала. Места рада морају се редовно чистити од отпадака и другог материјала. У кругу организације који служи као стовариште трупци, резана грађа и други материјал слаже се тако да се онемогући њихово обрушавање и обезбеди потребна прегледност стоваришта.

Мере заштите на машинама за прераду и обраду дрвета и сличних материјала

Ротирајући делови машина за прераду и обраду дрвета и сличних материјала и покретни делови заштићују се одговарајућим направама.

Покретне машине за време рада морају да буду добро учвршћене на месту рада.

Ручне машине на механизовани погон које се користе за обраду и прераду дрвета и сличних материјала морају имати уређај за заустављање који се активира без испуштања машине из руку.

Одстрањивање иверја, струготине и других отпадака за време рада машине не сме се вршити руком већ само одговарајућим средствима (метлице, лопатице и сл.).

Пре сечења трупаца и другог материјала који се обрађује на машинама за прераду и обраду дрвета врши се преглед којим се утврђује присуство метала и других материјала који би могли да доведу до пуцања резног алата и повређивања радника.

При обради кратких и уских комада употребљавају се посебне помоћне направе за њихово потискивање и придржавање.

Мере заштите на алатима за прераду и обраду дрвета и сличних материјала

Пре почетка рада на машини, руковалац машине проверава да ли је алат исправан, правилно постављен и сигурно причвршћен, а непотребан алат одложен на одговарајуће место.

Причвршћивање и скидање алата са машина обавља се само уз помоћ предвиђеног алата према упутству произвођача за руковање и одржавање машина.

Није дозвољено монтирање брусне плоче на осовине машина чија максимална брзина не одговара дозвољеним брзинама плоча.

Ободна брзина ротирајућег алата не сме прелазити дозвољену максималну брзину прописану од стране произвођача.

Гатери

Гатер се не пушта у рад док се не утврди да су све заштитне направе на свом месту и да су радници удаљени из опасног простора гатера. Гатер мора имати звучни сигнал за објављивање почетка рада. Док је гатер у погону није дозвољено уклањање заглављених окрајака и других предмета.

Кружне тестере (циркулари)

Уређаји (команде) за придизање и спуштање листа кружне тестере и заштитне капе монтирају се у складу са упутствима произвођача и на начин који омогућава безбедан рад радника. Лист кружне тестере изнад и испод стола обезбеђује се заштитном направом, осим на месту на коме се непосредно реже.

Заштитна направа листа кружне тестере учвршћена је тако да се за време резања не може померати уздуж ни управно на лист тестере. Заштитна направа листа кружне тестере поставља се тако да не умањује прегледност при резању, с тим да растојање између направе и горње ивице предмета који се реже не сме бити веће од 5 mm. У случају кад се обрађује нераван предмет, растојање се одређује у односу на највишу тачку на горњој ивици премета.

Ширина распора, у столу кружне тестере износи колико ширина развода зубаца тестере увећана за по 1-3 mm са обе стране тестере. Раздвојни клин поставља се на удаљеност од 3-10 mm од ивице листа тестере, с тим да му врх не буде нижи од дна највишег зуба тестере. Дебљина раздвојног клина на столу кружне тестере мора да буде мања од ширине реза, а најмање за 1/4 већа од дебљине листа тестере.

Трачне тестере

Лист трачне тестере обезбеђује се заштитним оклопом по целој дужини осим на месту на коме се непосредно реже. Ручно подешавање водилице листа трачне тестере врши се док тестера није у раду. Код растружних кружних тестера и тестера трупчара ход колица трупаца обезбеђује се аутоматским искључивањем. Носачи и држачи трупаца постављају се тако да не могу доћи у додир са листом тестере.

Блањалице (рендисаљке)

За прераду и обраду дрвета могу се користити само блањалице које на улазној страни имају направу за заштиту од повратног ударца. Поред заштитне направе, изнад осовине са ножевима уграђују се и заштитне капе које поред осовина покривају и улазне, односно излазне ваљке.

Глодалице (фрез машине)

Алат глодалице мора бити покривен заштитним оклопом. Глава гланчане глодалице мора бити прекривена заштитним оклопом до најнижег положаја. Заштитни оклоп не сме додиривати ланац са стране водилице. Алати машине за чеповање заштићују се на свим местима, осим на месту резања.

 

 

 

Машина за резање фурнира

За резање фурнира могу се употребљавати само машине са механизмом за покретање ножева који се активира истовременим притиском помоћу две склопке, и то истовременом употребом обе руке. Машине за резање (сечење) фурнира са хоризонталним или вертикалним ножевима морају да имају одговарајући уређај за заустављање ножа у случају да тело радника, односно његов део дође у опасни простор ножа.

 

 

5.15. ЗАШТИТА НА РАДУ ПРИ ОДРЖАВАЊУ МОТОРНИХ ВОЗИЛА И ПРЕВОЗУ МОТОРНИМ ВОЗИЛИМА

Под моторним возилима подразумевају се сва моторна и прикључна возила, осим возила која се крећу на шинама. Одржавање возила обухвата све радове на оправкама возила, као и снабдевању возила горивом, мазивом и сл.

Оправке и снабдевање возила горивом и мазивом

Средње и велике оправке возила, као и снабдевање возила горивом и мазивом, организација врши на за то одређеном месту (радионица, посебна просторија). То место мора бити опремљено свим потребним уређајима и направама (каналима за преглед, дизалицама, сталковима за окретање и сл.), алатима и другим средствима за извођење радова.

За време оправке и снабдевања возила горивом и мазивом, мотор возила мора бити ван погона и на управљач се мора ставити табла са натписом „не пуштај мотор у погон“. Ако се оправка врши испод возила, мора се поставити на чврсте ослонце и мора бити спречено истицање горива из резервоара, воде из хладњака, уљa из мотора и електролита из акумулаторске батерије. У радионицама са ланчаним кретањем возила мора постојати светлосна и звучна сигнализација за давање знакова о кретању возила. Приликом оправке возило се мора закочити ручном кочницом и „убацити“ на најмањи пренос (у прву брзину). Теретно возило са аутоматским истоварањем терета мора бити обезбеђено од спонтаног подизања и спуштања корпе, а странице возила од спонтаног отварања.

Рад са етилизираним бензином

Снабдевање возила етилизираним бензином може се вршити само помоћу бензинских пумпи са цревима снабдевеним посебним пиштољима. Забрањено је снабдевање возила етилизираним бензином помоћу ведра и левка, као и пренос етилизираног бензина у отвореној амбалажи.

Места на којима је проливен етилизирани бензин морају се посути раствором дихлорамина или кашом од гашеног хлорног креча. Средства за брисање мрља од етилизираног бензина (струготине, крпе и сл.) морају се после употребе држати у металним посудама са чврстим поклопцима.

Радници који раде са етилизираним бензином морају користити заштитну одећу. Заштитна одећа посута етилизираним бензином мора се одмах заменити чистом заштитном одећом. Забрањено је са одећом загађеном етилизираним бензином улазити у трпезарије, кухиње и радне и стамбене просторије. Лична заштитна средства (гумене чизме, рукавице, кецеље и сл.) неутралишу се од етилизираног бензина кашом од хлорног креча и то трљањем или квашењем у засићеној кречној води и обилним прањем у чистој води. Рукавице треба пре скидања истрљати керозином, опрати водом и сапуном.

У просторијама у којима се ради са етилизираним бензином морају се поставити умиваоници са топлом водом и посуде са керозином. Радници морају имати на располагању сапун, чисте крпе за брисање руку и пешкир, као и 2% раствор бикарбоне соде за пиће и испирање уста. На свим радним местима на којима се рукује са етилизираним бензином морају бити истакнута упутства о мерама заштите на раду.

Пуштање мотора возила у рад

Пре пуштања мотора возила у рад, мора се ручица мењача ставити у неутралан

положај. Мотор се пушта у рад, по правилу, помоћу стартера. Ручно пуштање мотора у рад сме вршити само возач или његов помоћник.

Кретање возила у кругу организације

У кругу организације и у радној просторији возилом смеју управљати само лица која имају возачку дозволу за управљање возилом. У кругу организације или у радним просторијама у којима се крећу возила морају се поставити знаци према важећим прописима за саобраћај на јавним путевима. Брзина кретања возила у кругу организације не сме бити већа од 10 km на час, а у радним просторијама – већа од 5 km/h. У организацији мора постојати план кретања возила, са подацима о дозвољеним и забрањеним правцима, улазима, излазима, кривинама и слично. План кретања возила мора бити истакнут на видном месту у кругу организације и у радним просторијама.

Рад са антифризом

Антифриз (средство против смрзавања) сме се држати и преносити само у херметички затвореним чврстим посудама (од метала или другог отпорног материјала) са сигурним поклопцем на завој. На посуди у којој се чува и преноси антифриз, мора постојати натпис исписан крупним словима: “Антифриз -отров”, са знаком одређеним за отровне материје. Претакање антифриза мора се вршити специјалним шмрковима. Посуде са антифризом морају се чувати у сувој незагрејаној просторији са одговарајућом вентилацијом. По завршеном раду са антифризом радници морају добро опрати руке водом и сапуном.

Прање возила

Прање возила помоћу црева на отвореном простору, мора се вршити на месту довољно удаљеном од неизолованих проводника струје односно електричних уређаја под напоном. Степенице и подлога по којима се радник креће при ручном прању возила морају имати храпаву површину. За време ручног прања возила, радник мора бити опремљен одговарајућим заштитним средствима (гумене чизме, гумене рукавице, заштитна кецеља и сл.). Ако се прање возила врши посебним уређајима (механизовано прање), извори светла, проводници струје и погонски уређаји морају бити херметички затворени. За време механизованог прања возила, радник који рукује уређајима за прање возила мора бити заштићен од влаге.

Рад на акумулаторској батерији

Ако се акумулаторске батерије превозе колицима, претходно се морају обезбедити од померања односно од проливања киселине. При ручном преносу акумулаторских батерија морају се предузимати мере предострожности против проливања електролита (раствор сумпорне киселине или лужине) на одело и обућу радника.

Приликом припремања раствора сумпорне киселине, киселина се мора у танком млазу сипати у дестилисану воду. Претакање се мора вршити направама за претакање (сисаљка, љуљашка за балоне, пумпа, сифон и сл.). Радници који припремају електролит морају бити опремљени одговарајућим личним заштитним средствима. Радници морају бити посебно оспособљени за припремање електролита и за указивање прве помоћи код опекотина задобивених од киселина. У просторију за пуњење и формирање акумулаторских батерија смеју улазити само лица која раде на тим пословима.

Рад са бензолом

Претакање и слични поступци са бензолом могу се вршити само са одговарајућим прибором, уз пажњу да се бензол не расипа по поду, по амбалажи или одећи радника. Радници који раде са бензолом морају користити заштитну одећу. Уколико је заштитна одећа посута бензолом, одмах се мора заменити чистом. У затвореном простору са испарењима бензола изнад дозвољених концентрација, улазак радника је могућ само уз коришћење заштитних средстава за заштиту дисајних органа.

Мере заштите при превозу возилом

Свако возило мора бити снабдевено исправним стандардним ручним алатом, неопходним прибором, резервним деловима, приручном апотеком и апаратом за гашење пожара. Пре поласка на пут потребно је проверити техничку исправност возила. Превоз људи у корпи теретног возила са аутоматским истоварањем терета је забрањено. Лица се могу превозити само у кабини. Забрањено је без сигурносних подметача постављати возило на косину са нагибом.

 

 

5.16. ЗАШТИТА НА РАДУ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Заштита на раду у пољопривреди обухвата посебне мере и нормативе заштите на раду лица која врше пољопривредне радове и посебне мере и нормативе заштите на машинама, средствима и уређајима који се користе при вршењу пољопривредних радова, као што су: трактори, вршалице, уређаји за балирање сена и сламе, машине за резање сена, сламе и друге сточне хране.

Заједничке мере заштите на машинама и уређајима

На тракторима, самоходним машинама и другим машинама за рад и уређајима, седиште за возача мора испуњавати следеће услове:

1) да обезбеди такав положај возача да су му доступне све команде и да му омогући несметан видик на све стране;

2) да заштити возача од испадања на неравнинама и при наглом окретању;

3) да омогући угодан положај тела и да се може подесити према висини и телесној тежини возача;

4) да омогући лако и сигурно управљање командама мотора и трактора;

5) да има уређа за учвршћивање седишта, који искључује неконтролисано померање односно окретање седишта;

6) да својом конструкцијом (тапацирањем, уградњом опруга и амортизера) отклања неповољно деловање потреса и удараца до којих долази при раду и за време вожње.

Испред седишта мора бити подупирач за ноге и степенице за пењање односно силажење. Подупирач за ноге треба да буде на оној висини која ће омогућити угодан положај тела возача. Ако је уз седиште или на блатобрану трактора уграђено још једно седиште, оно мора бити уграђено тако да онемогући испадање сувозача.

На тракторима, тракторским приколицама и другим самоходним машинама, морају се поставити сигнални уређаји, уређаји за осветљавање и кочнице. Трактори, самоходне машине и друге машине за рад и уређаји могу се употребљавати само ако су у технички исправном стању. Пред почетак већих пољопривредних радова (сетва, косидба, жетва, вршај) они се морају стручно прегледати.

Трактор

За вршење пољопривредних радова под неповољним временским, земљишним и рељефним условима (киша, мраз, неравни терен и сл.), мора се користити трактор који има кабину у којој је уграђено седиште за возача а евентуално и седиште за сувозача. Кабина мора испуњавати следеће услове:

1) да буде изграђена тако да обезбеди сигурну заштиту возача у случају превртања;

2) да штити возача од временских непогода и прашине;

3) да буде изведена тако да не омета нормално извршавање радних операција;

4) да омогући добру видљивост на све стране, а посебно на прикључно оруђе;

5) да са бочних страна има врата са прозорима који се могу отварати. Прозорска стакла морају бити од секурита односно сличног материјала који омогућује добру видљивост и у случају лома не угрожава возача.

Точкови трактора морају бити наткривени довољно широким чврстим лимом (блатобраном) који спречава упадање возача у простор између точка и трупа трактора.

Корисници трактора морају прибавити техничку документацију и придржавати се писаних упутстава за руковање тракторима, која садрже нарочито податке о:

1) највећој дозвољеној вучној сили трактора;

2) највећем дозвољеном оптерећењу трактора који вуче прикључну машину а истовремено даје погонску снагу одређеним механизмима на тој машини;

3) углу нагиба терена на коме се неоптерећени трактор може кретати без опасности од превртања;

4) углу нагиба терена на коме се трактор са прикључном машином може окретати (вршити заокрет) без опасности од превртања.

Самоходне машине и друге машине за рад и уређаји

Радна места возача и послужиоца на самоходним машинама (комбајнима и сл.) морају бити заштићена настрешницама, кабинама или другим одговарајућим заклонима, ради заштите од неповољних атмосферских утицаја.

Место на самоходној машини или уређају на коме се енергија преноси са једног механичког система на други и место на коме се врши технолошки процес у пољопривредној производњи, морају бити заштићена покретним или чврстим заштитним направама, заштитним направама за блокирање, аутоматским заштитним направама. За време рада погонског вратила трактора забрањено је скидати односно намештати погонски каиш на ременицу. За време вожње трактора забрањено је искакати односно ускакати у трактор, прелазити са трактора на прикључно оруђе.

Оштри алати (секачи, ножеви) на самоходним и прикључним машинама морају бити за време мировања и у току транспорта заштићени тако да не представљају опасност за раднике.

Чишћење појединих делова машине и уређаја као и растерећивање ланаца, ремења и сл., сме се вршити само при искљученом погону. Чишћење односно растерећивање појединих делова сме се вршити само помоћу подесних направа.

Вршалице

Платформа око отвора за улагање снопља на вршалици мора бити израђена од чврстих дасака које могу сигурно издржати терет лица и материјала. Платформа мора имати ограду високу најмање 30 cm и изведену тако да се њене стране могу отварати на преклоп.

Сви покретни делови вршалице (ременице и ремење и други ротирајући делови) који се налазе на висини до 2 m од тла, морају се са своје спољне стране заштитити на подесан начин (оклопом, жичаном мрежом, оградом и сл.).

Радно место са кога се врши улагање снопља у отвор вршалице мора бити обезбеђено тако да спречава упадање радника односно захватање делова тела радника при улагању снопова у отвор или добош.

Заштитна капа на отвору за улагање снопља и друге заштитне капе на механичким деловима вршалице, које су смештене изнад платформе вршалице, морају бити добро причвршћене и подешене за лако и брзо скидање.

Радни делови вршалице (бубањ, ваљци за увлачење, уређаји за самоувлачење) морају бити изведени тако да је искључена могућност повређивања улагача (храниоца) односно других радника који на платформи раде или се по њој крећу.

Сва лица која раде на вршалици морају носити заштитну одећу (радну одећу), а жене морају носити и панталоне.

На месту на коме се обавља вршидба забрањено је пушење и употреба отвореног пламена. Пушење, употреба отвореног пламена и слично, дозвољено је само на удаљености од најмање 50 m од места на коме се обавља вршидба, и то у правцу дувања ветра.

Уређаји за балирање сена и сламе

Уређаји за балирање сена и сламе морају бити израђени тако да се са њима може руковати без опасности од удара ручне полуге или од упадања у левак (отвор) на уређају за дотурање сена или сламе односно у простор рада клипа.

Ради отклањања таквих опасности, уређај за балирање сена и сламе мора имати јак поклопац чврсто спојен тако да се не може скидати. Поклопац може бити израђен на  преклоп али тако да његов део изнад левка (отвора) са стране са које улази сено или слама не сме бити на преклоп.

Кад се уређај за балирање сена или сламе налази у погону не смеју се увлачити руке у левак нити се поклопци смеју подизати или уклањати.

За време рада уређаја за балирање забрањено је стајање односно седење на поклопцима и заштитним оградама или на другим заштитним направама.

Машине за резање сена, сламе и друге сточне хране

Машине за резање сена, сламе и друге сточне хране морају бити конструисане тако да се са њима може лако руковати и у њиховој близини вршити радови (ношење и одношење материјала и др.) без опасности од захватања ваљцима за увлачење, ножевима за резање и погонским уређајима.

Сечкалице  на мотор или на ручни погон морају имати направу (полугу и сл.) за сигурно заустављање погона уређаја за увлачење. На сечкалици са потисним ваљцима, на којој није потребно материјал потискивати руком, направа за заустављање погона уређаја за увлачење може се налазити на месту са кога се врши улагање у отвор сечкалице.

Ваљци за увлачење морају бити затворени и са доње стране корита сечкалице.

Погонски и водећи ваљци транспортних трака (ланаца), као и зупчаници транспортера са ланцима, морају бити снабдевени штитницима.

Сечкалице морају бити, зависно од величине, постављене на стабилне и равне подове (темеље) а по потреби и добро причвршћене да се не померају. Радно место улагача мора бити на висини која омогућава несметан рад.

Уређаји за уситњавање пољопривредних производа

Уређаји за уситњавање пољопривредних производа (млинови, пресе за воће, крунилице за кукуруз) морају бити конструисане тако да се са њима може лако руковати и без опасности од захватања покретних делова уређаја. Отвор уређаја мора имати левак за који је причвршена заштитна направа (мрежа или решетка) која спречава улазак руке у уређај. За набијање или одстрањивање уситњених производа морају се користити одговарајућа средства за рад.

Спремнице за сточну храну и базени за стајско ђубриво

Спремнице за сточну храну (силоси, јаме за кувану храну, подруми, трапови) као и покривени базени морају имати отворе за природну вентилацију или уређаје за вештачку вентилацију. На улазу се постављају табле са упозорењем на опасност од гушења. Силоси морају имати и уређаје за дезинсекцију. Пролази у спремницама за сточну храну морају бити ограђени ради спречавања упадања у складишни простор. У покривени базен за стајско ђубриво не сме се ући пре него што се одстране накупљени штетни гасови, проветравањем дуваљкама или на сличан начин.

Рад са минералним (вештачким) ђубривом и средствима за заштиту биља

Минерална (вештачка) ђубрива чувају се, по правилу, у одговарајућој амбалажи. Превоз минералних ђубрива која садрже примесе отровних хемијских једињења мора се вршити у херметички затвореним лименим судовима. Запослени који раде са минералним ђубривом морају носити заштитну опрему – гумене рукавице и заштитне маске, у зависности од услова рада и врсте ђубрива.

Хемијска средства за заштиту биља од болести и штеточина и хемијска средстава за уништавање корова и штетних дивљачи морају се смештати у посебна складишта или у посебан складишни простор одвојен од других простора, а нарочито од простора у којима је смештена сточна храна и храна за људску употребу. Складишта за хемијска средства морају бити удаљена од објеката за становање. Улазна врата складишта морају имати браву или катанац и морају бити закључана када се у складишту не налази складиштар. На вратима мора стајати обавештење са натписом „отров“. У складишту је забрањено спавати, пити и јести. Радницима који рукују са хемијским средствима мора се сваког дана обезбедити чисто заштитно одело. Комбинезон и капуљаче морају се после сваке употребе од највише 6 радних дана заменити чистим. Употреба оштећених личних заштитних средстава је забрањена. Запослени у току рада треба чешће да испирају уста одговарајућим средствима за дезинфекцију, а обавезно пре конзумирања хране и пића. Изложене делове тела треба чешће прати чистом водом и сапуном, а руковање хемијским средствима голим рукама је забрањено. Рад са веома отровним хемијским средствима не сме да траје дуже од 6 часова у току дана и мора се изводити у два дела, док рад са мање отровним хемијским средствима не сме да траје дуже од 7 часова у току рада.

 

Рад у сточарству, рибарству и пчеларству

Стајске просторије у којима се држи стока треба да буду довољно простране, светле, проветраване, умерено топле и изграђене тако да се у њима може лако одржавати хигијена. Непосредно уз стајске просторије треба да се налазе санитарни уређаји и просторије за смештај радника. Запослени у сточарству морају носити заштитну одећу и обућу и то: заштитно одело или комбинезон, кецељу, рукавице и гумене чизме, док жене морају користити и мараму за косу.

За заштиту од влаге, хладноће, атмосферских падавина, инсеката и других неповољних услова при раду у рибарству, запосленима треба обезбедити лична заштитна средства и то: кишну кабаницу, гумене чизме, рукавице.

Кошнице са пчелама морају се постављати на местима која су удаљена од пролаза и путева или се мора поставити ограда. При раду са пчелама користи се заштитно одело, рукавице и заштита преко целог лица.