Приручник сарадник и послодавац

 

ПРИРУЧНИК

ЗА ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ ИСПИТА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА

САРАДНИКА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ И

ПОСЛОДАВЦА КОЈИ МОЖЕ САМ ДА ОБАВЉА ПОСЛОВЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

 

 

Београд, 2025.

Увод

 

Приручник за полагање стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду намењен је лицима који се оспособљавају за послове сарадника за безбедност и здравље на раду и послодавца који може сам да обавља послове безбедности и здравља на раду.

Приручником је у потпуности обухваћено градиво за припрему полагања стручног испита према програму које прописује надлежно министарство.

            Циљ овог приручника је да омогући лакшу припрему кандидата за полагање стручног испита.

Захтеви за успостављање система безбедности и здравља на раду у Републици Србији потичу из Резолуције о придруживању Републике Србије Европској унији,  Закона о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране, као и из ратификованих конвенција Међународне организације рада и Директива Европске уније. У Републици Србији безбедност и здравље на раду Уставом је загарантовано право. Узимајући у обзир да је безбедност и здравље на раду мултидисциплинарна област, правни основ је садржан у више закона (Закон о безбедности и здрављу на раду, Закону о раду, Закону о здравственој заштити, Закону о здравственом осигурању, Закону о пензијском и инвалидском осигурању). Ови закони прописују, између осталог, основна права, обавезе и одговорности послодавца и запослених у успостављању система безбедности и здравља на раду, док су посебне мере безбедности и здравља на раду прописане низом подзаконских аката (уредбе, правилници).

 

 

 

I ДЕО

1. СИСТЕМ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
   • ПОЈАМ И МАТЕРИЈА УСТАВА

Забрана дискриминације

Пред Уставом и законом сви су једнаки. Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације. Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Неповредивост физичког и психичког интегритета

Физички и психички интегритет је неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.

Право на рад

Јемчи се право на рад, у складу са законом. Свако има право на слободан избор рада. Свима су, под једнаким условима, доступна сва радна места. Свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може одрећи. Женама, омладини и инвалидима омогућују се посебна заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом.

Право на штрајк

Запослени имају право на штрајк, у складу са законом и колективним уговором. Право на штрајк може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности.

Здравствена заштита

Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља. Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин. Република Србија помаже развој здравствене и физичке културе.

Слобода предузетништва

Предузетништво је слободно. Предузетништво се може ограничити законом, ради заштите здравља људи, животне средине и природних богатстава и ради безбедности Републике Србије.

Надлежност Републике Србије

Република Србија уређује и обезбеђује:

1. сувереност, независност, територијалну целовитост и безбедност Републике Србије, њен међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама;
2. остваривање и заштиту слобода и права грађана, уставност и законитост, поступак пред судовима и другим државним органима, одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката, амнестије и помиловања за кривична дела;
3. територијалну организацију Републике Србије, систем локалне самоуправе;
4. одбрану и безбедност Републике Србије и њених грађана, мере за случај ванредног стања;
5. систем преласка границе и контроле промета роба, услуга и путничког саобраћаја преко границе, положај станаца и страних правних лица;
6. јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката, систем обављања појединих привредних и других делатности, робне резерве, монетарни, банкарски, девизни и царински систем, економске односе са иностранством, систем кредитних односа са иностранством, порески систем;
7. својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине;
8. систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, друге економске и социјалне односе од општег интереса;
9. одрживи развој; систем заштите и унапређења животне средине, заштиту и унапређивање биљног и животињског света, производњу, промет и превоз оружја, отровних, запаљивих, експлозивних, радиоактивних и других опасних материја;
10. систем у областима здравства, социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите, бриге о деци, образовања, културе и заштите културних добара, спорта, јавног информисања, систем јавних служби;
11. контролу законитости располагања средствима правних лица, финансијску ревизију јавних средстава, прикупљање статистичких и других података од општег интереса;
12. развој Републике Србије, политику и мере за подстицање равномерног развоја појединих делова Републике Србије, укључујући и развој недовољно развијених подручја, организацију и коришћење простора, научно-технолошки развој;
13. режим и безбедност у свим врстама саобраћаја;
14. празнике и одликовања Републике Србије;
15. финансирање остваривања права и дужности Републике Србије, утврђених Уставом и законом;
16. организацију, надлежност и рад републичких органа;
17. друге односе од интереса за Републику Србију.

 

1.2. ЗАКОНОДАВСТВО У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

Законом о безбедности и здрављу на раду уређују се унапређивање и спровођење мера безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној средини, ради спречавања повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом, општа начела превенције, права посебних група запослених, обавезе послодавца, права и обавезе запослених, информисање, консултовање, сарадња и обука запослених и представника запослених за безбедност и здравље на раду, Регистар повреда на раду, стручни испити, издавање лиценци, надзор и казнене одредбе. Овај закон примењује се на државне органе, органе аутономних покрајина, органе јединица локалне самоуправе, привредна друштва, друга правна и физичка лица, у свим делатностима.

Овај закон не примењује се при обављању послова из области одбране и полицијских послова и послова заштите и спасавања и других унутрашњих послова у непосредној вези са полицијским пословима, као и послова заштите и спасавања које обављају други субјекти у складу са посебним законом, ако су питања безбедности и здравља на раду при обављању тих послова уређена посебним законом.

Права, обавезе и одговорности у вези са безбедношћу и здрављем на раду ближе се уређују колективним уговором, правилником о безбедности и здрављу на раду или правилником о раду, односно уговором о раду.

Значење израза

Поједини изрази имају следеће значење:

1) запослени јесте физичко лице које је у радном односу код послодавца, као и лице које по било ком основу обавља рад или се оспособљава за рад код послодавца, осим лица које обавља послове кућног помоћног особља код послодавца;

2) лице које се самозапошљава јесте физичко лице које обавља привредну или другу делатност, и то:

(1) предузетник који самостално обавља привредну или другу делатност и при томе радно не ангажује друга лица,

(2) носилац или члан породичног пољопривредног газдинства, који обавља посао са члановима породичног пољопривредног домаћинства у складу са прописима о пољопривреди;

3) послодавац јесте правно лице, предузетник или физичко лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица, осим физичких лица која посао обезбеђују у домаћинству и носиоца породичног пољопривредног газдинства који обавља посао са члановима породичног пољопривредног домаћинства у складу са прописима о пољопривреди;

4) представник запослених за безбедност и здравље на раду јесте лице изабрано или именовано да представља запослене у области безбедности и здравља на раду код послодавца;

5) безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом у циљу остваривања физичког, психичког и социјалног благостања запослених;

6) превенција јесте основни принцип безбедности и здравља на раду чији су циљеви: развој и јачање механизама за спречавање настанка повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и стварање услова за стално унапређивање области безбедности и здравља на раду, а која обухвата културу, политику, активности и мере;

7) превентивне мере јесу сви поступци или активности предузети или планирани у свим фазама рада код послодавца у циљу спречавања или смањења ризика на радном месту;

8) радилиште је простор на отвореном у којем се изводе радови у складу са елаборатом о уређењу и извођењу радова;

9) рад у дубини је рад при ископима дубљим од једног метра или насипима вишим од једног метра;

10) рад на висини јесте сваки рад који запослени обавља користећи ослонце на висини два метра и више од чврсте подлоге при чему радни простор није заштићен од пада са висине;

11) радно место јесу послови које запослени обавља у радној средини у којој борави или има приступ у току рада и који су под непосредном или посредном контролом послодавца;

12) радна средина јесте простор у којем запослени обавља послове (која укључује радна места, радне услове, радне поступке и средства за рад) или се налази у току рада, која је под непосредном или посредном контролом послодавца;

13) средство за рад јесте:

(1) објекат који се користи као радни и помоћни простор, укључујући и објекат на отвореном простору, са свим припадајућим инсталацијама (инсталације флуида, грејање, електричне и громобранске инсталације и др.),

(2) опрема за рад (машина, уређај, постројење, инсталација, алат и сл.) која се користи у радном процесу,

(3) конструкција и објекат за колективну безбедност и здравље на раду (заштита на прелазима, пролазима и прилазима, заклони од топлотних и других зрачења, заштита од удара електричне струје, општа вентилација и климатизација и сл.),

(4) помоћна конструкција и објекат, као и конструкција и објекат који се привремено користи за рад и кретање запослених (скела, радна платформа, тунелска подграда, конструкција за спречавање одрона земље при копању дубоких ровова и сл.),

(5) друго средство које се користи у радном процесу или је на било који начин повезано са радним процесом;

14) опасност јесте околност или стање које може угрозити здравље или изазвати повреду запосленог;

15) штетност јесте особина или својство које може угрозити здравље запосленог;

16) опасна појава јесте догађај којим су угрожени или би могли да буду угрожени живот и здравље запосленог или постоји опасност од повређивања запосленог;

17) озбиљна, неизбежна и непосредна опасност јесте конкретна, реална и постојећа опасност која, у складу са тренутним научним и техничким знањима, не може бити искључена односно ограничена;

18) ризик јесте вероватноћа настанка повреде, болести или оштећења здравља запосленог услед изложености опасностима или штетностима;

19) процена ризика јесте систематско евидентирање и процењивање свих опасности и штетности у радном процесу на радном месту у радној средини који могу узроковати настанак повреда на раду, болести или оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начина спречавања, отклањања или смањења ризика на најмању могућу меру;

20) акт о процени ризика јесте акт који садржи опис радног процеса са проценом ризика од повреда и оштећења здравља при обављању свих послова у радној средини и мере за отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља на раду;

21) радно место са повећаним ризиком јесте радно место на висини, радно место у дубини, радно место на управљању возилима и унутрашњем транспорту (виљушкари, дизалице, транспортери, грађевинске и пољопривредне машине и сл.) и друго радно место утврђено актом о процени ризика послодавца на коме, и поред потпуно примењених мера, постоје околности које могу да угрозе безбедност и здравље запосленог;

22) рад од куће јесте рад који запослени обавља употребом информационо комуникационих технологија за послодавца из места пребивалишта, односно боравишта или другог места становања, а које није под непосредном контролом послодавца;

23) рад на даљину јесте рад који запослени обавља употребом информационо комуникационих технологија из простора који није простор послодавца и који није под непосредном контролом послодавца;

24) саветник за безбедност и здравље на раду јесте стручно лице које обавља послове безбедности и здравља на раду, има одговарајући ниво квалификација, положен одговарајући стручни испит, лиценцу за обављање послова саветника за безбедност и здравље на раду и које послодавац писаним актом именује за обављање тих послова;

25) сарадник за безбедност и здравље на раду јесте стручно лице које обавља послове безбедности и здравља на раду у одређеним делатностима, има одговарајући ниво квалификација, положен одговарајући стручни испит, лиценцу за обављање послова сарадника за безбедност и здравље на раду и које послодавац писаним актом именује за обављање тих послова;

26) правно лице зa обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености, испитивања услова радне средине – биолошких штетности јесте правно лице којем је министар надлежан за послове рада издао лиценцу;

27) правно лице или предузетник за обављање послова безбедности и здравља на раду јесте правно лице или предузетник којем је министар надлежан за послове рада издао лиценцу;

28) здравствена установа која обавља делатност медицине рада јесте пружалац здравствене заштите, коме послодавац повери обављање послова превенције и заштите здравља запослених;

29) стручни налаз јесте извештај о извршеном прегледу и провери опреме за рад и прегледу и испитивању електричних и громобранских инсталација или испитивању услова радне средине са закључком да ли су примењене или нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду;

30) одговорно лице за обављање прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености и испитивање услова радне средине – биолошких штетности, као и за потписивање стручних налаза, јесте лице са лиценцом за вршење тих послова;

31) лиценца јесте овлашћење које министар надлежан за послове рада издаје правном или физичком лицу за обављање одређених послова у области безбедности и здравља на раду;

32) језик који запослени разуме јесте матерњи језик, језик који је у службеној употреби на територији на којој послодавац има седиште, односно запослени обавља послове и који запослени говори, чита и пише, као и језик који је утврђен као услов за обављање послова радног места;

33) регистар повреда на раду јесте јединствена, електронски вођена база података о повредама на раду, која се води на основу извештаја о повреди на раду;

34) регистар лиценци јесте јединствена, електронски вођена база података о издатим, обновљеним и одузетим лиценцама.

Право на безбедност и здравље на раду

Право на безбедност и здравље на раду имају:

1) лица која су у радном односу и лица ангажована ван радног односа;

2) лице које се самозапошљава;

3) ученици и студенти који се налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или практичној настави или учењу кроз рад у систему дуалног образовања;

4) лица која обављају волонтирање или привремене и повремене послове преко омладинске, односно студентске задруге;

6) лица која су упућена на додатно образовање и обуку по упуту носиоца послова запошљавања;

7) лица која учествују у организованим јавним радовима од општег значаја;

8) лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици завода за издржавање казне затвора (радионица, радилиште и сл.) и на другом месту рада;

9) лица која се затекну у радној средини, ако је о њиховом присуству упознат послодавац.

Превентивне мере

Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду обезбеђују се применом савремених техничких, ергономских, здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених, или њиховог свођења на најмању могућу меру, у поступку:

1) пројектовања, изградње, коришћења и одржавања објеката намењених за радне и помоћне просторије, као и објеката намењених за рад на отвореном простору у циљу безбедног одвијања радног процеса;

2) пројектовања, изградње, коришћења и одржавања радног процеса са свом припадајућом опремом за рад, у циљу безбедног рада запослених и усклађивања хемијских, физичких и биолошких штетности, микроклиме и осветљености на радним местима и у радним и помоћним просторијама са прописаним мерама и нормативима за делатност која се обавља на тим радним местима и у тим радним просторијама;

3) пројектовања, израде, коришћења и одржавања опреме за рад, конструкција и објеката за колективну безбедност и здравље на раду, помоћних конструкција и објеката и других средстава која се користе у радном процесу или која су на било који начин повезана са радним процесом, тако да се у току њихове употребе спречава повређивање или оштећење здравља запослених;

4) производње, паковања, превоза, складиштења, употребе и уништавања хемијских материја, на начин и по прописима и правилима којима се отклањају могућности повређивања или оштећења здравља запослених;

5) пројектовања, производње и коришћења личне заштитне опреме, чијом се употребом смањују ризици који нису могли да буду отклоњени применом одговарајућих превентивних мера;

6) образовања, васпитања, обуке и стручног оспособљавања у области безбедности и здравља на раду.

Oдговорности послодавца

Послодавац је дужан да обезбеди и спроводи превентивне мере безбедности и здравља на раду. Послодавац је дужан да обезбеди безбедност и здравље запосленом у свим активностима пословања и на свим нивоима организовања рада и радног процеса. Послодавац се не ослобађа обавеза и одговорности у вези са применом мера безбедности и здравља на раду одређивањем правног лица, односно предузетника са лиценцом или другог лица или преношењем својих обавеза и одговорности на та лица.

У случају настанка повреде на раду због елементарних непогода, озбиљне, неизбежне и непосредне опасности које су изван контроле послодавца или због изузетних догађаја чије се последице упркос свим предузетим мерама од стране послодавца нису могле избећи, послодавац није одговоран.

Послодавац је дужан да:

1) радни процес прилагоди способностима запосленог у погледу безбедности и здравља на раду;

2) обезбеди одговарајуће услове радне средине;

3) средства за рад и личну заштитну опрему обезбеди да буду одговарајући, да не угрожавају безбедност и здравље запосленог.

Послодавац је дужан да се при планирању и увођењу нових технологија консултује са запосленима или представницима запослених по питањима избора опреме за рад, услова рада и радне средине и њихових последица на безбедност и здравље запослених. Само они запослени којима су издата одговарајућа упутства и дозволе за рад могу имати приступ зонама у којима је присутна озбиљна, неизбежна или непосредна опасност или штетност која може да угрози здравље запосленог. Приликом организовања рада и радног процеса, послодавац је дужан да обезбеди превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених, укључујући пружање информација и обуке запослених, као и да за њихову примену обезбеди потребна финансијска средства. Послодавац обезбеђује превентивне мере пре почетка рада запосленог и у току рада, избором радних и производних метода којима се обезбеђује заштита живота и здравља на раду.

Начела превенције

Превентивне мере обезбеђује послодавац полазећи од следећих начела:

1) избегавање ризика;

2) процена ризика који се не могу избећи на радном месту;

3) отклањање ризика на њиховом извору применом савремених техничких решења;

4) прилагођавање рада и радног места запосленом, нарочито у погледу избора опреме за рад и метода рада, као и избора технолошког поступка да би се смањила монотонија у раду и рад по унапред дефинисаном темпу, у циљу смањења њиховог утицаја на здравље запосленог;

5) прилагођавања техничком напретку;

6) замена опасног на радном месту у радној средини безопасним или мање опасним;

7) развијања кохерентне политике превенције која обухвата технологију, организацију рада, услове рада, односе у радном процесу и утицај фактора у вези са радном средином;

8) давање предности колективним над појединачним мерама безбедности и здравља на раду;

9) одговарајућа обука запослених за безбедан и здрав рад и издавање упутстава за рад на безбедан начин.

Обавезе послодавца

Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писаној форми за сва радна места у радној средини и да утврди начин, мере и рокове за отклањање или смањење ризика на најмању могућу меру. Такође, послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика за сва радна места на којима ученици обављају професионалну праксу или практичну наставу или учење кроз рад у систему дуалног образовања.

Акт о процени ризика заснива се на утврђивању опасности и штетности на радном месту у радној средини, на основу којих се врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.

Послодавац је дужан да:

1) актом у писаној форми именује саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду;

2) запосленом одреди обављање послова на радном месту и у радној средини на којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду;

3) обавештава запослене и представнике запослених о опасностима и штетностима које могу да доведу до повреда на раду и оштећења здравља који настају увођењем нових технологија и средстава за рад и да у таквим случајевима донесе одговарајућа упутства за безбедан и здрав рад;

4) обучава запослене за безбедан и здрав рад;

5) обезбеди запосленима коришћење личне заштитне опреме у складу са актом о процени ризика;

6) обезбеди одржавање средстава за рад и личне заштитне опреме у исправном стању и искључи из употребе средства за рад и личну заштитну опрему на којој настану промене због којих постоје ризици за безбедност и здравље запослених;

7) ангажује правно лице са лиценцом ради спровођења превентивних и периодичних прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, као и превентивних и периодичних испитивања услова радне средине, односно хемијских, физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености и биолошких штетности;

8) обезбеди на основу акта о процени ризика и оцене здравствене установе која обавља делатност медицине рада прописане лекарске прегледе;

9) обезбеди пружање прве помоћи, као и да обучи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи;

10) заустави сваку врсту рада који представља озбиљну, неизбежну и непосредну опасност за живот или здравље запослених.

Правно лице дужно је да изда стручни налаз по извршеном прегледу и провери опреме за рад и прегледу и испитивању електричних и громобранских инсталација или испитивању услова радне средине најкасније у року до 30 дана од дана извршеног прегледа и провере, односно испитивања.

Ако се приликом прегледа и провере опреме за рад утврди да на опреми за рад нису примењене мере за безбедан и здрав рад, лице које је вршило преглед и проверу опреме за рад дужно је да одмах о томе обавести послодавца, односно саветника или сарадника за безбедност и здравље на раду и да на опреми постави налепницу о неисправности. Послодавац, односно саветник или сарадник за безбедност и здравље на раду дужан је да одмах забрани рад на опреми за рад на којој нису примењене мере за безбедан и здрав рад. Забрана коришћења опреме за рад важи до отклањања неправилности због којих опрема за рад није безбедна за употребу, односно до издавања стручног налаза о прегледу и провери од стране правног лица са лиценцом којим се потврђује да су на опреми за рад примењене мере за безбедан и здрав рад.

Послодавац је дужан да актом о процени ризика, на основу непристрасне оцене здравствене установе која обавља делатност медицине рада, одреди посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени на радним местима са повећаним ризиком.

Послодавац јe дужан да обезбеди пружање прве помоћи, да обучи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи и обезбеди средства и опрему за пружање прве помоћи узимајући у обзир процењене ризике, радни процес, организацију, природу и обим радног процеса, број запослених који учествују у радном процесу, број радних смена, број локацијски одвојених јединица, учесталост повреда на раду и удаљеност до наjближе медицинске помоћи. Пружањe прве помоћи мора бити организовано на начин да је прва помоћ доступна сваком запосленом током радног времена, у свим сменама и на свим локацијама. Обуку запослених за пружање прве помоћи врши здравствена установа која обавља делатност медицине рада у складу са законом којим се уређује здравствена заштита, као и Црвени крст Србије.

Послодавац је дужан да што је могуће пре обавести све запослене, који јесу или који би могли да буду изложени озбиљној, неизбежној и непосредној опасности, о присутним ризицима и мерама које су предузете или ће бити предузете у циљу заштите. Послодавац је дужан да предузме мере и изда упутства како би омогућио запосленима да у случају озбиљне, неизбежне и непосредне опасности престану да раде и одмах напусте радно место и оду на безбедно место. Послодавац не сме захтевати од запослених да се врате на радно место у радној средини у којој и даље постоји озбиљна, неизбежна и непосредна опасност.

Посебне обавезе

Послодавац је дужан да, најмање осам дана пре почетка рада, надлежну инспекцију рада извести о:

1) почетку свога рада;

2) раду одвојене јединице;

3) свакој промени технолошког поступка, уколико се тим променама мењају услови рада.

Послодавац који изводи радове на изградњи објекта као и послодавац који изводи радове на радилишту, дужан је да пријаву о почетку рада достави надлежној инспекцији рада, најмање осам дана пре почетка извођења радова. Ако радови трају дуже од три дана у континуитету послодавац је дужан да изради прописан елаборат о уређењу градилишта, који уз пријаву о почетку рада доставља надлежној инспекцији рада, најмање осам дана пре почетка извођења радова. Послодавац је дужан да на градилишту, односно радилишту обезбеђује, одржава и спроводи мере за безбедност и здравље на раду у складу са елаборатом о уређењу градилишта, односно радилишта и актом о процени ризика.

Када два или више послодаваца у обављању послова деле радни простор, односно када запослени више послодаваца истовремено обављају послове у истом радном простору, послодавци су дужни да сарађују у примени прописаних мера за безбедност и здравље запослених. Послодавци су дужни да, узимајући у обзир природу послова које обављају, координирају активности у вези са применом мера за отклањање ризика од повређивања. Начин остваривања сарадње послодавци утврђују писаним споразумом, закљученим пре почетка обављања послова. Споразумом се одређује лице за координацију спровођења заједничких мера безбедности и здравља свих запослених.

Послодавац је дужан да предузме мере за спречавање приступа у круг објекта који се користи као радни и помоћни простор, укључујући и објeкат на отвореном простору, лицима и возилима која немају основа да се налазе у њима. Послодавац је дужан да, пре почетка извођења радова на висини, у дубини, у скученом простору, у простору са потенцијално експлозивним атмосферама, на енергетском објекту, при коришћењу опасне хемијске материје, рад у зонама у којима је присутна озбиљна, неизбежна или непосредна опасност или штетност која може да угрози здравље запосленог, обезбеди издавање дозволе за рад. Поступак и начин за издавање дозволе за рад утврђује послодавац.

Послодавац је дужан да запосленима обезбеди и изда на употребу средства за рад и личну заштитну опрему у исправном стању и на којима су примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду и да обезбеди контролу њихове употребе у складу са наменом. Послодавац је дужан да спроведе обуку запослених за правилно коришћење личне заштитне опреме.

Послодавац може да запосленима да на коришћење опасне хемијске материје и друге хемијске материје за које је прописана обавеза израде и достављања безбедносног листа само ако му је уз хемијску материју учинио доступним безбедносни лист, ако је обезбедио све мере које произлазе из садржаја безбедносног листа.

Обука запослених

Послодавац је дужан да изврши обуку запосленог за безбедан и здрав рад:

1) код заснивања радног односа, односно другог радног ангажовања;

2) премештаја на друге послове;

3) приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад или промене опреме за рад,

4) код промене радног процеса.

Послодавац је дужан да запосленог у току обуке за безбедан и здрав рад упозна са ризицима на радном месту на које га одређује и о конкретним мерама за безбедност и здравље на раду у складу са актом о процени ризика. Обука се обезбеђује у току радног времена, а трошкови обуке обезбеђују се из средстава послодавца и не могу бити на терет запосленог. Ако послодавац одреди запосленом да обавља послове на два или више радних места, дужан је да запосленог обучи за безбедан и здрав рад на сваком од тих радних места. Послодавац код кога под његовим надзором и руковођењем, на основу уговора, споразума или по било ком другом основу, обављају рад запослени другог послодавца, дужан је да те запослене обучи за безбедан и здрав рад. Обуку запослених за безбедан и здрав рад послодавац обавља теоријски и практично, у складу са програмом обуке за безбедан и здрав рад који доноси послодавац. Програм обуке за безбедан и здрав рад садржи општи и посебни део. Општи део програма обуке обухвата упознавање запослених са правима, обавезама и одговорностима у области безбедности и здравља на раду из закона и подзаконских прописа, као и упознавање са општим актима послодавца у области безбедности и здравља на раду. Посебни део програма обуке обухвата упознавање са свим потенцијалним опасностима и штетностима на радном месту, процењеним ризицима и мерама за безбедан и здрав рад. Провера теоријске и практичне обучености запосленог за безбедан и здрав рад обавља се на радном месту. Периодичне обуке за безбедан и здрав рад запосленог који ради на радном месту са повећаним ризиком врше се најкасније у року од једне године од дана претходне обуке, а на осталим радним местима најкасније у року од три године од дана претходне обуке. Обука за безбедан и здрав рад обавља се на језику који запослени разуме и прилагођава се могућностима и способностима посебних група запослених.

Представник запослених има право на обуку ради обављања активности представника запослених, а трошкови обуке не могу бити на терет представника запослених. Обука представника запослених обавља се одмах по избору или именовању, а периодичне обуке врше се најкасније у року од три године од дана претходне обуке. Обука се организује у току радног времена било у оквиру или изван простора послодавца.

Када радни процес захтева додатну обуку запосленог за безбедан и здрав рад, послодавац је дужан да упозна запосленог о обављању радног процеса на безбедан начин, путем обавештења, упутстава или инструкција у писaној форми. У изузетним случајевима, када запосленом прети озбиљна, неизбежна и непосредна опасност по живот или здравље, због хитности, обавештења, упутства или инструкције могу се дати у усменој форми.

У случају тешке повреде на раду, смртне повреде на раду или колективне повреде на раду са тешком или смртном повредом на раду, послодавац је дужан да одмах, а најкасније у року од осам дана од настанка повреде изврши додатну обуку запослeних на том радном месту у организационој јединици где се повреда догодила, са обавезом обавештавања свих запослених.

Послодавац је дужан да обезбеди да запослена за време трудноће, породиља и запослена која доји дете, запослени млађи од 18 година живота, особа са инвалидитетом и запослени код кога је утврђена професионална болест, и поред обуке за безбедан и здрав рад, буду у писаној форми обавештени о резултатима процене ризика и о мерама којима се ризици отклањају у циљу повећања безбедности и здравља на раду.

Послодавац је дужан да свако лице, које се налази у радној средини о чијем присуству је упознат послодавац, упозори на опасности или штетности по здравље које се јављају у радном процесу, односно на мере безбедности и здравља које мора да примени, и да га усмери на безбедне зоне за кретање.

Послодавац је дужан да видно обележи и истакне ознаке за безбедност и здравље на раду ради обавештавања и информисања запослених о ризицима у радном процесу, правцима кретања и дозвољеним местима задржавања, као и о мерама за спречавање, смањење или отклањање ризика.

Права и обавезе запослених

Запослени има право и обавезу да:

• се пре почетка рада упозна са мерама безбедности и здравља на раду на радном месту на које је одређен, као и да се обучи за њихово спровођење;
• послодавцу даје предлоге, примедбе и обавештења о питањима безбедности и здравља на раду;
• редовно контролише своје здравље према ризицима радног места.

Запослени који ради на радном месту са повећаним ризиком, има право и обавезу да обави лекарски преглед на који га упућује послодавац. Запослени је дужан да ради на радном месту са повећаним ризиком, на основу извештаја здравствене установе која обавља делатност медицине рада којим се утврђује да је здравствено способан за рад на том радном месту.

Запослени има право да одбије да ради:

1) ако му прети непосредна опасност по живот и здравље због тога што нису спроведене прописане мере за безбедност и здравље на радном месту на које је одређен, све док се те мере не обезбеде;

2) ако му послодавац није обезбедио прописани лекарски преглед или ако се на лекарском прегледу утврди да не испуњава прописане здравствене услове за рад на радном месту са повећаним ризиком;

3) ако у току обуке за безбедан и здрав рад није упознат са свим врстама ризика и мерама за њихово отклањање на радном месту на које га је послодавац одредио;

4) дуже од пуног радног времена, односно ноћу ако би, према оцени здравствене установе која обавља делатност медицине рада такав рад могао да погорша његово здравствено стање;

5) на средству за рад на којем нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду;

6) ако није издата дозвола за рад (за извођења радова на висини, у дубини, у скученом простору, у простору са потенцијално експлозивним атмосферама, на енергетском објекту, при коришћењу опасне хемијске материје, рад у зонама у којима је присутна озбиљна, неизбежна или непосредна опасност или штетност која може да угрози здравље запосленог).

Запослени може да се писаним захтевом обрати послодавцу ради предузимања мера које, по мишљењу запосленог, нису спроведене. Ако послодавац не поступи по захтеву у року од осам дана од пријема захтева, запослени има право да поднесе захтев за заштиту права инспекцији рада. Када запослени одбије да ради, а послодавац сматра да захтев запосленог није оправдан, послодавац је дужан да одмах обавести инспекцију рада.

Послодавац је дужан да обезбеди да сви запослени буду обучени да предузму одговарајуће кораке у складу са својим знањем и техничким средствима, која су им на располагању у случају озбиљне, неизбежне и непосредне опасности по њихову безбедност или безбедност других и у случају када непосредни руководилац, који је одговоран, није присутан, да би избегли последице опасности. Када му прети озбиљна, неизбежна и непосредна опасност по живот или здравље, запослени има право да предузме одговарајуће мере, у складу са својим знањем и техничким средствима која му стоје на располагању и да престане да ради, напусти радно место, радни процес, односно радну средину. Запослени који престане да ради, напусти радно место, радни процес, односно радну средину није одговоран за штету коју проузрокује послодавцу, односно неће бити стављен у било какву неповољну ситуацију, осим у случају да је штету проузроковао намерно или из крајње непажње.

Запослени је обавезан да:

1) води рачуна о сопственој безбедности и здрављу на раду, као и о безбедности и здрављу других лица на која може да утиче његов рад у складу са обуком за безбедан и здрав рад и упутствима за безбедан и здрав рад добијеним од послодавца;

2) примењује прописане мере за безбедан и здрав рад;

3) наменски користи средства за рад, хемијске и друге материје;

4) правилно користи личну заштитну опрему, да са њом пажљиво рукује и да је уредно врати на место које је намењено за њено чување;

5) пре почетка рада, прегледа своје радно место укључујући и средства за рад која користи, као и личну заштитну опрему, и да у случају уочених недостатака извести послодавца или друго овлашћено лице;

6) пре напуштања, радно место и средства за рад остави у стању да не угрожавају друге запослене.

Запосленом је забрањено да самовољно искључује, мења или уклања безбедносне уређаје на средствима за рад.

Запослени има обавезу да, у складу са својим сазнањима, одмах обавести послодавца, односно непосредног руководиоца о неправилностима, опасностима, штетностима или о другим недостацима у спровођењу мера безбедности и здравља на раду који би на радном месту могли да угрозе његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених и других лица. Ако послодавац после добијеног обавештења не отклони неправилности, штетности, опасности или друге појаве у року од осам дана или ако запослени сматра да за отклањање утврђених појава нису спроведене одговарајуће мере за безбедност и здравље, запослени се може обратити надлежној инспекцији рада, о чему обавештава саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду, представника запослених и Одбор.

Запослени је дужан да сарађује са послодавцем и саветником, односно сарадником за безбедност и здравље на раду, како би се спровеле прописане мере за безбедност и здравље на радном месту на коме ради.

Лице које се самозапошљава је одговорно за своју безбедност и здравље и за безбедност и здравље других лица, на која утичу његов рад и пропусти у примени мера безбедности и здравља на раду. Лице које се самозапошљава обавезно је да при свом раду примењује прописе из области безбедности и здравља на раду и да сарађуje са другим послодавцима и запосленима у примени мера безбедности и здравља на раду, када је са њима повезано обављање послова.

Рад од куће и рад на даљину

Приликом рада од куће и рада на даљину послодавац је дужан да обезбеди безбедност и здравље на раду у сарадњи са запосленим, при чему је послодавац дужан да утврди услове за безбедан и здрав рад, средства за рад издата од стране послодавца, да дефинише радни процес у вези са извршењем послова за које је запослени задужен и пропише превентивне мере за безбедан и здрав рад. Послодавац може да донесе акт о процени ризика за рад од куће и рад на даљину у писаној форми уз учешће запосленог. Запослени је дужан да обавести послодавца о испуњености услова потребних за безбедан и здрав рад у складу са актом о процени ризика, као и да благовремено обавести послодавца о свакој накнадној промени услова.

Организовање послова безбедности и здравља на раду

Послодавац је дужан да организује послове безбедности и здравља на раду. Послодавац је дужан да општим актом, уговором о раду или другим уговором, уреди обавезе и одговорности у вези са свакодневним праћењем и контролом примене мера безбедности и здравља на раду.

За обављање послова безбедности и здравља на раду послодавац је дужан да ангажује једно или више лица, (саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду) са којима има закључен уговор о раду.

Послове безбедности и здравља на раду може да обавља лице које има положен стручни испит за обављање послова безбедности и здравља на раду и лиценцу за обављање послова саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду. Ако за послове безбедности и здравља на раду не може да одреди неког од својих запослених који испуњава услове, послодавац може да ангажује правно лице или предузетника који имају лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду.

У делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада, трговине на велико, саобраћаја и складиштења и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, послодавац који запошљава, односно радно ангажује од 251 до 500 запослених је дужан да закључи уговор о раду са пуним радним временом са најмање два саветника за безбедност и здравље на раду, а послодавац који запошљава односно радно ангажује више од 500 запослених је дужан да закључи уговор о раду са пуним радним временом са најмање три саветника за безбедност и здравље на раду.

У свим осталим делатностима послодавац који запошљава, односно радно ангажује више од 500 запослених је дужан да закључи уговор о раду са пуним радним временом са најмање два сарадника за безбедност и здравље на раду.

Ако послодавац ангажује правно лице или предузетника који имају лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду, то правно лице, односно предузетник одређују број саветника за безбедност и здравље на раду у складу са бројем запослених код послодавца коме врши услугу и делатности којом се бави.

Послове безбедности и здравља на раду послодавац може да обавља сам у делатностима трговине на мало, услуга смештаја и исхране, информисања и комуникацијa, финансијских делатности и делатности осигурања, пословања некретнинама, стручним, научним, иновационим, административним и помоћним услужним делатностима, обавезног социјалног осигурања, образовања, уметности, забаве и рекреације, осталим услужним делатностима, ако има до 20 запослених. У овом случају, послодавац је дужан да полаже стручни испит за обављање послова безбедности и здравља на раду и није дужан да има прописану лиценцу.

Саветник за безбедност и здравље на раду

Послодавац у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада, трговине на велико, саобраћаја и складиштења и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, дужан је да за послове безбедности и здравља на раду именује саветника за безбедност и здравље на раду, односно лице које има најмање стечено високо образовање обима од најмање 240 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука и природно-математичких наука из области: биолошке науке, науке о заштити животне средине, физичке науке, физичко-хемијске и хемијске науке.

Послодавац у делатностима здравствене и социјалне заштите, може да за послове безбедности и здравља на раду именује саветника за безбедност и здравље на раду, лице које има најмање стечено високо образовање од најмање 240 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама у оквиру образовно-научног поља медицинских наука.

Саветник за безбедност и здравље на раду може обављати послове безбедности и здравља на раду у свим делатностима.

Сарадник за безбедност и здравље на раду

Послодавац у свим другим делатностима (које нису наведене у претходном опису код саветника за безбедност и здравље на раду), уколико сам не обавља послове безбедности и здравља на раду, је дужан да за послове безбедности и здравља на раду именује сарадника за безбедност и здравље на раду, односно лице које има најмање стечено високо образовање обима од најмање 180 ЕСПБ бодова у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука, природно-математичких наука, медицинских наука или друштвено-хуманистичких наука.

Послови саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду

Саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду обавља следеће послове:

1) спроводи и учествује у поступку процене ризика;

2) учествује у изради програма обуке запослених за безбедан и здрав рад, програма обуке представника запослених и програма обуке руководилаца;

3) врши контролу и даје предлоге послодавцу у планирању, избору, коришћењу и одржавању средстава за рад, хемијских материја и личне заштитне опреме;

4) учествује у опремању и уређивању радног места у циљу обезбеђивања безбедних и здравих услова рада;

5) организује превентивна и периодична испитивања услова радне средине;

6) организује превентивне и периодичне прегледе и провере опреме за рад и прегледе и испитивања електричних и громобранских инсталација;

7) предлаже мере за побољшање услова рада, нарочито на радним местима са повећаним ризиком;

8) прати и контролише примену мера безбедности и здравља на раду у складу са организацијом послова безбедности и здравља на раду код послодавца;

9) прати стање у вези са повредама на раду и професионалним болестима, као и болестима у вези са радом, учествује у утврђивању њихових узрока и припрема извештаје са предлозима мера за њихово отклањање;

10) организује и спроводи обуку руководилаца, запослених, представника запослених и других лица;

11) припрема упутства за безбедан и здрав рад и контролише њихову примену;

12) забрањује рад на радном месту или употребу средства за рад, у случају када утврди непосредну опасност по живот или здравље запосленог и обуставља рад на опреми за рад на којој је приликом прегледа и провере утврђено да није безбедна за употребу и коришћење, до отклањања уочених недостатака;

13) организује лекарске прегледе запослених;

14) сарађује и координира рад са здравственом установом која обавља делатност медицине рада по свим питањима у области безбедности и здравља на раду;

15) сарађује са представницима запослених и Одбором за безбедност и здравље на раду по свим питањима у области безбедности и здравља на раду код послодавца;

16) води евиденције у области безбедности и здравља на раду код послодавца;

17) прати промену прописа и врши усклађивање аката послодавца, прати стандарде и технички напредак у области безбедности и здравља на раду.

Саветник за безбедност и здравље на раду је дужан да у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада, трговине на велико, саобраћаја и складиштења и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, свакодневно прати, контролише и извештава послодавца о примени мера за безбедност и здравље код послодавца у складу са организацијом послова безбедности и здравља на раду код послодавца и актом којим је послодавац уредио обавезе и одговорности у вези са свакодневним праћењем и контролом примене мера безбедности и здравља на раду.

Саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду дужан је да у писаној форми извести послодавца и представника запослених о забрани рада. Ако послодавац, и поред забране, наложи запосленом да настави рад или употребу средства за рад, саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду дужан је да о томе одмах извести надлежну инспекцију рада. Саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду дужан је да континуирано усавршава знања у области безбедности и здравља на раду.

 

Ангажовање правног лица или предузетника са лиценцом

Послодавац који за обављање послова безбедности и здравља на раду ангажује правно лице или предузетника са лиценцом дужан је да их претходно упозна са радним процесом, ризицима у радном процесу и мерама које су примењене за отклањање ризика, обавести о почетку рада сваке одвојене јединице, о почетку извођења радова на градилишту, односно радилишту и ангажовању сваког новог запосленог.

Послодавац је дужан да омогући ангажованом правном лицу или предузетнику, саветнику, односно сараднику за безбедност и здравље на раду независно и самостално обављање послова, довољно времена за обављање тих послова и приступ свим потребним подацима у области безбедности и здравља на раду.

Саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду, који је именован за обављање послова безбедности и здравља на раду, не може да трпи штетне последице ако свој посао обавља у складу са законом.

Континуирано усавршавање знања

Послодавац је дужан да омогући континуирано усавршавање знања у области безбедности и здравља на раду запосленом кога одреди за обављање тих послова. Континуирано усавршавање знања саветника за безбедност и здравље на раду, сарадника за безбедност и здравље на раду, координатора за безбедност и здравље на раду у фази израде пројекта, координатора за безбедност и здравље на раду у фази извођења радова, одговорног лица за обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, одговорног лица за обављање послова испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености и одговорног лица за обављање послова испитивања услова радне средине – биолошких штетности, услов је за обнављање лиценце. Послодавац је дужан да им обезбеди плаћено одсуство за континуирано усавршавање знања, ради обнављања лиценце.

Послови службе медицине рада

За обављање послова заштите здравља запослених на раду послодавац ангажује здравствену установу која обавља делатност медицине рада. Здравствена установа која обавља делатност медицине рада обавља следеће послове:

1) у поступку процене ризика утврђује предлог здравствених мера за радна места на којима су препознате и утврђене штетности изнад прописаних вредности;

2) прати и проучава услове рада и предлаже мере за заштиту здравља запослених у односу на ризике којима је запослени изложен на радном месту у радној средини;

3) обавља послове обуке запослених за пружање прве помоћи;

4) утврђује и испитује узроке настанка професионалних болести и болести у вези са радом;

5) оцењује и утврђује посебне здравствене способности које морају да испуњавају запослени за обављање одређених послова на радном месту са повећаним ризиком;

6) врши претходне, периодичне, контролне и циљане лекарске прегледе запослених и издаје извештаје о лекарским прегледима;

7) прати здравствено стање запосленог у односу на ризике на радном месту;

8) учествује у организовању прве помоћи, спасавању и евакуацији у случају повређивања запослених или хаварија;

9) саветује послодавца при избору другог одговарајућег посла према здравственој способности запосленог;

10) саветује послодавца о планирању и организацији рада са здравственог аспекта;

11) учествује у изради програма за побољшање услова рада на радном месту;

12) учествује у анализи професионалних болести и болести у вези са радом;

13) непосредно сарађује са саветником, односно сарадником за безбедност и здравље на раду.

Послодавац је дужан да запосленом на радном месту са повећаним ризиком пре почетка рада обезбеди претходни лекарски преглед, као и периодични лекарски преглед у току рада. Послодавац је дужан, да запосленом који рад обавља ноћу, обезбеди претходни и периодични лекарски преглед.

Ако се у поступку периодичног лекарског прегледа утврди да запослени не испуњава посебне здравствене услове за обављање послова на радном месту са повећаним ризиком, послодавац је дужан да га премести на друго радно место које одговара његовим здравственим способностима.

Послодавац је дужан да запосленог на његов захтев упути на лекарски преглед који одговара ризицима на радном месту у редовним интервалима, а најкасније у року од пет година од претходног прегледа.

Трошкови лекарских прегледа падају на терет послодавца.

Представник запослених за безбедност и здравље на раду

Запослени код послодавца имају право да изаберу једног или више представника запослених за безбедност и здравље на раду. Најмање три представника запослених образују Одбор за безбедност и здравље на раду (Одбор).

Послодавац је дужан да у Одбор именује најмање једног свог представника, тако да број представника запослених буде већи за најмање један од броја представника послодавца. Послодавац је дужан да најмање једном представнику запослених за безбедност и здравље на раду омогући одсуство са рада у трајању од најмање пет часова рада месечно с правом на накнаду зараде која се обрачунава и исплаћује у истом износу као да је радио на пословима радног места, као и да обезбеди техничко-просторне услове у складу са просторним и финансијским могућностима, ради обављања активности представника запослених.

Послодавац је дужан да запосленима, представнику запослених и Одбору омогући да буду консултовани унапред и благовремено у вези:

1) свих мера које утичу или могу да утичу на безбедност и здравље запослених;

2) организовања послова безбедности и здравља на раду и одређивања запослених који су обучени за пружање прве помоћи;

3) доношења аката који се односе на безбедност и здравље на раду;

4) планирања и организовања обуке за безбедан и здрав рад.

Послодавац је дужан да представнику запослених и Одбору омогући увид у све акте који се односе на безбедност и здравље на раду.

Послодавац и представник запослених или Одбор и синдикат, дужни су да међусобно сарађују о питањима безбедности и здравља на раду. Запослени, представник запослених и Одбор имају право да:

1) послодавцу дају предлоге о свим питањима која се односе на безбедност и здравље на раду;

2) захтевају од послодавца да предузме одговарајуће мере за отклањање или смањење ризика који угрожава безбедност и здравље запослених;

3) захтевају вршење надзора од стране инспекције рада, ако сматрају да послодавац није спровео одговарајуће мере за безбедност и здравље на раду, присуствују инспекцијском надзору, као и да поднесу примедбе и запажања.

Представник запослених и чланови Одбора не смеју да буду стављени у неповољан положај због својих активности.

Евиденција, сарадња и извештавање

Послодавац је дужан да води и чува евиденције о:

1) радним местима са повећаним ризиком, запосленима који обављају послове на радним местима са повећаним ризиком и лекарским прегледима запослених који обављају те послове;

2) повредама на раду и професионалним болестима;

3) запосленима обученим за безбедан и здрав рад и правилно коришћење личне заштитне опреме;

4) запосленима изложеним биолошким штетностима групе 3 и групе 4;

5) запосленима који су изложени карциногенима или мутагенима, хемијским материјама и азбесту, као и о здравственом стању и изложености;

6) извештају о примени мера за безбедност и здравље на раду за делатности грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада, трговине на велико, саобраћаја и складиштења и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите;

7) извршеним прегледима и проверама опреме за рад и прегледима и испитивањима електричних и громобранских инсталација;

8) извршеним испитивањима услова радне средине;

9) издатој личној заштитној опреми.

Послодавац је дужан да евиденцију о запосленима обученим за безбедан и здрав рад или њену копију држи у седишту или другој пословној просторији послодавца или на другом месту, у зависности од тога где запослени ради.

Евиденције се могу водити у електронском облику, осим евиденције о запосленима обученим за безбедан и здрав рад и правилно коришћење личне заштитне опреме.

Извештавање о повреди на раду и професионалној болести

Послодавац је дужан да одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено, у писaној форми или електронским путем пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, као и опасну појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених. Послодавац је дужан да одмах, а најкасније у року од пет радних дана од дана настанка, усмено, у писaној форми или електронским путем пријави надлежној инспекцији рада лаку повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три дана.

Извештај о повреди на раду и професионалној болести који се догоде на радном месту, доставља се запосленом који је претрпео повреду, односно код кога је утврђена професионална болест, организацији надлежној за здравствено осигурање и Управи за безбедност и здравље на раду. Извештај о повреди на раду се подноси у писаном облику до успостављања Регистра повреда на раду у електронском облику.

Регистар повреда на раду

Податке у Регистар уноси послодавац. Послодавац, односно овлашћено службено лице послодавца које врши упис података у Регистар уноси податке о послодавцу, односно послодавцу кориснику или послодавцу физичком лицу, о повређеном, повреди на раду, непосредном руководиоцу и очевицу. Послодавац је дужан да Управи електронским путем достави податке о овлашћеном службеном лицу које врши упис података у Регистар. Након што послодавац унесе податке у Регистар, изабрани лекар помоћу интегрисаног здравственог информационог система Републике Србије уноси налаз и мишљење лекара који је први прегледао повређеног. Након што изабрани лекар унесе податке, организација надлежна за здравствено осигурање помоћу информационог система уноси оцену повреде на раду. Управа води евиденцију о овлашћеном службеном лицу послодавца.

Стручни испит и издавање лиценци

За обављање послова за безбедност и здравље на раду и послова одговорног лица полаже се одговарајући стручни испит. Лиценца се може издати:

1) саветнику за безбедност и здравље на раду;

2) сараднику за безбедност и здравље на раду;

3) координатору за безбедност и здравље на раду у фази израде пројекта;

4) координатору за безбедност и здравље на раду у фази извођења радова;

5) одговорном лицу за обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација;

6) одговорном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености;

7) одговорном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине – биолошких штетности;

8) правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду;

9) правном лицу за обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација;

10) правном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености;

11) правном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине – биолошких штетности.

Лиценцу за обављање послова саветника за безбедност и здравље на раду може да добије физичко лице које има одговарајући ниво квалификације (најмање стечено високо образовање обима од најмање 240 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука и природно-математичких наука из области: биолошке науке, науке о заштити животне средине, физичке науке, физичко-хемијске и хемијске науке), има положен одговарајући стручни испит и ако није правноснажном судском одлуком осуђен за кривична дела за непредузимање мера заштите на раду, изазивање опасности необезбеђивањем мера заштите на раду, непрописно и неправилно извођење грађевинских радова и неовлашћено бављење одређеном делатношћу, односно да му правноснажном судском одлуком није изречена мера безбедности у складу са Кривичним закоником, и то: забрана вршења позива, делатности и дужности због које не може обављати послове у области безбедности и здравља на раду.

Лиценцу за обављање послова сарадника за безбедност и здравље на раду може да добије физичко лице које има одговарајући ниво квалификације (најмање стечено високо образовање обима од најмање 180 ЕСПБ бодова у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука, природно-математичких наука, медицинских наука или друштвено-хуманистичких наука) има положен одговарајући стручни испит и ако није правноснажном судском одлуком осуђен за кривична дела за непредузимање мера заштите на раду, изазивање опасности необезбеђивањем мера заштите на раду, непрописно и неправилно извођење грађевинских радова и неовлашћено бављење одређеном делатношћу, односно да му правноснажном судском одлуком није изречена мера безбедности у складу са Кривичним закоником, и то: забрана вршења позива, делатности и дужности због које не може обављати послове у области безбедности и здравља на раду.

Лиценца се обнавља под истим, претходно наведеним условима укључујући и услов да лиценца није одузета у претходних пет година и уз доказ о спроведеном континуираном усавршавању знања. Лице које је правноснажном судском одлуком осуђено за кривично дело или коме је изречена мера безбедности, дужно је да поново полаже одговарајући стручни испит.

Лиценца правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду

Лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду може да добије правно лице или предузетник, које има у радном односу на неодређено време са пуним радним временом најмање два запослена који имају лиценцу саветника за безбедност и здравље на раду и најмање три године радног искуства на тим пословима након стицања одговарајућег образовања, просторију и техничку опремљеност за обављање делатности. За обављање послова безбедности и здравља на раду за које је издата лиценца, правно лице или предузетник не може да запосли лице које не испуњава услове.

Управа за безбедност и здравље на раду

Управа обавља следеће послове:

1) припрема прописе у области безбедности и здравља на раду, као и мишљења за њихову примену;

3) анализира стање безбедности и здравља на раду и припрема ставове за јединствено уређивање мера безбедности и здравља на раду;

4) истражује и подстиче развој у области безбедности и здравља на раду;

5) пружа стручну помоћ у области безбедности и здравља на раду;

6) даје сагласност или припрема методологије за обављање послова прегледа, провера и испитивања у области безбедности и здравља на раду;

7) проучава узроке и појаве који за последицу имају повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом;

8) организује полагање стручних испита;

9) врши надзор над радом правних лица и предузетника, као и одговорних лица са лиценцом и припрема предлоге решења за издавање, обнављање и одузимање лиценци (одговорном лицу за обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација; одговорном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености; одговорном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине – биолошких штетности; правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду; правном лицу за обављање послова прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација; правном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине, односно хемијских и физичких штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености; правном лицу за обављање послова испитивања услова радне средине – биолошких штетности);

10) води Регистар повреда на раду;

11) прикупља и анализира податке о повредама на раду, професионалним болестима, болестима у вези са радом и појавама које утичу на здравље запослених;

12) води евиденцију о положеним стручним испитима;

13) води и ажурира регистар о издатим, обновљеним и одузетим лиценцама;

14) обавља информационо-документациону делатност у области безбедности и здравља на раду;

15) организује саветовања, врши усавршавање знања запослених, послодаваца, саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду, инспектора и др.

Национална признања

Ради унапређења безбедности и здравља на раду у Републици Србији, правним и физичким лицима, Одбору за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима, за изузетна постигнућа у области безбедности и здравља на раду, могу се доделити национална признања из области безбедности и здравља на раду.

Врсте признања јесу:

1) Повеља „28. април”;

2) Плакета „28. април”;

3) Похвалница „28. април”.

Повеља „28. април” додељује се правном лицу или предузетнику, у две категорије (до 250 запослених и преко 250 запослених) – за посебан допринос и афирмацију безбедности и здравља на раду, кроз њихово законито, благовремено и превентивно поступање у примени утврђених мера.

Плакета „28. април” додељује се физичким лицима, организацијама и удружењима за постигнуте резултате и заслуге у промоцији безбедности и здравља на раду.

Похвалница „28. април” додељује се лицу за безбедност и здравље на раду, представнику запослених, Одбору за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима који својим радом доприносе подизању свести код запослених о значају безбедности и здравља на раду. Признања се додељују на Дан безбедности и здравља на раду у Републици Србији 28. априла.

Надзор

Инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду врши министарство надлежно за рад преко инспектора рада.

Инспектор рада приликом вршења надзора има службену легитимацију, значку и одговарајућу врсту одеће, обуће и опреме.

У поступку инспекцијског надзора инспектор рада има право и дужност да предузима радње којима се контролишу безбедност и здравље на раду, а нарочито хигијена и услови рада, производња, коришћење и одржавање средстава за рад, личне заштитне опреме, хемијске материје и др., као и да:

1) прегледа опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију и по потреби исту фотографише, фотокопира или скенира ради улагања у списе предмета;

2) изврши увид у личну или другу јавну исправу са фотографијом, саслуша и узима изјаве од затечених лица, одговорних и заинтересованих лица;

3) прегледа средства за рад, личну заштитну опрему и друга средства која се користе у радном процесу или су на било који начин повезана са радним процесом;

4) фотографише и снима радно место, средства за рад, радну средину у којој се врши инспекцијски надзор и друго од значаја за вршење инспекцијког надзора;

5) налаже мерења, а резултати претходно извршеног мерења пружају основ за то;

6) послодавцима, запосленим, њиховим представницима и синдикату даје обавештења и савете у области безбедности и здравља на раду;

7) у складу са поднетим захтевом, послодавца и запосленог или представника запослених обавести о извршеном инспекцијском надзору и утврђеном стању.

Послодавац је дужан да, ради вршења надзора, омогући инспектору рада:

1) улазак у објекте и просторије, у свако доба када има запослених на раду;

2) одреди најмање једног запосленог који ће инспектору пружати потребне информације и обавештења, давати податке, акте и документацију;

3) увид у стабилност конструкције и објекта за колективну безбедност и здравље на раду и помоћне конструкције и објекта, као и конструкције и објекта, који се привремено користи за рад и кретање запослених;

4) увид у примењене мере безбедности и здравља на раду на средствима за рад и у радној средини;

5) увид у личну заштитну опрему;

6) увид у податке и евиденције о производњи, коришћењу и складиштењу хемијских материја.

Инспектор рада дужан је да изврши надзор одмах, након пријаве послодавца, односно органа за унутрашње послове, здравствене установе или на основу сазнања о свакој смртној, тешкој или колективној повреди на раду, која се догоди на радном месту и у радној средини, као и опасној појави која би могла да угрози безбедност и здравље на раду, односно одмах по пријему захтева, односно обавештења. У поступку вршења надзора смртне, тешке или колективне повреде на раду инспектора рада и другог надлежног органа, у циљу обезбеђивања доказа, послодавац је дужан да заустави рад на радном месту, односно средствима за рад на којима су се оне догодиле.

Инспектор рада је дужан да, за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог, забрани рад на радном месту код послодавца, а нарочито када утврди:

1) да су непосредно угрожени безбедност и здравље запосленог;

2) да се користи средство за рад на коме нису примењене мере за безбедност и здравље на раду;

3) да запослени не користи прописану личну заштитну опрему;

4) да запослени ради на радном месту са повећаним ризиком, а не испуњава прописане услове за рад на том радном месту, као и ако се није подвргао лекарском прегледу у прописаном року;

5) да запослени није обучен за безбедан и здрав рад;

6) да послодавац није спровео мере или извршио радње које му је, ради отклањања неправилности које могу да угрозе безбедност и здравље запосленог, наложио инспектор рада.

Инспектор рада је дужан да забрану рада која је изречена на радном месту код послодавца који изводи радове на привременим или покретним градилиштима достави и инвеститору, односно заступнику инвеститора и координатору за безбедност и здравље на раду у фази извођења радова. Ако примена мера, односно потреба за усаглашавањем са прописаним мерама безбедности и здравља на раду представља недостатак за чије су отклањање потребна већа инвестициона улагања, а живот и здравље запослених нису теже угрожени, инспектор рада може наложити послодавцу да сачини посебан програм о поступном отклањању недостатака са утврђеним роковима за њихово отклањање.

Инспектор рада може да наложи да се спроведе и опште призната мера којом се може отклонити опасност при раду или смањити ризик по здравље запосленог, у мери у којој је то могуће.

Инспектор рада је дужан да забрани рад на привременим или покретним градилиштима за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду запосленог, а нарочито кад утврди:

1) да на градилишту ради запослени који није обучен за безбедан и здрав рад;

2) да на градилишту, на радном месту са повећаним ризиком ради запослени који се није подвргао лекарском прегледу у прописаном року;

3) да је на градилишту радно ангажовано лице са којим пре ступања на рад није закључен уговор о раду или други уговор у складу са прописом којим се уређује рад и ако то лице није регистровано у Централном регистру обавезног социјалног осигурања;

4) да се на градилишту користи средство за рад на коме нису примењене мере за безбедност и здравље на раду;

5) да на градилишту нису обезбеђене прописане привремене конструкције и објекти за рад и кретање запослених (тунелске подграде, конструкције за спречавање одрона земље при копању дубоких ровова и сл.);

6) да послодавац коме је инспектор рада забранио рад на радном месту на привременим или покретним градилиштима није спровео забрану рада коју му је наложио инспектор рада и наставио је рад за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог.

Забрана рада изриче се инвеститору, односно заступнику инвеститора. Забрана траје док трају околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту, а најмање три дана од дана изрицања забране рада уколико су околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту утврђене први пут. Забрана траје док трају околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту, а најмање 15 дана уколико су околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту утврђене други пут. Забрана траје док трају околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту, а најмање 30 дана уколико су околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду на градилишту утврђене трећи пут.

Инспектор рада је дужан да забрану рада јавно истакне на видном месту на градилишту. Предузимање мера и радњи чијом применом и извршавањем се обезбеђује безбедност и здравље на раду запослених – инспектор рада налаже решењем. Против решења инспектора рада може се изјавити жалба министру надлежном за послове рада, у року од 15 дана од дана достављања решења. Жалба не одлаже извршење решења којим је наређена забрана рада. Решење министра надлежног за послове рада, донето поводом жалбе, коначно је у управном поступку и против њега се може покренути управни спор. Послодавац је дужан да, у року који одреди инспектор рада, предузме наложене мере и отклони утврђене недостатке или неправилности. Послодавац је дужан да у року од осам дана од истека рока за отклањање утврђеног недостатка или неправилности, обавести у писаној или електронској форми, надлежну инспекцију о извршењу наложене обавезе.

Казнена политика

Максимално прописане новчане казне за прекршај послодавца са својством правног лица  износе од 1.500.000 до 2.000.000 динара.

Максимално прописане новчане казне за прекршај послодавца који је приватни предузетник износе од 400.000 до 500.000 динара.

Максимално прописане новчане казне за прекршај директора, односно другог одговорног лица код послодавца износе од 40.000 до 150.000 динара.

Новчаном казном од 300.000 динара може се казнити за прекршај здравствена установа која има организовану службу медицине рада ако не достави прописани извештај о лекарском прегледу запосленог, а казном од 40.000 динара казниће се одговорно лице у здравственој установи.

Новчаном казном од 300.000 динара може се казнити за прекршај правно лице:

1) ако не изда стручни налаз о извршеном прегледу и провери опреме за рад или испитивању услова радне околине;

2) ако обавља послове безбедности и здравља на раду а нема одговарајућу лиценцу.

Новчаном казном од 100.000 динара може се казнити за прекршај правно лице које обавља послове безбедности и здравља на раду ако Управи не достави кварталне извештаје о обављеним пословима по основу добијене лиценце. Новчаном казном од 50.000 динара казниће се послодавац који је предузетник, а казном од 20.000 динара казниће се одговорно лице у правном лицу.

Новчаном казном од 50.000 динара може се казнити за прекршај саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду ако не обавља послове одређене законом.

Новчаном казном од 20.000 динара може се казнити за прекршај запослени:

1) ако не води рачуна о сопственој безбедности и здрављу на раду, као и безбедности и здрављу других лица на која може да утиче његов рад у складу са обуком за безбедан и здрав рад и упутствима за безбедан и здрав рад добијеним од послодавца, не примењује прописане мере за безбедан и здрав рад, ненаменски користи средства за рад, хемијске и друге материје, не користи личну заштитну опрему и са њом пажљиво не рукује и уредно је не врати на место које је намењено за њено чување, ако самовољно искључује, мења или уклања безбедносне уређаје на средствима за рад;

2) ако, у складу са својим сазнањима, одмах не обавести послодавца, односно непосредног руководиоца о неправилностима, опасностима, штетностима или о другим недостацима у спровођењу мера безбедности и здравља на раду који би на радном месту могли да угрозе његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених и других лица.

 

 1.3. КРИВИЧНО ЗАКОНОДАВСТВО

Прекршајне казне у области безбедности и здравља на раду прописане су Законом о безбедности и здрављу на раду, док су Кривичним закоником, између осталог, прописане казне по основу кршења права на рад, права из социјалног осигурања, права на штрајк, због непредузимања мера заштите на раду, изазивања опасности необезбеђењем мера заштите на раду, непрописног и неправилног извођење грађевинских радова.

Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања

Лице које се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Повреда права на штрајк

Лице које силом, претњом или на други противправан начин спречи или омета запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему или на други начин остварују право на штрајк, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Злоупотреба права на штрајк

Лице које организује или води штрајк супротно закону или другим прописима и тиме доведе у опасност живот или здравље људи или имовину већег обима или ако су услед тога наступиле друге тешке последице, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела, казниће се затвором до три године.

Злоупотреба права из социјалног осигурања

Лице које симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за рад или на други противправан начин постигне да му се призна неко право из социјалног осигурања које му по закону или другим прописима или општим актима не припада, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Непредузимање мера заштите на раду

Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду које се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о мерама заштите на раду услед чега може наступити опасност за живот или здравље запослених, казниће се затвором до три године.

 

Несавесно пружање лекарске помоћи

Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица, казниће се затвором од три месеца до три године.

Казном затвором од три месеца до три године казниће се и други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.

Ако су ова дела учињена из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду

Ако лице у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или на другом месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, као и одговорно лице које не постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова

Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње или грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по прописима или општепризнатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката

Ако лице оштети, уништи или учини неупотребљивим брану, насип или други водопривредни објекат или уређај за заштиту од природних непогода, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Ако је ово дело учињено према објекту или уређају већег значаја, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном, а ако је учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се упозорава на опасност

Ако неко лице уништи, оштети или уклони знак којим се упозорава на опасност, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

 

 

Неотклањање опасности

Ако лице не пријави надлежном органу, односно другом надлежном субјекту да постоји пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или нека друга опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима или не предузме мере да се та опасност отклони, иако је то могао да учини без опасности за себе или другог, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Ако неко лице спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара, поплаве, експлозије, саобраћајне незгоде или друге опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим материјалом

Ако лице противно прописима складишти, држи, превози или преда на превоз јавним саобраћајним средством експлозивни или лако запаљиви материјал или такав материјал сам преноси користећи се јавним саобраћајним средством, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Истом казном казниће се и лице које недозвољено у објекат или место где се окупља већи број људи унесе експлозивни или лако запаљиви материјал.

Лице које у јаму са метаном или другим запаљивим гасом или у објекат на нафтном или гасном пољу унесе или покуша да унесе лако запаљиву материју или друге ствари чије је уношење у такав објекат забрањено, и ко се при уласку у магацин или складиште експлозивних средстава не придржава прописаних мера заштите казниће се затвором од шест месеци до пет година. Ако је ово дело учињено из нехата, учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедности нуклеарним материјама

Ако неко лице силом или претњом, извршењем кривичног дела или на други противправан начин прибави, поседује, користи, превози, даје другом нуклеарне материје или омогућава другом да до њих дође, казниће се затвором до три године. Ако је услед овог дела наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Лице које прети да ће употребити нуклеарну материју у намери да се неко принуди да нешто учини или не учини и тиме угрози безбедност људи, казниће се затвором од једне до десет година. Ако је услед овог дела наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

Тешка дела против опште сигурности

Ако неко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радиоактивним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или другом општеопасном радњом или општеопасним средством изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Истом казном може се казнити службено или одговорно лице које не постави прописане уређаје за заштиту од пожара, поплаве, експлозије, отрова или отровног гаса, радио-активних или других јонизујућих зрачења, електричне енергије или других опасних средстава или ове уређаје не одржава у исправном стању и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

Ако неко лице у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или на другом месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Истом казном може се казнити и одговорно лице у руднику, фабрици, радионици, на градилишту или на другом месту рада које не постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње или грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по прописима или општепризнатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Спречавање службеног лица у вршењу службене радње

Ако неко лице силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се затвором од једне до пет година.

Ако је ово дело учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе, казниће се затвором од три до десет година.

Напад на службено лице у вршењу службене дужности

Ако неко лице нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности, казниће се затвором од једне до пет година. Ако је при извршењу дела службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја, учинилац ће се казнити затвором од две до осам година.

Неовлашћено бављење одређеном делатношћу

Лице које се неовлашћено и за награду бави одређеном делатношћу за чије обављање је по закону потребна дозвола надлежног органа, односно надлежног субјекта, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

 

2. ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА, ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ И СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА
   • ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА

Законом о раду уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада. Права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду. Одредбе овог закона примењују се на:

– запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног, односно физичког лица (послодавац), као и на запослене који су упућени на рад у иностранство од стране послодавца,

– запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама,

– запослене стране држављане и лица без држављанства који раде код послодавца на територији Републике Србије.

Међусобни однос закона, колективног уговора, правилника о раду и  уговора о раду

Колективним уговором код послодавца уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа и међусобни односи учесника колективног уговора. Правилником о раду, односно уговором о раду уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа:

1) ако код послодавца није основан синдикат или ниједан синдикат не испуњава услове репрезентативности или није закључен споразум о удруживању;

2) ако ниједан учесник колективног уговора не покрене иницијативу за почетак преговора ради закључивања колективног уговора;

3) ако учесници колективног уговора не постигну сагласност за закључивање колективног уговора у року од 60 дана од дана започињања преговора;

4) ако синдикат, у року од 15 дана од дана достављања позива за почетак преговора за закључивање колективног уговора, не прихвати иницијативу послодавца.

Колективни уговор и правилник о раду и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом.

Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом. Ако општи акт утврђују неповољније услове рада од услова утврђених законом, примењују се одредбе закона.

Ако су уговором о раду утврђени неповољнији услови рада од услова утврђених законом и општим актом, односно које се заснивају на нетачном обавештењу од стране послодавца о појединим правима, обавезама и одговорностима запосленог – ништаве су.

Права запослених

Запослени има право на одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду, здравствену заштиту, заштиту личног интегритета, достојанство личности и друга права у случају болести, смањења или губитка радне способности и старости, материјално обезбеђење за време привремене незапослености, као и право на друге облике заштите, у складу са законом и општим актом, односно уговором о раду.

Запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и порођаја.

Запослени има право на посебну заштиту ради неге детета.

Запослени млађи од 18 година живота и запослена особа са инвалидитетом имају право на посебну заштиту.

Запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада. Запослени, односно представник запослених, због активности не може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији положај у погледу услова рада, ако поступа у складу са законом и колективним уговором.

Обавезе запослених

Запослени је дужан:

1) да савесно и одговорно обавља послове на којима ради;

2) да поштује организацију рада и пословања код послодавца, као и услове и правила послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа;

3) да обавести послодавца о битним околностима које утичу или би могле да утичу на обављање послова утврђених уговором о раду;

4) да обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље и настанак материјалне штете.

Обавезе послодавца

Послодавац је дужан да:

1) запосленом за обављени рад исплати зараду, у складу са законом, општим актом и уговором о раду;

2) запосленом обезбеди услове рада и организује рад ради безбедности и заштите живота и здравља на раду;

3) запосленом пружи обавештење о условима рада, организацији рада и правима и обавезама које произлазе из прописа о раду и прописа о безбедности и заштити живота и здравља на раду;

4) запосленом обезбеди обављање послова утврђених уговором о раду;

5) затражи мишљење синдиката у случајевима утврђеним законом, а код послодавца код кога није образован синдикат од представника кога одреде запослени.

Обавезе послодавца и запосленог

Послодавац и запослени дужни су да се придржавају права и обавеза утврђених законом, општим актом и уговором о раду.

Забрана дискриминације

Забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.

Забрањено је узнемиравање и сексуално узнемиравање.

Узнемиравање јесте свако нежељено понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.

Сексуално узнемиравање јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.

Заснивање радног односа

Радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова.

Правилником о организацији и систематизацији послова се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца.

Обавеза доношења правилника не односи се на послодавца који има 10 и мање запослених.

Радни однос са лицем млађим од 18 година живота може да се заснује уз писану сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца, ако такав рад не угрожава његово здравље, морал и образовање, односно ако такав рад није забрањен законом.

Лице млађе од 18 година живота може да заснује радни однос само на основу налаза надлежног здравственог органа којим се утврђује да је способно за обављање послова за које заснива радни однос и да такви послови нису штетни за његово здравље.

Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду кандидата обавести о послу, условима рада, правима и обавезама из радног односа.

Уговор о раду

Радни однос заснива се уговором о раду. Уговор о раду закључују запослени и послодавац. Уговор о раду сматра се закљученим када га потпишу запослени и послодавац. Уговор о раду закључује се у најмање три примерка од којих се један обавезно предаје запосленом, а два задржава послодавац.

Уговор о раду садржи:

1) назив и седиште послодавца;

2) лично име запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог;

3) врсту и степен стручне спреме, односно образовања запосленог, који су услов за обављање послова за које се закључује уговор о раду;

4) назив и опис послова које запослени треба да обавља;

5) место рада;

6) врсту радног односа (на неодређено или одређено време);

7) трајање уговора о раду на одређено време и основ за заснивање радног односа на одређено време;

8) дан почетка рада;

9) радно време (пуно, непуно или скраћено);

10) новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду;

11) елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог;

12) рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има право;

13) трајање дневног и недељног радног времена.

Уговор о раду не мора да садржи елементе 11–13 ако су они утврђени законом, колективним уговором, правилником о раду или другим актом послодавца, у ком случају у уговору мора да се назначи акт којим су та права утврђена у моменту закључења уговора о раду.

Ступање на рад

Запослени остварује права и обавезе из радног односа даном ступања на рад.

Ако запослени не ступи на рад даном утврђеним уговором о раду, сматра се да није засновао радни однос, осим ако је спречен да ступи на рад из оправданих разлога или ако се послодавац и запослени друкчије договоре.

Послодавац је дужан да уговор о раду, односно други уговор или њихову копију држи у седишту или на другом месту, у зависности од тога где запослени или радно ангажовано лице ради.

Уговор о раду може да се закључи за послове са повећаним ризиком само ако запослени испуњава услове за рад на тим пословима.

Радни однос може да се заснује за обављање послова ван просторија послодавца што обухвата рад на даљину и рад од куће.

Уговор о раду, поред претходно наведених елемената, садржи и:

1) трајање радног времена према нормативима рада;

2) начин вршења надзора над радом и квалитетом обављања послова запосленог;

3) средства за рад за обављање послова које је послодавац дужан да набави, инсталира и одржава;

4) коришћење и употребу средстава за рад запосленог и накнаду трошкова за њихову употребу;

5) накнаду других трошкова рада и начин њиховог утврђивања;

6) друга права и обавезе.

Појам радног времена

Радно време је временски период у коме је запослени дужан, односно расположив да обавља послове према налозима послодавца, на месту где се послови обављају.

Запослени и послодавац могу се споразумети да један период радног времена у оквиру уговореног радног времена запослени послове обавља од куће.

Радним временом не сматра се време у коме је запослени приправан да се одазове на позив послодавца да обавља послове ако се укаже таква потреба, при чему се запослени не налази на месту где се његови послови обављају.

Време које запослени у току приправности проведе у обављању послова по позиву послодавца сматра се радним временом.

Пуно и непуно радно време

Пуно радно време износи 40 часова недељно. Општим актом може да се утврди да пуно радно време буде краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно. Запослени у овом случају остварује сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом.

Непуно радно време јесте радно време краће од пуног радног времена.

Скраћено радно време

Запосленом који ради на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним пословима, утврђеним законом или општим актом, на којима и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду, средстава и опреме за личну заштиту на раду постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог – скраћује се радно време сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну способност запосленог, а највише 10 часова недељно (послови са повећаним ризиком).

Скраћено радно време утврђује се на основу стручне анализе. Запослени који ради скраћено радно време има сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом.

Прековремени рад

На захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (прековремени рад).

Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно. Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.

Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно не може да се одреди прековремени рад на тим пословима.

Распоред радног времена

Радна недеља траје, по правилу, пет радних дана.

Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац.

Радни дан, по правилу, траје осам часова.

Послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтева – радну недељу и распоред радног времена може да организује на други начин.

Ако природа посла и организација рада дозвољава, почетак и завршетак радног времена може се утврдити, односно уговорити у одређеном временском интервалу (клизно радно време).

Послодавац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада.

Изузетно послодавац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.

Прерасподела радног времена

Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима.

Прерасподела радног времена запосленог врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од уговореног радног времена запосленог.

Колективним уговором може да се утврди да се прерасподела радног времена не везује за календарску годину, односно да може трајати и дуже од шест месеци, а најдуже девет месеци.

У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно.

Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом.

Прерасподела радног времена не може се вршити на пословима на којима је уведено скраћено радно време.

Ноћни рад и рад у сменама

Рад који се обавља у времену од 22,00 часа до 6,00 часова наредног дана сматра се радом ноћу.

Запосленом који ради ноћу најмање три часа сваког радног дана или трећину пуног радног времена у току једне радне недеље послодавац је дужан да обезбеди обављање послова у току дана ако би, по мишљењу надлежног здравственог органа, такав рад довео до погоршања његовог здравственог стања.

Послодавац је дужан да пре увођења ноћног рада затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и заштите живота и здравља на раду запослених који рад обављају ноћу.

Ако је рад организован у сменама које укључују ноћни рад, послодавац је дужан да обезбеди измену смена, тако да запослени не ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу. Запослени може да ради ноћу дуже од једне радне недеље, само уз његову писану сагласност.

Одмор у току дневног рада

Запослени који ради најмање шест часова дневно има право на одмор у току дневног рада у трајању од најмање 30 минута.

Запослени који ради дуже од четири, а краће од шест часова дневно има право на одмор у току рада у трајању од најмање 15 минута.

Запослени који ради дуже од 10 часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од најмање 45 минута.

Одмор у току дневног рада не може да се користи на почетку и на крају радног времена. Одмор у току дневног рада организује се на начин којим се обезбеђује да се рад не прекида, ако природа посла не дозвољава прекид рада, као и ако се ради са странкама. Одлуку о распореду коришћења одмора у току дневног рада доноси послодавац.

Дневни одмор

Запослени има право на одмор у трајању од најмање 12 часова непрекидно у оквиру 24 часа.

Запослени који ради ноћу има право на одмор у оквиру 24 часа у непрекидном трајању од најмање 11 часова.

Недељни одмор

Запослени има право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно. Недељни одмор се, по правилу, користи недељом.

Послодавац може да одреди други дан за коришћење недељног одмора ако природа посла и организација рада то захтева.

Годишњи одмор

Запослени има право на годишњи одмор. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца.

Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде.

Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа.

Дужина годишњег одмора

У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана.

Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.

Празници који су нерадни дани у складу са законом, одсуство са рада уз накнаду зараде и привремена спреченост за рад у складу са прописима о здравственом осигурању не урачунавају се у дане годишњег одмора.

Ако је запослени за време коришћења годишњег одмора привремено спречен за рад у смислу прописа о здравственом осигурању – има право да по истеку те спречености за рад настави коришћење годишњег одмора.

Коришћење годишњег одмора у деловима

Годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова.

Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године.

Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

У зависности од потребе посла, послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог. Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора. Изузетно, ако се годишњи одмор користи на захтев запосленог, решење о коришћењу годишњег одмора послодавац може доставити и непосредно пре коришћења годишњег одмора.

Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора ако то захтевају потребе посла, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора. Решење о коришћењу годишњег одмора послодавац може доставити запосленом у електронској форми, а на захтев запосленог послодавац је дужан да то решење достави и у писаној форми.

Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор

У случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Заштита запослених

Запослени је дужан да поштује прописе о безбедности и заштити живота и здравља на раду како не би угрозио своју безбедност и здравље, као и безбедност и здравље запослених и других лица.

Запослени не може да ради прековремено ако би, по налазу надлежног здравственог органа, такав рад могао да погорша његово здравствено стање.

Запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину.

На пословима на којима постоји повећана опасност од повређивања, професионалних или других обољења може да ради само запослени који, поред посебних услова утврђених правилником, испуњава и услове за рад у погледу здравственог стања, психофизичких способности и доба живота.

Заштита личних података

Лични подаци који се односе на запосленог не могу да буду доступни трећем лицу, осим у случајевима и под условима утврђеним законом или ако је то потребно ради доказивања права и обавеза из радног односа или у вези са радом.

Личне податке запослених може да прикупља, обрађује, користи и доставља трећим лицима само запослени овлашћен од стране директора.

Заштита омладине

Запослени млађи од 18 година живота не може да ради на пословима:

1) на којима се обавља нарочито тежак физички рад, рад под земљом, под водом или на великој висини;

2) који укључују излагање штетном зрачењу или средствима која су отровна, канцерогена или која проузрокују наследна обољења, као и ризик по здравље због хладноће, топлоте, буке или вибрације;

3) који би, на основу налаза надлежног здравственог органа, могли штетно и са повећаним ризиком да утичу на његово здравље и живот с обзиром на његове психофизичке способности.

Пуно радно време запосленог млађег од 18 година живота не може да се утврди у трајању дужем од 35 часова недељно, нити дужем од осам часова дневно.

Забрањен је прековремени рад и прерасподела радног времена запосленог који је млађи од 18 година живота.

Запослени млађи од 18 година живота не може да ради ноћу, осим:

1) ако обавља послове у области културе, спорта, уметности и рекламне делатности;

2) када је неопходно да се настави рад прекинут услед више силе, под условом да такав рад траје одређено време и да мора да се заврши без одлагања, а послодавац нема на располагању у довољном броју друге пунолетне запослене.

Заштита материнства

Запослена за време трудноће и запослена која доји дете не може да ради на пословима који су, по налазу надлежног здравственог органа, штетни за њено здравље и здравље детета, а нарочито на пословима који захтевају подизање терета или на којима постоји штетно зрачење или изложеност екстремним температурама и вибрацијама.

Послодавац је дужан да запосленој обезбеди обављање других одговарајућих послова, а ако таквих послова нема, да је упути на плаћено одсуство.

Запослена за време трудноће и запослена која доји дете не може да ради прековремено и ноћу, ако би такав рад био штетан за њено здравље и здравље детета, на основу налаза надлежног здравственог органа.

Запослена за време трудноће има право на плаћено одсуство са рада у току дана ради обављања здравствених прегледа у вези са трудноћом, одређених од стране изабраног лекара, о чему је дужна да благовремено обавести послодавца.

Један од родитеља са дететом до три године живота може да ради прековремено, односно ноћу, само уз своју писану сагласност.

Самохрани родитељ који има дете до седам година живота или дете које је тежак инвалид може да ради прековремено, односно ноћу, само уз своју писану сагласност.

Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена запосленој жени за време трудноће и запосленом родитељу са дететом млађим од три године живота или дететом са тежим степеном психофизичке ометености – само уз писану сагласност запосленог.

Породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета

Запослена жена има право на одсуство са рада због трудноће и порођаја (породиљско одсуство), као и одсуство са рада ради неге детета, у укупном трајању од 365 дана .

Запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај. Породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја. По истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства.

За време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета запослена жена, односно отац детета, има право на накнаду зараде. Запослена жена има право на породиљско одсуство и право на одсуство са рада ради неге детета за треће и свако наредно новорођено дете у укупном трајању од две године.

Одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе

Један од родитеља детета коме је неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом осигурању, има право да, по истеку породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, одсуствује са рада или да ради са половином пуног радног времена, најдуже до навршених пет година живота детета.

Заштита особа са инвалидитетом и запосленог са здравственим сметњама

Запосленом – особи са инвалидитетом послодавац је дужан да обезбеди обављање послова према радној способности.

Обавештење о привременој спречености за рад

Запослени је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

У случају теже болести, уместо запосленог, потврду послодавцу достављају чланови уже породице или друга лица са којима живи у породичном домаћинству.

Ако запослени живи сам, потврду је дужан да достави у року од три дана од дана престанка разлога због којих није могао да достави потврду.

Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог.

Накнада зараде

Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то:

1) најмање у висини 65% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада;

2) у висини 100% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу.

Друга примања

Послодавац је дужан да исплати запосленом:

1) отпремнину при одласку у пензију, најмање у висини две просечне зараде;

2) накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти запосленог;

3) накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења.

Накнада штете

Запослени је одговоран за штету коју је на раду или у вези с радом, намерно или крајњом непажњом, проузроковао послодавцу. Ако штету проузрокује више запослених, сваки запослени је одговоран за део штете коју је проузроковао. Ако је више запослених проузроковало штету кривичним делом са умишљајем, за штету одговарају солидарно. Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је штету проузроковао и како се накнађује – утврђује послодавац.

Запослени који је на раду или у вези с радом намерно или крајњом непажњом проузроковао штету трећем лицу, а коју је накнадио послодавац, дужан је да послодавцу накнади износ исплаћене штете. Ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, послодавац је дужан да му накнади штету.

Измена уговора о раду

Послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада:

1) ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада;

2) ради премештаја у друго место рада код истог послодавца;

3) ради упућивања на рад на одговарајући посао код другог послодавца;

4) ради промене елемената за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и других примања запосленог који су садржани у уговору о раду.

Упућивање запослених код другог послодавца

Запослени може да буде привремено упућен на рад код другог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала потреба за његовим радом, дат у закуп пословни простор или закључен уговор о пословној сарадњи, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана или док трају разлози за његово упућивање. Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време.

По истеку рока на који је упућен на рад код другог послодавца запослени има право да се врати на рад код послодавца који га је упутио.

Отказ уговора о раду

Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог и његово понашање и то:

1) ако не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;

2) ако је правноснажно осуђен за кривично дело на раду или у вези са радом;

3) ако се не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока мировања радног односа, односно неплаћеног одсуства.

Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе, и то:

1) ако несавесно или немарно извршава радне обавезе;

2) ако злоупотреби положај или прекорачи овлашћења;

3) ако нецелисходно и неодговорно користи средства рада;

4) ако не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему за личну заштиту на раду;

5) ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором о раду.

Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, и то:

1) ако неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге послодавца;

2) ако не достави потврду о привременој спречености за рад;

3) ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад;

4) због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање посла;

5) ако његово понашање представља радњу извршења кривичног дела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против запосленог покренут кривични поступак за кривично дело;

6) ако је дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног односа;

7) ако запослени који ради на пословима са повећаним ризиком, на којима је као посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност, одбије да буде подвргнут оцени здравствене способности;

8) ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то:

1) акo услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла;

2) ако одбије закључење анекса уговора.

Организације запослених и послодавацa

Запослени код послодавца који има више од 50 запослених могу образовати савет запослених. Савет запослених даје мишљење и учествује у одлучивању о економским и социјалним правима запослених, на начин и под условима утврђеним законом и општим актом

Синдикат, односно удружење послодаваца, коме је утврђена репрезентативност, има право на колективно преговарање и закључивање колективног уговора на одговарајућем нивоу као и право на учешће у решавању колективних радних спорова.

Колективни уговор

Колективним уговором уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговора и друга питања од значаја за запосленог и послодавца. Колективни уговор закључује се у писаном облику.

Надзор

Надзор над применом овог закона, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада.

Казнена политика

Новчане казне за прекршаје износе од 800.000 до 2.000.000. динара.

 

 

• ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Законом о здравственој заштити уређује се систем здравствене заштите у Републици Србији, његова организација, друштвена брига за здравље становништва, општи интерес у здравственој заштити, надзор над спровођењем закона, као и друга питања од значаја за организацију и спровођење здравствене заштите. Здравствена заштита је организована и свеобухватна делатност друштва, са циљем остваривања највишег могућег нивоа очувања и унапређења здравља грађана. Здравствена заштита обухвата спровођење мера и активности за очување и унапређење, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено, делотворно и ефикасно лечење, здравствену негу и рехабилитацију.

Учесници у здравственој заштити

Учесници у здравственој заштити у Републици Србији су: пружаоци здравствене заштите, организације за здравствено осигурање, грађани, породица, послодавци, образовне и друге установе, хуманитарне, верске, спортске и друге организације, удружења, јединице локалне самоуправе, аутономне покрајине и Република Србијa.

Друштвена брига за здравље на нивоу послодавца

Послодавац организује и обезбеñује из својих средстава здравствену заштиту запослених ради стварања услова за здравствено одговорно понашање и заштиту здравља на радном месту запосленог, која обухвата најмање:

1) лекарске прегледе ради утврђивања способности за рад, по налогу послодавца;

2) спровођење мера за спречавање и рано откривање професионалних болести, болести у вези са радом и спречавање повреда на раду;

3) превентивне прегледе запосленог (претходне, периодичне, контролне и циљане прегледе) у зависности од пола, узраста и услова рада, као и појаве професионалних болести, повреда на раду и хроничних болести;

4) прегледе запосленог ради заштите запосленог од заразних болести, ради заштите потрошача, односно корисника;

5) упознавање запослених са мерама заштите здравља на раду и њихово образовање у вези са специфичним условима, као и са коришћењем средстава и опреме за личну заштиту на раду и колективним мерама безбедности и здравља на раду;

6) обезбеђивање санитарно-техничких и хигијенских услова (санитарних услова) у објектима под санитарним надзором и другим објектима у којима се обавља делатност од јавног интереса, као и обезбеђивање и спровођење општих мера за заштиту становништва од заразних болести;

7) праћење услова рада и безбедности на раду, као и процену ризика на радном месту, у циљу унапређивања услова рада и ергономских мера, прилагођавањем рада психофизиолошким способностима запосленог;

8) праћење оболевања, повређивања, одсутности са посла и смртности, посебно од професионалних болести, болести у вези са радом, повреда на раду и других оштећења здравља која утичу на привремену или трајну измену радне способности;

9) спровођење мера за унапређивање здравља запосленог који је изложен здравственом ризику у току процеса рада, укључујући и оцењивање и упућивање запосленог на посебно тешким и ризичним пословима на здравствено-превентивне активности и одмор;

10) указивање прве помоћи у случају повреде на раду и обезбеђивање услова за пружање хитне медицинске помоћи.

Друштвена брига за здравље на нивоу послодавца обухвата и претходне и периодичне прегледе радника који раде на радним местима са повећаним ризиком.

Облик, врсте, услови за оснивање и престанак рада здравствених установа

Здравствену установу у јавној својини оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, а здравствену установу у приватној својини оснива правно или физичко лице.

Здравствена установа може се основати као:

1) дом здравља;

2) здравствена установа поликлиника;

3) апотекарска установа;

4) болница (општа и специјална);

5) здравствени центар;

6) завод;

7) завод за јавно здравље;

8) клиника;

9) институт;

10) клиничко-болнички центар;

11) универзитетски клинички центар;

12) војна здравствена установа или санитетска јединица и установа у Војсци Србије.

Здравствена установа може обављати здравствену делатност ако испуњава услове и то ако има: прописану врсту и број здравствених радника, односно здравствених сарадника са одговарајућим високим, односно средњим образовањем, са положеним стручним испитом и са одговарајућим одобрењем за самостални рад које издаје надлежна комора, ако је у радном односу на неодређено време; прописану дијагностичку, терапијску и другу опрему за безбедно и савремено обављање здравствене делатности за коју је здравствена установа основана; прописане просторије за пријем и смештај пацијената, за обављање дијагностичких, терапијских и рехабилитационих поступака, за здравствену негу, као и за чување лекова и медицинских средстава; прописане врсте и количине лекова и медицинских средстава које су потребне за обављање здравствене делатности за коју је здравствена установа основана.

Министарство доноси решење о забрани обављања здравствене делатности или забрани обављања одређених послова здравствене делатности у здравственој установи, ако:

• не испуњава прописане услове у погледу кадра, опреме, просторија, лекова и медицинских средстава;
• обавља здравствену делатност која није утврђена решењем о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности;
• у поступку провере квалитета стручног рада, буде предложена мера забране;
• истакне назив, односно обележи здравствену установу супротно решењу о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности;
• обавља делатност супротно закону.

Здравствена делатност на примарном нивоу

Здравствена делатност на примарном нивоу здравствене заштите обухвата:

1) заштиту и унапређење здравља, спречавање и рано откривање болести, односно дијагностику, лечење, здравствену негу и рехабилитацију оболелих и повређених;

2) превентивну здравствену заштиту групација становништва изложених повећаном ризику оболевања и осталих становника, у складу са посебним програмом превентивне здравствене заштите;

3) здравствено васпитање и саветовање за очување и унапређење здравља, укључујући унапређење репродуктивног здравља, као и саветовање у области раног развоја и адолесценције;

4) спречавање, рано откривање и контролу малигних болести;

5) спречавање, откривање и лечење болести уста и зуба;

6) патронажне посете, лечење, здравствену негу и рехабилитацију у кући;

7) спречавање и рано откривање болести, здравствену негу и рехабилитацију за лица смештена у установе социјалне заштите;

8) заштиту менталног здравља.

Завод за медицину рада

Завод за медицину рада за територију Републике – оснива Република.

Завод за медицину рада је здравствена установа која обавља делатност из области медицине рада, односно заштите здравља на раду, и то:

1) прати и проучава услове рада;

2) предлаже мере за спречавање и сузбијање професионалних болести, болести у вези са радом и повредама на раду;

3) планира, организује, спроводи и евалуира мере, активности и поступке у области заштите здравља на раду, врши промоцију здравља на раду;

4) предлаже и спроводи превентивне лекарске прегледе запослених који раде на радним местима са повећаним ризиком;

5) предлаже критеријуме и врши оцену здравствене способности за управљање моторним возилима и држање и ношење оружја;

6) оцењује радну способност оболелих од професионалних болести, болести у вези са радом, последице повреда на раду и ван рада, врши оцену радне и опште животне способности, процењује телесно оштећење и врши друга вештачења у вези са радном способношћу запослених;

7) обавља дијагностику и лечење професионалних болести, болести у вези са радом, као и последица повреда на раду.

Надзор над радом здравствених установа

Надзор над радом здравствених установа и приватне праксе врши Министарство здравља преко здравственог инспектора.

Казнена политика

Новчаном казном од 200.000 до 800.000 динара, казниће се за прекршај послодавац који је правно лице ако из својих средстава не организује и не обезбеди здравствену заштиту запослених.

 

2.3. УРЕЂЕЊЕ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Законом о здравственом осигурању уређују се права из обавезног здравственог осигурања и услови за њихово остваривање, финансирање обавезног здравственог осигурања, уговарање здравствене заштите, организација обавезног здравственог осигурања, врсте добровољног здравственог осигурања, услови за организовање и спровођење добровољног здравственог осигурања, финaнсирање добровољног здравственог осигурања и друга питања од значаја за добровољно здравствено осигурање.

Обавезно здравствено осигурање обухвата:

1) осигурање за случај болести и повреде ван рада;

2) осигурање за случај повреде на раду или професионалне болести.

Осигураници

Осигураници су физичка лица која су обавезно осигурана, и то:

1) лица у радном односу, односно запослена у привредном друштву, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне самоуправе и аутономне покрајине, као и код физичких лица (запослени);

2) цивилна лица на служби у Војсци и војним јединицама и војним установама;

3) изабрана, именована или постављена лица, ако за обављање функције остварују зараду, односно плату или накнаду зараде;

4) лица која обављају послове ван просторија послодавца и кућног помоћног особља;

5) лица која имају право на новчану накнаду по основу незапослености, према прописима о запошљавању;

6) лица која обављају привремене и повремене послове;

7) лица која обављају послове по основу уговора о делу, по основу ауторског уговора;

8) предузетници који су регистровани за обављање законом дозвољене делатности;

9) спортисти, који у складу са законом којим се уређује спорт обављају спортску делатност као самосталну делатност;

10) свештеници и верски службеници;

11) пољопривредници који обављају пољопривредну делатност као једино или основно занимање;

12) корисници пензије и права на новчане накнаде који су ова права остварили према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Стицање и утврђивање својства осигураног лица

Својство осигураног лица стиче се даном настанка основа по коме се то својство утврђује. Својство осигураног лица утврђује се регистрацијом у Централном регистру обавезног социјалног осигурања (Централни регистар), односно решењем Републичког фонда. Својство осигураног лица стиче се само по једном основу. Лицу коме је утврђено својство осигураног лица матична филијала издаје, односно активира исправу о осигурању. Исправа о осигурању је картица здравственог осигурања и потврда о здравственом осигурању. Картица здравственог осигурања садржи видљиве податке и податке које садржи контактни микроконтролер (ЧИП). Видљиви подаци су: име, презиме, датум рођења, лични број осигураног лица (ЛБО), број здравствене картице и серијски број ЧИП-а. Видљиви подаци написани су и Брајевим писмом за слепа и слабовида лица. Својство осигураног лица престаје даном престанка основа по којем је то својство утврђено.

Права из обавезног здравственог осигурања

Права из обавезног здравственог осигурања су:

1) право на здравствену заштиту;

2) право на новчане накнаде.

Право на здравствену заштиту

Право на здравствену заштиту обезбеђује се за случај настанка болести и повреде ван рада, као и у случају повреде на раду или професионалне болести.

Повредом на раду сматра се повреда осигураника која се догоди у просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран, проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма. Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник запослени претрпи при обављању посла на који није распоређен, али који обавља у интересу послодавца. Повредом на раду сматра се и повреда коју осигураник претрпи при доласку, односно повратку са посла. Повредом на раду сматра се и обољење осигураника које је настало непосредно или као искључива последица несрећног случаја или више силе за време обављања посла по основу кога је осигуран или у вези са њим.

Под професионалним обољењем подразумева се обољење настало услед дуже изложености штетностима насталим на радном месту.

Повреда на раду утврђује се на основу извештаја о повреди на раду који се доставља Републичком фонду за здравствено осигурање, односно филијали ради утврђивања постојања повреде на раду и остваривања права из обавезног здравственог осигурања.

Право на здравствену заштиту обухвата:

1) мере превенције и раног откривања болести;

2) прегледе и лечење у вези са планирањем породице, у току трудноће, порођаја и до 12 месеци након порођаја;

3) прегледе и лечење у случају болести и повреде;

4) прегледе и лечење болести уста и зуба;

5) медицинску рехабилитацију у случају болести и повреде;

6) лекове;

7) медицинска средства.

Здравствене услуге које се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања

Осигураним лицима обезбеђују се здравствене услуге и то:

1) мере превенције и раног откривања болести, пружање хитне медицинске и стоматолошке помоћи, као и хитан санитетски превоз,

2) прегледе и лечење у вези са планирањем породице, трудноћом, порођајем и у постпорођајном период,

3) прегледе, лечење и медицинску рехабилитацију у случају болести и повреда деце, ученика и студената,

4) прегледе, лечење и рехабилитацију због професионалних болести и повреда на раду,

5) прегледе и лечење од малигних болести, шећерне болести.

Здравствена заштита која се не обезбеђује у обавезном здравственом осигурању

Осигураним лицима у оквиру обавезног здравственог осигурања не обезбеђује се здравствена заштита која обухвата следеће:

1) медицинска испитивања ради утврђивања здравственог стања, телесног оштећења и инвалидности у поступцима код надлежног органа, осим испитивања по упуту стручно-медицинског органа у поступку остваривања права из здравственог осигурања, односно ради остваривања одређених права код других органа и организација;

2) здравствени прегледи ради уписа у средње школе, високошколске установе и на курсеве, добијање уверења о здравственој способности за заснивање радног односа, односно добијање других дозвола за рад, за бављење рекреацијом и спортом осигураног лица старијег од 14 година живота;

3) здравствена услуга која је повезана са лечењем акутног пијанства и коришћења психоактивних супстанци;

4) козметичке хируршке процедуре које имају за циљ да побољшају спољашњи изглед без успостављања и враћања телесне функције, као и вршење хируршких естетских корекција органа и делова тела;

5) прекид трудноће из немедицинских разлога;

6) медицинска средства која нису обухваћена обавезним здравственим осигурањем;

7) стоматолошке услуге које нису утврђене као право из обавезног здравственог осигурања.

Накнада зараде за време привремене спречености за рад

Накнада зараде за време привремене спречености за рад припада осигуранику ако је привремено спречен за рад:

1) услед болести или повреде ван рада;

2) услед професионалне болести или повреде на раду;

3) због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће;

4) због прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини;

5) због неге болесног члана уже породице;

6) због добровољног давања органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви.

Накнаду зараде за првих 30 дана привремене спречености за рад осигураника обезбеђује послодавац из својих средстава.

Висина накнада зараде која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, као и из средстава послодаваца износи 65% од основа за накнаду зараде.

Висина накнаде зараде која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, као и из средстава послодавца услед професионалне болести или повреде на раду и због добровољног давања органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви износи 100% од основа за накнаду зараде.

У случају привремене спречености за рад због болести или компликације у вези са одржавањем трудноће, за првих 30 дана привремене спречености за рад коју исплаћује послодавац из својих средстава, висина накнаде зараде обезбеђује се у износу од 100% од основа за накнаду зараде.

У случају привремене спречености за рад због болести или компликације у вези са одржавањем трудноће, почев од 31. дана привремене спречености за рад, висина накнаде зараде обезбеђује се у износу од 100% од основа за накнаду зараде, с тим што се из средстава обавезног здравственог осигурања обезбеђује износ од 65% од основа за накнаду зараде, а износ од 35% од основа за накнаду зараде из средстава буџета Републике Србије.

Накнаду зараде за случајеве привремене спречености за рад за првих 30 дана спречености за рад обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање. Накнаду зараде у случају привремене спречености за рад због повреде на раду или професионалне болести, обезбеђује послодавац из својих средстава за време трајања радног односа осигураника, од првог дана привремене спречености за рад, за све време трајања привремене спречености за рад осигураника. За осигураника коме је престао радни однос у току коришћења права на накнаду зараде због повреде на раду или професионалне болести исплату накнаде зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање од дана престанка радног односа осигураника.

Основ за накнаду зараде која се исплаћује из средстава обавезног здравственог осигурања чини просечна зарада коју је осигураник остварио у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад. Зараду чини зарада за обављени рад и време проведено на раду и то: основна зарада запосленог, део зараде за радни учинак и увећана зарада.

Случајеви у којима не припада право на накнаду зараде

Осигуранику привремено спреченом за рад не припада право на накнаду зараде, без обзира на исплатиоца:

1) ако је намерно проузроковао привремену спреченост за рад;

2) ако је привремена спреченост за рад проузрокована употребом алкохола или употребом психоактивних супстанци;

3) ако је намерно спречавао оздрављење, односно оспособљавање за рад;

4) ако се без оправданог разлога не подвргне лечењу, осим ако за лечење није потребан пристанак;

5) ако се без оправданог разлога не јави изабраном лекару у року од три дана од дана настанка привремене спречености за рад или првостепеној лекарској комисији по упуту изабраног лекара или стручно-медицинском органу у року од три дана од дана добијања позива за излазак пред стручно-медицински орган;

6) ако се за време привремене спречености за рад бави привредном или другом активношћу којом остварује приходе;

7) ако без дозволе стручно-медицинског органа отпутује из места пребивалишта, односно боравишта или ако изабрани лекар, односно орган надлежан за контролу остваривања права из обавезног здравственог осигурања утврди да не поступа по упутству за лечење.

Упућивање осигураника на оцену радне способности пред надлежним органом за пензијско и инвалидско осигурање

Изабрани лекар, односно други стручно-медицински орган, без обзира на време трајања привремене спречености за рад осигураника, дужан је да осигураника без одлагања упути на инвалидску комисију ако оцени да здравствено стање осигураника указује на губитак радне способности, односно да се не очекује побољшање здравственог стања осигураника које би му омогућило враћање радне способности. У случају дужег трајања спречености за рад проузроковане болешћу или повредом, а најкасније по истеку сваких шест месеци непрекидне спречености за рад, односно ако је осигураник у последњих 18 месеци био спречен за рад 12 месеци са прекидима, изабрани лекар, односно други стручно-медицински орган, дужан је да осигураника са потребном медицинском документацијом упути на инвалидску комисију ради утврђивања губитка радне способности. Осигураник је дужан да у року од 15 дана од дана упућивања на инвалидску комисију, поднесе захтев за покретање поступка ради утврђивања губитка радне способности пред надлежном организацијом за пензијско и инвалидско осигурање и да о томе писаним путем обавести Републички фонд за здравствено осигурање у року од три радна дана од дана подношења захтева.

Изабрани лекар

Изабрани лекар је:

1) доктор медицине или доктор медицине специјалиста опште медицине, односно специјалиста медицине рада;

2) доктор медицине специјалиста педијатрије;

3) доктор медицине специјалиста гинекологије;

4) доктор стоматологије или доктор стоматологије специјалиста дечије и превентивне стоматологије.

Осигурано лице може имати само по једног изабраног лекара из претходно наведених грана медицине.

Изабрани лекар:

1) обавља прегледе и дијагностику;

2) одређује начин и врсту лечења и прати ток лечења;

3) указује хитну медицинску помоћ;

4) прописује лекове и медицинска средства;

5) спроводи здравствену заштиту из области менталног здравља;

6) даје оцену о здравственом стању осигураног лица и упућује осигурано лице на оцену радне способности, односно инвалидности;

7) утврђује привремену спреченост за рад осигураника до 30 дана спречености за рад и предлаже првостепеној, односно другостепеној лекарској комисији продужење привремене спречености за рад;

8) утврђује привремену спреченост за рад осигураника на стационарном лечењу и ради неге члана уже породице.

Накнада штете у спровођењу обавезног здравственог осигурања

Републички фонд за здравствено осигурање има право да захтева накнаду штете од лица које је намерно или крајњом непажњом проузроковало болест, повреду или смрт осигураног лица.

За штету коју је Републичком фонду проузроковао запослени на раду или у вези са радом одговара послодавац код којег запослени ради у тренутку проузроковања штете. Републички фонд има право да захтева накнаду штете и непосредно од запосленог ако је болест, повреду или смрт осигураног лица проузроковао намерно.

Републички фонд има право да захтева накнаду штете од послодавца ако су болест, повреда или смрт осигураника настали услед тога што нису спроведене мере безбедности и здравља на раду и када је штета настала услед тога што је запослени ступио на рад без прописаног претходног здравственог прегледа, а касније се утврди здравственим прегледом да запослени према свом здравственом стању није био способан за рад на одређеном послу.

 

2.4. ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Пензијско и инвалидско осигурање у Републици Србији је обавезно. Пензијски систем у Републици Србији чине и добровољни пензијски фондови. Обавезним пензијским и инвалидским осигурањем обезбеђују се права за случај старости, инвалидности, смрти и телесног оштећења. Права из пензијског и инвалидског осигурања стичу се и остварују зависно од дужине улагања и висине основице на коју је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање и уз примену начела солидарности. Обавезно осигурана лица су: запослени, лица која самостално обављају делатност и пољопривредници.

Лица којима се обезбеђују права за случај инвалидности и телесног оштећења проузрокованих повредом на раду или професионалном болешћу

Права за случај инвалидности и телесног оштећења проузрокованих повредом на раду или професионалном болешћу остварују:

1) лица која обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга до навршених 26 година живота, ако су на школовању;

2) лица која се налазе на стручном оспособљавању, доквалификацији или преквалификацији, која упути организација надлежна за запошљавање;

3) ученици и студенти када се налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или практичној настави;

4) лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици установе за издржавање казне затвора (радионица, радилиште и сл.);

5) лица која обављају одређене послове по основу уговора о волонтерском раду.

Права из пензијског и инвалидског осигурања

Права из пензијског и инвалидског осигурања, јесу:

1) за случај старости:

(1) право на старосну пензију,

(2) право на превремену старосну пензију;

2) за случај инвалидности – право на инвалидску пензију;

3) за случај смрти – право на породичну пензију;

4) за случај телесног оштећења проузрокованог повредом на раду или професионалном болешћу – право на новчану накнаду за телесно оштећење;

5) за случај потребе за помоћи и негом другог лица – право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица.

Инвалидска пензија

Осигураник код кога настане потпуни губитак радне способности, стиче право на инвалидску пензију:

1) ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу;

2) ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу – под условом да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију и да има навршених пет година стажа осигурања.

Осигураник код кога је инвалидност, проузрокована болешћу или повредом ван рада, настала пре навршене 30 године живота стиче право на инвалидску пензију:

1) кад је инвалидност настала до навршене 20 године живота – ако има годину дана стажа осигурања;

2) кад је инвалидност настала до навршене 25 године живота – ако до настанка инвалидности има најмање две године стажа осигурања;

3) кад је инвалидност настала до навршене 30 године живота – ако до настанка инвалидности има најмање три године стажа осигурања.

Новчана накнада за телесно оштећење проузроковано повредом на раду, односно професионалном болешћу

Телесно оштећење постоји кад код осигураника настане губитак, битније оштећење или знатнија онеспособљеност појединих органа или делова тела, што отежава нормалну активност организма и изискује веће напоре у остваривању животних потреба, без обзира на то да ли проузрокује или не проузрокује инвалидност.

Осигураник код кога телесно оштећење проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу износи најмање 30%, стиче право на новчану накнаду.

Стаж осигурања са увећаним трајањем

Осигуранику који ради на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним радним местима, односно пословима и осигуранику који ради на радним местима, односно пословима на којима после навршења одређених година живота не може успешно обављати своју професионалну делатност, стаж осигурања у ефективном трајању рачуна се са увећаним трајањем. Степен увећања стажа осигурања зависи од тежине, опасности и штетности рада, односно од природе посла, а може износити највише 50%. Стаж осигурања рачуна се са увећаним трајањем под условом да је осигураник  на радним местима односно пословима ефективно провео укупно најмање 10 година, односно укупно најмање пет година ако је утврђена инвалидност. Стаж осигурања се увећава само за време које је ефективно проведено на раду.

Радно место, односно посао на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем је радно место односно посао на коме је рад нарочито тежак, опасан и штетан за здравље и поред тога што су примењене све опште и посебне заштитне мере као и радно место  на коме је обављање професионалне делатности ограничено навршењем одређених година живота или због природе и тежине посла, физиолошке функције опадају у тој мери да онемогућавају њено даље успешно обављање.

 

 

 

 

Накнада штете

Фонд за пензијско и инвалидско осигурање има право да захтева накнаду причињене штете од лица које је проузроковало инвалидност, телесно оштећење или смрт осигураника ако је, по том основу, остварено право из пензијског и инвалидског осигурања.

Фонд је дужан да захтева накнаду штете од послодавца уколико је до повреде на раду, односно професионалне болести дошло непредузимањем одговарајућих мера безбедности и заштите здравља на раду.

 

 

II ПОСЕБНИ ДЕО ПРОГРАМА

3. НАЧИН И ПОСТУПАК ПРОЦЕНЕ РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ И У РАДНОЈ СРЕДИНИ
   • ПРОЦЕНА РИЗИКА

Основ и сврха процене ризика

Сврха процене ризика је препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној средини и примена превентивних мера ради спречавања и отклањања или смањења ризика на најмању могућу меру, у обиму којим се спречава повреда на раду, оштећење здравља или обољење запосленог.

Обухват процене ризика

Процена ризика заснива се на систематском евидентирању и процењивању свих фактора у процесу рада, присутних опасности и штетности на радном месту и у радној средини које могу да проузрокују повреду на раду, професионалну болест и болест у вези са радом запосленог.

Проценом ризика сагледавају се организација рада, радни процеси, средства за рад, сировине и материјали који се користе у технолошким и радним процесима, лична заштитна опрема, као и други елементи који могу да изазову повреду на раду, професионалну болест и болест у вези са радом запосленог.

Процена ризика обухвата:

1) опште податке о послодавцу;

2) опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад (њихово груписање, списак опреме за рад и списак личне заштитне опреме);

3) прикупљање података и снимање организације рада;

4) препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној средини;

5) процењивање ризика у односу на опасности и штетности;

6) утврђивање начина и мера за отклањање, спречавање или смањење ризика;

7) закључак;

8) измене и допуне акта о процени ризика.

Општи подаци о послодавцу

Општи подаци о послодавцу садрже:

1) основне податке, пословно име, податке о адреси седишта и огранцима;

2) пословне податке (шифра и назив делатности);

3) податке о лицима која спроводе процену ризика (име и презиме, стручни, академски и научни назив и број и датум лиценце) и лицима која учествују у процењивању ризика (име и презиме, стручни, академски и научни назив и др.).

Опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад (и њихово груписање, списак опреме за рад и списак личне заштитне опреме)

Опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад обухватају:

1) објекте који се користе као радни и помоћни простор, укључујући и објекте на отвореном простору, са свим припадајућим инсталацијама (инсталације флуида, грејање, електричне и громобранске инсталације и др.);

2) списак опреме за рад (машина, уређај, постројење, инсталација, алат и сл.) која се користи у радном процесу и врши се њено груписање;

3) конструкције и објекте за колективну безбедност и здравље на раду (заштита на прелазима, пролазима и прилазима, заклони од топлотних и других зрачења, заштита од удара електричне струје, општа вентилација и климатизација и сл.), опис њихове намене и начина коришћења;

4) помоћне конструкције и објекте, као и конструкције и објекте који се привремено користе за рад и кретање запослених (скела, радна платформа, тунелска подграда, конструкција за спречавање одрона земље при копању дубоких ровова и сл.);

5) друга средства за рад која се користе у процесу рада или су на било који начин повезана са процесом рада, њихова намена и начин коришћења;

6) податке о изворима штетности (хемијских, физичких и биолошких) на радном месту и у радној средини;

7) списак личне заштитне опреме;

8) сировине и материјали који се користе;

9) други потребни елементи.

Прикупљање података и снимање организације рада

Прикупљање података и снимање организације рада за процену ризика обухвата увид у акт послодавца којим се уређује организација и систематизација радних места и другу документацију послодавца која се односи на организацију рада, као и непосредну проверу прописане, односно утврђене организације рада и фактичког стања организације рада код послодавца.

Прикупљање података и снимање организације рада садрже опис послова, називе и локацију радних места где се обављају послови, услове за заснивање радног односа и број запослених на тим радним местима, од тога број жена, мушкараца, млађих од 18 година, особа са инвалидитетом, радно време (време проведено на одређеним пословима), рад у сменама и рад ноћу, одступања прописане, односно утврђене организације рада од фактичког стања организације рада код послодавца и др.

Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној средини

Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној средини врши се на основу података који се прикупљају из документације којом располаже послодавац, посматрањем и праћењем процеса рада на радном месту, прибављањем потребних информација од запослених и информација из других извора и разврставањем у врсте односно групе опасности и штетности.

При утврђивању података о опасностима и штетностима на радном месту и у радној средини полази се од постојећег стања безбедности и здравља на раду, и то:

1) стручних налаза о извршеним прегледима и провери опреме за рад и прегледима и испитивањима електричних и громобранских инсталација;

2) стручних налаза о извршеним испитивањима услова радне средине;

3) стручних налаза о извршеним испитивањима услова радне средине – биолошких штетности;

4) извештаја о претходним, периодичним, контролним и циљаним лекарским прегледима запослених;

5) података о повредама на раду и професионалним болестима;

6) информација и података о изворима хемијских, физичких и биолошких штетности на радном месту и у радној средини (нпр. безбедносни лист, упутство за употребу опреме за рад и др.);

7) личне заштитне опреме;

8) анализа предузетих мера ради спречавања повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом;

9) инспекцијских налаза о извршеном надзору;

10) упутстава за безбедан и здрав рад;

11) дозвола за рад;

12) документације за опрему за рад и личну заштитну опрему;

13) документације за употребу и одржавање, односно паковање, транспорт, коришћење, складиштење и уништавање;

14) друге прописане документације и података са којима послодавац располаже (нпр. План заштите од удеса, План заштите од пожара и др.).

Груписање опасности и штетности

Опасности и штетности групишу се у зависности од њихове врсте и природе.

Опасности се групишу у:

1) механичке опасности које се појављују коришћењем опреме за рад, као што су:

(1) недовољно заштићени ротирајући или покретни делови који могу ударити, здробити, одсећи, убости, захватити или повући запосленог,

(2) слободно кретање делова или материјала који могу нанети повреду запосленом (падање, котрљање, клизање, превртање, летење, љуљање, обарање и сл.),

(3) унутрашњи транспорт и кретање машина или возила,

(4) опасност од експлозије и пожара (нпр. трење, опрема под притиском),

(5) немогућност правовременог напуштања места рада, изложеност затварању, механичком удару, поклапању и сл.,

(6) други фактори који могу да се појаве као извори механичких опасности;

2) опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места, као што су:

(1) опасне површине (подови и све врсте газишта, површине са којима запослени долази у додир, а које имају оштре ивице – рубове, шиљке, грубе површине, избочене делове, и сл.),

(2) рад на висини или рад у дубини,

(3) рад у скученом, ограниченом или опасном простору (између два или више фиксираних делова, између покретних делова или возила и сл.),

(4) могућност клизања или спотицања (мокре, клизаве површине),

(5) физичка нестабилност радног места,

(6) могуће последице или сметње услед обавезног коришћења личне заштитне опреме,

(7) утицаји услед обављања процеса рада коришћењем неодговарајућих или неприлагођених метода рада,

(8) друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристикама радног места и начином рада;

3) опасности које се појављују коришћењем електричне енергије, као што су:

(1) опасности од електричног удара у нормалним условима рада (контакт са деловима електричне инсталације и опреме за рад под напоном),

(2) опасности од електричног удара у случају настанка квара (појава или предуго задржавање опасног напона додира услед оштећења електричне изолације),

(3) опасности од топлотног дејства које развијају електрична опрема и електричне инсталације (прегревање услед преоптерећења проводника и кратког споја, пожар као последица настанка лошег електричног контакта, електричног лука или варничења, прегрејаности извора светлости и њихових компоненти, прегрејаност кућишта електричне опреме, прегревање услед додатне топлотне изолације итд.),

(4) опасности услед удара грома и последица атмосферског пражњења,

(5) опасности од штетног утицаја електростатичког наелектрисања,

(6) друге опасности које се могу појавити у вези са коришћењем електричне енергије;

4) опасности које потичу од физичких и хемијских својстава хемијских материја (експлозивност, запаљивост, самореактивност, нестабилност и др.);

5) друге опасности које се појављују у радном процесу, а које могу да буду узрок повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом.

 

 

Штетности се групишу у:

1) штетности које настају или се појављују у процесу рада, као што су:

(1) хемијске штетности (токсичност, карциногеност, мутагеност хемијских материја и др. услед удисања, гутања, гушења, уношења у организам, продор у тело кроз кожу, недостатак кисеоника и сл.),

(2) азбест,

(3) физичке штетности – бука (континуална, дисконтинуална, импулсна и ометајућа) и вибрације (вибрације шака-рука и вибрације цело тело),

(4) биолошке штетности (микроорганизми, укључујући и оне који су генетички модификовани, ћелијске културе и људски ендопаразити који могу проузроковати инфекцију, алергију или токсичност),

(5) штетни утицаји микроклиме (температура, влажност и брзина струјања ваздуха),

(6) неодговарајућа – недовољна осветљеност,

(7) штетни утицаји зрачења јонизујућег или нејонизујућег (топлотно, ласерско, ултразвучно, електромагнетско, ултраљубичасто, инфрацрвено, оптичко зрачење и др.),

(8) штетни климатски утицаји (рад на отвореном при условима високих или ниских температура, релативна влажност, ултравиолентно зрачење, брзина ветра и др.),

(9) друге штетности које се појављују у радном процесу, а које могу да буду узрок повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом;

2) штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора који се узрочно везују за радно место и послове које запослени обавља, као што су:

(1) напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности и сл.),

(2) нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање и сл.),

(3) напори при обављању одређених послова који проузрокују психолошка оптерећења (стрес, монотонија и сл.),

(4) одговорност у примању и преношењу информација, коришћење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања, одговорност за брзе измене радних процедура, интензитет у раду, просторна условљеност радног места, конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна мотивација за рад, одговорност у руковођењу и сл.;

3) штетности везане за организацију рада, као што су: рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно време, рад ноћу, приправност за случај интервенција и сл.;

4) остале штетности које се појављују на радним местима, као што су:

(1) штетности које проузрокују друга лица (насиље према лицима која раде на шалтерима, лица на обезбеђењу, и сл.),

(2) рад са животињама,

(3) рад у атмосфери са високим или ниским притиском,

(4) рад у близини воде или испод површине воде.

 

 

Процена ризика у односу на опасности и штетности

Процена ризика заснива се на анализи вероватноће настанка и тежине могуће повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом проузрокованих на радном месту и у радној средини.

На основу прикупљених података и препознатих, односно утврђених опасности и штетности и утврђене листе опасности и штетности на радном месту и у радној средини, избором и применом одговарајућих метода врши се процењивање ризика –вероватноће настанка и тежине повредe на раду, професионалне болести или болести у вези са радом запосленог.

Процењивање ризика врши се за сваку препознату, односно утврђену опасност и штетност, упоређивањем са дозвољеним вредностима прописаним одговарајућим прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и препорукама.

Вероватноћа настанка повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом запосленог процењује се на основу претходне анализе која узима у обзир учесталост и трајање изложености запосленог опасностима и штетностима, вероватноћу настанка опасног догађаја и техничке, организационе и све друге могућности за њихово избегавање, односно ограничење и смањење.

Тежина могуће повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом запосленог процењује се на основу претходне анализе која узима у обзир предвидиву врсту повреде (смртна, тешка, колективна или лака повреда на раду), професионалне болести или болести у вези са радом која се може очекивати.

Ако се утврди да на радном месту и поред потпуно примењених мера у области безбедности и здравља на раду и других мера, постоје опасности и штетности, које према налазу процењивача ризика могу да изазову повреду или угрозе здравље запосленог, сматра се да је такво место са повећаним ризиком што се утврђује актом о процени ризика.

Утврђивање начина и мера за отклањање, спречавање или смањење ризика

На основу процењених ризика на радном месту и у радној средини, послодавац утврђује начин и мере за њихово отклањање, спречавање или смањење ризика на најмању могућу меру.

Ако су процењени ризици такве природе да живот и здравље запослених нису теже угрожени, а за чије отклањање, спречавање или смањење ризика су потребна већа инвестициона улагања, програмом о поступном отклањању недостатака утврђују се мере, рокови и лица задужена за њихово спровођење којима се у потпуности отклањају ризици или којима се они смањују на најмању могућу меру.

О спровођењу мера за отклањање, спречавање или смањење ризика стара се послодавац непосредно или преко саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду или другог лица одређеног актом о процени ризика.

Мере за отклањање, спречавање или смањење ризика послодавац утврђује полазећи од процењеног ризика, утврђеног приоритета и поштујући начела превенције.

Мере које се утврђују за отклањање, спречавање или смањење ризика јесу:

1) техничке:

(1) одржавање средстава за рад у исправном стању и вршење прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација,

(2) обезбеђивање прописаних услова за безбедан и здрав рад у радној средини,

(3) обезбеђивање ефикасне вентилације,

(4) обезбеђивање колективних мера заштите (ограђивање или изоловање опреме за рад коришћењем заштите на машинама и деловима машина и физичких баријера (мреже против пада, ограде, акустичне, термичке или електричне баријере и др.),

(5) друге мере;

2) организационе:

(1) успостављање одговорајућих радних процедура и њихова контрола,

(2) смањење времена изложености,

(3) ротација запослених,

(4) обезбеђивање ознака за безбедност и здравље на раду,

(5) друге мере;

3) обука запослених за безбедан и здрав рад и обука руководилаца;

4) стручно оспособљавање за коришћење опреме за рад;

5) обезбеђивање личне заштитне опреме и њено одржавање у исправном стању;

6) здравствене – упућивање запослених на претходне, периодичне и циљане лекарске прегледе у складу са оценом здравствене установе која обавља делатност медицине рада;

7) хигијенске;

8) друге мере (информисање, консултовање, сарадња и др.).

На основу оцене здравствене установе која обавља делатност медицине рада, послодавац актом о процени ризика утврђује посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени на радном месту са повећаним ризиком.

 

Закључак

По спроведеном поступку прикупљања података и провере организације рада, препознавања и утврђивања опасности и штетности, процењивања ризика у односу на опасности и штетности и утврђивања мера и рокова за отклањање, спречавање и смањење ризика, послодавац доноси закључак.

Закључак садржи:

1) сва радна места на којима је извршена процена ризика;

2) радна места која су утврђена као радна места са повећаним ризиком;

3) приоритете у отклањању ризика (мере и рокови за отклањање, спречавање или смањење ризика и лица задужена за спровођење и контролу мера за безбедан и здрав рад на радним местима и у радној средини);

4) изјаву послодавца којом се обавезује да ће применити све утврђене мере за безбедан и здрав рад на радним местима и у радној средини у складу са актом о процени ризика.

Измене и допуне акта о процени ризика

Акт о процени ризика на радном месту и у радној средини подлеже делимичним изменама и допунама, у делу који се односи на одређено радно место и с њим повезана радна места, и то:

1) у случају смртне повреде на раду или тешке повреде на раду;

2) у случају појаве сваке нове опасности или штетности, односно промене нивоа ризика у процесу рада;

3) у случају када резултати праћења здравственог стања запосленог изложених штетностима покажу да је то неопходно;

4) на основу предлога здравствене установе која обавља делатност медицине рада, након спроведених претходних, периодичних или циљаних лекарских прегледа запослених, када је закључено да су запослени изложени опасностима и штетностима које нису утврђене актом о процени ризика;

5) када мере које се утврде за отклањање, спречавање или смањење ризика нису одговарајуће или не одговарају процењеном стању;

6) када је процена заснована на подацима који нису ажурни;

7) када постоје могућности за унапређење, односно допуну процењених ризика.

Акт о процени ризика на радном месту и у радној средини подлеже делимичној измени или допуни и на основу наложене мере инспектора рада.

Покретање поступка процене ризика

Поступак процене ризика покреће послодавац доношењем одлуке о покретању поступка процене ризика.

Лице одређено за спровођење процене ризика

Послодавац одлуком о покретању поступка процене ризика одређује једно или више лица за спровођење поступка процене ризика. Стручно лице може да буде послодавац, запослени код послодавца или запослени код правног лица или предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, са лиценцом за обављање послова саветника, односно сарадника за безбедност и здравље на раду.

План спровођења поступка процене ризика

Стручно лице саставља план спровођења поступка процене ризика који одобрава послодавац, а који садржи:

1) правни основ за процену ризика (прописи у области безбедности и здравља на раду, национални и међународни стандарди, и др.);

2) организацију и координацију спровођења, измена и допуна поступка процене ризика;

3) списак правних и физичких лица компетентних за процењивање ризика;

4) методе за вршење процене ризика;

5) фазе и рокове за процену ризика;

6) начин прикупљања документације потребне за процену ризика (упутства за безбедан рад, упутства за одржавање, стручни налази о прегледима и провери опреме за рад, прегледима и испитивањима електричних и громобранских инсталација, испитивања услова радне средине и др.);

7) информисање процењивача ризика;

8) координацију између процењивача ризика;

9) начин прибављања информација за процену ризика од запослених;

10) консултације са представницима запослених и информисање представника запослених о резултатима процене ризика и предузетим мерама;

11) друге радње потребне за спровођење, измене и допуне поступка процене ризика.

Ако послодавац ангажује правно лице, односно предузетника за обављање послова процене ризика, ангажовано правно лице, односно предузетник, уз план спровођења поступка процене ризика прилаже фотокопију лиценце за обављање послова безбедности и здравља на раду. План спровођења поступка процене ризика је саставни део документације о процени ризика.

Провера ефикасности примене акта о процени ризика

Провера ефикасности примене акта о процени ризика врши се непрекидно, тако што се проверава ефикасност спроведених мера и процењује успешност њиховог спровођења у погледу отклањања и смањења ризика.

Проверу ефикасности примене акта о процени ризика врши саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду, као и запослени у складу са организацијом послова безбедности и здравља на раду код послодавца и општим актом послодавца.

Ако у поступку провере ефикасности примене акта о процени ризика саветник, односно сарадник за безбедност и здравље на раду или запослени уочи њихову неефикасност, предлаже корекцију тих мера. Поступак спровођења корективних мера врши се изменама и допунама акта о процени ризика.

 

 

3.2. ПРЕГЛЕД И ПРОВЕРА ОПРЕМЕ ЗА РАД И ПРЕГЛЕД И ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ И ГРОМОБРАНСКИХ ИНСТАЛАЦИЈА И ИСПИТИВАЊЕ УСЛОВА РАДНЕ СРЕДИНЕ

Превентивним и периодичним прегледима и проверама опреме за рад и прегледима и испитивањима електричних и громобранских инсталација проверава се и утврђује да ли су на опреми за рад која се користи у процесу рада примењене мере безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и упутствима произвођача. Опрема за рад која подлеже превентивним и периодичним прегледима и проверама  јесте:

1) дизалице и уређаји без обзира на носивост, на механизовани или ручни погон (осим ауто-дизалице која је део опреме на путничким аутомобилима), који служе за дизање, спуштање и преношење терета помоћу челичног или другог ужета, ланца, хидрауличног система и др.;

2) подизна платформа на механизовани погон која, помоћу уграђене платформе или корпе, служи за дизање и спуштање запослених ради обављања радних операција;

3) висећа скела, на механизовани или ручни погон, која на вертикалним површинама зграда, на фасадама зграда, градилиштима и у објектима намењеним за радне и помоћне просторије служи за дизање и спуштање запослених и материјала, заједно са системом везивања запослених у циљу спречавања пада са висине;

4) самоходно возило, на механизовани погон, које се користи за унутрашњи транспорт – вучу, потискивање, дизање, спуштање и преношење терета;

5) грађевинска опрема, на механизовани погон, која се користи за унутрашњи транспорт – вучу, потискивање, дизање, спуштање, преношење;

6) уређаји непрекидног транспорта (транспортери) за пренос терета (осим транспортера који се користе у трговинским и сличним објектима);

7) преса, маказе, нож и ваљак, на механизовани погон који су фиксно постављени за сечење, пресовање, савијање и извлачење материјала, а у које се материјал за обраду улаже или вади ручно;

8) опрема за прераду и обраду метала, дрвета, пластичних и сличних материјала, на механизовани погон, која је привремено или на дужи временски период постављена или ослоњена, у коју се материјал за обраду улаже или вади ручно;

9) уређаји у којима се наносе и суше премазна средства чије компоненте у додиру са ваздухом образују запаљиве и експлозивне смеше, испарења и хемијске штетности опасне по здравље запослених;

10) опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу, са цевоводима за напајање, развођење и транспорт експлозивних, отровних и загушљивих флуида – гасова или течности, осим природног гаса (земни гас), у објектима који се користе као радни и помоћни простор;

11) противексплозијско заштићена опрема за рад;

12) електричне инсталације ниског напона и громобранске инсталације у објекту намењеном за радне и помоћне просторије;

13) привремена електрична инсталација са уређајима, опремом и прибором, постављена за време изградње грађевинских објеката или извођења других радова;

14) технолошке линије и друга комбинована опрема за рад која представља функционалну технолошку целину и проверава као јединствено постројење;

15) остала опрема за рад (машине, уређаји, постројења, инсталације и алати) за коју је послодавац актом о процени ризика утврдио да се на њој врше превентивни и периодични прегледи и провере.

Стручни налаз o извршеном прегледу и провери опреме за рад и прегледу и испитивању електричних и громобранских инсталација

О извршеном прегледу и провери опреме за рад и прегледу и испитивању електричних и громобранских инсталација издаје се стручни налаз у року од 30 дана од дана обављеног прегледа и провере.

Стручни налаз, обавезно, садржи:

1) пословно име и седиште правног лица са лиценцом које је обавило прегледе и провере опреме за рад и прегледе и испитивања електричних и громобранских инсталација и издало стручни налаз;

2) број стручног налаза и датум његовог издавања;

3) позив на прописе, односно акте и документе на основу којих је утврђена обавеза обављања прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација;

4) назив и седиште корисника опреме за рад и електричних и громобранских инсталација;

5) место, датум и време почетка и завршетка прегледа и провере опреме за рад електричних и громобранских инсталација;

6) име и презиме одговорног лица са лиценцом за обављање прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, које потписује стручни налаз;

7) име и презиме и стручна спрема лица која су, у складу са методологијама обавила прегледе и провере опреме за рад и прегледе и испитивања електричних и громобранских инсталација;

8) податке о опреми за рад и електричним и громобранским инсталацијама која је предмет прегледа, провере и испитивања (ближи подаци којима се идентификује опрема и инсталације са описом намене);

9) податке о инструментима и уређајима који су коришћени у поступку прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација;

10) утврђено стање са измереним величинама, односно вредностима и величинама и вредностима карактеристичним за одређене елементе провере у складу са методологијама прегледа и провере опреме за рад и прегледа и испитивања електричних и громобранских инсталација, са наведеним поступком провере и провереним декларисаним вредностима, као и посебно исказане и утврђене недостатке и неправилности према прописима;

11) закључак да ли су на прегледаној и провереној опреми за рад и електричним и громобранским инсталацијама примењене или нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду, односно да ли је опрема и инсталације безбедна за употребу – коришћење.

Када се утврди да на опреми за рад и електричним и громобранским инсталацијамa нису примењене мере за безбедан и здрав рад, лице које врши преглед и проверу опреме за рад дужно је да на видном месту на опреми постави налепницу, са натписом: ,,НЕИСПРАВНО! ЗАБРАЊЕНО КОРИШЋЕЊЕ!” за означавање неисправности.

Периодични прегледи и провере опреме за рад и прегледи и испитивања електричних инсталација обављају се у року који је утврђен техничким прописима и стандардима или који је одређен упутством произвођача, а најкасније у року од три године од дана претходног прегледа и провере, осим периодичних прегледа и провере привремене електричне инсталације са уређајима, опремом и прибором, који се обављају у року од шест месеци од дана претходног прегледа и провере. Периодични преглед и проверу и друге опреме за рад послодавац може да утврди актом о процени ризика, који се обављају у року утврђеном тим актом али не дужим од три године од дана претходног прегледа и провере.

Испитивање услова радне средине

Превентивним и периодичним испитивањима услова радне средине проверава се и утврђује да ли су на радном месту и у радној средини примењене мере безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима.

Испитивања обухватају:

1) микроклиму (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха);

2) хемијске штетности (гасови, паре, димови и прашине);

3) физичке штетности (бука, вибрације и штетна зрачења – осим јонизујућих зрачења);

4) осветљеност;

5) биолошке штетности.

Испитивања се обављају анализом свих елемената услова радне средине тако да се даје јединствена оцена обављеног испитивања. Испитивања се, по правилу, врше у условима када раде сви технолошки капацитети (опрема за рад, инсталације за климатизацију, проветравање и сл.), што се посебно наводи у стручном налазу.

Стручни налаз о извршеном испитивању услова радне средине

О извршеном испитивању услова радне средине издаје се стручни налаз најкасније у року од 30 дана од дана обављеног испитивања. Уз стручни налаз правно лице које је обавило испитивања услова радне средине прилаже копију лиценце тог правног лица и одговорног лица које је потписало стручни налаз. Закључак стручног налаза потписује одговорно лице са лиценцом.

Стручни налаз, обавезно, садржи:

1) пословно име и седиште правног лица са лиценцом које је обавило испитивање услова радне средине и издало стручни налаз;

2) број стручног налаза и датум његовог издавања;

3) позив на прописе на основу којих је утврђена обавеза вршења испитивања услова радне средине;

4) назив и седиште корисника код ког су вршена испитивања услова радне средине;

5) место, датум и време вршења испитивања услова радне средине;

6) име и презиме одговорног лица са лиценцом за обављање испитивања услова радне средине, које потписује стручни налаз;

7) име и презиме и стручна спрема лица која су, у складу са методологијама вршила испитивања услова радне средине;

8) податке којима се ближе одређују радна места у радној средини и места на којима су вршена испитивања (опис, фотографија, скица) са параметрима услова рада који су утврђени у току испитивања;

9) податке о инструментима и уређајима који су коришћени у поступку испитивања услова радне средине;

10) утврђено стање, нивои или величине са придруженом мерном несигурношћу карактеристични за одређене елементе испитивања у складу са методологијама испитивања услова радне средине уз приказ дозвољених вредности у складу са прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима, као и посебно исказане ризике по здравље запослених због присуства физичких и хемијских штетности изнад дозвољених нивоа или концентрација, недовољне осветљености и микроклиме изван зоне конфора;

11) закључак да ли су на радном месту и у радној средини измерене величине у дозвољеним границама уз приказ дозвољених вредности у складу са прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима, односно да ли су примењене или нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду.

Периодична испитивања услова радне средине обављају се на радном месту у радној средини најкасније у року од три године од дана претходног испитивања.

 

 

• ПРЕТХОДНИ, ПЕРИОДИЧНИ И ЦИЉАНИ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ ЗАПОСЛЕНИХ НА РАДНИМ МЕСТИМА СА ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ

У поступку вршења претходног и периодичног лекарског прегледа служба медицине рада користи податке из акта послодавца о процени ризика – о факторима ризика на радном месту са повећаним ризиком и о посебним здравственим условима које морају испуњавати запослени. Претходни лекарски преглед врши се ради утврђивања и оцењивања посебних здравствених услова, односно способности запосленог за рад на радном месту са повећаним ризиком  у односу на факторе ризика утврђене актом о процени ризика код послодавца.

Претходни лекарски преглед запосленог врши се:

1) пре почетка рада на радном месту са повећаним ризиком;

2) пре премештаја запосленог на радно место са повећаним ризиком;

3) приликом сваког утврђивања нових ризика на радном месту са повећаним ризиком на коме запослени ради;

4) уколико је запослени распоређен на радно место са повећаним ризиком, а имао је прекид у обављању послова на том радном месту дужи од 12 месеци.

Периодични лекарски преглед врши се ради праћења и оцењивања здравственог стања, односно способности запосленог за обављање послова на радном месту са повећаним ризиком на коме запослени ради  у односу на факторе ризика тог радног места.

Послодавац упућује запосленог на периодични лекарски преглед:

1) најкасније 30 дана пре истека рока;

2) након закључивања боловања по основу тешке повреде на раду;

3) после болести или повреде који нису у вези са радом – ако постоји сумња на смањену радну способност.

По обављеном периодичном лекарском прегледу служба медицине рада може да обави контролни лекарски преглед којим се код запосленог прате утврђена патолошка стања и поремећаји, као и процењује даља испуњеност посебних здравствених услова за рад на радном месту са повећаним ризиком.

Претходни и периодични лекарски преглед запосленог обухвата:

1) општи преглед – без обзира на врсту ризика и здравствене услове на радном месту са повећаним ризиком;

2) специфични преглед – зависно од ризика и здравствених услова које мора испуњавати запослени на том радном месту.

При упућивању запосленог на лекарски преглед послодавац попуњава Упут за претходни лекарски преглед, односно Упит за периодични лекарски преглед.

Послодавац попуњава образац у два примерка и један примерак доставља служби медицине рада, а други примерак задржава за своје потребе.

Извештај о извршеном претходном лекарском прегледу запосленог, односно извештај о периодичном лекарском прегледу запосленог попуњава служба медицине рада у три примерка, од којих послодавцу и запосленом (који свој примерак доставља изабраном лекару) доставља по један примерак извештаја, а један примерак задржава за своје потребе – најкасније у року од 15 дана од дана извршеног претходног, односно периодичног лекарског прегледа.

Извештаји садрже оцену да је запослени здравствено способан, односно да није здравствено способан за рад на радном месту са повећаним ризиком.

Циљани лекарски прегледи

Послодавац је дужан да, у складу са прописима о здравственој заштити, запосленима који користе опрему за рад са екраном обезбеди преглед вида који ће извршити служба медицине рада или офталмолог. Послодавац је дужан да, у складу са прописима о здравственој заштити, запосленом који користи опрему за рад са екраном дуже од половине свог радног времена, обезбеди циљани офталмолошки преглед, уколико резултати прегледа вида покажу да је то неопходно. При упућивању запосленог на преглед вида послодавац попуњава Упут за преглед вида, односно Упут за циљани офталмолошки преглед.

Када се на основу праћења здравственог стања запосленог утврди да је код запосленог утврђена болест или да постоји неповољан утицај на здравље, за које служба медицине рада сматра да су резултат изложености механичким вибрацијама на радном месту, служба медицине рада обавештава запосленог о резултатима који се односе на њега лично, укључујући и информације и савете у вези са начином праћења здравственог стања коме треба да се подвргне по завршетку изложености. У овом случају послодавац је дужан да организује циљани лекарски преглед који се обавља на начин, по поступку и у роковима као и претходни и периодични лекарски прегледи и других запослених који су били изложени на сличан начин механичким вибрацијама.

Послодавац је дужан да запосленог који ради на радном месту на којем је изложеност већа од горњих акционих вредности изложености буци упути на циљани лекарски преглед. Циљани лекарски прегледи врше се на начин, по поступку и у роковима као и претходни и периодични лекарски прегледи запослених на радним местима са повећаним ризиком.

Послодавац је дужан да води и чува евиденцију о извршеним циљаним лекарским прегледима запослених у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду.

 

 

 

3.4. БЕЗБЕДНОСТ МАШИНА

Сви битни захтеви за заштиту здравља и безбедности спроводе се у најранијој фази, фази пројектовања машина који морају бити испуњени како би машина могла бити стављена на тржиште и употребу. Сваку машину прати Декларација о усаглашености машине или Декларација о уградњи делимично завршене машине, техничка документација, оцена усаглашености, односно знак усаглашености.

Означавање усаглашености

Машина која је усаглашена са прописаним захтевима означава се знаком усаглашености „CE“ знак или „3А“.

Знак усаглашености ставља на машину произвођач или његов заступник, односно увозник ако произвођач или његов заступник није регистрован на територији Републике Србије, на видном месту тако да буде читљив и неизбрисив. На машину се могу стављати и други знакови, симболи, натписи или друге ознаке, под условом да се тиме не смањује видљивост, читљивост и значење знака усаглашености.

Битни захтеви за заштиту здравља и безбедност који се односе на пројектовање и израду машина

Произвођач машине врши процену ризика или обезбеђује да се та процена изврши, ради утврђивања захтева за заштиту здравља и безбедност који се примењују за машину. После процене ризика, машина се мора пројектовати и израдити тако да се узму у обзир резултати ове процене.

У том смислу произвођач:

1) одређује ограничења машине, укључујући предвиђену намену машине и њену разумно предвидиву неправилну употребу;

2) утврђује опасности које машина може произвести и са њом повезане опасне ситуације;

3) процењује ризике, узимајући у обзир степен могућих повреда или оштећења здравља и вероватноћу њиховог настанка;

4) вреднује ризике, ради утврђивања да ли је потребно смањити ризике;

5) отклања опасности или смањује ризике у вези са тим опасностима, применом заштитних мера.

Битни захтеви за заштиту здравља и безбедност

Машина мора бити пројектована и израђена тако да одговара својој намени и да се њом може управљати, да се може прикључивати, подешавати и одржавати без излагања ризику лица која то чине, када се те радње извршавају у предвиђеним условима, при чему се узима у обзир свака неправилна примена машине која се може разумно предвидети.

При избору најприкладнијих метода, произвођач мора примењивати начела следећим редоследом:

– елиминисање или што веће смањење ризика у фази пројектовања и израде машине;

– предузимање потребних заштитних мера које се односе на ризике који се не могу елиминисати;

– обавештавање корисника о преосталим ризицима због недостатака предузетих заштитних мера, уз навођење захтева за посебним оспособљавањем и одређивањем потреба за обезбеђивањем личне заштитне опреме.

При пројектовању и изради машине, као и при изради упутстава, произвођач, мора да предвиди и сваку њену неправилну употребу која се може предвидети.

Машина мора бити пројектована и израђена тако да се узму у обзир ограничења руковаоца, ради потребне или предвидиве употребе његове личне заштитне опреме.

Машина мора бити испоручена са свом посебном опремом и прибором који су битни за њено подешавање, прикључивање, одржавање и безбедну употребу.

Материјали и производи

Материјали употребљени за израду машине или производи који су коришћени или настали у току њене употребе, не смеју угрожавати безбедност и здравље лица. Посебно, код употребе флуида, машина мора бити пројектована и израђена тако да спречава ризике због пуњења, употребе, поновне употребе или пражњења.

Осветљење

Машина мора бити испоручена са уграђеним осветљењем погодним за предвиђени рад ако постоји могућност да ће недостатак осветљења, вероватно, проузроковати ризик, без обзира на осветљење нормалног интензитета из окружења.

Машина мора бити пројектована и израђена тако да нема засенчених подручја која би могла да проузрокују непријатности, да нема иритирајућег одсјаја и да нема опасних стробоскопских ефеката на покретним деловима због осветљења.

Унутрашњи делови који захтевају честе прегледе и подешавања и места за одржавање морају бити опремљени одговарајућим осветљењем.

Пројектовање машине ради лакшег руковања

Машина или сваки њен саставни део морају бити такви да се са њима може безбедно руковати и да се могу безбедно превозити и тако упаковани или пројектовани да се могу складиштити безбедно и без оштећења (нпр. одговарајућа стабилност, посебни носачи сл.).

Ергономија

Кад се машина користи у условима њене предвиђене намене, неудобност, замор, као и физички и психички напор са којима се суочава руковалац машине морају бити смањени на најмању могућу меру, узимајући у обзир начела ергономије, а нарочито да:

• руковалац може бити различитих физичких димензија, снаге и издржљивости;
• руковалац има довољно простора да помера делове тела;
• се избегава да брзину рада руковаоца одређује машина;
• се избегава праћење рада машине које захтева дужу концентрацију руковаоца;
• се веза између руковаоца и машине прилагођава очекиваним карактеристикама руковаоца.

Радни положаји

Радни положај мора бити пројектован и израђен тако да се избегну сви ризици због издувних гасова или недостатка кисеоника.

Кад је то погодно, радни положај мора да има одговарајућу кабину. Излаз мора да омогућава брзо повлачење. Осим тога, где је то изводљиво, мора се обезбедити и излаз за случај опасности у смеру који је другачији од смера уобичајеног излаза.

Седиште

Тамо где је то погодно и где то дозвољавају радни услови, радне станице које су саставни део машине морају бити пројектоване тако да омогућавају постављање седишта. Седиште мора да омогућава руковаоцу одржавање стабилног положаја. Осим тога, седиште и његова удаљеност од управљачког уређаја морају бити подесиви према потребама руковаоца.

Ако је машина изложена вибрацијама, седиште мора бити пројектовано и израђено тако да смањује вибрације које се преносе на руковаоца на најнижи ниво.

Управљачки системи

Безбедност и поузданост управљачких система

Управљачки системи морају бити пројектовани и израђени тако да спречавају настанак опасних ситуација. Потребно је обратити посебну пажњу да:

• машина не сме да почне да ради неочекивано;
• се параметри машине не смеју мењати неконтролисано, ако такве промене могу проузроковати опасне ситуације;
• се не сме спречавати заустављање машине, ако је дата команда за њено заустављање.

Управљачки уређаји

Управљачки уређаји морају бити:

• јасно видљиви и препознатљиви а где је то погодно, са употребом одговарајућих пиктограма;
• постављени тако да се њима може безбедно руковати без оклевања или губитка времена и без било каквих нејасноћа;
• постављени изван зона опасности;
• пројектовани или заштићени тако да се жељено дејство може постићи само намерним активирањем.

Управљачки уређаји морају бити тако постављени да су њихов распоред, кретање и отпор деловању, спојиви (компатибилни) са функцијом коју требају извршити.

Покретање машине

Машина се може покренути само намерним активирањем управљачког уређаја предвиђеним за ту намену.

За функционисање машине у аутоматском режиму рада, покретање машине, поновно покретање машине по заустављању или промена радних услова, могуће је без интервенције руковаоца, ако то не проузрокује било какву опасност.

Заустављање

Нормално заустављање

Свака машина мора бити опремљена управљачким уређајем којим се машина може безбедно, потпуно зауставити. Свака радна станица мора бити опремљена управљачким уређајем за заустављање одређених или свих функција машине, у зависности од постојећих опасности, тако да машина остане безбедна.

Управљачки уређај за заустављање машине мора имати приоритет у односу на управљачке уређаје за покретање машине. Када се машина или њене опасне функције зауставе, мора се прекинути напајање енергијом одговарајућих покретача.

Заустављање у току рада

Кад је због потреба рада машине, заустављање такво да не прекида напајање покретача енергијом, стање заустављања машине мора бити надгледано и одржавано.

Заустављање у случају опасности

Свака машина мора бити опремљена са једним или више уређаја за заустављање у случају опасности да би се омогућило спречавање стварне или могуће опасности.

Уређај за заустављање у случају опасности мора да има управљачке уређаје који су јасно препознатљиви и јасно видљиви и којима се може брзо приступити и да, што је брже могуће, заустави опасан процес без стварања додатних ризика.

Покретање уређаја за заустављање у случају опасности не сме бити могуће без активирања команде за заустављање. Искључивање уређаја за заустављање у случају опасности мора бити могуће само посебном радњом, при чему радња искључивања не сме поново покренути машину без посебне дозволе за поновно покретање.

Функција заустављања у случају опасности мора бити стално доступна, без обзира на режим рада.

Склапање машина

Машине или делови машина, које су пројектоване да раде заједно, морају бити пројектоване и израђене тако да управљачки уређаји за заустављање, укључујући и уређај за заустављање, у случају опасности, могу да зауставе не само машину већ и сву припадајућу опрему, ако наставак њеног рада може бити опасан.

Избор режима управљања или режима рада

Изабрани режим управљања или режим рада мора имати приоритет у односу на све друге управљачке или радне режиме, осим заустављања у случају опасности.

Ако је машина пројектована и израђена тако да је могућа њена употреба у више режима управљања или радних режима који захтевају различите заштитне мере или радне поступке (нпр. како би се омогућило подешавање, одржавање, преглед и сл.) машина мора бити опремљена бирачем режима који се може блокирати у сваком положају. Сваки положај бирача режима мора бити јасно препознатљив и мора да одговара само једном режиму рада или управљања.

Отказ напајања енергијом

Прекид напајања, поновно успостављање након прекида или било какве осцилације у напајању машине енергијом, не сме проузроковати опасне ситуације. При томе, посебна пажња се мора обратити на следеће:

• машина се не сме неочекивано покренути;
• не сме се спречавати заустављање машине, ако је дата команда за заустављање;
• ниједан покретни део машине или радни предмети које машина држи не сме да падне или да буде избачен (одлети);
• не сме се спречавати аутоматско или ручно заустављање било којег покретног дела;
• уређаји за заштиту морају остати потпуно ефикасни или, у супротном, да дају команду за заустављање.

Заштита од механичких опасности

Ризик од губитка стабилности

Машина и њени саставни делови, опрема, прибори и прикључци морају бити довољно стабилни, да се у току превоза, монтаже, демонтаже и сваке друге радње у вези са машином, машина не преврне, да не падне или да се неконтролисано помери.

Ризик од лома у току рада

Различити делови машине и њихови спојеви морају да издрже оптерећења којима су изложени у току употребе. Трајност употребљених материјала мора да одговара природи радне средине коју је предвидео произвођач или његов заступник посебно у односу на појаву замора, старења, корозије и абразије (трошења).

У упутствима мора бити наведена врста и учесталост потребних прегледа и одржавања због безбедносних разлога. У упутствима, на одговарајућем месту, морају да се наведу и делови који су изложени трошењу, као и критеријуми за њихову замену.

Ризици од падања или избацивања предмета

Морају се предузети мере опреза за спречавање ризика од падања или избацивања предмета.

Ризик од површина, ивица или углова

Доступни делови машине, ако то њихова намена дозвољава, не смеју имати оштре ивице, оштре углове и грубе површине које могу проузроковати повреде.

Ризици који се односе на комбиноване машине

Када је машина намењена да извршава више различитих операција са ручним скидањем радног предмета између сваке операције (комбинована машина), машина мора бити пројектована и израђена тако да се сваки елеменат може користити посебно, а да други елементи не представљају ризик по изложена лица.

Ризици у вези са променама радних услова

Када машина извршава операције у различитим радним условима (нпр. различитим брзинама или различитим напајањем енергијом), машина мора бити пројектована и израђена тако да се избор и подешавање тих услова може извршити безбедно и поуздано.

Ризици у вези са покретним деловима

Покретни делови машине морају бити пројектовани и израђени тако да се спрече ризици од додира који би могли да проузрокују незгоде, или ако ризици нису отклоњени покретни делови машине морају бити опремљени заштитницима или уређајима за заштиту. Морају се предузети све потребне мере за спречавање случајног блокирања покретних делова који су укључени у рад машине.

Избор заштите од ризика који настају због покретних делова

Заштитници или уређаји за заштиту пројектовани за заштиту од ризика од покретних делова, морају се одабрати на основу врсте ризика.

Заштитници пројектовани за заштиту лица од опасности које проузрокују покретни делови преносника (нпр. котури, транспортне траке, преносници, зупчаници, вратила и сл.) морају бити: фиксирани, осим покретних заштитника који се забрављују.

Покретни заштитници који се забрављују треба да се користе када је предвиђен чест приступ (прилаз) машини.

Захтеви за заштитнике и уређаје за заштиту

Општи захтеви

Заштитници и уређаји за заштиту:

• морају да буду робусне конструкције;
• морају да буду сигурно причвршћени;
• не смеју проузроковати додатне опасности;
• не смеју бити такви да их је једноставно заобићи или учинити нефункционалним;
• морају да буду постављени на одговарајућем растојању од зоне опасности;
• морају што је могуће мање ометати преглед производног процеса;
• морају омогућити потребне радње при инсталацији или замени алата као и одржавање, тако да ограничавају приступ само на месту где та радња мора да се изврши, ако је могуће без уклањања заштитника или онеспособљавања уређаја за заштиту.

Посебни захтеви за заштитнике

Непокретни заштитници

Непокретни заштитници морају бити причвршћени таквим системима који се могу отворити и уклонити само помоћу алата.

Када се заштитници уклоне, системи за њихово причвршћавање морају остати причвршћени на заштитницима или на машини.

Када је то могуће, заштитници не смеју да остану на свом месту ако нису причвршћени.

Покретни заштитници са забрављивањем

Покретни заштитници са забрављивањем морају да:

• остану, што је дуже могуће, причвршћени за машину док су отворени;
• буду пројектовани и изведени тако да се могу подешавати само намерним деловањем.

Покретни заштитници са забрављивањем морају бити повезани са уређајем за забрављивање који спречава покретање опасних функција машине док се они не затворе и да даје команду за заустављање кад заштитници више нису забрављени.

Када руковалац може да се нађе у зони опасности пре него што је ризик од опасних функција машине престао, покретни заштитници морају да буду повезани са уређајем са блокадом, као додатак уређају за забрављивање, тако да се спречи покретање опасних функција машине док се заштитник не затвори и не забрави; заштитник буде затворен и забрављен док не престане ризик од опасних функција машине.

Посебни захтеви за уређаје за заштиту

Уређаји за заштиту морају бити пројектовани и уграђени у управљачки систем тако да:

• није могуће покретање покретних делова док су у домашају руковаоца;
• лица не могу досегнути покретне делове док се они крећу.

Ризици од других опасности

Други ризици који се појављују при коришћењу машина су:

– напајање електричном енергијом (на машине ће се примењивати захтеви за безбедност утврђени у пропису којим се уређује електрична опрема која је намењена за употребу у оквиру одређених граница напона),

– статички електрицитет (машина мора бити пројектована и израђена тако да се спречи или ограничи акумулирање потенцијално опасних електростатичких набоја и опремљена системом за пражњење електрицитета),

– екстремне температуре (морају се предузети мере за отклањање сваког ризика од повреде због додира, због близине делова машине или због материјала са високом или веома ниском температуром),

– пожар (машина мора бити пројектована и израђена тако да се избегну сви ризици од пожара или прегревања које може проузроковати сама машина или гасови, течности, прашина, испарења или друге супстанце које машина производи или их користи),

– бука (машина мора бити пројектована и израђена тако да се ризици због емисије буке која се преноси ваздухом смање на најмањи могући ниво),

– вибрације (машина мора бити пројектована и израђена тако да се ризици због вибрација које ствара машина сведу на најнижи могући ниво),

– ризик од захватања, односно затварања лица у машини.

Одржавање машине

Места за подешавање и одржавање машине морају да се налазе изван зона опасности. Мора бити омогућено да се изврши подешавање, одржавање, поправка, чишћење и активности на опслуживању док машина не ради.

Код аутоматизоване машине и, кад је то потребно, код других машина мора се обезбедити прикључни уређај за инсталирање дијагностичке опреме за откривање кварова.

Машина мора бити пројектована, израђена и опремљена тако да потреба за интервенцијом руковаоца буде минимална. Ако се интервенција руковаоца не може избећи, мора се омогућити да се она изврши на једноставан и безбедан начин. Машина мора бити пројектована и израђена тако да је могуће да се очисте унутрашњи делови који садрже опасне материје или препарате без улажења у њих. Свако потребно деблокирање мора да буде могуће са спољашње стране. Ако је немогуће да се избегне улазак у машину, машина мора бити пројектована и израђена тако да се омогући њено безбедно чишћење.

Декларација о усаглашености машине

Декларација о усаглашености машине садржи следеће податке:

1) пословно име, односно назив и адресу седишта произвођача или његовог заступника;

2) име и адресу лица овлашћеног за сачињавање техничке документације;

3) опис и ознаку машине, укључујући општи назив, функцију, модел, тип, серијски број и трговински назив;

4) изричито навођење да је машина у складу са Правилником о безбедности машина и где је то могуће, навођење о усаглашености са другим посебним прописима и захтевима са којима је машина усаглашена. Ово навођење садржи и позивање на пропис који је примењен и број службеног гласника у коме је тај пропис објављен;

5) пословно име, адресу седишта и идентификациони број тела за оцењивање усаглашености које је извршило преглед типа машине, ако се ради о машини која се увози у Републику Србију, и број сертификата о извршеном прегледу типа;

6) пословно име, адресу седишта и јединствени, односно идентификациони број тела за оцењивање усаглашености, које је одобрило систем потпуног обезбеђивања квалитета;

7) позивање на примењене стандарде за машине;

8) позивање на друге стандарде и техничке спецификације када су оне примењене;

9) место и датум издавања декларације;

10) идентификацију и потпис овлашћеног лица, одговорног за сачињавање Декларације о усаглашености машине у име произвођача или његовог заступника.

Декларација о уградњи делимично завршене машине

Декларација о уградњи делимично завршене машине мора да садржи следеће податке:

1) пословно име, односно назив и адресу седишта произвођача делимично завршене машине и кад то долази у обзир, његовог заступника;

2) име и адресу лица овлашћеног за сачињавање техничке документације;

3) опис и ознаку делимично завршене машине који садрже општи назив, функцију, модел, тип, серијски број и трговачки назив;

4) наводе о битним захтевима Правилника о безбедности машина који су примењени и испуњени, наводи о усаглашености делимично завршене машине са другим посебним, прописима уколико су примењени. Ти наводи садрже и позивања на примењени пропис и број службеног гласника у коме је тај пропис објављен;

5) изјаву о преузимању обавезе достављања одговарајућих података и информација о делимично завршеној машини, на захтев надлежног инспектора. Ова изјава садржи и начин достављања, а достављање је обавезно без обзира на права по основу интелектуалне својине произвођача делимично завршене машине;

6) навођење да делимично завршена машина не сме бити пуштена у рад све док се за машину, у коју ће се делимично завршена машина уградити, не утврди да је усаглашена са захтевима стандарда односно прописа;

7) место и датум издавања декларације о уградњи делимично завршене машине;

8) идентификацију и потпис овлашћеног лица, одговорног за сачињавање декларације о уградњи делимично завршене машине у име произвођача или његовог заступника.

Знак усаглашености

CE знак

Знак за усаглашеност CE се састоји од стилизованог латиничног словног знака “CE” у следећем облику

Ако се CE знак смањује или увећава, морају се узети у обзир пропорције.

Различите компоненте CE знака морају имати, суштински, исту висину која не сме бити мања од 5 mm. Од најмање висине може се одступити код малих машина.

CE знак мора бити стављен у непосредној близини пословног имена, односно назива произвођача или његовог заступника применом исте технике.

Српски знак усаглашености

Српски знак усаглашености се састоји од три велика слова А повезана у облику једнакостраничног троугла (3А), изгледа и садржине као на слици:

 

Висина В знака износи, по правилу, најмање 5 mm.

Уз Српски знак се ставља јединствени број именованог, односно овлашћеног тела за оцењивање усаглашености из регистра именованих, односно овлашћених тела за оцењивање усаглашености, као и последње две цифре године издавања исправе о усаглашености, ако је то тело спроводило, односно учествовало у оцењивању усаглашености.

Техничка документација за машину

Техничка документација обухвата пројектовање, израду и рад машине у оној мери у којој је то потребно за оцењивање усаглашености. Техничка документација мора да буде сачињена на српском језику, односно на једном од службених језика ЕУ, са одговарајућим преводом на језик разумљив органу тржишног надзора.

Техничка документација обухвата:

а) конструкциону документацију која садржи:

(1) општи опис машине;

(2) склопни цртеж машине и цртеже управљачких кола, као и одговарајуће описе и објашњења неопходне за разумевање рада машине;

(3) комплетне детаљне цртеже, уз које ће бити приложени прорачуни, резултати испитивања, сертификати и др, а који су неопходни за оцењивање усаглашености машине са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности;

(4) документацију о процени ризика, из које је видљиво који је поступак примењен, укључујући:

– списак битних захтева за заштиту здравља и безбедности који се примењују на ту машину,

– опис заштитних мера које су примењене ради елиминисања идентификованих опасности или ради смањења ризика и навођење преосталих ризика;

(5) примењене стандарде и друге техничке спецификације, са навођењем битних захтева за здравље и безбедност;

(6) све техничке извештаје са резултатима обављених испитивања од стране произвођача или од стране тела за оцењивање усаглашености машине, изабраног од стране произвођача или његовог заступника;

(7) један примерак упутства за машину;

(8) декларацију о уградњи делимично завршене машине и одговарајуће упутство за монтажу те машине;

(9) примерке Декларације о усаглашености машине или других производа уграђених у машину;

(10) један примерак Декларације о усаглашености машине.

б) код серијске производње, интерне мере произвођача које ће се примењивати да би се обезбедило да машине буду усаглашене са прописаним захтевима.

Произвођач мора обављати потребна истраживања и испитивања компоненти, опреме или завршене машине, да би одредио да ли пројекти за те компоненте, опрему или машину и њихову израду омогућавају безбедну монтажу и пуштање у рад. Одговарајући извештаји и резултати истраживања и испитивања, морају бити укључени у техничку документацију.

Техничка документација мора бити доступна надлежним инспекторима најмање десет година после датума производње машине или десет године после датума последњег произведеног примерка, у случају серијске производње. Лице одређено у Декларацији о усаглашености машине, мора бити способно да сачини техничку документацију, да је стави на располагање и учини доступном на захтев надлежног инспектора. Техничка документација не мора да садржи детаљне планове и друге специфичне информације у вези са подсклоповима коришћеним у производњи машине, осим ако је њихово познавање неопходно за оцењивање усаглашености са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности. Ако се техничка документација не поднесе на захтев надлежног инспектора, то може представљати довољан основ да се посумња у усаглашеност предметне машине са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности.

Техничка документација за делимично завршену машину

Техничка документација за делимично завршену машину обухвата пројектовање, израду и рад делимично завршене машине у мери потребној за оцењивање усаглашености са битним захтевима за здравље и безбедност који су примењени. Техничка документација мора бити сачињена на српском језику, односно мора се обезбедити превод ове документације на један од службених језика држава чланица ЕУ, односно на одговарајући службени језик друге државе који је прихватљив за произвођача машине у коју ће се уградити делимично завршена машина, односно на коју ће се делимично завршена машина монтирати.

Техничка документација делимично завршене машине обухвата:

1) конструкциону документацију која садржи:

(1) склопни цртеж делимично завршене машине и цртеже управљачких кола;

(2) комплетне детаљне цртеже уз које ће бити приложени прорачуни, резултати испитивања, сертификати и др., а који су неопходни за проверу усаглашености делимично завршене машине са битним захтевима за здравље и безбедност;

(3) документацију о процени ризика, која показује који је поступак примењен, укључујући:

– списак битних захтева за заштиту здравља и безбедности који су примењени и испуњени;

– опис заштитних мера које су примењене ради елиминисања идентификованих опасности или ради смањења ризика и навођење преосталих ризика;

– примењене стандарде и друге техничке спецификације, са навођењем битних захтева за заштиту здравља и безбедности које покривају ти стандарди и спецификације;

– све техничке извештаје са резултатима обављених испитивања од стране произвођача или тела за оцењивање усаглашености изабраног од стране произвођача или његовог заступника;

– један примерак упутства за монтажу делимично завршене машине,

2) у серијској производњи, интерне мере произвођача које ће се применити да делимично завршена машина остане усаглашена са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности.

Произвођач мора обављати потребна истраживања и испитивања компоненти, опреме или делимично завршене машине, да би одредио да ли пројекти за те компоненте, опрему или делимично завршену машину и њихову израду омогућавају безбедну монтажу и коришћење. Одговарајући извештаји и резултати истраживања и испитивања морају бити укључени у техничку документацију.

Одговарајућа техничка документација мора бити на располагању и доступна надлежним инспекторима, најмање десет година после датума производње делимично завршене машине или десет година после датума последњег произведеног примерка, у случају серијске производње. Техничка документација не мора да се чува на територији Републике Србије, нити мора трајно да буде доступна у материјалном облику. Лице одређено у декларацији о уградњи делимично завршене машине, мора бити способно да сачини техничку документацију за делимично завршену машину, да је стави на располагање и учини доступном на захтев надлежног инспектора. Ако се техничка документација не поднесе на захтев надлежног инспектора, то може представљати довољан основ да се посумња у усаглашеност делимично завршене машине са битним захтевима за заштиту здравља и безбедности.

 

 

 

 

4. ОПШТЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
   • ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД НА РАДНОМ МЕСТУ

Радно место јесте простор намењен за обављање послова код послодавца − у објекту намењеном за радне и помоћне просторије или у објекту намењеном за рад на отвореном простору или на отвореном простору, у којем запослени борави или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредном контролом послодавца.

Послодавац је дужан да обезбеди:

1) да саобраћајне површине намењене за кретање возила и лица ка излазима за евакуацију у случају опасности, као и сами излази, увек буду слободни;

2) да се редовно врши техничко одржавање радног места и опреме за рад, а све уочене недостатке који могу да утичу на безбедност и здравље на раду отклони одмах;

3) да се радно место и опрема за рад редовно чисти и одржава на задовољавајућем нивоу хигијене.

Преглед мера за безбедан и здрав рад на радном месту

Инсталације

Објекти намењени за радне и помоћне просторије и простор намењен за рад на отвореном морају да имају структуру и стабилност који одговарају њиховој намени. Електричне инсталације у овим просторијама морају да буду пројектоване и постављене тако да не представљају опасност која може бити узрок пожара или експлозије. Сва лица морају да буду заштићена од опасног дејства електричне струје, односно од опасноси од директног или индиректног додира инсталација и опреме под напоном. Инсталације за развођење флуида (компримованог ваздуха, гасова, пара, воде, технолошких раствора и течности и др.) морају да буду пројектоване и постављене тако да не представљају опасност која може бити узрок пожара или експлозије. Инсталације за развођење флуида, а нарочито инсталације којима се разводе запаљиви, експлозивни, отровни или загушљиви флуиди, морају се редовно прегледати и одржавати у исправном стању.

Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности

Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности морају увек да буду слободни и омогућавати излаз најкраћом саобраћајном површином до безбедног подручја. У случају опасности, запосленима мора бити обезбеђена благовремена и безбедна евакуација са свих радних места. Број, распоред и величина саобраћајних површина и излаза за евакуацију у случају опасности зависе од врсте опреме за рад која се користи, величине објекта у којем се налазе радна места и највећег броја лица којa могу бити присутнa у објекту.

Врата за евакуацију у случају опасности морају се отварати у правцу излаза из објекта. Коришћење клизних или ротационих врата, као врата за евакуацију у случају опасности није дозвољено. Врата за евакуацију у случају опасности не смеју да буду закључана или на други начин блокирана тако да их свако лице које треба да их користи не може лако и брзо отворити.

Саобраћајне површине и излази за евакуацију морају бити обележени одговарајућим ознакама.

Откривање и гашење пожара

Откривање и гашење пожара мора да буде обезбеђено у складу са прописима о заштити од пожара, а нарочито да:

– на радним местима се мора обезбедити довољан број уређаја и инсталација за гашење пожара и, где је то потребно, за откривање и јављање пожара;

– опрема за гашење пожара која није уграђена мора да буде лако доступна, једноставна за употребу и обележена одговарајућим ознакама које морају бити постојане и постављене на одговарајућим местима.

Температура у радним и помоћним просторијама

У току рада температура у радним и помоћним просторијама у којима се налазе радна места мора да буде одговарајућа, у зависности од метода рада и активности, као и физичког оптерећења запослених, осим на радним местима на којима је условљена технолошким процесом.

Температура у просторијама за одмор, просторијама за запослене који су на дужности, у санитарним просторијама и просторијама за пружање прве помоћи мора да буде одговарајућа у складу са наменом тих просторија.

Прозори, кровни прозори и стаклене преграде морају да буду изведени тако да спречавају прекомерно дејство сунчеве светлости на радном месту у зависности од природе послова.

Температура, релативна влажност и брзина струјања ваздуха (микроклима) у радним просторијама морају да буду у складу са вредностима наведеним у Табели 1. На пример, уколико се обавља лак рад, без физичког напрезања оптимална температура радне просторије треба да буде од 18-28℃.

 

Табела 1: Оптимални микроклиматски услови

врста рада	Температура спољашњег ваздуха
	до +5°С			од +5 до +15°С			више од +15°С
	Темпе-ратура	Рел. влажност	Брзина струјања	Темпе-ратура	Рел. влажност	Брзина струјања	Темпе-ратура	Рел. влажност	Брзина струјања
	[°С]	[%]	[m/s]	[°С]	[%]	[m/s]	[°С]	[%]	[m/s]
лаки рад (без физичког напрезања)	18 – 28	max 75	max 0,3	18 – 28	max 75	max 0,6	max 28	28°С®55	max 0,5
								26°С®60
								24°С®65
								< 24°С®73
средњи рад (лаки физички рад)	15 – 28	max 75	max 0,5	15 – 28	max 75	max 0,6	max 28	28°С®55	max 0,7
								26°С®60
								24°С®65
								< 24°С®73
тешки рад (тешки фи- зички рад)	15 -28	max 75	max 0,5	15 – 28	max 75	max 0,6	max 28	28°С®55	max 1,0
								26°С®60
								24°С®65
								< 24°С®73

 

Природно и вештачко осветљење радних и помоћних просторија

Радна места морају да имају, у највећој могућој мери, довољно природне светлости и морају бити опремљена изворима вештачког осветљена који морају да обезбеде адекватну осветљеност у циљу остваривања безбедних и здравих услова рада. Инсталације за осветљавање радних и помоћних просторија морају да буду постављене тако да не представљају опасност за запослене. Боја вештачког осветљења којa се користи не сме да утиче на препознавање ознака за безбедност и здравље на раду.

Подови, зидови, таванице и кровови радних и помоћних просторија

Подови радних и помоћних просторија не смеју имати опасне избочине, рупе или нагибе и бити клизави и морају бити стабилни и чврсти. Подови радних и помоћних просторија морају да буду адекватно топлотно изоловани, узимајући у обзир врсту послова и физичке активности запослених. Подови, зидови и таванице радних и помоћних просторија морају да буду отпорни на оштећење од механичких и других утицаја, водонепропусни и изведени тако да обезбеђују заштиту од атмосферских утицаја, буке и вибрација и спречавају продирање опасних материја. Приступ крововима који су израђени од недовољно чврстог материјала не сме бити дозвољен, осим у случају када је обезбеђена опрема или су предузете посебне мере за безбедан рад на крову.

Врата и капије

Положај, број и димензије врата и капија као и материјали од којих су израђени морају да буду одређени у зависности од природе и намене просторија или простора. Провидна врата морају бити обележена одговарајућим, лако уочљивим ознакама. Салонска врата и капије морају да буду провидна или да имају провидне површине. Клизна врата морају да буду уграђена са безбедоносним уређајем који спречава да врата искоче из шина и да се сруше.

Врата и капије које се отварају на горе морају да буду уграђене са механизмом који спречава њихов пад.

Врата дуж саобраћајних површина за евакуацију морају да буду обележена на одговарајући начин и изведена да се могу отварати са унутрашње стране брзо и лако у сваком тренутку без било каквих препрека или помагала док су запослени присутни на радним местима.

У непосредној близини капија које су намењене за пролаз возила, морају да буду и посебна врата за пролаз лица, уколико пролаз лица кроз те капије није безбедан. Та врата морају бити видно обележена и увек слободна.

Врата на механизовани погон морају да функционишу тако да запослени нису изложени опасностима од настанка повреда. Уколико се, у случају нестанка напајања, врата не отварају аутоматски, мора бити могуће ручно их отворити.

Врата на просторијама код којих постоји опасност од експлозије, израђују се од материјала који не може да произведе варницу, а постављају се тако да се отварају у правцу излаза.

Саобраћајне површине – oпасне зоне

Саобраћајне површине, укључујући степеништа, непокретне лестве, места и рампе за утовар и истовар, морају бити размештени и изграђени тако да се обезбеди једноставан, безбедан и одговарајући приступ лицима и возилима на начин да запослени који раде у близини тих саобраћајних површина не буду изложени опасностима.

Димензије саобраћајних површина за кретање лица или превоз робе морају да буду одређене у зависности од броја могућих корисника и врсте активности које се обављају.

Ако се саобраћајне површине користе за кретање возила, мора се обезбедити довољно широк и безбедан пролаз за кретање лица.

Између саобраћајних површина за кретање возила и врата, капија, пролаза за лица, ходника и степеништа потребно је обезбедити довољну ширину пролаза.

У зависности од намене радне просторије и врсте опреме, саобраћајне површине морају бити видно обележене одговарајућим ознакама и морају се редовно контролисати и одржавати у исправном стању.

Саобраћајне површине се постављају у нивоу пода. Саобраћајне површине и пролази у радним просторијама морају да буду изведени тако да њихова ширина буде једнака или већа од одговарајуће вредности наведене у Табели 2.

 

Табела 2: Ширина саобраћајних површина

Саобраћајне површине и пролази		Ширина
		[m]
Главна саобраћајна површина – пролаз за запослене		1,50
Споредна саобраћајна површина – пролаз за запослене		1,00
Пролази за чишћење, одржавање и послуживање опреме за рад		0,75
Саобраћајна површина за кретање возила		1,80
Додатак на ширину возила, односно најширег дела који се превози да би се добила оптимална ширина пролаза		0,80
Просторије ширине до 15m – један пролаз		1,80
Просторије ширине од 16 m до 40 m – један пролаз		2,40
Просторије ширине од 41 m до 80 m	један пролаз	3,00
	два пролаза по	2,00
Просторије ширине преко 80 m, на сваких 40 m ширине по један пролаз		3,00

 

Заштитне ограде

Пролази, прелази, радне платформе и сва радна места на висини већој од 1 m од пода или подлоге на коју се може пасти, ограђују се заштитном оградом. Заштитне ограде изводе се тако да обезбеђују:

– стабилност појединих елемената, међусобне везе елемената и ограде у целини, прорачунатих на најнеповољније хоризонтално и вертикално оптерећење, које се може појавити;

– конструкцију ограде са таквим распоредом елемената, у равни ограде, да једна димензија слободног отвора у огради не буде већа од 25 cm;

– да елементи испуне ограде буду са унутрашње стране стуба ограде;

– да висина од површине пода или подлоге до горње ивице ограде не буде мања од 100 cm, а код косих ограда на степеништима, да висина буде најмања 100 cm мерено вертикално од средине газишта до горње ивице ограде;

– да крајеви елемената ограде буду чврсто ослоњени, да не буду постављени у облику препуста;

– да површине елемената ограде буду глатке и без неравнина о које би се могли повредити делови тела запослених или закачити одећа.

Места и рампе за утовар и истовар

Места и рампе за утовар и истовар морају да одговарају димензијама терета којим се манипулише, да имају структуру и стабилност који одговарају њиховој намени, да имају најмање један излаз, а када је то технички могуће морају имати излазе на две стране. Рампе за утовар и истовар морају да буду обезбеђене тако да се спречава пад запослених.

Саобраћајне површине ка местима и рампама за утовар и истовар морају да буду очишћене од леда и снега и посуте песком или шљунком. Ширина ових саобраћајних површина не сме бити мања од 5 m при двосмерном кретању возила, односно 3 m при једносмерном кретању возила.

Приликом постављања возила на местима и рампама за утовар и истовар, растојање између возила која стоје у колони не сме бити мање од 1 m, а растојање између возила која стоје једно поред другог не сме бити мање од 1,5 m.

Брзина кретања возила на местима и рампама за утовар и истовар и саобраћајним површинама ка њима не сме бити већа од 10 km/h, а у затвореним магацинима и складиштима не сме бити већа од 5 km/h.

Места и рампе за утовар и истовар морају бити ноћу осветљене светлошћу јачине најмање 10 Lx.

Димензије радних и помоћних просторија – слободан простор за запослене

Радне просторије морају имати довољну висину, површину пода и ваздушни простор тако да је запосленима омогућено да безбедно обављају свој рад, без ризика по њихову безбедност, здравље и благостање на раду, а вредности чисте висине, површине и запремине по једном запосленом морају бити једнаке или веће од одговарајућих вредности наведених у Табели 3.

 

 

 

 

Табела 3. Димензије просторија

Послови који се обављају у радној просторији	Најмања величина слободног простора
	Чиста висина [m]	Површина по једном запосленом [m²]	Запремина по једном запосленом [m3 ]
Производни процеси у халама, погонима, радионицама и сл., где се у процесу рада не појављују штетности	2,60	2,00	10,00
Производни процеси у халама, погонима, радионицама и сл., где се у процесу рада појављују штетности	3,00	2,00	12,00
Пројектантски и административни послови	2,40	3,00	10,00
Производни процеси у објектима у старим градским језгрима и сл., где се у процесу рада не појављују штетности	2,20	2,00	10,00

 

Чистом висином просторије, сматра се светла висина од завршеног пода до завршене таванице без неравнина, инсталација и уређаја.

Слободном површином пода, сматра се површина пода без опреме за рад, инсталација, материјала, готових производа и инвентара, осим радног стола и столице.

Слободном запремином, сматра се ваздушни простор, без опреме за рад, инсталација, инвентара и простора који се користи за складиштење.

Величине слободних простора на радним местима морају бити такве да омогућавају запосленима несметано кретање ради обављања радних активности.

Просторије за одмор морају да буду довољно велике и опремљене одговарајућим бројем столова и седишта са наслоном за довољан број запослених.

Ако се просторије за одмор користе за узимање хране морају да имају умиваоник са топлом и хладном водом и обезбеђено проветравање.

Санитарне просторије

Гардеробе и гардеробни ормани

Адекватне гардеробе и гардеробни ормани морају да буду обезбеђени за запослене који користе радна одела и униформе уколико се због здравствених или других разлога не може очекивати да се пресвлаче у другим просторијама. Гардеробе морају бити приступачне, довољног капацитета и да имају места за седење, да буду довољно велике и да у њима сваки запослени има могућност да закључа своју личну одећу и ствари у току радног времена. Када околности то захтевају (нпр. опасне материје, влага, нечистоћа и сл.) морају се обезбедити услови у којима се радна одећа чува на месту одвојено од личне одеће и ствари. Неопходно је обезбедити одвојене гардеробе или одвојено коришћење гардероба за мушкарце и жене. Температура ваздуха у гардеробама не сме да буде мања од 17°C.

Тушеви и умиваоници

За запослене мора да буде обезбеђен довољан број одговарајућих тушева, ако то захтева природа посла или из здравствених разлога, а нарочито за запослене који обављају послове при којима долази до прљања, квашења тела и одеће, знојења и појаве прашине, као и за запослене који раде са отровним, заразним или јонизујућим материјама и запослене који учествују у процесу прераде прехрамбених производа или израде стерилних материјала. Неопходно је обезбедити одвојене тушеве или одвојено коришћење тушева за мушкарце и жене.

Купатила са тушевима морају бити довољно велика како би сваки запослени могао да се опере без ограничења у погледу услова или одговарајућих хигијенских стандарда. Тушеви морају да имају топлу и хладну текућу воду. Број тушева у купатилу одређује се зависно од врсте послова и броја присутних запослених, тако што се:

– за послове код којих долази до појаве штетних материја, прашине и јачег знојења, или долази до квашења обуће и одеће обезбеђује један туш на највише пет запослених;

– у случају кад се не појављују штетне материје обезбеђује се један туш на највише десет запослених;

– за послове код којих не долази до јачег знојења, прашине, квашења обуће и одеће, односно код којих не долази до појаве штетних материја обезбеђује се један туш на највише 20 запослених.

Тоалети

У близини радних места, радних просторија, просторија за одмор, гардероба и просторија са тушевима, морају бити обезбеђене посебне просторије са одговарајућим бројем тоалета и умиваоника. Потребно је обезбедити одвојене тоалете или одвојено коришћење тоалета за мушкарце и жене.

Просторије за пружање прве помоћи

У зависности од величине објекта, врсте послова и учесталости повреда на раду мора да буде обезбеђена једна или више просторија за пружање прве помоћи. Где постоји већа могућност настанка повреда на раду на сваких 100 запослених мора да буде обезбеђена најмање једна просторија за пружање прве помоћи. Просторије за пружање прве помоћи морају бити опремљене неопходним инсталацијама, опремом за пружање прве помоћи и приступачне за манипулацију носилима и морају бити обележене одговарајућим ознакама. Опрема за пружање прве помоћи мора да буде доступна и приступачна на свим местима где услови рада то захтевају и обележена у складу са прописима. Адреса и број телефона најближе службе хитне помоћи и здравствене установе, као и имена запослених који су оспособљени и одређени за пружање прве помоћи, морају бити истакнути на видном месту.

Радна места у објектима намењеним за рад на отвореном или на отвореном простору

Радна места, саобраћајне површине и други простори или инсталације који се налазе на отвореном, а на којима раде или их користе запослени приликом обављања својих радних активности морају да буду организовани на начин да омогуће безбедно кретање лица и возила. Радне просторије и простор намењен за рад на отвореном јесу просторије и простор у којима се обављају процеси рада.

Простор за рад на отвореном мора бити осветљен вештачким осветљењем када природно осветљење није задовољавајуће.

Радна места на отвореном простору морају бити тако уређена да запослени који раде на тим раним местима:

– буду заштићени од неповољних временских прилика и предмета који могу пасти;

– нису изложени нивоима физичких, хемијских, биолошких или осталих штетности који су штетни по безбедност и здравље;

– могу брзо да напусте своја радна места и да се склоне на безбедно подручје;

– имају обезбеђену прву помоћ;

– не могу да се оклизну и падну.

У непосредној близини места где се обављају технолошки процеси на отвореном простору или врши транспорт опасних материја, постављају се славине или тушеви са чистом, текућом водом.

 

 

 

• ПРЕВЕНТИВНE МЕРE ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ КОРИШЋЕЊУ ОПРЕМЕ ЗА РАД

Oпрему за рад може да користи само запослени који је за то стручно оспособљен. Послодавац за своје потребе може извршити стручно оспособљавање запосленог који користи опрему за рад, о чему издаје потврду. Oпрема за рад је машина, уређај, постројење, инсталација, алат и сл. која се користи у процесу рада. Коришћење опреме за рад обухвата све активности које се односе на опрему за рад као што су покретање или заустављање, односно њена употреба, транспортовање, поправљање, измена, одржавање, сервисирање и чишћење. Послодавац је дужан да обезбеди примену мера безбедности и здравља на раду при коришћењу опреме за рад, а посебно:

1) да се опрема за рад користи у складу са наменом;

2) да је опрема за рад одговарајућа за обављање послова или да је на правилан начин прилагођена за ту сврху;

3) да се опрема за рад користи у складу са свим безбедносно-техничким подацима наведеним у документацији произвођача, односно испоручиоца.

Послодавац је дужан да руковаоцима обезбеди упутство за употребу опреме за рад и да ангажује правно лице са лиценцом за вршење превентивних и периодичних прегледа и провере опреме за рад. Уколико се опреме за рад користи изван локације седишта послодавца, један примерак стручног налаза о извршеном превентивном и периодичном прегледу и провери опреме за рад мора да буде доступан на локацији на којој се опрема користи.

Општи захтеви за опрему за рад

Управљачки уређаји опреме за рад који утичу на безбедност морају бити јасно видљиви и препознатљиви и на одговарајући начин означени где је то потребно. Управљачки уређаји морају да се налазе изван подручја опасности тако да њихова употреба не може да проузрокује додатну опасност. Ако је потребно, са главног управљачког положаја, руковалац мора да буде у стању да обезбеди да нико није присутан у подручју опасности. У случају када то није могуће, сигнал упозорења звучни или визуелни мора аутоматски да се укључи сваки пут пре покретања машине.

Покретање опреме за рад мора бити могуће само намерним активирањем уређаја предвиђеног за ту сврху. Сва опрема за рад мора бити опремљена са управљачким уређајем за потпуно и безбедно заустављање.

Опрема за рад која представља ризик због падања или избацивања предмета током рада мора имати и одговарајући безбедносни уређај сразмерно ризику којем је изложена.

Уколико постоји ризик од механичког контакта са покретним деловима опреме за рад који може да доведе до повреде, ти делови морају да буду опремљени заштитницима или уређајима који спречавају приступ подручју опасности или који заустављају кретање опасних делова пре него што се дође у подручје опасности.

Заштитници и уређаји за заштиту:

1) морају да буду робусне конструкције;

2) не смеју проузроковати додатне опасности;

3) морају бити такви да се не могу лако уклонити или онеспособити;

4) морају да буду постављени на одговарајућем растојању од подручја опасности;

5) морају што је могуће мање ометати преглед производног процеса;

6) морају да буду такви да омогућавају активности које су неопходне да би се монтирали или заменили делови приликом одржавања, при чему се приступ ограничава само на она подручја у којима треба да се обави посао и, уколико је могуће, без уклањања заштитника или уређаја за заштиту.

Покретна опреме за рад, самоходна или без сопственог погона

Самоходну опрему за рад могу да користе само запослени који су стручно оспособљени за безбедну употребу такве опреме. Ако се самоходна опрема за рад креће у радном простору потребно је придржавати се прописаних мера за брзину кретања, ширину саобраћајних површина, стања подлоге и нагиба. Организационе мере морају бити предузете како би се спречило да запослени који иду пешице уђу у подручје рада самоходне опреме за рад. Покретна опрема за рад која има мотор са унутрашњим сагоревањем не сме се користи у радним просторима, ако се не обезбеде довољне количине свежег ваздуха.

Опрема за рад за дизање терета

Опрема за рад која је покретна или се може демонтирати и која је пројектована за дизање терета мора бити коришћена на начин којим се обезбеђује њена стабилност у току коришћења у свим предвидивим условима, узимајући у обзир стање подлоге. Дизање лица дозвољено је на опреми за рад уз примену прибора за дизање који су пројектовани за ту сврху. Лица која се подижу морају бити опремљена поузданим средствима комуникације. У случају опасности, мора бити обезбеђена њихова безбедна евакуација.

Када се покретна опрема за рад користи за дизање терета који није вођен морају се предузети одговарајуће мере да се спречи њено нагињање, превртање, померање или клизање. Морају се вршити контроле како би се осигурало да се ове мере правилно примењују. Уколико руковалац опреме за рад за дизање терета који није вођен нема непосредну видљивост целокупне путање терета, било директно или уз помоћ помоћног уређаја који обезбеђује неопходне информације, стручно лице мора бити у комуникацији са руковаоцем и да га наводи, а морају се предузети и организационе мере да се спречи сударање терета које би могло да угрози запослене. Коришћење на отвореном опреме за рад која је пројектована за дизање терета који није вођен мора бити обустављено када се метеоролошки услови погоршају до те мере да угрожавају безбедно коришћење опреме за рад и излажу запослене ризицима.

Опрема за рад намењена за привремене радове на висини

Уколико привремени рад на висини не може да се обави безбедно и под одговарајућим ергономским условима са одговарајуће површине, мора се одабрати опрема за рад која је најпогоднија за обезбеђивање и одржавање безбедних услова рада. Лестве се могу користити на радним местима за рад на висини само у случајевима када коришћење друге безбедније опреме за рад није оправдано због ниског ризика и кратког трајања коришћења или постојећих опасности и штетности на месту рада које послодавац не може да промени. Приступ ужетом могу се користити само у случајевима за које је на основу процене ризика очигледно да се рад може обавити безбедно и без коришћења друге, безбедније опреме за рад. Уколико је неопходно, мора бити обезбеђено уграђивање заштитних ограда како би се спречили падови. Привремени рад на висини може се обављати само када временски услови не угрожавају безбедност и здравље запослених.

Лестве морају бити постављене тако да се обезбеди њихова стабилност током коришћења. Преносиве лестве морају бити постављене на стабилан, чврст, непокретни ослонац одговарајуће величине, тако да пречке остану хоризонтално. Висеће лестве морају бити безбедно причвршћене како не би могле да се помере или љуљају. Ослонци преносивих лестви морају бити обезбеђени против клизања током коришћења, путем учвршћивања уређаја против клизања. Расклопиве лестве и лестве на извлачење морају се користити тако да се спречи померање различитих делова један у односу на други. Мора се спречити померање покретних лестви пре него што се на њих стане.

Скеле се могу монтирати, демонтирати или битно изменити само уз преглед стручно оспособљених лица и тај посао могу обављати запослени који су за то одређени. Стручно лице мора да изради пројекат монтаже, коришћења и демонтаже. У случају када подаци са прорачунима за одабрану скелу нису доступни или када ови подаци не обухватају конструкцију која се разматра, морају се извршити прорачуни чврстоће и стабилности у случају да се скела не монтира у складу са утврђеним редоследом монтаже. Носећи елементи скеле не смеју да буду на клизавој површини. Скеле мора бити стабилна. Случајно покретање скеле на точковима мора се спречити одговарајућим уређајима у току рада на висини. Радне етаже скеле морају бити монтиране тако да се њихове компоненте не померају при редовном коришћењу. Не сме бити опасних размака између елемената радне етаже и вертикалне заштитне ограде за спречавање падова.

Приступање коришћењу ужади и техника постављања ужади морају бити у складу са следећим условима:

1) систем се мора састојати од најмање два посебно причвршћена ужета, где једно служи као средство за приступ, спуштање и подршку (радно уже), а друго као резерва (безбедносно уже);

2) запосленима се мора обезбедити одговарајући заштитни опасач, који морају да користе и којим морају бити повезани са безбедносним ужетом;

3) радно уже мора бити опремљено уређајима за безбедно подизање и спуштање и мора имати систем за заштиту од пада који спречава пад корисника, у случају да он изгуби контролу над својим покретима. Безбедносно уже мора бити опремљено покретним системом за заштиту од пада који прати кретање запосленог;

4) алати и други прибор који запослени користи морају бити причвршћени за његов опасач или место за седење или неким другим одговарајућим средством;

5) рад мора бити правилно планиран и надгледан, тако да запослени може бити одмах спашен у случају опасности.

 

4.3. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА И ОПРЕМЕ ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА РАДУ

Средства и опрему за личну заштиту на раду користи запослени на радном месту и у радној средини, односно приликом обављања послова и радних активности, на којима ризици од настанка повреда и оштећења здравља, се не могу отклонити или у довољној мери смањити применом техничких, технолошких, организационих и других мера у области безбедности и здравља на раду.

Средства и опрема за личну заштиту на раду морају да:

1) буду израђена у складу са прописима о безбедности производа;

2) одговарају постојећим условима на радном месту и у радној околини;

3) буду наменски израђена за отклањање или смањење ризика на радном месту и као таква не смеју да повећавају постојеће или произведу нове ризике за безбедност и здравље запослених;

4) одговарају специфичним ергономским захтевима на радном месту и здравственом стању запосленог;

5) буду тако израђена да их запослени може правилно и на једноставан начин користити и после подешавања, поправке, дораде и сл.

Послодавац је дужан да запосленом на коришћење да само исправна средства и опрему за личну заштиту на раду. Послодавац је дужан да теоријски и практично оспособи запослене за правилно коришћење опреме за личну заштиту на раду.

Преглед средстава и опреме за личну заштиту на раду

За заштиту главе користи се: заштитни шлем за коришћење у индустрији (рударство, грађевинарство); индустријске заштитне капе, шешири, мреже за косу; заштитне капуљаче, мараме и др. (од тканине, непропусне тканине).

За заштиту слуха користе се: антифони; шлем са потпуном акустичном заштитом; наушнице које могу да се причврсте на индустријске шлемове; штитници за уши са опремом за комуникацију.

За заштиту очију и лица користе се: заштитне наочаре; наочаре које штите од рендгенског, ултраљубичастог, инфрацрвеног, ласерског и другог зрачења; штитници за лице, маске и шлемови за заваривање (ручне маске, маске које се причвршћују траком за главу или маске које могу да се причврсте на заштитне шлемове).

За заштиту дисајних органа користе се: филтрирајући апарати, маске или полумаске са филтерима за прашину, гасове и радиоактивну прашину; изолациони апарати са цревом за довод свежег или компримованог ваздуха са маском за цело лице или полумаском; уређаји за заштиту органа за дисање са покретном маском за заваривање; ронилачки апарат; ронилачко одело.

За заштиту руку и шака користе се: рукавице за заштиту при раду са опремом за рад (од убода, посекотина, вибрација и сл.), при раду са хемикалијама, при коришћењу електричне енергије и високим температурама; рукавице код којих су сви прсти заједно осим палца; навлаке за прсте; заштитни рукави; штитник за зглоб шаке при тешком раду; рукавице без прстију; заштитне рукавице.

За заштиту стопала и ногу користе се: плитке ципеле, плитке чизме, дубоке чизме, заштитне чизме; ципеле које могу брзо да се развежу и скину; ципеле са додатним ојачањем у пределу прстију (са челичном капном и сл.); ципеле и каљаче са ђоновима отпорним на дејство топлоте; ципеле, чизме и каљаче отпорне на дејство топлоте; термо-ципеле, чизме и каљаче; ципеле, чизме и каљаче отпорне на вибрације; антистатичке ципеле, чизме и каљаче; изолационе ципеле, чизме и каљаче; чизме за руковаоце тестером са ланцем; цокуле; штитници за колена и потколенице; уметнути штитници свода стопала; камашне; уложне табанице које могу да се уклоне (отпорне на високу температуру, пробадање или знојење); клинови који могу да се уклоне, за ход по леду, снегу или клизавом терену.

За заштиту коже користе се заштитне креме и масти.

За заштиту трупа и абдомена користе се: заштитни прслуци, јакне и кецеље за заштиту при раду са опремом за рад (од пробадања, посекотина, прскања растопљеног метала, итд.); заштитни прслуци, јакне и кецеље за заштиту при раду са хемикалијама; термо прслуци; прслуци за спасавање; кецеље за заштиту од рендгенског зрачења; опасачи за тело.

За заштиту целог тела: опрема за спречавање падова са висине и у дубину (потпуна опрема са свим пратећим елементима); опрема за спречавање падова са апсорбером кинетичке енергије (пуна опрема са свим пратећим елементима); уређаји који придржавају тело (заштитни опасач); заштитна одећа – заштитно радно одело (одело за заштиту при раду са опремом за рад (од пробадања, посекотина, итд.) одело за заштиту при раду са хемикалијама, одело за заштиту од прскања растопљеног метала и инфрацрвеног зрачења, одело које је отпорно на високе температуре, термо одело, одело за заштиту од радиоактивног зрачења, одело за заштиту од прашине, одело за заштиту од гасова, одело од флуоресцентних или рефлектујућих материјала).

 

 

 

• ОЗНАКЕ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

Ознаке за безбедност и здравље на раду и сигнални уређаји морају да буду редовно чишћени, одржавани, проверавани, поправљани и уколико је потребно замењени са циљем да се задрже битни и функционални квалитети. Ознаке на таблама морају да буду направљене од материјала који је отпоран на ударце, воду и остале штетне утицаје из околине у којој се налазе. Пиктограми морају да буду што једноставнији и да садрже само битне детаље

Врсте ознака за безбедност и здравље на раду

Трајне ознаке на табли морају да се користе за ознаке забране, упозорења, обавезе и за означавање излаза у случају опасности или прве помоћи

Светлосне ознаке, звучни сигнали или говорна комуникација морају да се користе када одређене околности то захтевају, узимајући у обзир могућности за замену и комбиновано коришћење ознака за безбедност и здравље на раду да би се упозорило на опасност, да би се позвала лица да предузму специфично поступање или да се позову лица на евакуацију у случају опасности.

Знаци који се дају руком или говорна комуникација морају да се користе када околности то захтевају да би се наводило или усмеравало лице које изводи опасне маневре.

Ознаке забране

Ознаке забране имају облик круга са црним пиктограмом на белој подлози, оивичен црвеном бојом и са црвеном попречном линијом.

 

 

Ознаке упозорења

Ознаке упозорења имају облик троугла са црним пиктограмом на жутој подлози, оивичен црном бојом.

 

 

Ознаке обавезе

Ознаке обавезе имају облик круга са белим пиктограмом на плавој подлози.

 

Ознаке излаза у случају опасности или прве помоћи

Ознаке излаза у случају опасности или прве помоћи имају облик правоугаоника или квадрата са белим пиктограмом на зеленој подлози.

 

Ознаке опреме за гашење пожара

Ознаке опреме за гашење пожара имају облик правоугаоника или квадрата са белим пиктограмом на црвеној подлози.

 

Места којима запослени имају приступ у току рада, а на којима постоји ризик од судара са препрекама, пада запослених или пада предмета морају да буду обележена жуто – црним или црвено – белим пругама. Жуто – црне или црвено – беле пруге морају да буду под углом од 45° и приближно исте ширине.

 

 

Звучни сигнали морају да:

– буду виши од нивоа буке у радној околини тако да буду чујни, али не и непријатни или да изазивају бол,

– буду лако препознатљиви, а нарочито у погледу дужине трајања и учестаности импулса и да се могу лако разликовати од осталих звучних сигнала или буке.

Звучни сигнал за евакуацију мора да буде непрекидан.

Говорна комуникација између запосленог који даје поруке и једног или више запослених који слушају мора да се одвија у виду кратких реченица, израза или речи. Поруке које се изговарају морају да буду што је могуће краће, једноставне и разумљиве, а говорне способности запосленог који даје поруке и чујност запослених који примају поруке морају да буду такве да обезбеде поуздану говорну комуникацију.

Знаци који се даје руком морају да буду прецизни, једноставни, лаки за давање и разумевање и јасно различити од осталих покрета и положаја руку и шака. Када се приликом давања знака рукама користе обе руке истовремено њихово покретање мора да буде синхронизовано, симетрично и да се при томе даје само један знак.

Сигналиста мора да буде у стању да визуелно прати маневар и да при томе не буде ометан.

 

 

 

 

4.5. ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ КОД ПОСЛОДАВЦА

Послодавац је дужан да обезбеди пружање прве помоћи, да оспособи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи и обезбеди средства и опрему за пружање прве помоћи узимајући у обзир процењене ризике, технолошки процес, организацију, природу и обим процеса рада, број запослених који учествују у процесу рада, број радних смена, број локацијски одвојених јединица, учесталост повреда на раду и удаљеност до наjближе медицинске помоћи. Пружањe прве помоћи мора бити организовано на начин да је прва помоћ доступна сваком запосленом током радног времена, у свим сменама и на свим локацијама.

За пружање прве помоћи морају бити оспособљени руководиоци, као и најмање 2% од укупног броја извршилаца у једној радној смени или локацијски одвојеној јединици, за основно или напредно оспособљавање за пружање прве помоћи у зависности од процењених ризика. Послодавац је дужан да обезбеди да за сваку радну смену и локацијски одвојену јединицу буде присутан најмање један запослени који има завршенo основнo оспособљавање за пружање прве помоћи. Послодавац је дужан да обезбеди да при раду на радном месту са повећаним ризиком буде присутан најмање један запослени са завршеним напредним оспособљавањем за пружање прве помоћи. Послодавац одлучује о броју запослених који ће завршити оспособљавање и који ће бити задужени за пружање прве помоћи, а на основу процене њихове способности за извођење поступака пружања прве помоћи, а нарочито обухваћених напредним оспособљавањем. Послодавац је дужан да све запослене упозна о запосленима који су одређени и оспособљени за пружање прве помоћи.

Средства и опрема за пружање прве помоћи морају да се налазе и да буду доступна на свим местима где услови рада то захтевају и да буду обележена. Послодавац је дужан да обезбеди зидни ормарић или преносиву торбу за пружање прве помоћи (који обавезно садрже: стерилну компресу од газе, стерилну газа, калико завој, лепљиви фластер на котуру и са јастучићем, троуглу мараму, игле сигурнице, маказе са заобљеним врхом, рукавице за једнократну употребу, памучну вату, нејодно антисептичко средство за кожу) у радним просторијама и просторима намењеним за рад на отвореном. Један ормарић или преносива торба за пружање прве помоћи довољни су до 20 запослених, од 20 до 100 запослених и даље на сваких 100 запослених, још по један ормарић или преносива торба.

Поред средстава и опреме у зидном ормарићу или преносивој торби мора се налазити и Упутство и поступци за пружање прве помоћи, а исти морају бити истакнути у просторијама послодавца на видном и лако уочљивом месту.

Зидни ормарић мора да буде смештен на лако доступном месту, коме је приступ познат и омогућен сваком запосленом. На спољашњој страни ормарића мора да се налази знак црвеног крста. На зидном ормарићу мора да буде означена:

1) адреса и број телефона најближе службе хитне помоћи и здравствене установе;

2) адреса и број телефона здравствене установе која пружа специфичне услуге за поједине повреде (нпр. Центар за тровања, Центар за опекотине итд.);

3) бројеви телефона најближе полицијске станице и ватрогасне службе;

4) бројеви телефона и имена запослених одређених и оспособљених за пружање прве помоћи.

Оспособљавање запослених из прве помоћи врши се периодично на сваких пет година.

 

 

 

4.6. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД МЛАДИХ

Имајући у виду да су млади посебно осетљива група запослених, у смислу њиховог духовног и телесног развоја, потребно је додатно их заштити од свих специфичних ризика за њихову безбедност и здравље и развој који су последица њиховог недостатака искуства, немања свести о постојећим или могућим ризицима или чињеници да млади још нису потпуно зрели.

Млади јесте свако лице старости од најмање 15 година, а највише 18 година.

Послодавац је дужан да обезбеди да запослени млади, њихови законски заступници – родитељи или старатељи буду у писаној форми обавештени о резултатима процене ризика на радном месту и о мерама којима се ризици отклањају у циљу повећања безбедности и здравља на раду.

Специфични ризици за младе, који могу да се јаве приликом обављања послова на радном месту у радној средини, укључују:

1) излагање штетностима: физичким – јонизујуће зрачење, рад у повишеном атмосферском притиску, биолошким – ризичних група 3. и 4. и хемијским – супстанце и смеше;

2) процесе и радове – производња и руковање уређајима, пиротехничким средствима или другим предметима који садрже експлозиве; рад са дивљим или отровним животињама; индустријско клање животиња; рад који укључује руковање опремом за производњу, складиштење или примену сабијених, течних или растворених гасова; рад који укључује ризик од рушења; рад који укључује опасност од високог електричног напона и рад чији темпо одређују машине и који укључује плаћање по учинку.

Забрањено је да се радно ангажују млади на радном месту у радној средини на којима се обавља рад:

1) који је објективно изнад њихових физичких или психолошких способности;

2) који укључује штетно излагање опасним материјама које су отровне, карциногене, изазивају наследна генетска оштећења или оштећују плод или на било који начин хронично утичу на људски развој;

3) који укључује штетно излагање зрачењу;

4) који укључује ризик од повреда за које се може претпоставити да их млади не могу препознати или избећи због своје недовољне пaжње коју посвећују безбедности или недостатка искуства или оспособљености;

5) у којем постоји ризик за здравље због екстремне хладноће или врућине или буке или вибрација.

 

 

4.7. МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ЗАПОСЛЕНЕ ЖЕНЕ ЗА ВРЕМЕ ТРУДНОЋЕ, ПОРОДИЉЕ И ЗАПОСЛЕНЕ КОЈА ДОЈИ ДЕТЕ

У циљу додатне заштите жене за време трудноће, породиље и запослене која доји дете, врши се додатна процена ризика за сва радна места у радној средини на којима постоји могућност излагања штетностима, процесима или радним условима.

Запослена жена за време трудноће јесте запослена која о трудноћи достави послодавцу потврду лекара.

Породиља – јесте запослена којој од порођаја није прошло више од 12 месеци, која о томе достави послодавцу потврду лекара.

Запослена која доји дете јесте запослена мајка детета до навршене прве године живота детета које доји, која о томе обавести послодавца.

Преглед штетности, процеса и радних услова

Запослена жена за време трудноће не сме радити на радном месту за које је проценом ризика утврђен ризик по безбедност или здравље од излагања штетностима и радним условима и то:

1. Физичким штетностима и физичком напору који могу проузроковати лезије фетуса и могу изазвати одвајање постељице, а посебно због:

– изложености ударцима, вибрацијама или покретима;

– ручног преношења терета, а посебно оног при којем нарочито постоји ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба;

– изложености утицају буке;

– изложености јонизујућем зрачењу;

– изложености нејонизујућем зрачењу;

– изложености екстремној хладноћи или врућини;

– покрета и положаја тела, путовања при раду, психичког и физичког умора и осталих физичких оптерећења везаних уз активности запослене.

2. Биолошким штетностима ризичних група 2, 3. и 4.
3. 3. Опасним хемијским материјама (жива и деривати живе, угљен моноксид)
4. Производњи аурамина.
5. Рад који укључује излагање полицикличним ароматичним угљоводоницима присутним у чађи, катрану или смоли каменог угља.
6. Рад који укључује излагање прашини, диму и аеросолима.
7. Производња изопропил-алкохола у присуству јаких киселина.
8. Рад који укључујe излагање прашинама тврдог дрвета.
9. Подземни рад у руднику.