Процена ризика за радно место инспектор рада
ПРОЦЕС ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писаној форми за сва радна места у радној средини и да утврди начин, мере и рокове за отклањање или смањење ризика на најмању могућу меру. Мере утврђене актом о процени ризика морају да буду интегрисане у све активности послодавца и на свим нивоима.
Акт о процени ризика јесте акт који садржи опис радног процеса са проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља при обављању свих послова у радној средини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља на раду. Акт о процени ризика заснива се на утврђивању опасности и штетности на радном месту у радној средини, на основу којих се врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.
Процена ризика јесте систематско евидентирање и процењивање свих опасности и штетности на радном месту који могу узроковати настанак повреде на раду, болести или оштећења здравља и утврђивање превентивних мера за спречавање, отклањање или смањење ризика на најмању могућу меру. Процена ризика је основни алат који послодавцу омoгућава свеобухватан увид у стање безбедности и здравља на раду и једноставно управљање радним процесима, што је веома значајан део целокупног пословања.
Дакле, акт о процени ризика је документ који настаје као производ спровођења процене ризика. Пажњу треба усмерити на сам процес процене ризика, а не на документ који прати тај процес, јер ћемо се у супротном бавити формом, а не суштином.
ПОСТУПАК ПРОЦЕНЕ РИЗИКА
Поступак процене ризика покреће послодавац доношењем писане Одлуке којом одређује једно или више лица за спровођење поступка процене ризика. Стручно лице може да буде:
- запослени код послодавца;
- послодавац или
- запослени код правног лица или предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду.
Запослени код послодавца који је одређен за стручно лице за процену ризика, мора имати положен стручни испит о практичној оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду и одговарајућу лиценцу саветника или сарадника за безбедност и здравље на раду, у зависности од делатности послодавца.
Послодавац који обавља неку од следећих делатности: трговине на мало, услуга смештаја и исхране, информисања и комуникацијa, финансијских делатности и делатности осигурања, пословања некретнинама, стручним, научним, иновационим, административним и помоћним услужним делатностима, обавезног социјалног осигурања, образовања, уметности, забаве и рекреације, осталим услужним делатностима, и има до 20 запослених, може сам да обавља послове безбедности и здравља на раду, такође мора имати положен одговарајући стручни испит (али не мора поседовати лиценцу).
Уколико послодавац ангажује правно лице или предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду (агенција), запослени код правног лица или предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду може бити лице са лиценцом саветника за безбедност и здравље на раду.
Након доношења Одлуке, стручни тим сагледава технолошки и радни процес, описује средстава за рад, сировине и материјали који се користе у процесу рада, машине, уређаје, постројења, алате и сл.
Пошто је сагледан комплетан процес рада, препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној средини врши се на основу података који се прикупљају из документације којом располаже послодавац, посматрањем и праћењем процеса рада на радном месту, прибављањем потребних информација од запослених и разврставањем података у једну од група опасности и штетности. Подсећања ради, у табели у наставку дат је преглед опасности и штетности, чију класификацију свакако треба да знате, јер је готово неизоставно питање на испиту.
| ОПАСНОСТИ |
| МЕХАНИЧКЕ ОПАСНОСТИ КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ КОРИШЋЕЊЕМ ОПРЕМЕ ЗА РАД |
| (1) недовољно заштићени ротирајући или покретни делови који могу ударити, здробити, одсећи, убости, захватити или повући запосленог |
| (2) слободно кретање делова или материјала који могу нанети повреду запосленом (падање, котрљање, клизање, превртање, летење, љуљање, обарање и сл.) |
| (3) унутрашњи транспорт и кретање машина или возила |
| (4) опасност од експлозије и пожара (нпр. трење, опрема под притиском) |
| (5) немогућност правовременог напуштања места рада, изложеност затварању, механичком удару, поклапању и сл. |
| (6) други фактори који могу да се појаве као извори механичких опасности |
| ОПАСНОСТИ КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ У ВЕЗИ СА КАРАКТЕРИСТИКАМА РАДНОГ МЕСТА |
| (1) опасне површине (подови и све врсте газишта, површине са којима запослени долази у додир, а које имају оштре ивице – рубове, шиљке, грубе површине, избочене делове, и сл.) |
| (2) рад на висини или рад у дубини |
| (3) рад у скученом, ограниченом или опасном простору (између два или више фиксираних делова, између покретних делова или возила и сл.) |
| (4) могућност клизања или спотицања (мокре, клизаве површине) |
| (5) физичка нестабилност радног места |
| (6) могуће последице или сметње услед обавезног коришћења личне заштитне опреме |
| (7) утицаји услед обављања процеса рада коришћењем неодговарајућих или неприлагођених метода рада |
| (8) друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристикама радног места и начином рада |
| ОПАСНОСТИ КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ КОРИШЋЕЊЕМ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ |
| (1) опасности од електричног удара у нормалним условима рада (контакт са деловима електричне инсталације и опреме за рад под напоном) |
| (2) опасности од електричног удара у случају настанка квара (појава или предуго задржавање опасног напона додира услед оштећења електричне изолације) |
| (3) опасности од топлотног дејства које развијају електрична опрема и електричне инсталације (прегревање услед преоптерећења проводника и кратког споја, пожар као последица настанка лошег електричног контакта, електричног лука или варничења, прегрејаности извора светлости и њихових компоненти, прегрејаност кућишта електричне опреме, прегревање услед додатне топлотне изолације итд.) |
| (4) опасности услед удара грома и последица атмосферског пражњења |
| (5) опасности од штетног утицаја електростатичког наелектрисања |
| (6) друге опасности које се могу појавити у вези са коришћењем електричне енергије |
| ОПАСНОСТИ КОЈЕ ПОТИЧУ ОД ФИЗИЧКИХ И ХЕМИЈСКИХ СВОЈСТАВА ХЕМИЈСКИХ МАТЕРИЈА (експлозивност, запаљивост, самореактивност, нестабилност и др.) |
| ДРУГЕ ОПАСНОСТИ КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ У РАДНОМ ПРОЦЕСУ, а које могу да буду узрок повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом. |
| ШТЕТНОСТИ |
| ШТЕТНОСТИ КОЈЕ НАСТАЈУ ИЛИ СЕ ПОЈАВЉУЈУ У ПРОЦЕСУ РАДА |
| (1) хемијске штетности (токсичност, карциногеност, мутагеност хемијских материја и др. услед удисања, гутања, гушења, уношења у организам, продор у тело кроз кожу, недостатак кисеоника и сл.) |
| (2) азбест |
| (3) физичке штетности – бука (континуална, дисконтинуална, импулсна и ометајућа) и вибрације (вибрације шака-рука и вибрације цело тело) |
| (4) биолошке штетности (микроорганизми, укључујући и оне који су генетички модификовани, ћелијске културе и људски ендопаразити који могу проузроковати инфекцију, алергију или токсичност) |
| (5) штетни утицаји микроклиме (температура, влажност и брзина струјања ваздуха) |
| (6) неодговарајућа – недовољна осветљеност |
| (7) штетни утицаји зрачења јонизујућег или нејонизујућег (топлотно, ласерско, ултразвучно, електромагнетско, ултраљубичасто, инфрацрвено, оптичко зрачење и др.) |
| (8) штетни климатски утицаји (рад на отвореном при условима високих или ниских температура, релативна влажност, ултравиолентно зрачење, брзина ветра и др.) |
| (9) друге штетности које се појављују у радном процесу, а које могу да буду узрок повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом |
| ШТЕТНОСТИ КОЈЕ ПРОИСТИЧУ ИЗ ПСИХИЧКИХ И ПСИХОФИЗИОЛОШКИХ НАПОРА |
| (1) напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности и сл.) |
| (2) нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање и сл.) |
| (3) напори при обављању одређених послова који проузрокују психолошка оптерећења (стрес, монотонија и сл.) |
| (4) одговорност у примању и преношењу информација, коришћење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања, одговорност за брзе измене радних процедура, интензитет у раду, просторна условљеност радног места, конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна мотивација за рад, одговорност у руковођењу и сл. |
| ШТЕТНОСТИ ВЕЗАНЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ РАДА, као што су: рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно време, рад ноћу, приправност за случај интервенција и сл. |
| ОСТАЛЕ ШТЕТНОСТИ КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ НА РАДНИМ МЕСТИМА |
| (1) штетности које проузрокују друга лица (насиље према лицима која раде на шалтерима, лица на обезбеђењу, и сл.) |
| (2) рад са животињама |
| (3) рад у атмосфери са високим или ниским притиском |
| (4) рад у близини воде или испод површине воде |
МЕТОДОЛОГИЈА ПРОЦЕНЕ РИЗИКА – KINNEY
На основу прикупљених података и препознатих, односно утврђених опасности и штетности и утврђене листе опасности и штетности на радном месту и у радној средини, избором и применом одговарајућe методe врши се процењивање ризика – вероватноће настанка и тежине повреда на раду, професионалне болести или болести у вези са радом запосленог. Процењивање ризика врши се за сваку препознату, односно утврђену опасност и штетност, упоређивањем са дозвољеним вредностима прописаним одговарајућим прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и препорукама.
За утврђивање опасности и штетности и прорачун вероватноће повреде и обољења у вези са радом користићемо, као пример, методу – KINNEY. Ова метода захтева процену ризика у односу на опасности и штетности разматрање вероватноће у 7 нивоа, разматрање последица могућег догађаја, односно тежине могуће повреде на раду или обољења запосленог у 5 нивоа и разматрање учесталости, односно времена излагања запослених опасностима и штетностима у 5 нивоа. На основу утврђене вероватноће, последицa и учесталости, ниво ризика се рачуна као производ вероватноће, последица и учесталости.
| Вероватноћа могућег догађаја – V | |
| 0,1 | Једва појмљиво |
| 0,2 | Практично невероватно |
| 0,5 | Постоји, али само вероватно |
| 1 | Мала вероватноћа, али могућа у ограниченим случајевима |
| 3 | Мало могуће |
| 6 | Сасвим могућe |
| 10 | Очекивано, предвидиво |
| Последице – тежина повреде/обољења – P | |
| 1 | Мале (лаке), повреда или болест која захтева прву помоћ и никакав други третман |
| 2 | Знатне – медицински третман од стране доктора |
| 3 | Озбиљне – инвалидност или озбиљна повреда са хоспитализацијом и изгубљеним данима |
| 6 | Веома озбиљне – појединачна несрећа са смртним исходом |
| 10 | Катастрофалне – вишеструки смртни исход |
| Учесталост (време излагања опасностима/штетностима) – U | |
| 1 | Ретко (годишње) |
| 2 | Месечно |
| 3 | Недељно |
| 6 | Дневно |
| 10 | Очекивано да се деси трајно, континуално |
Израчунати ниво ризика према обрасцу: R = V × Р × U
| НИВО – РАНГ РИЗИКА (R) | |||
| Ранг | Нумеричка вредност | Квалитативни опис нивоа ризика | |
| 1 | R ≤ 20 | Прихватљив | РАДНО МЕСТО
НИЈЕ СА ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ |
| 2 | 20 ˂ R ≤ 70 | Мали, потребан опрез.
Решити га редовном процедуром – радним упутством. |
|
| 3 | 70 ˂ R ≤ 200 | Умерени, потребне мере.
Морају се утврдити одговорности руководства. |
|
| 4 | 200 ˂ R ≤ 400 | Високи, потребна брза реакција од стране вишег руководства, захтевати побољшање од првог претпостављеног. | РАДНО МЕСТО СА ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ |
| 5 | R > 400 | Екстремни ризик, прекинути активност.
Потребна моментална акција од стране највишег руководства. |
|
При томе, ризици ранга 1 и 2 представљају прихватљиве, односно ризике на радним местима која се утврђују да нису радна места са повећаним ризиком. Ризик ранга 3 је гранична вредност и допуштен је ако се предложеним мерама може свести на прихватљив или мали. Ризици ранга 4 и 5 представљају неприхватљиве, односно ризике на радним местима која се утврђују да су радна места са повећаним ризиком.
На основу процењених ризика на радном месту и у радној средини, послодавац утврђује начин и мере за њихово отклањање, спречавање или смањење ризика на најмању могућу меру.
У наставку ћемо обрадити радно место возач, као пример процене ризика за полагање стручног испита са свим неопходним елементима који су потребни да би сте положили писмени део испита.
Процена ризика на радном месту инспектор рада
Инспектор рада врши инспекцијски надзор код послодаваца и надзор по поднетим захтевима странке; врши увиђаје у случају повреда на раду, доноси решења и друга управна акта по поднетим захтевима и жалбама, предузима радње у изрицању и наплати новчане казне; подноси захтеве за покретање прекршајног поступка, подноси кривичне пријаве због учињених кривичних дела надлежним органима.
| Група, врста и опис опасности и штетности | Вероватноћа да ће се повреда или болест догодити | Последице могуће повреде или болести | Учесталост излагања опасностима | Ниво ризика
R=PxVxU |
Превентивне мере |
| Опасности у вези са карактеристикама радног места | |||||
| Опасне површине у затвореном простору (подови, газишта);
Опасност од удара у рубове намештаја и предмете са оштрим ивицама; Опасност од клизања на мокрим или клизавим површинама са којима запослени долази у додир. |
Постоји али мало вероватно (0.5) | Лаке (мале)
(1) |
Дневно
(6) |
3 |
Обезбедити да све површине од прилаза у објекту, пролази и остале површине у објекту – у радној околини, буду равне, чисте и неклизајуће.
Чишћење и прање подних облога вршити после радног времена, како би се отклонили могући ризици клизања на истим. Заштитити оштре рубове намештаја и оштре ивице предмета у радној околини. |
| Опасне површине на отвореном са којима запослени долази у додир на терену;
Могућност клизања или спотицања; Друге опасне површине карактеристичне за рад на терену – предметне градилишне локације и други специфични предметни субјекти; |
Могуће (3) | Знатне
(2) |
Дневно
(6) |
36 |
Користити главне саобраћајнице, прилазе и пролазе на градилишним локацијама, које су равне и неклизајуће. |
| Опасности које су карактеристичне за рад на терену – градилишне локације и други специфични субјекти;
Опасни, скучени и ограничени простори у физички нестабилној радној околини; Опасност услед кретања на висини на објекту или конструкцији; Друге опасности карактеристичне за специфичност надзора (увиђаји повреда на раду); |
Сасвим могуће
(6) |
Озбиљне
(3) |
Дневно
(6) |
108 |
Обавезно коришћење личних заштитних средстава и опреме код надзора градилишта уз стални опрез због променљивих услова рада напредовањем грађевинских радова. |
| Опасности услед коришћења аутомобила | Могуће (3) | Озбиљне
(3) |
Дневно
(6) |
54 |
Редовно одржавање возила у исправном стању. |
| Опасности због коришћења електричне енергије | |||||
| Опасност од директног или индиректног додира са деловима еле.инсталације и опреме под напоном | Постоји али мало вероватно (0.5) | Озбиљне
(3) |
Дневно
(6) |
9 | Електричне инсталације редовно прегледати и одржавати их у исправном стању |
| Штетност у процесу рада | |||||
| Штетни утицај микроклиме (температура, влажност и брзина струјања ваздуха) | Мало вероватно али могуће у огран. случајевима
(1) |
Лаке (мале)
(1) |
Дневно
(6) |
6 |
Обезбедити оптималност микроклиматских услова (температура ваздуха, влажност ваздуха и брзина струјања ваздуха).
Простор проветравати пре почетка рада и после рада. |
| Штетности услед високог интезитета у раду, сложености и обимности послова, честе промене радне процедуре;
Друге штетности које су карактеристичне за рад на терену на отвореном, утицај климатских фактора и др. |
Сасвим могуће
(6) |
Озбиљне
(3) |
Дневно
(6) |
108 |
Боља и ефикаснија организованост у смислу растерећења – смањења обима послова, односно смањења нивоа интезитета рада;
Примена универзалних методологија рада; |
| Штетности услед психичких и психофизиолошких напора | |||||
| Нефизиолошки положај тела (седење и дужа вожња аутомобилом) | Могуће
(3) |
Знатне
(2) |
Дневно
(6) |
36 | Правити кратке паузе у току рада;
Одмори због дуже вожње у аутомобилу; |
| Одговорност око извршења планираних послова из делокруга унутрашне јединице. | Могуће
(3) |
Знатне
(2) |
Дневно
(6) |
36 |
Боља органзације рада, ради благовременог извршавања редовних послова |
| Рад на рачунару |
Мало вероватно али могуће у огран. случајевима
(1) |
Лаке (мале)
(1) |
Дневно
(6) |
6 | На свака два сата рада на рачунару правити кратке паузе |
| Свакодневни контакти и рад са странкама
Редовни напори при обављању текућих послова који проузрокују психолошка оптерећења (стрес), Напори приликом обављања специфичних и одређених послова, укључујући и период – време приправности за случај интервенција – увиђаја повреда на раду (изненадни стресни моменти); Одговорност у правилима понашања због честих – непредвидивих конфликтних ситуација; Недовољна мотивација запослених за рад |
Сасвим могуће
(6) |
Озбиљне
(3) |
Дневно
(6) |
108 |
Боља координација у раду;
Примена боље радне праксе; Флексибилност у раду; Смањење тензија редовних психолошких оптерећења (стресова); Редовни – периодични лекарски прегледи; |
| Штетности везане за организацију рада | |||||
| Рад дужи од пуног радног времена;
Редовна дежурства у радним данима; Приправност за време викенда;
|
Могуће
(3) |
Знатне
(2) |
Недељно
(2) |
12 |
Боља и прикладнија организација рада;
Измена постојећег начина организовања редовног дежурства инспектора рада |
ЗАКЉУЧАК
Радно место инспектор рада није радно место са повећаним ризиком.